Dakle, pročitao sam šestodelni miniserijal Refrigerator Full of Heads izašao za DC-jev Black Label, a u okviru Hill House edicije kojom, jelte, gospodari Joe Hill i koja je okrenuta horor stripovima. Refrigerator Full of Heads je naravno nastavak originalnog miniserijala Basketful of Heads o kome sam pisao na ovom mestu a za koga je Hill uradio scenario dok je crtež obezbedio izvrsni Italijan Massimiliano Leonardo aka Leomacs. Još tada je bilo najavljeno da će nastavak raditi drugi kreativni tim, a pod Hillovim nadzorom i imao sam izvesne strepnje ali i interesovanje da ga pročitam.
Za scenaristu Refrigerator Full of Heads odabran je Rio Youers, britanski spisatelj trilera a kome je Refrigerator Full of Heads tek drugi strip u karijeri, gde mu je prvi bio Sleeping Beauties, serijal za IDW urađen kao adaptacija proznog predloška koji su napisali Stephen King i njegov mlađi sin Owen. Kako je Joe Hill, jelte, stariji sin Stephena Kinga tako se i može reći da Youers svoju strip-karijeru za sada duguje isključivo porodici King, što svakako nije loše za ičiju karijeru. Youers bez sumnje ima potreban zanat u rukama i mada još uvek čekamo da vidimo neku njegovu sasvim originalnu viziju u stripu, Refrigerator Full of Heads jeste velikim delom njegova priča sa jasnim vezama sa originalnom ali i vidnim promenama u domenu tona, pa i žanra.
Youersov partner u zločinu je ovde kanađanin Tom Fowler, jedan ekstremno iskusni profesionalac koji je od devedesetih godina prošlog veka pa do danas radio za većinu amerilkih izdavača čijih imena možete da se setite, na nekim od tezgi i kao scenarista. Fowler radi i superherojski i nesuperherojski strip sa jednakom posvećenošću mada je istina i da njegov stil crtanja dosta duguje humorističkom magazinu MAD sa kojim je takođe sarađivao, pa on nikako nije PRVI crtač (i tušer) na koga bih pomislio kada mi treba superherojski glamur, ali ni mračni, atmosferični horor. No, da bude jasno, ni Basketful of Heads, bez obzira na svoju mračnu tematiku nije bio klasičan horor strip, naprotiv. Hill i Leomacs su sa njim zagazili duboko u prostor postmoderne ili makar dobronamerne parodije, uzimajući klasične horor motive ali ih zatim koristeći na iznenađujuće načine tako da se u konačnici dobije natprirodni triler/ akcijaš sa horor elementima, možda po uzoru na to kako je evoluirao filmski serijal Evil Dead o kome sam nedavno pisao. Basketful of Heads je, dakle, krenuo od klasične postavke sa olujnom noći na izolovanom ostrvu i velikim zlom koje će se nadviti nad bespomoćnu devojku koja nema pojma šta joj se dešava ali je do kraja June Branch pokazala da ona nije „obični“ Scream Queen i da ovaj strip ima sasvim drugačije akcente i preokrete u narativu od onog što ste možda očekivali.
Da bude jasno, originalni Basketful of Heads nije ni bio priča za koju je očigledno da treba da ima nastavak ili kako biste ga uopšte napravili pa je već to da su Youers i Hill napravili nekakav koncept kako da se stvari odvijaju svedočanstvo o tome da je Hill sasvim moguće od samog starta imao nameru da ovo postane neka vrsta franšize. Uostalom, ključni predmet u originalnom serijalu bila je magična bojna sekira kojom je June u samoodbrani odsecala glave napadačima a onda su te glave nastavile da žive, uglavnom zapanjene i zgrožene onim što ih je snašlo. A gde je jedan takav magični predmet, rekli bi skript-doktori u Holivudu, sigurno ih ima barem još tri.
Et voila, u Refrigerator Full of Heads na programu je eskalacija „lorea“ u meri koja potrebuje opširne infodampove da se čitaocu objasni kako je pomenuta sekira samo deo seta od četiri predmeta a koji su svi vezani za staru vikinšku istoriju i nordijsku mitologiju i da je svaki od ovih predmeta – sekira, bodež, pojas i mač – ovenčan posebnim magijskim svojstvima koja, pa, recimo, da garantuju vlasniku izvesna preimućstva ako je rad da pogazi ljudski moral i pokrene, recimo, projekat osvajanja sveta.
U skladu sa tim dolazi i pomenuta promena žanra. Refrigerator Full of Heads više nije horor strip (sa elementima akcije i komedije) koji se dešava po mraku i oluji na ograničenom broju lokaliteta, sa svirepim pretnjama što su se nadvile na smelu protagonistkinju već spektakularni akcioni triler sa elementima horora, ali bez ambicije da se postignu saspens ili tenzija. Ako ovde horora ima – a ima – on je pre svega od one „monstr“ sorte i ako želimo da nastavimo poređenje sa Evil Dead, onda je Refrigerator Full of Heads bliži Army of Darkness predlošku goofy akcije nego originalnim horor korenima.
Ovo se signalizira i time da je June Branch u ovoj priči ipak tek sporedan – mada važan – lik, što će figurisati više kao objekat nad kojim se vrši radnja nego kao asertivna protagonistkinja iz prvog serijala. Naravno da ovo može da bude problematično ako ste zavoleli June u prvom serijalu a ako niste, gde će vam duša? June je bila srce ovog stripa sa svojom iznenađujuće suptilnom karakterizacijiom i to da je Youers decidno gura u drugi red, kako bi je odigrao kao adut u finalu stripa jeste pomalo nesrećno iz moje perspektive. Opet, ovim Youers svakako pokušava da pokaže i da je ovo NJEGOV strip sa njegovim idejama, zapletom i likovima.
Ti likovi nisu nezanimljivi ali svakako nemaju dubinu i slojevitost na koju nas je prvi strip navikao. Dvoje protagonista ove priče se na početku predstavljaju kao puki turisti koji dolaze na ostrvo Brody, poprište dešavanja iz prve priče, kako bi ona u miru pisala a on u miru pecao ali vrlo brzo postaje jasno da je njihov agenda sasvim drugačija i da je pronalaženje magične sekire kojom je June vitlala u prvom stripu glavni prioritet.
Situacija eskalira VEOMA brzo kada se dvoje protagonista sukobe sa lokalnim bajkerima ali i kada nalete na veliku belu ajkulu koja teroriše okolne vode. Sekira se, da bude jasno, brzo pojavi u narativu a frižider iz naslova počinje da se puni glavama prepadnutih bajkera koje su zapanjene da su još žive i ne znaju kako da se nose sa svojom novom realnošću.
Problem ovog stripa je svakako u tome da onaj najzabavniji element prve priče, dakle snažan glavni lik i njegova interakcija sa glavama odsečenih neprijatelja ovde nedostaje ili makar nedostaje u presudnoj meri. Arlene Marshal, koja služi kao „prava“ protagonistkinja ovog stripa je manje interesantan i manje razvijen lik* a to što su glave uglavnom pohranjene u frižideru znači i da je njena interakcija sa njima samo povremena i svedena na grozomorne istraživačke tehnike kojima se preživelim glavama preti „pravom“ smrću.
*mada neću da grešim dušu, scenario nam daje flešbekove koji malko produbljuju karakterizacije ali ovo je klasičan primer zanata na delu i nema organsko izrastanje lika kroz akciju kao što je imao prvi strip
No, ovo je definitivno mnogo više akcioni strip i akcenat je na tučama, jurnjavama, mnogo pucnjave i automobilskih scena, a tu je i šarolika galerija antagonista u kojoj su pomenuti bajkeri tek najniži nivo zla. Drugim rečima, Youers je za Refrigerator Full of Heads otišao u bigger, louder, more badass smeru i svakako izgubio suptilnost postavke, karakterizacije i odnosa humora i horora koji je imao original.
Ono što je dobio je prilika za dinamično pripovedanje sa više likova i na više lokaliteta (i neke lepe set pisove kao onaj u kojoj jelen nosi odsečenu glavu sa sobom) te neke atraktivne akcione scene od kojih svakako treba izdvojiti onu u kojoj se automobil sa živom glavom ajkule bori protiv humanoidne džinovske zmije.
Naravno, ovde je Fowler na svom terenu i njegova ljubav ka dinamičnom kadriranju, izuvijanoj anatomiji i energičnom protresanju organizacije table ovde dolazi do izraza. Fowler je i inače vrlo solidan pripovedač i strip mu ima lep tempo odmotavanja radnje kao i simptično filmske trikove, a kolori Billa Crabtreeja daju svemu puno sočnosti (letering je ponovo radio odlični Derron Bennett) i sve dok ne očekujete atmosferični horor, sve je u redu.
Ali, naravno, to i čini Refrigerator Full of Heads pomalo površnim iskustvom jer je originalni duh prvog serijala ovde sasvim nestao a zamenjen je prilično generičkim akcionim trilerom sa natprirodnim elementima kakav je mogao nastati u kuhinji bilo kog drugog izdavača, od IDW preko Oni Press pa do samog Imagea. Hillov nadzor je ovde svakako poslužio da se strip uveže u „lore“ koji je njegov original uspostavio, ali sama radnja i likovi naprosto nemaju ni težinu ni svežinu koja nam je privukla pažnju sa Basketful of Heads. U konačnici, ovo je korektan strip koji mi nije bilo nezabavno da čitam ali koji teško da ću pamtiti mnogo godina od danas jer će se u mom sećanju izblendirati sa desetinama drugih sličnih radova. No, ako ste ljubitelj Joea Hilla i zanima vas šta je bilo dalje sa June, kolekcija je izašla pre par nedelja pa se svakako poslužite.
