Na red mi je došao i Silver Surfer Rebirth, miniserijal od pet brojeva koji je Marvel izdavao početkom ove godine i u pitanju je projekat koji je istovremeno prilično besmislen, ali onda sa druge strane i sasvim prijatan za čitanje, sa znanjem kako da pritisne svu potrebnu dugmad da naše žlezde izluče dovoljno, jelte, dopamina da se osetimo ispunjenim na nekoliko minuta. I, mislim, zaista nekoliko. Ovo je, za razliku od stripova iz vremena koje ovaj strip emulira, narativ neopterećen sa mnogo teksta koji, ako ste efikasan čitalac doslovno možete da stučete za petnaestak minuta. Opet, ne mere se sva zadovoljstva količinom zadovoljstva, nešto je i u kvalitetu.
Ključni kvalitet, dakle, miniserijala Silver Surfer Rebirth je da je u pitanju ponovno ujedinjenje dvojice autora koji su na ovom stripu ostavili podubok trag svojim radom od pre solidnih trideset godina. „Zar ima toliko?“, šokirate se sad vi, sklanjajući ćebence sa butina, podižući se sa stolice za ljuljanje da dohvatite bifokalne naočari sa stočića i pogledate u kalendar koji visi na zidu, dok mačor koji je do sada dremao u vašem krilu nezadovoljno mora da se preseli na patos, a onda shvatate da IMA i sa nevericom padate natrag u stolicu pre nego što se teatralno raspadnete u gomilicu kostiju i praha.
Ron Marz i Ron Lim su generaciji koja je Marvelove stripove čitala početkom devedesetih godina prošlog veka ostali u veoma lepom sećanju na ime svog rada baš na serijalu Silver Surfer. Ovo je bio prilično udarnički period od približno šest godina, sa, za Marza, neprekinutim nizom dužim od pedeset brojeva, ali i sa Limovim konstantnim prisustvom koje je pričama o Srebrnom letaču dalo osoben ukus i izgled i upisalo ovu eru u knjigu Marvelovih klasika.
Ron Marz je i inače inklinirao „kosmičkim“ temama u svojim stripovima, i to ne samo rađenim za Marvel. Štaviše, približno u istom periodu kada je radio Srebrnog letača za Kuću ideja, preko, kod Cenjene konkurencije, bio je angažovan na radu vezanom za Green Lantern. Njegov rad u DC-ju je obuhvatio, naravno, i druge propertije i heroje, ali je Marz svakako najdublji trag ostavio baš na Green Lantern, sa nekim ključnim pričama, kao što je Emerald Twilight, u kojoj je Hal Jordan postao Parallax, a Marz je uveo novu Zelenu svetiljku. Kyle Rayner će vremenom postati veoma popularan DC-jev lik, a Marz će se nakratko vraćati Zelenim svetiljkama i u narednoj deceniji.
U Marvelu je Marz radio i druge kosmičke stripove, poput Quasara, Power Cosmic, ali i Thora, a kao ljuti freelancer, napisao je i solidnu količinu CrossGen, Dark Horse i Image i Top Cow stripova, sa posebno cenjena dva perioda koja je proveo pišući Witchblade.
Lim je, sa svoje strane crtač prilično legendarne reputacije, pogotovo uz činjenicu da je, kako se to već decenijama prepričava, bio otkriven od strane Marvela na konvenciji 1987. godine i da mu je odmah ponuđeno da radi za njih na osnovu fan-arta koji je imao sa sobom. Lim je, naravno, kasnije radio i za druge izdavače, notabilno dosta za DC, uključujući, jelte, i Green Lantern, pa onda i za Image, Epic, itd. ali je njegov najveći opus vezan baš za Marvel i ogromnu količinu baš kosmičkih stripova koji su ostavili istorijskog traga. Govorimo, da bude jasno, o ključnim pričama kao što su Infinity gauntlet gde je Lim utrčao da radi odmah iza ove godine preminulog velikana Georgea Pereza, i pokazao se sjajno, a onda je nacrtao i čitava dva njegova nastavka, Infinity War i The Infinity Crusade, pokazujući se kao dostojan partner mozgu operacije, Jimu Starlinu. Lim je izuzetno efikasan i pouzdan crtač sa stilom koji se sa godinama samo pročišćavao i rafinirao tako da je u 2022. godini gledati njegove kompozicije autentično zadovoljstvo. Još više ako spadate u generaciju koja je njegovog i Marzovog Silver Surfera čitala devedesetih godina.
Imajući sve to na umu, Silver Surfer Rebirth je jedan vrlo srednjaški, vrlo konzervativan, na nekakve eksperimente i inovacije programski nespreman projekat. Sasvim suprotno, ovo je pet brojeva nesputanog fan service rada, obilazak pozatih mesta i koncepata i strip koji će vas zadovoljiti ako se sa sjetom prisećate nekakvih starih vremena, bez toga da vam pruži išta supstancijalno novo. Ako niste iz te priče, ovo je i dalje korektna superherojska šorka, bez neke sad preterane dubine, sačuvaj bože ikakve inovacije, ali koja likove što ih susrećete na njenim stranicama praktično ne mrda ni milimetar u ijednu stranu. I, da se razumemo, ni ne mora. Ja često volim da podsetim kako je ponekad lepo pročitati priču koja je samo just another day in the office za omiljene superheroje, bez ambicija da se stalno nešto menja u njihovom status kvou i da se pomeraju iz njihove, jelte, zone komfora.
Utoliko, čak i naslov serijala, koji najavljuje neko ponovno rođenje, pa… recimo da nema mnogo smisla. Silver Surfer nije nedavno umro pa da treba da se, jelte, ponovo rađa. Njegov poslednji tekući serijal koji su radili Dan Slott i Michael Allred jeste otkazan pre pet godina, ali se Srebrni letač uredno pojavljuje u raznim krosoverima i događajima i igrao je i dosta značajnu ulogu u prošlogodišnjem King in Black, tako da se „rebirth“ ovde najpre odnosi na to da su Lim i Marz ponovo ujedinjeni posle dosta godina da ispričaju priču koja je, pa, maltene jedna generalna, da ne kažem generička kombinacija već dobro izraubovanih motiva.
Skoro da možete i sami da ispišete ovaj scenario u svojoj glavi. Neko (ili nešto!) (ali ipak neko), kao da je ostvario kontrolui na „reality gem“ draguljem iz Infinity Gauntlet seta i menja realnost po svom nahođenju. Srebrni letač nije NUŽNO superheroj koji skače između realnosti – to je više posao za Fantastičnu četvorku – ali kad nema niko drugi, on je spreman da stane na svoju surf-dasku i uleti u klinč sa Thanosom koji je, jelte, uvek prvi osumnjičeni u ovakvim situacijama i kao što murija prvo upadne u oblžnji karton-siti kad neko obije trafiku na ćošku tako se i na Thanosovom vratima odmah pojavi neki besni superheroj kada se primeti da neko drka po realnosti. U ovom konkretnom slučaju, sekvenca u kojoj Surfer ćaska sa Genisom Vellom, sinom preminulog kapetana Mar-Vella, a ovog onda, neobjašnjivo zameni sam Mar-Vell – na Surferovo neizrecivo čuđenje – je efektna u svom vrlo old school prikazu povišenih emocija i generalnog teatra.
No, ispostavlja se da, ovog puta, Thanos nije kriv i štaviše, Surfer i Thanos ovde moraju da se udruže kako bi manje detektivskim a više siledžijskim metodama isterali zver na čistac i utvrdili prvo ko to petlja po realnostima, zašto, i kako da ga zaustave. Ne preterano iznenađujuće, odgovor na sva ta pitanja je pesničenje. OK, možda ne na prvo, ali na prvo pitanje odgovor je baš onaj na koji ste prvo pomislili. Marz i Lim vraćaju pod reflektor naše pažnje negativca koga su sami kreirali pre tridesetak godina i koji ni tada nije imao preterano mnogo harizme a nema je ni sada. Nećemo mu otkriti ime, iako će fanovi znati o kome se radi ali u pitanju je svakako jedna prilično generička ’90s zloća dizajnirana kao da joj je sudbina da bude trećepozivac u nekakvim Marvel vs. Capcom igrama koje još nisu nastale.
No, da ne bude zabune, ovo je svejedno sasvim korektan i zabavan retro strip, bez preterane, rekosmo, inventivnosti bilo u zapletu, bilo u radu sa likovima, ali koji nudi jednu simpatičnu kosmiču ekskurziju gde ćete obići neka egzotična mesta, susresti neke kul likove (da, da, naravno da se pojavljuju i Galactus i Nebula, pa Jack of Hearts itd.) i gledati atraktivnu kosmičku tuču. Marz se, kako rekosmo, ne upušta u neke velike dubine, ali saradnja Thanosa i Silver Surfera je sasvim korektna i mada ovo nikada ne postaje čist „buddy comic“, sve je to prijatno.
Naravno, Limov crtež nosi veliki teret ove prijatnosti. Tušer Don Ho i kolorist Israel Silva naravno u velikoj meri pomažu oko čistote i čitkosti njegovog izraza ali Limove kompozicije su sjajne, dinamične a opet bez opterećivanja čitaoca, sa vrlo jasnim putanjama kojima se oko kreće kroz tablu i, kako rekoh, ovaj strip se vrlo brzo i lako čita. Ja sam, kao ipak starija osoba, Silver Surfera počeo da čitam u olovkama Johna Busceme i mislim da niko, uključujući Allreda, Lima, pa ni samog Moebiusa nije dosegao glamur i eleganciju koju je Buscemi predao u amanet Jack Kirby a ovaj od njih napravio nešto svoje, ali moram da priznam da Lim briljira u sekvenci u četvrtoj epizodi kada crta četiri nova Surfera koji omažiraju baš Kirbyja, Buscemu, Allreda i Moebiusa. Letering je ovde radio Joe Sabino i njego dinamični a disciplinovani dizajn se sjajno uklapa uz Limovu dinamičnu a disciplinovanu organizaciju stranice.
Silver Surfer Rebirth, dakle, nije obavezna lektira. Ovo je strip namenjen tačno određenom profilu čitaoca kome će pružiti tačno određen tip nostalgične, comfort food zabave. Ako se pronalazite u ovom opisu, svakako mu pružite šansu, ali ako i ne, proverite ga, možda vas Limov lepi crtež i Marzov ekonomični tekst pridobiju. Amazon ga prodaje ovde.
