Kad iskombinujemo halloween i Bandcamp Friday, na kraju smo ove nedelje imali OPSCENO mnogo zanimljivih metal izdanja. Mnoga sam preskočio jer nisu bila 100% u skladu sa mojim, jelte, perverznim preferencama, ali bih ih tokom neke manje bogate nedelje sigurno dokačio, tako da, recimo, ne pišem ni o novom Devinu Townsendu iako je izašao, niti o nekim drugim izdanjima koja sam samo preleteo. Dakle, pripremite se na dugu, udobnu vožnju, natočite sebi neko piće i vežite se.
Blek metal na početku, pa odmah iz Grčke. Dobar znak! Nefarious Spirit / Coven of Doom je split album između dva atinska benda, jelte, Nefarious Spirit i Coven of Doom i ako u nekom trenutku pomislite da ste siti savremenog blek metal zvuka sa svim njegovim melanholičnim harmonijama i melodičnim temama, ovo će biti izvrstan protivotrov. Oba benda krljaju podzemni old school black metal, u slučaju Coven of Doom sa malo trešerske oštrine, a u slučaju Nefarious Spirit sa malo death metala, ali sve je to toliko sirovo i zajebano da ne razmišljate o žanrovima dok ga slušate nego vam srce udara trista na sat (metaforički!) i gledate u koju banderu prvu da se zaletite (metaforički? Jel’ da?). Udaranje:
https://nefariousspirit.bandcamp.com/album/nefarious-spirit-coven-of-doom
Crawling je turski jednočlani blek metal bend čija jedina članica, Helin, iz Istanbula, ima i power electronics projekat sa strane pa možete da zamislite kako EP The Dead, and us zvuči. Naime ko iz samog pakla. Ima ovde melodije i struktura pesama postoji ali je zvuk kao da ste uhvaćeni usred snežne lavine PLUS erupcije vulkana u isto vreme. I to nekako funkcioniše kako treba. Mislim, uši maltene doslovno otpadaju, ali i treba da otpadnu:
https://crawling6.bandcamp.com/album/the-dead-and-us
Dobar je i drugi album francuskih Iffernet. I dalje to zvuči muljavo, sirovo i podrumski ali ima u sebi mnogo karaktera, i dvojica ljudi koji ovo sviraju zvuče kao da se sa instrumentima bore na život i smrt. Silences je, naravno, sasvim prevarno ime za album koji je pun ovako bučne muzike ali ta muzika stiže iz srca pa sa njom i buka i onda je moramo poštovati. Ovo je blek metal po suštini ali često harmonski i tehnički sasvim na nekoj drugoj strani. A sirov i abrazivan. Lepo je:
https://iffernet.bandcamp.com/album/silences
Mađari Dunkelheit su svoj album inner Awakening pravili, kažu više od deset godina (mada su 2014. Imali drugi album, Mors Aeterna). Ovo svakako zvuči kao ozbiljan opus sa šest pesama savremenog, dostojanstvenog blek metala koji se razliva po slušaocu poput, jelte, otopljene lave i mnogo više radi na uspostavljanju atmosfere nego na ređanju krljačkih rifova. Ima mnogo takvih bendova, ali Dunkelheit svakako ozbiljnošću i fokusom sebe malo izdvajaju iz mase pa iako ne mogu da kažem da njihova muzika demonstrira „jedinstven“ pristup, kako sami tvrde, album je bez sumnje vrlo ubedljiv:
https://dunkelheit-hun.bandcamp.com/album/inner-awakening
Francuski ne-sasvim-jednočlani bend Hordous ima divan album melodičnog i romantičnog blek metala koji zvuči življe i raspoloženije od većine sličnih projekata. Ovo su jako harmonične pesme sa gitarama koje prostro cvrkuću i bas-gitarom koja prominentno radi u miksu, a da se bend i dalje drži vrlo svedene matrice sa vrištavim vokalima i jednostavnim, osnovnim ritmovima. Album Mon fantôme zvuči slatko i naivno ali ima nadahnutosti u ovome onoliko:
https://hordous.bandcamp.com/album/mon-fant-me
Blodsvart su nemački trio koji svira sirovi, prilično old school blek metal. Album Ära des Zorns, njihov drugi za dve godine je samo jedan u nizu projekata za vrlo prolifičnog pevača Holgera Fuhrmanna ali je u pitanju iznenađujuće posvećeno napisana ploča sa pesmama koje i pored jednostavnih, sirovih rifova imaju sofisticirane, razrađene aranžamane. Album i zvuči dobro u akustičnm, jelte, smislu, pa je ovo prijatno iznenađenje nedelje za mene:
https://blodsvart.bandcamp.com/album/ra-des-zorns
Ruski jednočlani Malist nudi vrlo visok kvalitet muzike i produkcije na novom, četvrtom za tri godine, albumu, As I Become Darkness. Ovo je za Rusiju možda i tipično melodičniji, atmosferičniji blek metal, ali Ovfrost koji sve piše i izvodi ima mnogo talenta za osmišljavanje dobrih kompozicija i dobro uho za boje instrumenata i njihov miks. Album izlazi tek jedanaestog ali možete da ga preslušate i priorderujete:
https://malist.bandcamp.com/album/as-i-become-darkness
https://malist-northernsilence.bandcamp.com/album/as-i-become-darkness
Švedski Wolfcross na debi albumu, From the North vozi se u principu u razgaženoj, poznatoj stazi. Ovo je za švedsku tipično hladan zvuk sa svedenim aranžmanima i dosta repetitivnosti, ali Wolfcross malo modifikuju ovaj pristup ubacivanjem melodičnih elemenata death metala u svoju muziku. Što sasvim prijatno osvežava čitav program. Meni je ovo slušljivo i prijemčivo a ja i nisam neki ljubitelj melodeath zvuka, pa svakako proverite:
https://grindtodeathrecords.bandcamp.com/album/from-the-north
Slovencima Kamra debi album Cerebral Alchemy izlazi tek za dve nedelje ali već možete da ga preslušate i utvrdite koliko vas ložei njihov blago avangardni black-death metal. Meni se dopada, mada ovo nije MNOGO avangardna muzika, ali i ne mora da bude. Dobro ovo krlja, ima solidnu atmosferu i ljudi su se potrudili oko aranžiranja. Sasvim dovoljno za moj sil ov apruval:
https://edgedcircleproductions.bandcamp.com/album/cerebral-alchemy
Njujorčani Black Anvil imaju toliko tetovaža da bi bilo legitimno da pomislite da je u pitanju nekakav bajker-rok bend a ne blek metal postava sa dosta pedigrea. Peti album, Regenesis je melodičan i atmosferičan ali i dovoljno živahno odsviran da meni to bude simpatično. Black Anvil se ne dave u melanholiji i njihove melodije imaju u sebi meru epske, veličanstvene metal vizije kakvu volim od detinjstva a bend svira izuzetno ubedljivo. Probajte:
https://blackanvil.bandcamp.com/album/regenesis
Kakvog se blek metala čovek nasluša kada ga ne mrzi da proverava svaki bogovetni jednočlani bend na Bandcampu, to je za priču. Ali ta priča će drugom prilikom pošto je konektikatski This White Mountain iznenađujuće dobar za količinu muzike u jedinici vremena koju Kevin Narowski proizvodi. EP A Plague Upon the Earth donosi ne mnogo skup ali atmosferičan i energičan blek metal koji monotoniju i hladnoću lako i lepo meša sa gotovo grinderskom agresijom. Lepo:
https://vitadetestabilisrecords.bandcamp.com/album/a-plague-upon-the-earth
Kanadski Scalding imaju debi album, Exordium i ovo je vrlo lep egzemplar modernog blek metala koji drži osnovu zvuka i filozofije ali se ne ograničava njima. Scalding imaju dobro napisane pesme sa atmosferom ali i sa rifovima, sa emocijama, ali i sa krljanjem i jedino što albumu mogu da zamerim je glasan mastering. Ali nije to dilbrejker i ovo je vrlo lepa ploča:
https://scalding.bandcamp.com/album/exordium
https://wilt-shine.bandcamp.com/album/exordium
Finci Licht des Urteils imaju debi album, Uhraamo i ovo je izvanredno. Da, izvanredno. Mislim, barem meni koji sam malo umoran od melodičnog, emotivnog blek metala ova kolekcija sirovih, zlih, satanističkih pesama legne kao melem na ranu. Licht des Urteils su energični, naopaki, nihilistični i mada imaju podrumski zvuk pesme im nisu bez sofisticiranosti. Odlično:
https://lichtdesurteils.bandcamp.com/album/uhraamo
Poljaci Yfel 1710 naravno nude superioran blek metal na svom drugom albumu Zlatują się Ćmy. U skladu sa nacionalnim pristupom žanru, Yfel 1710 sviraju moderan blek metal koji se ne brine mnogo da li se uklapa u standarde postavljene u Skandinaviji pre tridesetpet godina i uspevaju da povežu klasične ideje sa savremenim zvukom. No kvalitet je jako visok i ovo je moćno napisan, odsviran i produciran album višeslojnog metala. Sjajno:
https://yfel1710.bandcamp.com/album/zlatuj-si-my
Prelazimo na stoner rock, doom metal, sludge metal, heavy psych i hard rock. Nedavno sam dosta hvalio mladi stoner bend Flying Fuzz iz Medisona u Viskonsinu. E, pa, ovaj je mladi bend upravo snimio i novi EP, All Hallow’s, povodom, jelte, helouvina, i oh, pa ima ovde mnogo štofa, definitivno. Delimično ovo je relativno klasičan stoner rok, ali delimično je vrlo gruvi, vrlo ’70s psihodelični rok koji se ne bazira samo na rifčinama već i na tribalnim plesnim ritmovima i bendu ovo sjajno leži. Malo tu treba razmišljati o vokalima i kako ih snimati u budućnosti ali generalno odličan materijal i obećanje za buduća uzbuđenja:
https://flyingfuzz.bandcamp.com/album/all-hallows-ep
Thrumm iz Atlante imaju prilično radio-friendly ponudu stoner roka na svom EP-ju Neon Dead. ovo su četiri pesme glasnih, bombastičnih gitara i energičnog ritma, snažnog, himničnog pevanja na transverzali Ronnie James Dio – Chris Cornell, i generalno ekstrovertnog stava. Naravno, sve je to optočeno solidnim gruvom i mada je mastering malko preglasan za moj, jelte, prefinjeni ukus, ovo je prijatan, upečatljiv materijal:
https://thrummband.bandcamp.com/album/neon-dead
Kanađani Pharm zvuče jako raspoloženo na debi albumu Vortex, koji su snimali od 2019. godine. Ovo je uslovno rečeno progresivni stoner rok, ali u suštini samo sjajan, raznovrstan teški rok. Bend se oslanja na jake rifove ali i melodične vokale, moćan ritam i gruv i mada drži bluz osnovu za svoje pesme, trudi se da one ne budu puke rekonstrukcije muzike iz sedamdesetih. I, mislim, odlično im ide, ovo je izrazito poletna, zarazna muzika, možda i preenergična za ljude koji uz stoner vole da im, jelte, klone glava i zadremaju, ali meni je jako dobro i preporučujem ga iz sve snage:
https://pharmband.bandcamp.com/album/vortex
Norvežani Orbiter su svoj novi miniLP nazvali A Goddamn Classic, čisto da bude jasno šta misle o njegovom kvalitetu. I sad, možda ovo NIJE klasičan album (a možda su mislili samo na lampšaka Marshall pojačala ispred kojih su se slikali), ali je prijatan, nudeći gruverski, energični stoner rok, baziran na jakim rifovima i himničnim refrenima. Pet pesama dobre distorzirane svirke i poletnog ritma, dovoljno za sreću:
https://orbiterrocks.bandcamp.com/album/a-goddamn-classic
Ako ste normalna osoba koja voli normalan hard rok, belgijski Black Mirros je za vas. Novi album, Tomorrow Will Be Without Us je možda i prenormalan za mene posebno što se više oslanja na devedesete nego na sedamdesete za osnovni zvuk, ali moram da primetim da ovi ljudi pišu JAKO dobre pesme i da je svirka jebeno dobra, sa izvrsnim ženskim vokalom, odličnom ritam sekcijom i moćnim gitarskim radom. Ne znam otkud to da mi se u istoj nedelji dopadnu dva Napalm Records izdanja, možda stiže kraj sveta???
https://blackmirrorsmusic.bandcamp.com/album/tomorrow-will-be-without-us
Drug Sauna su dva lika iz Kalgarija i kombi. I, mislim, EP im se zove Stonedhenge. Skoro da ništa više ne moram da kažem, ali evo: ovo nije OBIČAN stoner rok već ima elemente psihodeličlne industrial muzike i to mu vrlo lepo stoji. Sve je prilično lo fi i jeftino ali dobro zvuči i čovaka začas povede ka izmenjenim stanjima svesti:
https://drugsauna.bandcamp.com/album/stonedhenge
Murmur Xatafi dolaze iz Madrida i mada sviraju post metal, istina je i da ovaj trio krlja jebenije od bar pola sludge metal bendova koje biste mogli da nabrojite da vas naglo probude usred noći. Album Pvtrefactio je težak i agresivan, ali ima i prostora za post metal atmosfere i emocije, pesme su dobro napisane a bend ima odličan, organski, usviran ali ne mehanički stil izvođenja muzike. Odlična ponuda, a i sjajna žena na čelu ove ekipe:
https://murmurxatafi.bandcamp.com/album/pvtrefactio
Kad smo već kod sludge metala, The Lumbar Endeavor ima novi EP i mada naslov Large Wolves at a Small Gate zvuči pomalo i humoristički, muzika je i dalje maštoviti i ekspresivni sludge metal koga Aaron D.C. Edge pumpa kao na traci ali uglavnom izvlači zanimljive pesme i atmosfere i teme iz malog mozga. Fino:
https://thelumbarendeavor.bandcamp.com/album/large-wolves-at-a-small-gate
Satánicos Marihuanos su iz Lime i na EP-ju La Mirada de La Muerte imaju dve lepe, tripozne i gruverske pesme u kojima nema pevanja. Ja bih se na to inače mrštio, ali Peruanci zvuče raspoloženo i zabavno pa moram da klimnem glavom na ovaj slatki stoner rok:
https://satanicosmarihuanos.bandcamp.com/album/la-mirada-de-la-muerte
Weeping Altar su iz Toronta i istoimeni demo ima dve pesme, pa, da, satanističkog, HEAVY gruverskog roka. Odlično to cepa, da se razumemo, sa rifaškim, sabatovsko-elektrikvizardovskim progamom raspičenim preko šest i sedam minuta solidnog gruva i po ceni od koliko date je izuzetno vredno da se čuje i pazari:
https://weepingaltar.bandcamp.com/album/weeping-altar
Mecánicos de Satán su iz Argentine i njihov album Nomade počinje sludge-stonerskom El fantasma de Belgrado pa sam ja, čim sam čuo da se pominje Beograd odvojio uvo. Ostale pesme su dosta raznovrstan psihodelični rok i metal sa dosta melodije i atmosfere i album je em prijatan em zanimljiv a kako se daje po popularnooj ceni od „koliko ponudite“, vredi da se posluša:
https://mecanicos.bandcamp.com/album/nomade
Kalifornijski Deer Lord voze napušen, mastan ali ne primitivan psihodelični stoner rok na EP-ju Witches Brew / Psychedelic Roadkill. Dve su to pesme kosmičkih odjeka i bluzerskih gitara, opuštene a pune energije, baš kako treba. Sjajno je:
https://deerlord707.bandcamp.com/album/witches-brew-psychedelic-roadkill
Trillion Ton Beryllium Ships su za ovu priliku spremili EP sa samo dve pesme ali koje kombinovano traju preko dvadeset minuta. Destination Ceres Station: Reefersleep je hipnotička, svemirska i drogirana ploča sporog tempa ali prijateljskog zvuka koji jeste „doom“ ali nije preteći već, naprotiv, umirujući i prija na kraju teškog dana:
https://trilliontonberylliumships.bandcamp.com/album/destination-ceres-station-reefersleep
Ne znam koliko je to dekadentno ili ne, ali Taipei Houston, sastav u kome sviraju dva sina Larsa Ulricha (Myles i Layne) sa svojim prvim albumom, Once Bit Never Bored donosi seksi, gruverski heavy rock koji je meni značajno zabavniji od recentnih Metallicinih izdanja. Ovo je prosto minimalna, fazirana rok muzika, odsvirana srčano, sa puno etitjuda i autentične mladalačke energije i čak i da ne znam ko su ovi ljudi svakako bih na ovaj album obratio pažnju. Da ne pominjem da Myles bubnjeve svira onako kako njegov ćale može samo da jebeno sanja.
Odlični Čileanci Dixie Goat imaju živi album, A Decade of the Goat i, mislim, ako ste ih do sada slušali, tačno znate kako dobro leži njihov spoj bluza i hard ’n’ heavy rocka. Živa svirka im ide od ruke, naravno i ovo je bend koji prezire matematički precizni autput i uživa u spontanoj, energičnoj koncertnoj proslavi. Izvrsno:
https://dixiegoat.bandcamp.com/album/a-decade-of-the-goat
Nemački Smog na prvom albumu, Nuor, valja težak, lepljiv sludge doom metal. Gruv je tu, rifovi su šmekerski, ali zvuk je supertežak a vokali su, bogami, ekstremni sa asocijacijama na black i death metal. Posledično, ovo je dosta naporan paket, ali svakako sa dosta interesantnih zvučnih i aranžmanskih ideja i generalno dosta potencijala ako volite sporu, mučnu muziku:
https://smogdoom.bandcamp.com/album/nuor-2
Nova Koloso dolaze iz Baltimora i duo su nastao tokom pandemijske izolacije, da se nekako ubije vreme. Drugi album, Hallucinate Your Faith, pak, daleko prevazilazi ove skromne ambicije i u pitanju je kolekcija veoma kvalitetnih, prijemčivih pesama težeg psihodeličnog roka sa sjajnim temama i, takođe, sa bas gitaristom dodatim u postavu. Ovo je maštovito, atmosferično i vrlo lepo zaokruženo, stilski i tehnički:
https://novakoloso.bandcamp.com/album/hallucinate-your-faith
Ethereal Tomb / Loose – Split je dakle, split album između kanadskih Ethereal Tomb, koji sviraju muljav, mučan doom-sludge-blur metal što dosta duguje Primitive Man predlošcima i takođe Kanadskih Loose koji su više okrenuti klasičnijem metalu, sa lepim odnosom death, thrash i stoner estetike u svojim pesmama. Dobro se to uklapa jedno sa drugim, gde vas prvo Ethereal Tomb izlupaju po glavi i zakopaju a onda dođu Loose i otkopaju vas da idete na žurku:
https://etherealtomb.bandcamp.com/album/ethereal-tomb-loose-split
Heavy Psych Sounds Records za ovu nedelju imaju novi album Warlung i Teksašani sa Vulture’s Paradise isporučuju tričetvrt sata vrhunske rok muzike. Warlung sjanno kombinuju melodičnije ’70s uticaje sa modernim, teškim zvukom i ovo je sjajan blend rifaškog teškog roka i himnične psihodelije, baš onako kako vam treba za jedan novembraski vikend u kome sunca nema a tama najavljuje dolazak zime. Sjajno:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/warlung-vultures-paradise
Son Cesano dolaze iz Švajcarske i prave fine, ugodne zvučne skulpture sastavljene od prozračnih, instrumentalnih psihodeličnih sanjarija. Nema ovde pevanja, a nema ni mnogo „heavy“ svirke, ali album Emerge je izuzetno lepo sagrađen, uzimajući temu svake pesme i dosledno je razrađujući tako da vam se mozak uvuče u hipnotičko kolo i nikada ne poželi da izađe. Lepo, umirujuće ali ne plitko i nekonsekventno:
https://soncesano.bandcamp.com/album/emerge
Nizozemci Thammuz imaju težak, faziran zvuk i ljubav ka psihodeliji pa se to lepo kombinuje na albumu Sons of the Occult. Nije ovo sad nešto mnogo „okultno“ po našm standardima i više je u pitanju veseo, gruverski stoner rok, ali nema ni baš ničerg lošeg u tome. Thammuz se lepo voze kroz rifaške pesme ali i nešto kompleksnije, dinamički razuđenije proggy komade i ovo je raznovrstan ali uvek na gruv orijentisan i izrazito bučan materijal. Lepo:
https://thammuz.bandcamp.com/album/sons-of-the-occult
Stoneman iz Atlante su programski osnovani da sviraju vrlo rifaški stoner rok i treći album za četiri godine, Hashtral Projection ovaj program izvrsno izvršava. Ovo je glasan (malo i preglasno masterovan), teški, moćni doomerski stoner rok sa gitarama koje su izrasle iz semena što ga je pre pedeset godina posejao Tony Iommi, napušenim ali JAKO teškim gruvom i pevačem koji se dere ali shvata koncept melodije. Gitare su daleko najrazigraniji element muzike i Stoneman sasvim razumno polažu najviše na njihov impakt kako bi zabavili slušaoca. I ide im. Da nije ovako glasno masterovan, ovaj album bi mogao da bude instant klasik, a i ovako je odličan:
https://stoneman1.bandcamp.com/album/hashtral-projection
Italijanski sekstet ExpiatoriA osnovan je pre tridesetpet godina ali im je Shadows prvi album. Pa vi vidite koliko se neki ljudi spremaju da ostave utisak na vas. Svakako, ovo je lepa ploča melodičnog, a mišićavog doom metala koji ima hardrokersku radije nego gotsku osnovu ali i lep smisao za teatar pa je i gotska nadgradnja neizbežna. A i Italijani su ovo pa ne treba očekivati da će da propuste priliku za operetske momente. Meni je ovo jako simpatično sa svojim cheesy forama i tvrdim ritmom:
https://expiatoria-official.bandcamp.com/album/shadows
Notirajmo da je izašao i novi Stone Rebel, The Told And The Unspoken i, pošto već sve znate o ovom instrumentalnom projektu, ne treba mnogo da se objašnjava. Devet pesama nežnih, sanjivih ali gruverskih instrumentalnih meditacija, lep zvuk, sve umiljato i prijatno:
https://stonerebel1.bandcamp.com/album/the-told-and-the-unspoken
Šveđani Insonika su mi sjajno legli svojim konceptualnim albumom Pithos inspirisanim pričom o Pandori i njenoj kutiji. Ovo je vrlo prijatan stoner/ doom metal sa klavijaturama i superteškim zvukom ali sa melodičnim temama i finom kombinacijom ekstremnih i klin vokala. Odnos melodije i težine je idealan i mada je album masterovan glasno, možda i preglasno, miks je dovoljno ekspanzivan da se za dlaku izbegne nepodnošljiva pretrpanost koja bi nam kvaliral užitak.
https://insonikaband.bandcamp.com/album/pithos
Portlandski LáGoon zvuče odlično na svom dugo očekivanom albumu za kultni Electric Valley Records. Bury Me Where I Drop je kolekcija sporinh, atmosferičnih ali bezobraznih rokenrol komada koji osvajaju jakim fuzzom i svirkom koja je negde između garažnog panka i baš izdrogiranog stoner roka. Bend ima puno šmeka i zvuči autentično te ovo vredi ozbiljno, odgovorno i državnički poslušati:
https://lagoonpdx.bandcamp.com/album/bury-me-where-i-drop
https://evrecords.bandcamp.com/album/l-goon-bury-me-where-i-drop
Ripple Music ove nedelje snažno sa drugim albumom kalifornijskih Vitskär Süden. Nazvan The Faceless King, ovaj opus još više produbljuje napore ovog kvarteta da se zaroni u progresivne i psihodelične sedamdesete i na površinu iznesu skrivene, jelte, vizije i halucinacije. Ploča počinje vrlo upečatljivo i manifestno, izrazito epskom i psihodeličnom The Way (koja ima dva dela) i kombinacija gitara, sintisajzera, snažnog gruva koji oko njih izraste i melodičnih vokala je naprosto opojna. Ostatak albuma lepo kombinuje rifaški hard rok sa tom epskom psihodelijom i ovo je još jedna dobra prilika da pomenem koliko mi mesečna pretplata na Ripple Music donosi lepih stvari svakog meseca. Slušajte:
https://vitskarsuden.bandcamp.com/album/the-faceless-king-2
Praznik! Bristolski Froglord je dosta bučno najavljivao novi album, Army of Frogs, pre par nedelja imali smo i onaj dementni spot što ga je snimio, ali album opravdava sav taj hajp. Naravno da Froglord i dalje radi doom metal sa tematskim fokusom na vodozemce, ali ovo je i dalje MNOGO šmereski doom metal amfibijske orijentacije i pesme su uobičajeno pune zaraznih rifova i neodoljivih refrena. A sve jako distorzirano i moćno. Čovek skoro da poželi da bude žaba da bi ga neko voleo kao što Froglord voli predmet svoga stvaralaštva. IZVRSNO:
https://froglord.bandcamp.com/album/army-of-frogs
I da ostanemo u životinjsko-plemićkom modusu, Rat King iz Indijane imaju novi EP, Coronation i njihov mučni, teški doom metal je ovde u dobroj formi. Rat King su dobri jer iako imaju apsurdno nizak štim i distorziran zvuk, njihove pesme imaju lep gruv i psihodeličnu dimenziju i mada je ovaj materijal masterovan jako glasno, moram da ga snažno preporučim na ime izvrsnih kompozicija:
https://ratkingdoom.bandcamp.com/album/coronation
White Coven su još jedan od onih NEVEROVATNIH španskih stoner/ hard rok bendova koji se naprosto pojave odnekud i vi se pitate zašto oni nisu zvezde o kojima se priča SVUDA i SVE VREME. Debi album ovog sastava iz Zaragoze vozi sjajni ’70s hard rock sa sve slajd gitarama i produkcijom koja je prirodna i topla tako da bas gitara samo šiba a orgulje umiljato predu. Da ne pominjem kako su ovo dobro napisane pesme! Mada, mislim, moram da to pomenem jer bend zaista nudi izvrstan program na ovom planu sa bluzom, folkom, gospelom, svim tim klasičnim žanrovima upletenim u tvrđu rok svirku. Odozgo onda dolazi fenomenalna, ali FENOMENALNA pevačica Sara Lapiedra sa svojim iberijskim bluz lavežom i ako se posle svega ne zaljubite u muziku White Coven, pitanje je da li uopšte volite rokenrol. Obavezno, OBAVEZNO OBAVEZNO:
https://whitecoven.bandcamp.com/album/white-coven
Idemo sad na thrash metal, speed metal, hardcore thrash, grindcore i death metal. Goat War iz Ilinoja sviraju sirov ali zabavan blackened speed metal. EP In Blasphemy with Satan, njihov prvi, pet godina nakon poslednjeg demo snimka, i sam zvuči kao demo, ali su pesme zabavne a tematika nestašna i sve to meni nekako lepo leglo. Ali ja sam stari pornićar i, jelte, roker. No, ako i sami delite te, jelte, vrednosti, poslušajte Goat War, slatki su:
https://goatwar.bandcamp.com/album/in-blasphemy-with-satan
Prvi put slušam Blood Thirsty Demons, jednočlani italijanski speed metal projekat koji radi već četvrt veka. Christian Mustaine, jedini član ovog projekta napravio je već masu albuma inspirisanih Mercyful Fateom, King Diamondom itd. a ovogodišnji, Esoteric, je prijatna kolekcija klasičnih rifova i teatralnih aranžmana. Mustaine nije najbolji pevač na svetu ali pesme su mu dopadljive a svirka solidna pa se ovo fino posluša:
https://bloodthirstydemons1.bandcamp.com/album/esoteric
Apollolyptic su iz Severnog Jorkšira i njihov EP, Through Mud donosi zanimljiv spoj thrash metal rifova i heavy metal melodičnosti. Ovo im muziku, koja dosta duguje Metallici, smešta milimetar ili dva bliže „normalnom“ slušaocu koji u životu ne bi pomislio da sluša thrash, pa je to svakako svež i zanimljiv ugao iz kog se napada svest potencijalne publike. Inače vrlo dobra svirka, solidan zvuk itd:
https://apollolyptic.bandcamp.com/album/through-mud-ep
Brazilci Social Hate su osnovani sa idejom da sviraju old school thrash pa njihov EP Necro Metal da Destruição zvuči prljavo, jeftino i besno. Ovo jeste vrlo old school, sa jako jednostavnim rifovima i primitivnim aranžmanima i bend se zaprao nalazi negde na razmeđi thrasha, speeda, black metala i proto death metala po formuli Possessed. Naravno da je to sve vrlo po mom ukusu. Četiri pesme bijesa i mržnje:
https://socialhateband.bandcamp.com/album/necro-metal-da-destrui-o
Project Pain su iz Nizozemske i cepaju ozbiljan, brz thrash metal. Album Faster Disaster je i brz i ozbiljan mada ne pretenciozno ozbiljan, nego ozbiljno, kvalitetno odsviran ali uz napaljive pesme na granici thrashcore ekspresije. Ko voli nabrijane gitare, visok tempo i napaljeno pevanje ne treba da traži dalje:
https://projectpain.bandcamp.com/album/faster-disaster
Thlurm su iz Indijane i mada zvanično sviraju blackened crust, njihova muzika je, pa zapravo, da, kombinacija prljavog panka i melodičnijeg blackened/ thrash metala. Album Cries from the Castle Crypt je snimljen uživo, bučan je, prljav i pevač deluje kao da je radio spid usred satanističke seanse da bi se spremio na ovaj nivo vrištanja i mentalnog rastrojstva. Dakle, fino:
https://thlurm.bandcamp.com/album/cries-from-the-castle-crypt
Berkširski Divine Chaos imaju živi album, Oblivion Unleashed i njihova kombinacija thrash metala i malo death metal elemenata, sa heavy metal melodičnošću lepo zvuči uživo. Ovo su tvrde, mošerske pesme sa bendom koji sigurno prolazi kroz jelovnik klasičnih thrash tehnika a onda ubaci i po koji melodični refren. Dobar, jak zvuk i raspoložen nastup, lepe preporuke:
https://divinechaos.bandcamp.com/album/oblivion-unleashed
Finci Pahan Ikoni imaju debi album Ikonoklasti posle godina i godina singlova i ovo je melodična kombinacija thrash i death metala. Čak i malo metalcorea, ako smem da primetim, ali meni ovo nije preterano smetalo. Pahan Ikoni vole taj neki moderan zvuk i sve je to u redu, ali meni je važno da ovde čujem i dovoljno propisnog thrash krljanja da mi srce dođe na mesto. Iako je mastering glasan, bend je i pristojno miksovao ovaj materijal pa Ikonoklasti zvuči ubedljivo i zabavno:
https://pahanikoni.bandcamp.com/album/ikonoklasti
Spid metal, sestre i braćo, bez spid metala je sve besmisleno i bljutavo. Stälker sa Novog Zelanda ovo znaju pa je njihov EP Cranking Evil spasonosna minimalna porcija zlog, prljavog a disciplinovanog spid nabadanja sa dve zle, naopake i nedoljive pesme koje idu brzo, vrište visoko i briju rifčinama za sve pare. Jebanje. U pozitivnom smislu. I jedno od retkih Napalm Records izdanja koje sam kupio na keca i bez kajanja.
https://stalkerheavymetal.bandcamp.com/album/cranking-evil-3
A onda spektakl. Novosadski trešeri War Engine snimili su novi album, Decadence i pet godina koliko je prošlo od prethodnog donele su sazrevanje i kvalitet. Treći dugosvirajući projekat ove ekipe zvuči ubedljivo, sa modernim, kvalitetnim pesmama i izvrsnom svirkom. War Engine imaju i dobar miks u kome bas-gitara Milana Pećanca (svira i u Pergamentu trenutno) ima vrlo prominentno mesto. Jako dobro to zvuči i podseća na činjenicu da je thrash metal globalno u 2022. godini jako živ i zdrav a i da Srbija ima neke zaista izvrsne egzemplare ovog žanra. Sjajno:
https://warengine111.bandcamp.com/album/decadence
U sličnom su stilu i Exessus iz Bareslone čiji thrash metal se baš razbaškario na albumu Asynapse sa čak trinaest pesama i trajanjem od sedamdeset minuta. Treba, dakle, imati kondicije za ovo, posebno jer Exessus vole da svoje pesme razvijaju polako i metodično, ali svakako je to sve solidno, sa dobrom produkcijom i poštenom, energičnom thrash metal svirkom.
https://exessus.bandcamp.com/album/asynapse
Dobri su i berlinski Monkey Tooth čiji novi EP Looking For Light zvuči vrlo tenzično i napaljujuće. Bend ima kvalitetan, čvrst thrash zvuk, brz tempo i bezobraznog, lajavog pevača a što sve daje ishod sa šest pesama koje pucaju od energije. Volim bendove koji istovremeno odaju utisak surove discipline i jedva sputavanog rušilačkog besa, pa snažno preporučujem Monkey Tooth vašoj pažnji:
Apocalypsis iz istočnog Los Anđelesa su mi jako simpatični na EP-ju Global Enemies koji valja jeftini, ali iskreni krosover zvuk po receptima starih majstora. Ovo je zvuk ljudi koji nemaju VELIKA muzička znanja ali koji svoju muziku uzimaju za veoma ozbiljnu stvar pa je i ova kolekcija pesama autentična i karakterna. Volite li više metal ili pank? Ako je odgovor „da“, Apocalypsis su za vas:
https://apocalypsis.bandcamp.com/album/global-enemies
A Tempered iz Glazgova su FENOMENALNI na demo snimku Biowaste. I, mislim, ovo se zove demo ali je produkcijski a pogotovo izvođački u pitanju VRHUNSKI zreo i kvalitetan materijal. Tempered sviraju ludački brzo i zapaljivo, sa pevačem koji razara i pesmama koje su idealno napravljene da budu fokusirane na efikasan, agresivan nastup ali da imaju prostora i za varijacije u tempu, dinamičke oscilacije itd. Tempered na sve to pišu i izvanredne rifove i jedina moja žalost u vezi ovog materijala je što ima samo dve pesme i odlični intro. Mislim, ovo je toliko dobro da nam ODMAH treba bar jedan album. Ni slučajno NI SLUČAJNO ne propustiti:
https://temperedcst.bandcamp.com/album/biowaste
https://machorecord.bandcamp.com/album/biowaste
A koliko su dobri Šveđani Sarcator na svom drugom albumu, Alkahest? Pa, jako dobri. Blackened thrash je danas popularan žanr ali malo koji bend ga ovako dobro kapira i razume, sa idealnom kombinacijom rifova, gruva, melodičnih i atmosferičnih gitarskih tema, te odličnom produkcijom i svirkom koja je živa i ubedljiva. Pritom, kad bend svira brzo to je MNOGO zajebano ali su im i spore pesme SAVRŠENE što je za mene posebno pobednički element. Izvrsno:
https://sarcatorblacklion.bandcamp.com/album/alkahest
Ali, mislim, thrash metal album nedelje mi je ipak prvenac za klivlendski Atomic Witch. Crypt of Sleepless Malice je bezobrazno zla ploča sa hiperdisciplinovanom, tehnički naprednom a opet nepretencioznom svirkom, dosta death metal tehnika i ideja a onda i malo klasik metal cheesea (posebno u vokalima). Sve to je spakovano u ambiciozne pesme koje govore o svakojakim gadostima ali na jedan B-Movie način. Jako, jako dobro:
https://atomicwitch.bandcamp.com/album/crypt-of-sleepless-malice
Steel Freight su „heavy and stropng dark metallic hardcore from Sweden“ i, OK, Demo 2022 je baš to sa četiri moćne, teške pesme na granici sa death metalom, naštimovane nisko, odsvirane nemilosrdno, a opet bez mnogo jurnjave, nego, onako, disciplinovano. Snažan materijal:
https://aakrecords.bandcamp.com/album/demo-2022
Kobayashi su iz Ohaja a njihov No-Win Scenario ima pet pesama metaliziranog hardkora po oprobanim, klasičnim formulama. Nije ovo čista imitacija krosovera iz osmadesetih ali ima njegove najvažnije odlike – napaljive, jednostavne rifove, brz tempo i upečatljivog pevača, pa je sve rađeno kao za mene. Lepo:
https://kobayashino-win.bandcamp.com/album/no-win-scenario
Cradle iz Finiksa na istoimenom albumu nude vrlo drusan, energičan metalizirani hardcore. Ovo je na momente i čist metal, sa duplim bas bubnjevima i vrlo atmosferičnim rifovima, pa album može da sluša vrlo širok dijapazon publike koja voli mošing, ekstremne vokale i mrveće ritmove. Odlična produkcija, vrlo dobra, besna a opet višeslojna ploča:
https://cradleusa.bandcamp.com/album/cradle
Novozelandski Deadhouse Gates na istoimenom debi EP-ju ima solidnih šest pesama progresivnijeg thrash-groove zvuka. Sviđa mi se što je sve prilično andergraund po zvuku i senzibilitetu sa odvratnim, urlajućim vokalima i bez wannabe televizijskog loženja, pa se uz ovo pleše ali nekako mrsko, namršteno, uz svest da nismo ovde da se BAŠ provodimo. Fino je:
https://deadhousegates.bandcamp.com/album/deadhouse-gates-ep
Australijski Scratch Lines ima EP Dysmorphia sa tri pesme vrlo teškog metaliziranog hardcorea/ beatdown hardcorea. Ovo je svakako nešto ambiciozniji produkt od standardnog beatdowna, sa emo prelivima i kompleksnijim aranžmanima, ali bend apsolutno osvaja superteškim zvukom i svirkom koja mrvi.
https://scratchlines.bandcamp.com/album/dysmorphia
Bestial Tongues iz Nju Džersija kolju vrlo disonantan i napet deathgrind na EP-ju Let Me In. Ovo je zrela, pa i inteligentna muzika odlične produkcije i izuzetno dobre izvedbe (bubnjar je prosto fenomenalan sa jako dinamičnom svirkom), sa pesmama koje su mini-drame kompleksnih aranžmana i pravog roller, jelte, koustera emocija i raspoloženja. Novi pevač je vrlo dobar, takođe, pa je ovo izuzetno jako izdanje:
https://bestialtongues.bandcamp.com/album/let-me-in
https://frozenscreams.bandcamp.com/album/let-me-in
Volite sirov i primitivan grindcore više nego sofisticiran i „pametan“? Nema problema, ovonedeljni split za Agamenon Project je sa brazilskim komšijama NecroXorume koji prže sirov, i, jelte, primitivan crustgrind po receptima iz prošlog veka i fino im ide. Sam Agamenon Project ovde ima pet jako kratkih pesama ali one zvuče dosta bolje i energičnije od dobrog dela njegovog recentnog autputa. Dobar bubanj, jake gitare, odlično pevanje, a sve to po ceni koju sami odredite:
https://whocaresrecordsbrazil.bandcamp.com/album/12-22-agamenon-project-x-necroxorume
Due Crimes su kaifornijski powerviolence trio bez gitare ali sa dualnim muško-ženskim vokalima. I, mislim, sve to funkcioniše savršeno. Demo nazvan Demo je sirov i brutalan sa svirkom koja rastura sve ispred sebe i zvukom koji otkida uši. Plaća se koliko date a ovakav komad agresivnosti vredi platiti:
https://duecrimes.bandcamp.com/album/demo
Ali islandski Dead Herring je TAKO dobar na albumu Moodeater. I ovo je powerviolence, ali sa dosta više nestašnog gruva, mada ne sa manje energije. Pesme su krtatke ali ne mikroskopski kratke, a bend ima mnogo zanimljivih ideja da muziku koja uvek zvuči kao da je u pitanju spontano izbacivanje najgorih emocija uklopi u složenije, višelojnije forme a da se sirovost ne izgubi. Izvrsno, a plaćate po izboru:
https://deadherring.bandcamp.com/album/moodeater
Grindcore Penitentiary je naziv haotičnog albuma (kompilacije?) koji potpisuje sastav Wadge. Nisam nikada čuo za ove Kanađane iako postoje od 1991. godine i imaju masu izdanja iza sebe pa je to nekakvo podsećanje da ni ja ne znam sve o grindcoreu. Al znam da prepoznam old school braćalu kad je čujem jer je ovo album grindcorea koji zvuči kao da je sviran sa zajebanom grimasom na licu dok imate zatvor. Wadge nisu uopšte tehnički naivni i ovo je zapravo vrlo impresivno odsvirana muzika visokog tempa i jakog potencijala za zabavu. Udri ’n’ razbi što bi rekli kod nas:
https://mortvillenoise.bandcamp.com/album/grindcore-penitentiary
Ratbreath je hiperpesimistični crustcore/ death metal sastav iz Nemačke i drugi EP, II: REVELATIONS ima četiri zapravo iznenađujuće melodične i himnične pesme čvrstog zvuka i kvalitetne svirke. Sve je to umotano u melanholiju i depresivnost ali svirka je energična i kvalitetna.
https://iamratbreath.bandcamp.com/album/ii-revelations
Pariahdom je jednočlani D-beat projekat iz Francuske. Demo The Will to Wreck ... The Wreck of the Will zvuči kao da slušate neki D-beat bend iz devedesetih ali sa death metal ambicijama u zvuku. Nizak štim, jak distorzija a jednostavne i popaljive pesme su solidni aduti za Jérômea Vanstaevela:
https://pariahdom.bandcamp.com/album/the-will-to-wreck-the-wreck-of-the-will-demo
Recimo da Burial Gown iz Kalifornije sviraju metalcore, ali ova muzika je toliko zla i agresivna da će biti draga i blek metal i grindcore publici. EP A Preface je u skladu sa imenom kratak materijal koji samo pokazuje kuda će bend dalje ići, ali je jebeno dobar. A plaćate koliko hoćete, pa poslušajte:
https://burialgown.bandcamp.com/album/a-preface
Deathcore sa malo beatdwon mirisa je na programu kod sastava Torment iz Minesote. Album Swallow Your Teeth time izbegava većinu teatralnosti koja karakteriše savremeni deathcore i ovaploćuje se u jednom uličnom, besnom i zlom formatu, nudeći razbijačku, moćnu muziku. Meni odlično:
https://tormentmn.bandcamp.com/album/swallow-your-teeth
Moj omiljeni ruski blackened grindcore sastav, Блёв, javio se sa novim EP-jem, Колесница геноцида (tj. Kočija genocida, ako slučajno niste fluentni kad je Ruski u pitanju). Блёв, kao ido sada, RAZVALJUJE i ovih godinu dana što se nije javljao nije otupelo oštricu njegove muzike ni za molekul. Tematika pesama je, jelte, mračna i bez sumnje inspirisana trenutnim stanjem u regionu, a muzika je i pored ekstremne agresivnosti zapravo dovoljno suptilna i dinamična da se ne pretvori u puku teksturu. Izvrstan rad i, nadam se, najava novog albuma jer Блёвa u mom životu nikada nije dosta.
https://blackenedvomiting.bandcamp.com/album/–4
Inherit the Curse isto sviraju malo blackened „core“, ali koji u sebi ima i deathcore i grindcore elemenata. Ne zvuči to loše, EP Depravity ima dve kratke ali dobro napisane pesme i mada se daje po ceni koju sami odredite, ne manjka mu kvaliteta ni produkcijski no tehnički. Dobar bend, iz Bremena, vredan svake pažnje:
https://inheritthecurse.bandcamp.com/album/depravity-2
Kad svoj jednočlani grindcore projekat nazovete prosto Fucked, bolje bi bilo da imate benzina u rezervoaru. Ali ovaj projekat iz Južne Karoline to definitivno ima, pa album Volume donosi devet pesama vrlo solidno napiasane moderne grindcore svirke, sa sve atmosferama, zanimljivim aranžmanima, harmonski ambicioznim programom i semplovima. Ako volite Pig Destroyer ili Agoraphobic Nosebleed, Fucked se kreće u istom estetskom domenu a album plaćate koliko hoćete:
https://fucked1.bandcamp.com/album/volume
Poljaci ove nedelje u jakom sastavu. Hostia imaju treći album, Nailed i ovo je VRHUNSKI deathgrind sa kratkim, energičnim pesmama ali ne toliko kratkim da ovde nema mesta za aranžiranje i energetske eskalacije. Bend svira superiorno, nudeći UBITAČAN, brz, kao žilet oštar grindcore sa čestim zanimljivim miniranjima osnovne matrice, a produkcija je dobra i ovo je album koji odvrnete do daske i nije vam žao da ogluvite. MNOGO dobro:
https://hostiametal.bandcamp.com/album/nailed
Grindcore slavlje ove nedelje organizuje se i povodom izlaska prvog albuma sastava Vile Species iz Atine, Against the Values of Civilization. Ovi Grci ODVALJUJU visoko tehnički a opet jednostavni i napaljivi grindcore na tragu Nasum, Gadget, i druge skandinavske bratije, pakujući petnaest pesama visokog tempa u tek malo više od dvadeset minuta trajanja. Sve što treba je tu: ubitačni blastbitovi, zapaljivi rifovi, razgovetan a urlatorski vokal, pa je ovo skoro savršen album. A pritom daunloud možete da platite koliko hoćete. Što je za ovakav kvalitet skoro neverovatno:
https://vilespecies.bandcamp.com/album/against-the-values-of-civilization
https://esagoya.bandcamp.com/album/against-the-values-of-civilization-2
Apostate iz Lankašira u Engleskoj sviraju vrlo hajde da kažem klasičan technical/ brutal death metal. Drugi album, In the Image of God je naprosto kao da ste pustili bilo koji sličan album sa kraja devedesetih i mada, naravno, meni to prija, treba biti sasvim pripremljen na činjenicu da Apostate ne preteruju ni sa idejama ni sa originalnošću. Ono što imaju je zanat i očigledna ljubav ka ovom zvuku pa ako tu ljubav delite, sasvim ćete zadovoljni biti ovom pločom:
https://apostateuk.bandcamp.com/album/in-the-image-of-god
Viscerot iz Teksasa imaju simpatičan EP death metala koji koketira i sa melodeathom i sa blek metalom. Iako naslov, Bootleg Autopsy, sugeriše brutalniji, mučniji sadržaj, ovo je zapravo srazmerno melodičan program rifova koji nisu samo nerazaznatljiva muljavina. Viscerot su ekspresivniji i šteta je da ovaj materijal nema malo vitalniji zvuk, ali opet, para ima koliko ima i bend se svakako predstavio u dobrom svetlu:
https://viscerot.bandcamp.com/album/bootleg-autopsy
I Putrefacción En Masa bi još impresivnije zvučali sa nešto boljim zvukom, ali i ovako je album Putrefacción En Masa prilično simpatičan komad opet nekako malo melodičnijeg death metala koji ima u sebi i mrvicu pank spontanosti. Bend je iz Meksiko Sitija, a album je šarmantan u svojoj jednostavnosti. Plaća se koliko date:
https://putrefaccionenmasa.bandcamp.com/album/putrefacci-n-en-masa
Well… Ingested su sa Unique Leader prešli na Century Media Records i moram da priznam da je ovo impresivna trajektorija za deathcore sastav iz Mančestera. Novi album, Ashes Lie Still je zapravo vrlo solidan sa slamerskim rifovima koje ovaj bend generalno voli i jakim, tvrdim zvukom, te pesmama koje su negde na razmeđi deathcorea, slama i nešto klasičnijeg death metala. U nekom momentu pre par godna Ingested su napravili malo skretanje u smeru metalcore zvuka i mada bi to i imalo logike s obzirom da su praktično prešli na mejdžr lejbl, Ashes Lie Still je, zadovoljstvo mi je da kažem, pošten album brutalnog zvuka sa dovoljno klasičnog Ingested šarma da ne budem nezadovoljan.
https://ingested.bandcamp.com/album/ashes-lie-still
Slovaci Krudus imaju istoimeni debi album i meni se prilično dopada njihov jednostavni, a efektni death thrash. Ovo su pesme koje idu napred bez mnogo osvrtanja, cepaju jake rifove i žele da vas vide kako mlatite glavom besomučno i dosledno. Meni se rifovi i gruv, naravno, veoma dopadaju i zvuk, recimo, bas gitare je sjajan, vokali odlični, samo me mori UŽASNO glasan mastering koji baš napada uši bez milosti. Al kad se to stavi na stranu, ovo je ne naročito originalna, ali veoma prijatna ploča:
https://krudus.bandcamp.com/album/krudus
Ninth Realm iz Merilenda isto fino trpaju kvalitetan deaththrash na svom debi albumu A fate Unbroken ali ovo je znatno lepše i prirodnije masterovana ploča i odmah mi više prija na zvučnom planu. Pesme su atmosferične a žestoke i Ninth Realm vole da pišu lepe rifove, vole trešerski gruv, vole energiju i šutku. Jako dobro:
https://ninthrealmmd.bandcamp.com/album/a-fate-unbroken
Chestcrush je škotski blackened death trio u kome svira i Robin Stone a kog mi znamo kao člana (između ostalog) „našeg“ Power Concept. Novi EP za Chestcrush, Apechtheia ima tri pesme opasne virulentnosti i abrazivnosti. Ovo se svira i iznurujuće sporo ali onda i nemilosrdno brzo, sa odličnim gruvom i prirodnim, kvalitetnim aranžiranjem. Pesme su, uostalom, vrlo dugačke i veoma „narativne“ a Chestcrush pritom vole i da koriste nemuzičke zvuke u kreiranju kompletne atmosfere i ovo je na gomili izvrsno:
https://chestcrush.bandcamp.com/album/apechtheia
Kad smo već kod black-deatha, Merilend je dosta dobro zastupljen ove nedelje pa imamo i novi album sastava Aurora Borealis. Prophecy is the mold in which history is poured je vrlo tehnička, vrlo pažljivo napisana ploča na kojoj jako brza svirka i agresivnost stoje u službi pesama koje su neprimetno kompleksne i zvuče spontano, rušilački i zabavno dok bend GINE da pokaže kako se sve ovo svira lako i bez napora. Pošto ja jako volim brzu muziku, meni ovo po definiciji prija, ali mislim da Aurora Borealis pišu toliko dobrih rifova i toliko se trude oko aranžmana da zaslužuju mnogo pažnje:
https://auroraborealisofficial.bandcamp.com/album/prophecy-is-the-mold-in-which-history-is-poured
Slamming death metal publika može da se obraduje novom albumu projekta Agonal Breathing koji je… pa… i dalje izuzetno hermetičan i sirov. Bloodthirsty Mutilation je procesija jednostavnih slemova i neljudskih vokala kroz devet pesama sa apsurdno agresivnim zvukom doboša i neopisivom kompresijom u masteringu. Bend je uvek slamming death metal dovodio skoro do karikature sa svojim fetišističkim pristupom i ovaj album na par mesta i prelazi granicu ali sve je to u dobroj nameri. Krš digitalne distorzije na gitarama su posebno grozan element ali opet, to je sve deo imidža:
https://brutalmind.bandcamp.com/album/bloodthirsty-mutilation
Jednočlani kanadski Necromonger ima samo za mrvu konvencionalniji pristup slemu. Debi album Unspeakable Acts of an Indifferent God je neopisivo heavy i hipnotičan u svom nizanju slemova u gotovo nepromenjenom srednjem tempu kroz čak četrnaest pesama. Autor, Justin Vanderhoek očigledno zna šta želi a to je da slušaočev mozak pretvori u homogenu pulpu nemilosrdnim udaranjem u isto mesto pola sata, ali ovo je vrlo programski monotona i tonalno ujednačena muzika koja zapravo svoju poruku šalje jasno i ekspresivno:
https://sbdcrecords.bandcamp.com/album/unspeakable-acts-of-an-indifferent-god
Tu su i Rot Spewer, dva tipa iz Virdžinije čiji je Demo 2022 i sam maltene isključivo procesija slemova, bez mnogo razmišljanja o tradicionalnoj strukturi pesama. Ali opet, slamming death metal je i najbolji kada se tako ponaša, sebično i usredsređeno na sebe, a kako Rot Spewer imaju vrlo solidan zvuk i sviraju energično, ovo zvuči dobro. Pesme slušaoca lako obuhvate, ubace u trans i u njemu smrve pa ovo snažno preporučujem:
https://rotspewer.bandcamp.com/album/demo-2022
Reincremated je još jedan od onih internet bendova, gde se ljudi sa različitih kontinenata skupe i snime album iako nikada nisu bili zajedno u istom gradu. The Impossible Suffering je debi album projekta što je u suštini startovao još 2015. godine sa Mikeom Hoffmannom koji je želeo da pokaže svoju ljubav ka brutalnom death metalu američkog stila. Sedam godina kasnije, ekipa iz SAD, Nemačke i Rusije je donela na svet album koji nije suviše originalan niti skupo produciran ali je, pa, prijatan. Čuju se ovde ljubav i posvećenost:
https://reincremated.bandcamp.com/album/the-impossible-suffering
Mičigenski death-thrasheri Pain Divine su upravo objavili debi album, Without Compassion i meni se dopada kako sviraju muziku koja jeste death metal u osnovi ali ima i nadrkanu, siledžijsku hardcore komponentu. Mislim, ne da GENERALNO volim taj thug-core stil, ali se ovde to nekako simpatično uklapa uz death metal rifove i solaže. Čvrst, četvrtast zvuk i stilska ujednačenost čine album od jedanaest pesama i malo napornim na duže staze, ali ovo je generalno simpatičan, dobar materijal vredan pažnje:
https://paindivine.bandcamp.com/album/without-compassion
Budimpeštanski Os snimili su do sada dva albuma a Tehom im je novi EP i izlazi za Iron Bonehead. To je i garancija kvaliteta, pa sam se obradovao utvrdivši da su Os vrlo dobri, kako sam se i nadao. Materijal na ovom EP-ju je mračan, skurilan death metal kao izašao iz nekakve jame sa katranom, a sa malo black metal začina. Os su vrlo daleko od nekakvog upeglanog, kompjuterski preciznog modernog death sastava i njihova muzika je takva da se u njoj čuju krv, znoj, mišići, tetive, kosti i ostali organi i tkiva, ali nikako ovde ne govorim o nekom sipmatičnom amaterizmu. Naprosto, ovaj bend je samo usredsređen na svoju ultratamnu, morbidnu viziju i ako u nju uđete čista srca i otvorena uma, možda se nećete ni vratiti. Izvrsno:
https://ironboneheadproductions.bandcamp.com/album/os-tehom
Volite li povraćku? Pa, Brendan Dean je izgleda voli. Ovaj Kanađanin (svira u Gutvoid) ima nekoliko projekata a danas je na meniju Pukewraith sa albumom iznenađujuće dobrog death metala. Dean sjajno piše mračne, crtanofilmovski atmosferične pesme sa dosta pompeznog, teatralnog šmeka a da se bazična death metal agresivnost ne izgubi. Banquet of Scum ima samo sedam pesama ali ovde se čuju neki odlični rifovi i dobija generalno težak, zajeban hedbegnerski jelovnik. Loženje:
https://pukewraithontario.bandcamp.com/album/banquet-of-scum
Imprisoned in Flesh su iz Nizozemske i sviraju vrlo pristojan death metal starije škole. Ovo nije onaj smrdljivi, podzemni OSDM, da se razumemo, ali Imprisoned in Flesh su bliski ’90s predlošcima, sa svojim skoro-ali-ne-sasvim progresivnim rifovima i trudom oko atmosfere u pesmama koje su svakako mračne i hermetične. Minialbum From Arrogance to Extinction ima sedam lepih, rifaških pesama plesnog srednjeg tempa i dobrih aranžmana. Bend je maštovit i ima jeftin a lep zvuk pa sam ja vrlo zadovoljan ovim izdanjem:
https://imprisonedinflesh.bandcamp.com/album/from-arrogance-to-extinction
Zato Unembalmed iz Finiksa prže old school death metal iz podruma. EP Beheaded ima tri pesme koje se raspadaju koliko su nisko naštimovane i distorzirane ali svirka je uredna, a rifovi lepi. Ko voli pankerski, na D-beatu zasnovani OSDM posle čijeg slušanja mora malo da se i istušira, sa ovim neće pogrešiti:
https://unembalmed.bandcamp.com/album/beheaded-ep
Za ljubitelje nešto melodičnijeg death metala, belgijski X Invictus X imaju odličan EP, Ablaze. Ovo nije MNOGO melodično i najviše me podseća na klasičan gotenburški stil melodičnog death zvuka, sa sirovim, energičnim, srazmerno jednostavnim pesmama i rifovima koji čoveka nateraju da podigne glavu i obrati pažnju. X Invictus X dakle ne zvuče kao metalcore bend koji malo eksperimentiše u životu nego kao propisan, vrlo atmosferičan death metal bend koji zna šta znači biti prljav, ružan i zao. I još su strejteri. Da su mi bliže, izljubio bih ih, a ovako samo da ukažem da se EP prodaje po ceni koju sami odredite pa da onda ovo ne treba da propustite:
https://xinvictusx.bandcamp.com/album/ablaze
Ruin iz Kalifornije imaju novi miniLP, Where Death Is Spread Out Across The Sky i ovo je hermetična, mržnje puna ali zapravo prilično suptilna ploča koja kavernozni, sirovi death metal spaja sa zanimljivim elektroakustičnim trikovima. Dobro je to napisano, uz mnogo pažnje za detalj i svesti da je ovo muzika čiju će veličanstvenost samo retki prepoznati. Budite jedan od retkih:
https://frozenscreams.bandcamp.com/album/where-death-is-spread-out-across-the-sky
Obsidious su pak neka vrsta supergrupe sa članovima koji sviraju ili su svirali u bendovima kao što je Obscura, Eternity’s End itd. Debi album, Iconic je vrlo ambiciozna ploča koja tehnički death metal uparuje sa progresivom, plus dodaje mrvu simfonijskih aranžmana i pravi muziku koja mora da impresionira. I mislim, ja jesam impresioniran, na više nivoa iako Obsidious na momente naginje i previše ka Dream Theater zvuku da bi to bilo po mom ukusu. Ali aranžmani su sjajni i ovo je zaista ploča koju treba čuti:
https://obsidious-band.bandcamp.com/album/iconic
Excrescence zvuče kao brutal death metal bend kakav ljudi koji ne slušaju brutal death metal zamišljaju kad se pomene brutal death metal. Dakle, haos, bezumlje, totalna disonanca i neprepoznatljivi rifovi, vokali koji samo rigaju preko naplavina zvučnog đubreta i maltene neprestani blastbitovi. I, mislim, nije ovo za svakog, ali album Inescapable Anatomical Deterioration je otmen u svom nepristajanju da ijednog trenutka bude išta manje od totalnog ekscesa. Slatko:
https://newstandardelite.bandcamp.com/album/excrescence-inescapable-anatomical-deterioration
Necrovision iz Lareda kažu za sebe da sviraju „novi talas death metala“, šta god TO bilo. Ali, mislim, dobro zvuče iako ne vidim preterano inovativan pristup na njihovom EP-ju Eyebomination. Ovo je naprosto kvalitetan, energičan death metal koji razume i moć atmosfere a istovremeno udara snažno i bez milosti. Tehnički kvalitetni ali ne opsednuti tehnikom, Necrovision su i dobro producirani i ovo je fino parče horora za svakog ko uživa u tome da mu, jelte, ne bude prijatno:
https://necrovision95666.bandcamp.com/album/eyebomination
Floriđani Vacuous Depths imaju debi album za Blood Harvest i ovo je moćna, mračna ploča brutalnih srednjetempaških nastupa i muljavih ali snažnih uletanja u brzu traku. Bend ima old school senzibilitet i muzika se ovaploćuje u jednom prilično „eldritch“ zvuku ali album Corporal Humiliation izbegava odlazak u apstrakciju i nudi energičnu telesnu, jelte, er, humilijaciju. I, mislim, ovo je JAKO agresivno a da ipak zvuči i otmeno i promišljeno. Vrlo dobro:
https://bloodharvestrecords.bandcamp.com/album/corporal-humiliation
Francuzi Atrocia sviraju death metal prilično u skladu sa mojim preferencama. Treći album, Contamination ima u sebi dosta’90s death metal šmeka, sa jasnim uticajima Suffocation, Deicide, Cannibal Corpse itd. u zvuku i organizaciji pesama. Naravno, to znači da Atrocia nisu sad nešto PRETERANO originalni, ali su kvalitetni i pružaju dobar, energičan, a gruverski death metal bez nekog suvišnog filozofiranja ali sa jako dobrim shvatanjem žanrovske niše kojom se bave. Bend podseća da u njihovoj muzici ima i malo thrasha i malo grindcorea a ja kažem da je to sve normalno kada svirate ovakvu muziku i dodajem da sam UŽIVAO uz ovaj energični, brutalni a prijateljski album:
https://atrocia.bandcamp.com/album/contamination
Bullets of Misery sebe nazivaju 100% ruralnim death metalom i hvale se da urlaju na Baskijskom jeziku. Ne znam koliko će vam to išta značiti, ali EP Debile principium melior fortuna sequatur nudi dobro napisan materijal death metala koji je i atmosferičan pa i melodičan (solaže pogotovo) a da je istovremeno i hrskav, težak, tvrd. Meni se ovo prilično dopalo:
https://bulletsofmisery.bandcamp.com/album/debile-principium-melior-fortuna-sequatur-2
Uđimo u finalnu sekciju u kojoj pričamo o multižanrovskim izdanjima i starom, dobrom heavy metalu. Ne znam ko i šta su Musick ali EP Chaos ne samo što im ima opasan omot nego i tri pesme hermetičnog ali emotivnog sudara posthardcorea, emoviolencea i sirove avangarde. Ako ste ikada bili u dilemi da li biste radije slušali metal ili free improv, Musick vam daju odgovor na nju: da.
https://upsiderecords.bandcamp.com/album/chaos
Ne znam prosto ni gde da stavim The Offering, jer ovaj multižanrovski sastav iz Bostona tako lako spaja heavy metal, power metal, deathcore, nu metal death metal i razne druge ekstremne podžanrove sa malo avangardnog namigivanja, ali i sa pažljivo napisanim i vrhunsko odsviranim materijalom koji će zadovoljiti i naljućeg hedbengera, da sam zaista impresioniran. Drugi album, Seeing the Elephant je zaista superiorna multižanrovska vožnja plus je odsviran razmetljivo dobro a da je opet sve to stavljeno u službu samih pesama koje su, pa, veoma CATCHY. I još na sve to dolazi dosta inteligentan lirički sadržaj, plus genijalna majica koju pevač Alex Richichi nosi u spotu za The Wasp (God isn’t real but climate change is), pa ne mogu a da ovaj album ne preporučim iz sve snage:
Acid Home su iz Filadelfije i lepo kažu da sviraju noise rock sa elementima sludge metala, death metala i grindcorea. Eklektično! Ali sve to fino sedne u jednu blago eksperimentalnu ali suštinski funkcionanu celinu na EP-ju All Things Shining/Deossify koji za dva dolara nudi dve pesme prljavog, zaraznog rokenrola:
https://acidhome.bandcamp.com/album/all-things-shining-deossify
Voivod obično stavljam u thrash metal sekciju nedeljnih pregleda ali EP Ultraman uglavnom nije thrash. Znameniti Kanađani ovde obrađuju teme iz jedne od najpopularnijih japanskih tokutatsu serija svih vremena, Ultraman, jelte, i to je , naravno, prirodan i sladak spoj. Voivod pevaju i na japanskom i na engleskom i to je sve sjajno a na kraju i dodaju dve svoje žive pesme za svaki slučaj i sve je baš kako treba – izvrsno.
Satan’s Blade iz Kalifornije imaju tako dobro ime da bi bila greota da muzika ne valja. Ali VALJA! Album Curse of the Blade ima sedam pesma napaljujućeg, napumpanog street metala stare škole, sa satanističkim ali optimističkim dispozicijama, pevačem koji muževno vrišti sve vreme (mada se u osamdesetima govorilo da je ovo skičanje, ali to su bili ljudi koji nisu razumeli metal i Joy Division im je bio sve u životu) i muzikom visokog tempa koju bend izvodi entuzijastično i daleko od kompjuterske ispoliranosti koja bi sve upropastila. Ovo je puno krvi, znoja i života i ako vam se ne dopadne, imate ozbiljan problem sa metalom, a još i plaćate koliko hoćete:
https://satansblade.bandcamp.com/album/curse-of-the-blade
For my Sanity je grčki bend sastavljen od nekoliko iskusnih muzičara i na prvom EP-ju, takođe For my Sanity se jako dobro čuje da kilometraža i znanje. Ovo je Heavy Metal klasičnog profila, sa dobrim, pamtljivim temama i refrenima, disciplinovanom ali i energičnom svirkom koja vrlo oživljava pesme. Bend je odlično produciran a pored radio-friendly pesama od tri i po minuta ima i duže komade sa ambicioznijim aranžmanima. Cheesy, nostalgično ali nimalo zastarelo:
https://formysanity.bandcamp.com/album/for-my-sanity
Knight’s Oath imaju treći EP, III, i još uvek ih malo kolje vokalni stil Johna McBrawna koji pogađa note ali naprosto nema epski ton i snagu koju bi zahtevala muzika. No, bend je sada aranžirao pesme tako da vokali dobiju prostora za ukrase i podebljavanja pa je ovo u principu prijemčiv materijal melodičnog, blago foklornog, epskog hevi metala kakav je teško ne voleti:
https://knightsoath.bandcamp.com/album/iii
Ne slušam sad nešto često shred albume ali drugi album talentovanog galicijskog gitariste po imenu Diego Sanjorge (a album se zove Oneiromancy) je jako dobar. Ovo je epski, melodični instrumentalni metal sa korenima u Malmstinovštini ali sa malo modernog šrederskog programa, živim bubnjem i solidnom produkcijom. Jorge pritom nije puki skalaš i imitator velikih uzora i ima svoj stil pa se ovo jako prijatno potroši:
https://diegosanjorge.bandcamp.com/album/oneiromancy
Epski, melodični power metal koji peva o zmajevima i kraljevstvima duhova stiže nam na petom albumu italijanskih Dragonhammer. Dragonhammer su vrlo, vrlo žanrvoski veran bend i u zvuku i u svirci i u temama i gotovo da bi trebalo proveriti je li ovo pravi bend ili nekakav misaoni eksperiment koji se nekako i fizički realizovao u stvarnom svetu. No, album Second Life svakako donosi jedanaest pesama epskog cheesy metala za one koji vole horove, zvona, violine i ceo taj program:
https://dragonhammerband.bandcamp.com/album/second-life
Kanadski Iron Kingdom voze moćno i brzo na svom petom studijskom albumu The Blood of Creation. Ovo je prosto raskalašno dobar i raspoložen heavy metal koji se ne zamara power metal ikonografijom i upeglanom produkcijom već prosto prži brzu, melodičnu muziku sa moćnim vokalima koji svaki čas odlete u falseto i ne koči ni na crveno. Odlična svirka celog benda, simpatičan, dinamičan miks, pesme koje ćete pamtiti godinama, šta vam, ZABOGA, još treba?
https://iron-kingdom.bandcamp.com/album/the-blood-of-creation
Album nedelje donose Godflesh. Pure: Live je snimak čitavog njihovog nastupa iz 2013. godine na kome je trio Broadrick-Green-Hampson odsvirao ceo klasični album Pure. Da li treba JOŠ nešto da se kaže??? Mislim, zvuk je odličan, a pričamo o apsolutnom klasiku industriala pa ako slučajno nikada niste slušali Godflesh ili niste čuli Pure, ovo je sjajan način da se upoznate sa materijalom koji je definisao zvuk ne samo jedne generacije.
https://godflesh1.bandcamp.com/album/pure-live
