Skoro smo na kraju godine i ponuda novih izdanja polako presušuje dok se izdavači spremaju na malo odmora. Naravno, ako gledate preglede vodećih zapadnih pubikacija, čini će se da maltene NIŠTA nije izašlo, ali to nije tačno. Malo entuzijastičnog kopanja ispod površine otkriće da i dalje imamo dosta interesantne muzike da je pregledamo, pa nemajte brige, metal je globalna stvar i on se ne vodi sezoskim pravilima koja važe na pojedinim krajevima planete.
Blek metal na samom startu. Dvočlani finski YRR ima EP Sokeiden Valtakunta, a koji je posle jednog demo snimka ranije ove godine njihovo prvo izdanje. I prikazuje ih u odličnom svetlu, ako pod odličnim svetlom podrazumevate najcrnji mrak, tminu i bezdan beznađa. Ovo je blek metal stare škole, prljav, sirov, mračan, ali ne bez minimuma tehničkih kompetencija. YRR su jednostavni i snimljeni ekstremno jeftino ali pesme imaju teme, rifove, aranžmane, čak i atmosferu u svom tom besomučnom krljanju. Vrlo korektno i osvežavajuće:
https://varjontemppeli.bandcamp.com/album/sokeiden-valtakunta
Madridski Død Håp imaju fin album maničnog post-blek metala nazvan Black Sun. Za razliku od većine post-blek metal bendova koji forsiraju melanholiju, Død Håp sa njom meša dosta nelagodnih atmosfera i ovo nije samo shoegaze sa vrištanjem već muzika sa širim spektrom atmosfera i emocija. Prijatno:
https://withinthedarkwoods.bandcamp.com/album/black-sun
Sarajevski muzičar, Osman Ramadanović je ona poslovična armija-od-jednog-čoveka sa masom jednočlanih projekata u svom portfoliju. Je li sve to hermetični, sirovi blek metal? Pa, ne, verovatno ne SVE ali projekat Deathcircle nudi baš to na svom debi albumu, Feast Upon the World of Illusions. Nije ovo ni sad nešto originalno niti se MNOGO izdvaja od drugih sličnih projekata drugih sličnih ljudi sa svih strana sveta ali je autentično, snažno, razarački i emotivno i na pravi način obeležava desetogodišnjicu rada ovog projekta:
https://deathcircle.bandcamp.com/album/feast-upon-the-world-of-illusions
Ima dosta bendova sa imenom Rot a onaj o kome danas pričamo dolazi iz Vijetnama i ima debi album, As Darkness Burns. I bogami je ovo solidno. Bend postoji negde od 2004. godine i muzika na ovom albumu zvuči sazrelo, prosvirano, sigurno. U načelu, Rot sviraju sirovi, agresivni blek metal ali ovo je em za par klasa zanatski kvalitetnije od većine raw black metal bendova koji danas snimaju, em u svom old school pristupu usvaja i elemente death i thrash metala za jednu prijatnu, pitku kombinaciju. Odličan je Rot, ne propustite:
https://rotvietnam.bandcamp.com/album/as-darkness-burns
Turci Nocte snimili su debi album, Assassination of Azrael i ovo je vrlo prijemčiv black-death metal, sa energičnom svirkom, paklenim, disonantnim rifovima i pesmama koje umeju da potraju ali i da održavaju tenziju i visok nivo silovitosti tokom celog tog trajanja. Nocte su pritom tematski vrlo raznovrsni i ovo ni u kom slučaju nije prosto album generičkog antihrišćanstva ili anti-religijstva generalno. Moderno, a ne trendi, snažno ali ne siledžijski, Nocte su me prijatno iznenadili:
https://nocteofficial.bandcamp.com/album/assassination-of-azrael
Nemački Luciferian Annihilation Cult su toliko zli da i instrumente koje ovaj trio svira ne nazivaju pravim imenima već su to opisi tipa „šest žica propasti“, „bubnjevi agresije“ itd. Demo Evocation Through Relict Profanation je prvi snimak ovog novog benda i nudi zaista agresivni, prljavi black death metal u stilu stare škole, sa pet pesama agresivne ali dopadljive svirke i podrumske ali funkcionalne produkcije. Lepo:
https://luciferianannihilationcult.bandcamp.com/album/evocation-through-relict-profanation
Norveški Askeregn, pak, nude vrlo NORVEŠKI zvuk na svom drugom albumu, Brennende åkres grøde. Iako ovo nije prenaglašeno old school muzika, Askeregn imaju tu tipičnu norvešku hladnoću i svedenost koja čini da i pesme koje zzaju da nagnu ka post-blek metalu ili blackened hardcoreu na kraju imaju preteću, hermetičnu dimenziju klasične norveške blek metal ponude a da se nigde ne zaturi ni drama. Odličan album srazmerno raznovrsne muzike kad se uzme u obzir koliko je ona po atmosferi ujednačena:
https://undergangsglimt.bandcamp.com/album/brennende-kres-gr-de
Natrag u Nemačkoj stižemo na drugi album dvojca GVLA, nazvan Ira. Dvoje ljudi koji ovo prave, gitarista i pevač Filious i bubnjarka Helizabet, TAČNO znaju šta rade, nudeći primitivan ali pažljivo aranžiran old school black metal koji ima dobre rifove, čak i dobre atmosfere, a opet jednostavne, borbene ritmove i vrlo pristojan jeftin studijski zvuk. Sve je to negde između blek metala i mračnog hardkora po formulama osamdesetih godina i funkcioniše besprekorno. Ne propustiti:
https://gvla.bandcamp.com/album/ira
Dalje idemo na stoner rok, doom metal, psihodeliju, hard rok i sludge metal. Pouzdani novomeksički izdavač Blues Funeral Recordings za ovu nedelju ima odličan album iskusnih Dead Meadow, benda iz DC-ja koji je kroz decenije od panka i posthardkora stigao do, evo, izvrsnog psihodeličnog roka. Album Force Form Free je vrlo slobodan, vrlo maštovit a vrlo sigurno sklopljen od gestova koji deluju kao da su započeli kao eksperiment ali su onda stručno uobličeni u kvalitetne heavy psych pesme. Heavy komponenta ovde nije prenaglašena i kako izdavač ovaj bend u jednom momentu uporedi i sa King Gizzard & The Lizard Wizard, reći ću da je ovo smelo ali ne i sasvim pogrešno poređenje. Dead Meadow imaju sličan kreativni pristup i sigurnost u svirci i ovaj album ima moje jake preporuke:
https://bluesfuneralrecordings.bandcamp.com/album/force-form-free
Nizozemski Onhou sviraju vrlo by the book sludge doom metal. No, to što ovde nema mnogo iznenađenja može biti i prednost jer sa albumom Monument, njihovim drugim, uvek tačno znate šta dobijate i možete mirno i dostojanstveno uživati u sporom ritmu, teškim rifčinama, brutalnim vokalima. Četrdesetak minuta muzike na ovoj ploči spakovano je u svega četiri pesme i Onhou su kao neka mašina za izazivanje zadovoljstva ako u vama zadovoljstvo izaziva slušanje repetitivne, teške, abrazivne muzike. A znamo svi da izaziva jer inače ne biste ovo čitali. Onhou su meni taman kako treba, dovoljno maštoviti unutar jednog vrlo omeđenog formata (klavijature su lep, oplemenjujuči element inače vrlo tvrdog zvuka) a opet predvidivi do mere da im se prepustim i bez razmišljanja uživam:
https://onhou.bandcamp.com/album/monument
Losanđelski Sea of Snakes su u Oktobru izdali debi album a već sad u Decembru su ga ispratili živim abumom, Givin’ It Raw Live! I sve je kako piše – ovo je živo, sirovo i izdašno. Bend nudi šest pesama sabatovskog stoner roka koji ima gruv, ima wah-wah pedalu, ozijevske vokale i mada sve to ne prevazilazi nužno nekakav prosek žanra, vrlo je prijatno da se čuje:
https://seaofsnakes1.bandcamp.com/album/givin-it-raw-live
Loud Light je italijanski-američki-skandinavski fuzz rock kombo sa EP-jem Masters of Loud Light a koji ima dve instrumentalne, vrlo gruverske psihodelične pesme. Bend obožava gole žene skoro koliko i fuzz pedalu pa ako se osećate blisko, proverite, ovo je pristojan materijal a naplaćuje se po vašoj želji:
https://loudlight.bandcamp.com/album/masters-of-loud-light
Tier su, pak, „tri momka iz nemačke provincije koji sviraju iz sve snage“. Fer. EP Dawner ima pet pesama kvalitetnog bluziranog stoner roka, sa finom gruvom, dobrim zvukom i promišljenim refrenima. Bend svira kako treba i produciran je kvalitetno, tako da ima i težinu i dubinu i ja sam vrlo zadovoljan:
A iz Italije dolaze The Dead Flowers Graves, ekipa koja svira fazirani, blago gotski, blago post pank, blago psihodelični stoner rok. EP Spectrum ima pet lepih lo-fi ali ugodno produciranih pesama od kojih je jedna i obrada The Cure pa to prilično jasno implicira kakav zvuk ovde možete da očekujete. Meni simpatično a ja čak i ne volim The Cure:
Iako imaju vrlo BUČNO ime, Gypsy Wizard Queen iz Severne Dakote su zapravo dosta suptilan stoner/ heavy psych sastav. Eponimni debi album ima pet pesama koje nikud ne žure i umeju da potraju i po deset minuta dok slušaoca umivaju toplim faziranim gitarma, sporim, udobnim ritmovima i psihodeličnim temama. Gypsy Wizard Queen poznaju snagu teškog rifa i agresivnije svirke, ali pametno tempiraju svoja krešenda i akcente u muzici za prijatnu, opuštajuću (!) tenziju i orgazmična oslobađanja te energije. Fino:
https://gypsywizardqueen.bandcamp.com/album/gypsy-wizard-queen
Buried Souls su švajcarska kombinacija sludge metala, hardcorea pa i malo southern rocka. Drugi album, Whispers, da bude kompliovanije ima i death metal elemente sa disonancama i izdašnim blastbitovima pa je ovo interesantna salata stilova ekstremnog metala. Ne uvek skroz konzistentna ali zanimljiva i odlično odsvirana, pa vredi da se čuje:
https://buriedsouls.bandcamp.com/album/whispers
Et Mors su dva Amerikanca čiji funeral doom metal izmešan sa samo malo black metala donosi korektnu količinu tuge, beznađa ali i slatke, PRESLATKE melanholije za ove tmurne zimske dane. Drugi album, Lifeless Grey ima samo pet pesama gde je poslednja obrada kultne I See a Darkness Willa Oldhama koju je, sećamo se, obradio čak i Johnny Cash. Što govori dosta o senzibilitetu koji Et Mors pronose. Ostale pesme su, naravno, agresivnije ali sve je to jedan dostojanstven, mučan ali otmen doom. Fino:
https://etmors.bandcamp.com/album/lifeless-grey
Mudwagon su australijski „turbo rokenrol“ sastav koji, kako sami obvjašnjavaju, kombinuju psihodelične teme i pank energiju. Čim čujete prvih dvadesetak sekundi mini albuma Orse Riding biće vam jasno šta hoće da kažu. Ovo je sjajno, prljavo i urlatorski, a opet disciplinovano i sa pravilno doziranom psihodelijom i kanalisanom energijom. Sa šest pesama u malo manje od 40 minuta ovo je odlična ponuda heavy psych muzike za, što se kaže, i metalce i pankere.
Obično ne pokrivam reizdanja u ovim nedeljnim pregledima ali kako je ovde u pitanju vrlo posebna prilika PLUS ovo reizdanje ima jednu pesmu koja do saada nije bila objavljena u digitalnoj formi, mislim da je sevap napraviti izuzetak. Jer, mislim, pričamo o albumu Dopesmoker sastava Sleep, jednoj od jelte, FORMATIVNIH ploča čitavog stoner rok žanra. I mislim, ako do sada nekako niste čuli originalni Dopesmoker, o, pa zavidim vam jer ćete sebi priuštiti po prvi put šezdesettri i po minuta najhipnotičnijeg, najlepljivijeg rok zvuka poznatog čovečanstvu. A dodatna pesma, Hot Lava Man je još osam i po minuta sažetije ali prijatne hipnoze. Dopesmoker je apsolutni, nezaobilazni klasik na nebrojeno nivoa, i ako te ikada voleli sporu, tešku rok muziku, ili marihuanu, ili duhovnost, ovo je ploča koja se mora imati. Mora.
https://sleep.bandcamp.com/album/dopesmoker
Iz nekog razloga najbolji psihodelični stoner rok dolazi konzistentno iz Argentine. Evo, ne znam ni ja ali to je naprosto pravilo. En la Niebla su novi bend iz Kordobe i prvi album, El limbo de los Callados je 100% jebanja i 0% filozofije. Od prvog semplovanog filmskog uvoda do poslednjeg tona ovo je zli, napeti, a moćno gruverski okultno-drogeraški stoner-doom metal sa rifovima koji vas gađaju direktno među rogove, gitarom koja se uvija kao zmija pod wah-wah pedalom, ritmom koji vam preuzima kontrolu nad vegetativnim nervnim sistemom i izvrsnim psihodeličnim vokalom. A tek kako je ovo prelepo fazirano! Apsolutno obavezna lektira:
https://enlaniebla666.bandcamp.com/album/el-limbo-de-los-callados
Dalje cepamo thrash i speed metal, hardcore, grindcore i death metal. Victim dolaze iz Nemačke i mada su osnovani pre petnaest godina or sou, Planet of Graves im je prvi album. Ali, kako to obično kažem, ovde se vidi da se to spremalo, krčkalo i sazrevalo kroz brdo EP-jeva i živih albuma jer je Planet of Graves vrlo dobar i ubedljiv. Victim sviraju old school thrash metal ali njihova muzika ne zvuči staromodno. Čuje se ovde malo Metalike, malo Testamenta itd. ali Victim imaju i jedan mošerski, ulični prizvuk u toj disciplinovanoj, tehničkoj svirci, a koji im daje dosta šmeka. Produkcija je vrlo solidna i pesme su podugačke sa svojim pažljivo rađenim aranžmanima da se postigne maksimalni moš-faktor i ja sam EKSTREMNO zadovoljan:
https://victim666.bandcamp.com/album/planet-of-graves
The Side Quest je još jedno podsećanje koliki su metalci nerdovi. Ovo je split album bendova Dungeon Crawl i Throne of Iron a Dungeon Crawl je jedan lik iz San Hozea u Kaliforniji za kog možete biti sigurni da petak veče provodi hostujući sesiju stonog RPG igranja kao dandžn master. Ali muzika mu je ODLIČNA. Njegova strana albuma nudi urnebesan, brz, moćan thrash metal koji ne filozofira nego KIDA. Throne of Iron su iz Indijane, pravi su bend i sviraju više heavy metal ali pevač toliko maši registar da je ovo skoro nemoguće slušati. WTF. Muzika nije loša ali pevanje jeste malo problem. No, Dungeon Crawl je odličan pa vadi celo izdanje:
https://wisebloodrecords.bandcamp.com/album/the-side-quest
Ruski СМЕРШ ima novi album nazvan samo „…“ i, pa, odličan je. СМЕРШ sviraju razbijački, brzi thrash metal old school provinijencije sa odličnom produkcijom i tekstovima na Ruskom koji se ovom prilikom bave i aktuelnim ratom na istoku Evrope i, pa, ovo je onaj idealni, rifaški, kvalitetni a društveno i misaono angažovani thrash metal koji zaslužuje svaku pažnju. Plaćate koliko hoćete a budite fer, hoćete mnogo:
https://globalthrashattack.bandcamp.com/album/thrash-metal-from-russia-3
Büddah su četiri poljaka od kojih je jedan svirao u Night Lord i njihov prvi EP, The Curse of Ferrius nudi vrlo simpatičan lo-fi thrash/ death metal po uzoru na starinske formule, ali sa svom sirovošću i entuzijazmom mladog benda koji uleće glavom tamo gde drugi (sem Vučića) ne bi podmetnuli ni kopačku. Pet pesama krljačine, dosta odlično usmerene zlovolje, užitak:
https://buddah777.bandcamp.com/album/the-curse-of-ferrius
Isto Poljaci, GRÓB, sviraju isto thrash/ death dosta starinske dispozicije i jeftine produkcije, ali sve to ima svoj šarm. EP Misophonia ima pet pesama staromodnog old school čukanja koje je tehnički kompetentno a bend se vidno emotivno ulaže u to što radi pa je mene sve teleportovalo u osamdesete i dalo mi prijatan nostalgični flešbek:
https://grobband.bandcamp.com/album/misophonia
Moral Pollution je mičigenski crustcore sastav a istoimeni EP ima četiri pesme TEŠKOG, moćnog D-beat krljanja. Ovo je onako, s jedne strane jednostavno i verno tradicij a sa druge dovoljno maštovito i razrađeno u aranžmanskom smislu da bude interesantno i ljudima sa dosta staža u slušanju ove muzike. Rokanje u kompaktnom pakovanu, odlična produkcija i cena od koliko date – nema greške:
https://moralpollution.bandcamp.com/album/moral-pollution
Južnokorejski Second Damage za svoj demo Second Damage naglašavaju da je lo-fi, pa slušalac do muzike dolazi pravilno informisan i ovo je odličan primer menadžmenta očekivanja jer, pored tog niskobudžetnog zvuka, ovo je šarmantna muzika. Mislim, imamo samo dve pesme a i one su kratke ali ovo je dopadljiv, jeftin thrashcore koga mi ne bi smetalo da čujem još. Ovo se plaća koliko ste sami spremni da date:
https://2nddamage.bandcamp.com/album/second-damage
Mindslow su metalizirani hardkor kvintet sa severa Francuske i njihov EP No Escape ima tri pesme dobro napisanog, mošerskog, melodičnog a opet prilično siledžijskog rada. Glavna prednost Mindslowa u odnosu na konkurenciju je što imaju pevačicu koja muzici daje dozu adenalina potebnu da se malo trgnete i obratite pažnju. Moš iz treš, sestre i braćo, a ovo plaćate koliko želite:
https://mindslow.bandcamp.com/album/no-escape
Death Mist su dva Brazilca sa preslatkim thrash/ crust/ death demo snimkom. Pleading for Death ima samo dve pesme, prodaje se po ceni koju sami odredite ali nudi SAVRŠENE dve pesme koje vrede baš koliko pomislite da ponudite. Rifovi su nervozni, trešerski i malo deatherski a strukture pesama, tempo, ritam itd. su DISCHARGE TO THE MAX. Tako da je ovo jebena perfekcija. Mnogo dobro:
https://deathmist.bandcamp.com/album/pleading-for-death
Kanađani CHÜZO voju muziku zovu i aggrocore i ovo je sasvim solidan opis jer EP Land of Rage ide celim putem od D-beat crustcorea preko nu-metala do sludge i death metala i vezivno tkivo ovde čini agresija. Solidan je ovo materijal sa pet zapravo podugačkih komada koje karakteriše čvrst, abrazivan zvuk i vrlo sigurna izvedba, kao i to eklektično ali sigurno pisanje. Impresivno:
https://chuzomtl.bandcamp.com/album/land-of-rage-ep
Sa Šveđanima 偏執症者 (Paranoid) makar uvek znate šta dobijate. EP The Great Reset ima dve pesme KLASIČNOG D-beat nabadanja, sa dobrim zvukom, idealnim tempom i generalno jednom perfektnom kuracijom Discharge formule u 2022. godini. Nema greške:
https://pndftw.bandcamp.com/album/the-great-reset
A Chasm Snatcher je jedan lik iz Viskonsina koji pravi gruverski metal sa dosta grindcore elemenata, sam, ali bez kompleksa. Ovo je vrlo solidno producirano i napisano i mada je u kreativnom smislu u ptianju samo prepakivanje već poznatih žanrovskih tropa koje ste čuli hiljadu puta ako ste ikada slušali, na primer Pig Destroyer, album Tartarus svejedno pošteno šamara i zaslužuje respekt:
https://chasmsnatcher.bandcamp.com/album/tartarus
TUBO SIGILLO TAPPO je finski grindcore projekat sa istoimenim EP-jem i HM-2 pedalom na gitari. I mislim, kombinacija pesama od po dvadeset sekundi i apsolutnog tepih-bombardovanja sumanuto teškim gitarama radi posao. Nisu ovo ni najpametnije ni najbrže grindcore pesme svih vremena ali format i zvuk su u idealnom (seksualnom, nastranom) odnosu pa ova četiri minuta ugodno prođu, a plaćate kolio hoćete, naravno:
https://tubosigillotappo.bandcamp.com/album/tubo-sigillo-tappo
Inerte je meksički grindcore projekat čoveka po imenu Eros Guerrero Valenzuela i, mislim, ima li slađe situacije nego da nam čovek po imenu Eros peva na uvce grindcore? EP Caótica Penumbra Insaciable ima solidno producirane četiri pesme sa podužim trajanjima (jedna je skoro četiri minuta), deathgrinda koji preferira jednostavne a napaljive rifove i pristojan gruv. Nije ovo sad nešto istraživački i inovatorksi nastrojeno ali Inerte isporučuje grindcore dobra:
https://malayarecords.bandcamp.com/album/ca-tica-penumbra-insaciable
I Filthscum je jednočlani grindcore projekat ali iz Švajcarske. Album Nasekafi Em Kafistöbli dodaje i sešn bubnjara za jedan prilično kvalitetan, čvrst zvuk a pesme, od po dva minuta, su napisane sigurno, ubedljivo i ovo je onaj tehnički izbrušeni grindcore koji pritom nema neke ambicije da se transformiše u death metal nego čuva crustcore osnovu i samo krlja kao lud. Plaćate koliko hoćete a ovo VEOMA vredi:
https://filthscum.bandcamp.com/album/nasekafi-em-kafist-bli-2
Corpsevore iz Francuske imaju demo Sadistic Flesh Rituals sa tri pesme prljavog, besnog deathgrinda. Nema ovde mnogo filozofije, svira se brzo, žestoko i sa puno lošeg raspoloženja a iako je produkcija jeftina a rifovi kao iz 1993. godine, sve to ima jednu stilsku i zanatsku zaokruženost koaj impresionira i meni veoma prija:
https://corpsevore.bandcamp.com/album/sadistic-flesh-rituals
Indonežani Disavght svoj debi album Intraswegreen najavljuju rečima „We based in Bandung, Indonesia. lets grind, smoke and beer.“ I, zaista, ovo je lo-fi deathgrind očigledno namenjen publici koja voli ta, jelte, jeftina mladalačka zadovoljstva. Bend ne nudi sad ne znam kakvu originalnost ili skupu produkciju ali muzika je zdrava, izraz iskren, pesme umiljate, pa vredi odvojiti malo vremena. Kako se ime benda čita? Nemam pojma.
https://disavght.bandcamp.com/album/intraswegreen-2
Percussor je filadelfijski death metal kombo nastao od benda Afterbirth polovinom devedesetih i mada albume snimaju tek od 2015. godine, aktuelni, Ravenous Despondency im je već četvrti. I, mislim, odličan je. Ovo je ’90s death metal odsviran veoma dobro, produciran solidno i sa kvalitetom songrajtinga koji ne sme biti ignorisan. Percussor prosto donose onaj topli, razgovetni, tehnički kvalitetni a nenametljivi death metal kakav su devedesetih utemeljili Monstrosity ili Malevolent Creation, a bez nekakvog direktnog kopiranja njihove muzike. Naravno, ima ovde i dosta savremenijih dodataka, ali muzika je prosto kvalitetna bez poze, glume, bez produkcijskog budženja. Bend tenutno čine dva čoveka pa pretpostavljam da se koncerti ne sviraju ali ovaj materijal je odličan i veoma ga vredi poslušati. Odlično izdanje za HPGD:
https://percussor.bandcamp.com/album/ravenous-despondency
https://hpgd.bandcamp.com/album/ravenous-despondency
Poxx su iz Fresna u Kaliforniji i njihov prvi EP, Undying izdao je na kaseti Transylvanian Recordings, što je već samo po sebi dovoljno da čovk obrati pažnju. I mislim, Poxx su dobri. Ovo je sirov, prljav, spor i mučan death metal okrenut gruvu i sa dosta hardcore i sludge elemenata u svom tkivu. Iako ovo nije producirano skupo, zvuk je muljav ali snažan a pesme su primitivističke i dobre. Daunloud se naplaćuje koliko sami date:
https://transylvaniantapes.bandcamp.com/album/poxx-undying
Brazilski Akinetopsia sviraju klasični brutal death metal na debi albumu, Collapse of Continuum. Iako je ovo izdao New Standard Elite, muzika je iznenađujuće jeftino producirana bez ludačke kompresije u masteringu, a što pomaže da čovek ovo lepo sluša i zapravo ČUJE sve što su Akinetopsia napravili. A mada ovo nije neki mnogo originalan materijal, nije ni puko generičko ređanje rifova. Akinetopsia nude brzinu, žestinu, tenziju, ali i tehniku, sve što čovek voli kod brutal deatha i album je meni veoma prijao:
https://akinetopsia.bandcamp.com/album/collapse-of-continuum
Kad smo već kod brutalnog death metala, malo koji na svetu ima tako distinktan miris kao što je indonežanski brutal death. Međutim, sastav Simpulmati sa Istočne Jave ima na svom debi albumu, Opera Merah i malčice groove metal trikova koji simpatično oplemenjuju njihovo surovo zakucavanje i to ih izdvaja od kolega. Ovo je inače solidan materijal, sa dovoljnim količinama pravoverne death krljačine da meni ne smeta to povremeno koketiranje sa gruvom i melodijom, svirka je odlična a produkcija pristojna. Izuzetno dobar debi:
https://simpulmati.bandcamp.com/album/opera-merah
A kad smo već kod indonežanskog brutal death zvuka, Maximize Bestiality iz Džakarte su nešto bliži prototipu ovog zvuka. Drugi album, Omnihilation izdao im je Brutal Mind i ovo je vrlo solidno produciran, udarački brutal death metal, sa sve slemovima i puno bolesnih rifova i besomučnog zakucavanja. U kreativnom smislu Maximize Bestiality ne rade sad nešto specijalno novo, ali su u egzekuciji jako dobri:
https://brutalmind.bandcamp.com/album/omnihilation
Sa imenom kao što je Impending Mindfuck, mladi nemački brutal death metalci svakako ne pretenduju da budu shvaćeni kao nekakva intelektualna elita ekstremnog metala. No, prvi EP, Modus Operandi svakako nudi kvalitetan brutal technical death metal. Impending Mindfuck nude sve što treba: neljudske vokale, nizak štim, flažolete, brze i brutalne blastbitove, masivne, teške slemove, plus nešto egzotičnih harmonija i komplikovanih metrika. Ali sve je to spakovano u prijemčivu formu i zvuči korektno, razgovetno, autentično. Vredi:
https://impendingmindfuck.bandcamp.com/album/modus-operandi
Brutal death metal je prilično dobro rodio ove nedelje pa smo tako dobili i drugi album kostarikanskih Human Mass Extermination. Ovo je vrlo solidno produciran, kvaliteno napisan i zrelo aranžiran album klasičnog slamming death zvuka i mada Human Mass Extermination nikako ne pomeraju žanr ni u jednu stranu, zadovoljstvo je ponekad čuti ploču koja je naprosto visoko kompetentna i sve elemente žanra odrađuje zanatski izvrsno. Dakle, nema ovde sad neke originalnosti ili truda da se kalup polomi ali Galactic Extinction Anomalies je ploča prijatnog gruva, prilično toplog zvuka i prijemčivih, mrvećih slemova. Uživajte:
Gosudar/ Malignant Altar Split 12“ je, jelte, split EP dva veoma dobra death meal benda. Gosudar su Rusi i sviraju izvrstan death-doom sa dugačkim pesmama ali u kojima se odlično radi na ponudi mračne atmosfere, kvalitetnog rif-programa i meljućeg ritma. Gosudar su onaj tamni, htonski death metal koji nije zainterrsovan za svetsku slavu i rokenrol eksces nego samo za tminu i propast. Teksaški Malignant Altar u svoje dve pesme nude samo za mrvu „svetliji“ i brži, ali i dalje prilično old school, veoma mračni death zvuk. Oba benda imaju finu produkciju i znaju šta rade i ovo se ne propušta:
https://mesacounojo.bandcamp.com/album/split-12
Još jedan odličan split EP stiže nam posredstvom mančesterske etikete Dry Cough. Sewer Fiend / Plague Patrol Split donosi pet pesama od kojih dve sviraju mančesterski Sewer Fiend i ovo je mračni a opet ne iskarikirano mračni death-doom koji ume da se igra sa harmonijama i donese originalne ideje u dobro poznati žanr. Plague Patrol iz Praga su klasičniji death metal sastav te neke htonske, lavkraftovske provinijencije i njihove tri pesme valjaju težak, moćan gruv i preteće rifove. Odlična produkcija pogotovo s obzirom na to da su oba benda pre ovoga imala samo po jedan snimak. Vrhunski.
https://drycough.bandcamp.com/album/split-8
Caligari Records obično izdaju veoma dobru muziku namenjenu tvrdokornim andergraund entuzijastima pa je tako slučaj i sa drugim EP-jem njuorleanskih Congealed Putrescence. Nazvan Within the Ceaseless Murk ovo je mračan, ali izuzetno ubedljivo odsviran materijal death metala starije škole ali bez razmazanosti koja je za njega često tipična. Congealed Putrescence, naprotiv, imaju topao, čist zvuk i odličnu hemiju u bendu sa bubnjarem koji zvuči prirodno i moćno i generalnim utiskom furioznosti koji bend ostavlja. Vreme je za album jer Congealed Putrescence zvuče izvanredno:
https://caligarirecords.bandcamp.com/album/within-the-ceaseless-murk
I eto nas i u poslednjoj sekciji sa heavy metalom i kros-žanrovskim pločama. Italijanski heavy metalci Twilight Zone postoje od ranih devedesetih ali albume su počeli da snimaju tek kasno u ovom veku. Visions of Freedom je njihov drugi, osam godina nakon prvenca ali makar je muzika na njemu zdrav, energičan, melodičan i dovoljno sirov hevi metal da se čovek lepo uz njega opusti i uživa. Twilight Zone su, očigledno, nazvani po pesmi Iron Maiden ali u njihovom zvuku pored Mejdna ima raznih drugih klasičnih heavy uticaja, ovo je teatralna i cheesy muzika ali svedena u aranžiranju, bez progresivističkih ili power metal ambicija. Meni je to svakako šarmantno mada pomalo jeftina, sirova produkcija neće biti po svačijem ukusu. No, ako volite tradicionalni heavy metal, sebi dugujete da poslušate Twilight Zone, neke od ovih pesama su sjajne (lični favorit je recimo Run But Can’t Hide):
https://twilight-zone.bandcamp.com/album/visions-of-freedom
CrowsVsRavens je interesantan progresivni projekat iz Nju Džersija. Osnovan od strane basiste po imenu Rope Ganjee, a koji je sve napisao, album We Shall Have to Learn jei bukvalno snimak procesa učenja jer Ganjee i sam kaže da nema nekog iskustva u komponovanju i aranžiranju. Međutim, očigledno je da ima ogromnog talenta jer je ovo konstantno interesantno PLUS zaista solidno napisano. Muzičari koji su se odazvali da uobliče Ganjeejevu viziju su takođe vrlo solidni i ovaj album je izuzetno prijatno osveženje u Decembru, kad mu vreme nije:
https://crowsvsravens.bandcamp.com/album/we-shall-have-to-learn
Eallic su dva tipa iz Solt Lejk Sitija sa E-jem Karens koji omotom parodira Mejdnov Killers ali muzika je zapravo solidni, ako već žanrovski nedosledni metal. Ima ovde i black i death i grindcore elemenata a onda i melodičnog power metala i dobro je da Eallic sve ovo uspevaju da odsviraju uz visok nivo ubedljivosti pa se materijal sluša sa puno osmeha i odobravajućeg klimanja glavom:
https://eallic.bandcamp.com/album/karens
Finci Green King, pak, piče strejt metalurgiju na debi albumu Hidden Beyond Time. Bend svakako ima meru „doom“ pristupa u svom zvuku, ali nije ovo dovoljno sporo da bi bilo doom metal i Green King vole jači tempo, melodične solaže, dobre, razrađene rifove. Ovo je svakako epski, kinematičan heavy metal za nas koji volimo da kad zatvorimo oči vidimo konje i jahače pod sjajnom opremom, a to što je produkcija relativno svedena i jeftina ni malo ne smeta, to je ta komponenta doom/ stoner zvuka koja fino paše uz pesme Green Kinga.
https://greenking.bandcamp.com/album/hidden-beyond-time
A ko će da nas obraduje izvrsnim blackened thrash albumom i beznaporno osvji još jednu titulu albuma nedelje ako ne Dying Victims productions? Treći album čileanskih Hellish se zove The Dance of the Four Elemental Serpents i ovde se roka za sve pare. Hellish su mašina za izbacivanje sjajnih rifova – iako vole i da napišu kompleksniju temu – i sviraju brzo najveći deo vremena, usporavajući tek povremeno da pokažu koliko umeju da promisle to što sviraju. Ali moram da priznam da meni njihova trešagija zvuči promišljeno i u najfurioznijim momentima, ovo je muzika koju prave ljudi sa iskustvom i ekspertizom koji ne vole da IZGLEDA kao da se kurče, a zapravo sve vreme kidaju sjajne rifove i pametne aranžmane. Ekstremno dobro:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/hellish-the-dance-of-the-four-elemental-serpents
