Još malo pa kraj. Imajući u vidu da se većina hrišćanske ekipe, jelte, isključila u toku prošle nedelje, dobili smo iznenađujuću količinu dobrih izdanja. Naravno da je bilo i mnogo dreka, ali ja i služim za to da prosejem sve što se pojavilo i nađem bisere u blatu kako VI ne iste gubili vreme. Volim, priznaću, ovo doba godine, kada se najveći broj jačih izdavača već prevede u hibernaciju a nama ostanu samo nihilisti, antihrišćani i pervertiti koje zabole dupe da li će iko slušati njihov album ali znaju da im je DUŽNOST da ga objave. Idemo.
Blek metal kao uvod. Uzbekistanski duo Krsnī je proletos objavio prvi album, Groza, a evo, sad, pred kraj godine, stiže i drugi, Trьvoga, da potvrdi kako se radi o vrlo samouverenom, kvalitetnom projektu. Trьvoga ima samo pet pesama, pa je ovo više mini album ali pričamo o odlično napisanom black-death materijalu sa malo atmosferičnih ambicija. No, ovo je producirano čvrsto i čisto, više u skladu sa death metal pravilima, pa Krsnī zvuče ekstremno disciplinovano i upeglano. Kvalitet pesama je apsolutno presudan ovde i bend uspeva da pokaže i uho za odlične rifove i shvatanje kako se teme i rifovi aranžiraju da pesme imaju individualne identitete i upečatljive atmosfere. Jako dobro:
https://krsni.bandcamp.com/album/tr-voga
Eastern Nightmare: a Tribute to Sarcófago je, kako mu i ime kaže, kompilacijski album gde bendovi sa istoka Evrope obrađuju najpoznatije pesme uticajnog brazilskog black/ death benda. Sve je to vrlo simpatično a meni je posebno drago da pored bendova iz Češke, Belorusije i Rusije ovde imamo i pančevački Terrorhammer. Hel jea. Pesme već znate a ovde ima nekih VEOMA kvalitetnih obrada tako da nikako ne treba preskočiti Istočni košmar već se, naprotiv, baciti što jače u njegovom smeru:
https://magickmetal.bandcamp.com/album/eastern-nightmare-a-tribute-to-sarc-fago
Teksaški Inverted Candles je vrlo prijatno iznenađenje sa svojim prvim demo snimkom Nocturnal Demonstration jer je ovo šest pesama muzike koja je u suštini sirovi i pankerski blek metal a da je kvalitet produkcije zapravo odličan. Još bolje, inventinost u pisanju pesama je na visokom nivou, kao i samo izvođenje (bubnjevi su živi i sjajni) i Inverted Candles nude izuzetan materijal za svega tri dolara. Odlično:
https://invertedcandles.bandcamp.com/album/nocturnal-demonstration
Finski atmoblek sastav Aethyrick osnovan je baš na zimski solsticij pre šest godina pa sada ovaj jubilej (!!!) obeležavaju EP-jem The Seventh izdatim na isti dan. Ljupko. Ovo ima tri melodične i hipnotične pesme koje ni slučajno ne pokušavaju da izmisle toplu vodu kad pričamo o atmosferičnom blek metalu ali su korektne i dopadljive:
https://aethyrick.bandcamp.com/album/the-seventh
Takođe i slovački Krajiny Hmly svoj paganizam demonstriraju objavljivanjem trećeg albuma na solsticij, pred kraj godine kada samo najveći pagani publikuju muziku i ovo je mnogo dobro. Cez ostrie skál je odličan album old school blek metal paganštine, melodičan a oštar, sa malo folklornih motiva i puno kvalitetne svirke. Miks je prilično osvežavajuć, takođe i ovo nije rasplinut, razmazan metal album kakvih danas ima mnogo u ovom podžanru, pa ja Krajiny Hmly preporučujem iz sve snage:
https://krajinyhmly.bandcamp.com/album/cez-ostrie-sk-l
Conqueror Jaw su dva tipa iz Kalifornije sa EP-jem Military Fetish koji zvuči baš gadno. Ali na dobar način. Ovo je black metal jednostavne, sirove forme, na granici sa nekakvim blackened hardcore izrazom i njegove pesme su proste ali ne glupe. A zvuk je sirov a opet disciplinovano snimljen i miksovan. Mučno ali ljudski:
https://conquerorjaw.bandcamp.com/album/military-fetish
Finci Iku-Turso imaju novi split singl sa nizozemskim Standvast nazvan Ikuinen Viha i ovo su dve odlične pesme modernog ali ne tek trendi blek metala. Oba benda imaju duže, kvalitetno napisane pesme sa odličnim melodičnim temama i pažljivim aranžiranjem, producirane kako treba i materijal je izuzetno pitak i prijatan. Ne propustiti:
https://iku-turso.bandcamp.com/album/ikuinen-viha-split
Ikitalvi je jednočlani, opet finski projekat koji je ove godine snimio tri demo-snimka a od kojih je najnoviji, Demo joulukuu MMXXII upravo izašao. I ovo je vrlo „finski“ blek metal sa sirovim zvukom, melodičnim, folki temama i energičnom, strastvenom izvedbom. Samo dve pesme, ali vrlo pošteno ispisane i bogato aranžirane, Ikitalvi ovim materijalom demonstrira da vam ne treba skupa oprema niti upeglana produkcija da pružite dobar provod:
https://ikitalvi.bandcamp.com/album/demo-joulukuu-mmxxii
A nizozemski Evil Oath vrlo ubedljivo na svom drugom albumu, A Kingdom on Fire. Ovo je onako, moderan blek metal sa dosta melodičnosti ali i dosta disciplinovanim, zlim zvukom i ambicionijim aranžmanima. Bend je nakon prog albuma napravio pauzu od osam godina i ovo zvuči kao novi, i vrlo asertivni, početak. Kvalitetno:
https://eviloathblackmetal.bandcamp.com/album/a-kingdom-on-fire
Idemo sad na sporiju muziku: doom, sludge, stoner, heavy psych i hard rok. I, dakle, Rusty Rock su vam još jedan od onih grčkih hard rok bendova koji zvuče bezobrazno dobro i zaslužuju da budu poznatiji nego što jesu. Grke obično hvalim za kvalitetan stoner zvuk, ali Rusty Rock je više moderni hard rok/ heavy metal mada ima sve one odlike koje pominjem kada pričam o grčkim stoner bendovima – kvalitetnu produkciju, dobro napisane pesme, prvorazrednu izvođačku ubedljivost. Album Play or Die je bio u pripremi pola decenije a bend i postoji tridesetak godina u raznim varijantama i sve to zaista zvuči fino i patinirano:
https://rustyrock.bandcamp.com/album/play-or-die
Ljubitelji sludge metala ove nedelje imaju Demo 2022 sastava Drag Pattern sa Floride koji, pored toga što ima dva člana koji se zovu Dylan, ima dosta snažan, mišićav zvuk i ubedljive pesme. Ovo je klasičan, gruverski, tenzičan sludge metal pun disonance i mučnine ali i kinetičke, poletne svirke. Iako je snimano na tri kanala, zvuk je vrlo dobar i bend deluje ubedljivo i ložački. Meni odlično a po ceni koju sami određujete moralo bi biti i vama:
https://dragpattern.bandcamp.com/album/demo-2022
Sources nije baš neko metalsko ime za bend ali ekipa iz Bavarske ima vrlo pristojan album sludge-doom-gothic-hardcore metala nazvan Hollow Tree. Ima ovde dobrog gruva, jakog prženja, jake emocije, pa i dosta gotskog teatra, sve prilično uspelo izmešano i sa dovoljno znojave, pravoverne metal krljačine da ja ne ostanem neuslužen. Navalite:
https://sources21.bandcamp.com/album/hollow-tree
Sandstrikers dolaze iz Bolonje, osnovani su ove godine i prvi album, Knowledge Comes With Death’s Release snimili su uživo u studiju i ima samo tri pesme. Zvuči kao nešto što bi čovek sa apetitom preskočio i sačekao malo da momci ispeku zanat i tako to ali čovek bi se ovde mučki zajebao. Knowledge Comes With Death’s Release je neočekivano odlično produciran sludge-doom album zdravih rifova i dobrog zvuka. Pesme nisu sad neki VRH VRHOVA ali nisu ni rđavo napisane i ovo baš prijatno legne na ovu hladnoću:
https://sandstrikers.bandcamp.com/album/knowledge-comes-with-deaths-release
Za BAŠ doomčinu obratićete sa na adresu sinsinatijskog sastava Opium Doom Cult čiji drugi album, Seer, Serpent, Sorrow ima tačno tri pesme u preko pedeset minuta muzike. Ovde ima i žalobničke, svečane funreal doom metal furke, ali ima i grubljeg sviranja pa su Opium Doom Cult na finoj poziciji da vas i zavedu i opiju i pregaze. Svakako se nećete osećati isto nakon slušanja ove moćne ploče:
https://opiumdoomcult.bandcamp.com/album/seer-serpent-sorrow
Molarbear iz Belfasta sebe nazivaju „eksperimentalnim sludge metal“ bendom, mada album You Will Need Gods nije nešto izrazito eksperimentalan. Ali je dobar. Molarbear zapravo ne smaraju nekakvim reinvencijama forme i njihove sludge metal pesme su kratke, eksplozivne i odmah prelaze na poentu. Ovo je energično, čvrsto, a možda se „eksperimentalna“ komponenta pronalazi u kombinovanju agresivnih vokala u strofama i melodičnijih u refrenima. Molarbear svakako ovo rade vrlo dobro i sigurno i imaju puno gruva a svaka pesma zvuči pamtljivo i upečatljivo. Odličan materijal, takođe prilično solidno produciran:
https://molarbear.bandcamp.com/album/you-will-need-gods
Sada ubrzavamo: thrash,speed, hardcore, grindcore i death metal. Argentinski Kill Hill su negde između modernog thrash metala, gruv metala i power/ heavy metala, mešajući i nabadački, tvrd zvuk i povremeno melodičnije teme na albumu Tetrinencia. Ima tu finog štofa ako volite meljuće rifčine, power metal melodije sa dve gitare, te pevačicu koja reži poput demona. Nije skroz po mom ukusu ali je dobro:
https://killhill.bandcamp.com/album/tetrinencia-album
Hemorage su iz San Franciska i postoje već duže od deceniju i po. Ne znam da li naziv aktuelnog EP-ja, The End znači da su stigli do kraja puta (svoje ljubavi), ali ovo su četiri odlične pesme odličnog metaliziranog hardkora/ krosovera sa brzom svirkom, jakim rifčinama, napaljenim solažama i vrištećim, kvalitetnim vokalima. Hemorage apsolutno autoritativno zvuče na ovom materijalu nudeći i krljačinu i gruv i mada produkcija nije sasvim ujednačena između pesama, ona je uglavnom vrlo korektna. Vredi!
https://hemorage.bandcamp.com/album/the-end-ep
Panpsychism su veoma mlad bend, osnovan početkom ove godine i sklopljen od klinaca koji jedva da se, jelte, briju. Ali prvi EP, Celestial Labyrinth je veoma simpatičan i bez uvida u mladost i neiskustvo ove ekipe. Četvorka iz Kolorada ovde radi dopadljiv i napaljiv deaththrash metal sa četiri vrlo sigurno napisane pesme, odsvirane bez greške, karakterno i na kraju pristojno producirano. Prosto da čovek ispere uši od svog smeća kojim nas zapljuskuju očajnici i amateri ovih poslednjih nedelja u godini. Panpsychism obećavaju veoma dobar opus i ovo veoma vredi poslušati:
https://panpsychism.bandcamp.com/album/celestial-labyrinth
Vermin Host je super ime za deaththrash bend pa tako ova ekipa (?) iz Njujorka u startu ima kod mene plus. A i istoimeni demo sa dve pesme zvuči dobro. Ne sad nešto revolucionarno, ali, mislim, ovo je procesija odličnih rifova, sirovog pevanja, dobrog ritma, dobro snimljena, energična, napaljujuća. Pa ne tražim ja od života mnogo više! Plaćate koliko hoćete:
https://verminhost.bandcamp.com/album/vermin-host
Defacto su argentinska hardcore ekipa i njihov istoimeni album ima odličnih sedam pesama metaliziranog thrashcorea. Ovo ne zvuči TOTALNO kao imitacija ’80s krosovera ali je bez sumnje u tome utemeljeno, sa lepim rifovima, odličnim gruvom i dosta brze svirke. Defacto su besni, imaju jednu tribalnu energiju i producirani su vrlo pristojno sa pesmama koje imaju ambiciju da prevaziđu onu najjednostavniju pank formulu ali se ne gube u nekakvoj pretencioznosti. Odlično je:
https://defactohc.bandcamp.com/album/defacto
Svideo mi se drugi demo lajpciških Karnickelmesser, nazvan isto Karnickelmesser. Ova ekipa cepa deathgrind koji je jednostavan, ali vrlo efektan, sa pesmama koje imaju i brzinu i gruv pa i dobar zvuk sa vrlo teškim gitarčinama ali bez pretrpavanja miksa. Sve zvuči lepršavo i okretno i po ceni od koliko date ima moje snažne preporuke:
https://karnickelmesser.bandcamp.com/album/s-t
Entrails Massacre je stari nemački grindcore bend, a znam da je star po tome što je još u prošlom veku imao split kasetu sa jednim od mojih bendova i nemačkim kolegama Yacopsae. Elem, Entrails Massacre i dalje uspešno rade pa su upravo izdali split EP sa takođe nemačkim Territion. I ovo je odlična ponuda old school grindcorea – Entrails Massacre su brzi, efikasni, precizni, ubitačni, a Territion su sve to PLUS prilično heavy sa buzzsaw gitarčinama. Vrlo dobra produkcija na obe strane, vrlo kvalitetan no bullshit grindcore sa odličnom svirkom i ispravnim, jelte, nastupom. Oba benda ovo prodaju po ceni koju sami odredite, pa, mislim, ne treba propustiti:
https://territiongrind.bandcamp.com/album/split-2022
https://entrailsmassacre.bandcamp.com/album/split-ep-w-territion
Fadead su trojica Italijana sa već drugim EP-jem ove godine i eponimni materijal sadrži osam kratkih pesma energičnog, jednostavnog grindcorea koji ubrzava puls i greje dušu. Fadead nemaju ambicije da na bilo koji način reinventuju formulu i njihove pesme se baziraju na vrlo jednostavnim, vrlo ’80s rifovima i surovoj cepačini i pošto kompozicije čak nemaju ni imena ono je onaj cheap ’n’ nasty grindcore kakav samo mlade napaljene osobe znaju da autentično naprave. Lepo je:
https://fadeadgrind.bandcamp.com/album/s-t
Captain Three Leg / Burt Bacharach je split album između dva američka grindcore/ noisecore benda od kojih su ovi prvi znatno poznatiji pa i imaju čak 21 pesmu na materijalu, Kratko, efektno, sa puno semplova ali bez ikakvog zastajanja da se sad kao nešto razmišlja i filozofira, ekipa iz Ajove pruža vrlo zabavan program. Burt Bacharach su jednostavniji, prljaviji, nojzerskiji grind sa još kraćim pesmama i samo osam komada i dođu kao pristojan dodatak uz glavni obrok. Prijatan album:
https://mortvillenoise.bandcamp.com/album/captain-three-leg-burt-bacharach
The Crippler su filadelfijski deathgrind sastav u kome između ostalog svira i Dan O’Hare iz Total Fucking Destruction i ranije Brutal Truth. Debi album, I’m Just Gonna Let Myself In je izašao za Horror Pain Gore Death Productions i još jedno je svedočanstvo o sve višem profilu koji ovaj izdavač osvaja jer u pitanju je vrlo sigurna, vrlo kvalitetno producirana ploča za koju se čuje da su je pravili i neki iskusni muzičari. Pesme su, iako imaju hardcore energiju i eksplozivnost, pisane i aranžirane da traju i do tri minuta, sa VHS horor atmosferom i dosta „rada“ u njima da budu interesantne i slušaocu pruže taj, jelte, ugođaj gledanja gadnog, neprijatnog ali neodoljivog horor filma. Korektno:
https://hpgd.bandcamp.com/album/im-just-gonna-let-myself-in
Hate In Blood je nov argentinski death metal sastav iz Posadasa i demo Infernal Torment je obećanje nekih dobrih stvari koje možemo očekivati. Solidno produciranih pet pesma ovde nudi zreo, promišljen zvuk koji ima i brutal death i dissonant death elemente, ali je pre svega dobro, pažljivo napisan i aranžiran, sa pesmama koje imaju mnogo finih detalja ali su na prvom mestu zaokružene tematski, stilski i zvučno. Vrlo impresivan početak:
DownPitch je danski death metal sastav sa old school orijentacijom ali i dosta gruva u svom zvuku. Debi album, Director’s Cut nije od one kavernozne, razmazane sorte kakvu danas intuitivno asociramo sa old school death metal zvukom, već je rifaškiji, hedbengerskiji materijal sa dosta, recimo, Malevolent Creation zvuka u svom DNK. Prijatno je to, i mada bend još nije solidifikovao postavu, album se lepo sasluša:
https://downpitch.bandcamp.com/album/directors-cut
Funeral Thirst je takvo ime za bend da se malo zapitate od čega čovek tačno ožedni na nečijem pogrebu. Ispostavlja se da već postoji indonežanska ekipa ovog imena ali danas pričamo o američkom death metal sastavu čiji je EP Galvanized in Blood fina, mošerska priča sa četiri energične, a gruverske pesme. Sirovo, prljavo, toplo, ljudski:
https://funeralthirstnh.bandcamp.com/album/galvanized-in-blood
Australijski Maggot King imaju debi album, Scraping The Grinder Of Decay i kako ovo objavljuje Inherited Suffering, radi se svakako o još jednom vrlo solidnom slamming death metal izdanju. Maggot King imaju zanat i kvalitetnu produkciju, slemovi su pristojnim, vokali dementni i ovo je album koji mada ne čini bogznašta da unapredi žanrovsku matricu, zvuči dobro i ubedljivo. Maggot King u sve ubacuju malo australijskog humora pa je ovo simpatičan album za kraj godine:
https://inheritedsufferingrecords.bandcamp.com/album/maggot-king-scraping-the-grinder-of-decay
Ne znam šta su Citadel iz Sirakuze u Nju Džersiju čekali do kraja godine da objave svoj drugi album, Chosen Bereft, ali hajde, dete se rodilo, treba ga ub… hoću reći LJULJATI. A prijatan je ovo progresivni death metal sa sve flautom stručno umiksovanom u inače pošteno krljačku svirku. Najveći deo instrumenata svira jedan čovek, Ameer Aljallad, aktuelni bubnjar Last Legion i on je odgovoran i za svu kompoziciju i tekstove i, pa, može da bude ponosan. Ovo je melodičan a opet kompleksan i energičan death metal na vrlo zdravoj sredini između isuvišpe matematičke progresive i isuviše pop melodeatha. Vrlo fino:
https://citadelband.bandcamp.com/album/chosen-bereft
A Kossuth su tech death bend četvorice omladinaca iz Indijane i debi album, Necronym je, baš onako, da pokažu da znaju da sviraju. Ali nije da ovde nema duše i zapravo Kossuth pored sve pirotehnike uspeju da uhvate malo od onog neumrlog duha Death i Atheist iz devedesetih i da im pesme zazvuče kao nešto smisleno a ne samo kao besomučno nabacivanje svih ideja koje članovi imaju.
https://kossuth.bandcamp.com/album/necronym
Unknown Subject su novi finski death metal bend, osnovan prošle godine a prvi EP, posle dva singla im se zove, pompezno Against Leviathan, Against the Corruption of Reason! Ali ima se ovde rašta biti pompezan. Ovo je kvalitetan, tehnički impresivan ali i dalje dovoljno old school death metal da poštenom čoveku srce malo zaigra. Unknown Subject sviraju vrlo energično, a disciplinovano, smenjujući žestoke blastbitove i mošerska nabadanja. Nije ovo SPECIJALNO originalna muzika ali je vrhunski shvaćena i isporučena uz ljutu ubedljivost. Vrlo dobro:
https://unknownsbjct.bandcamp.com/album/against-leviathan-against-the-corruption-of-reason
Isto iz Finske i isto nov bend – Gorekaust imaju debi album, Ancient Halls of Emptiness koji je naglašenije old school i u zvuku i u pesmama što vole klasične ritmove i preteće, napete rifove. Gorekaust sa svojim death metalom svakako imaju još da sazrevaju ali ovo je zdrava, zabavna muzika a i produkcija je osvežavajuće lišena prepucanosti i, kako je neko na JuTjubu ukazao, divno je čuti bas-bubnj koji nije samo „klik“ i zapravo u sebi sadrži mnogo niskofrekventnog zvuka. Fino:
https://gorekaust.bandcamp.com/album/ancient-halls-of-emptiness
Fleshgore nisu nov bend ali se uvek oduševim kada vidim njihovo ime jer ima li idealnijeg imena za brutal death metal sastav? Ukrajinci svoj šesti album izbacuju baš u nevreme ali je Carnival of Flesh, dobra, kvlaitetna kolekcija udaračkih death metal pesama, bez previše karikiranja, sa puno znojave svirke i solidnom produkcijom. Treba izdržati taj pakao masteringa, naravno, ali generalno ovo je odlično i nudi brutal death metal publici prvoklasnu zabavu:
https://fleshgore.bandcamp.com/album/carnival-of-flesh-2022
A onda su tu i indonežanski Necrosis sa svojim prvim EP-jem, Disease. Ovo je, kako već i nagađate, klasičan brutal death metal a klasika, podsećaju nas, nikada ne izlazi iz mode. Necrosis imaju granitno tvrd zvuk sa nula dinamike i ekstremno nabadačke hromatske rifove koji idu preko ubistvenih blastbitova i mada ovde nema previše inovacije ili originalnosti, lepo to odradi svoj posao sa pet pesama beskompromisnog kažnjavanja:
https://kanibalismusic.bandcamp.com/album/disease
I još brutal death zvuka stiže nam, ovog puta iz osunčanog Meksika. Heretic iz Gvadalahare imaju treći album, Dominion i ovo je vrlo sigurnih osam pesama (plus intro i autro) non-stop pucanja iz svih oružja. Heretic su jedan od bendova koji vole da sviraju samo u najvišem tempu i ovde nema maltene ni malo mesta da se uhvati vazduh i osvrne oko sebe, ali svedočanstvo o kvalitetu pesama ali i produkcije je činjenica da ovo slušaocu ne smeta i da se Dominion sluša sa pozitivnom anticipacijom svake sledeće pesme, uz visoke nivoe adrenalina i non-stop klicanje krešendima svirke koja je SVA sastavljena od krešenda. Vrlo dobro, štaviše ODLIČNO:
https://hereticmex.bandcamp.com/album/dominion
Pa onda je tu i debi album čileanskih Envenomed. Ova ekipa radi više od deset godina sa zadnjim izdanjem pre ovoga iz 2014, te album Manifest of the Primordial Essence zvuči istovremeno zrelo i napaljeno. Idealna kombinacija, pomislićete i sami dok se budete probijali kroz šibu kao žilet oštrih rifova i baraž bubnjeva. Envenomed su brzi i žestoki sa zdravim, komunikativnim deaththrash zvukom i rifovima, pevačem koji ima karakter, ukusnim solažama i kvalitetnom produkcijom. Ja, naravno, bez greške padam na albume koji su ovako konzistentno brzi i energični i za Envenomed imam samo najlepše reči. Proverite:
https://burningcoffinrecs.bandcamp.com/album/manifest-of-the-primordial-essence
Scalpel iz Masačusetsa nemaju IDEALNU produkciju na svom najnovijem minielpiju, Century in the Boilpit – doboš je možda previše napadan – ali ovo je odličan materijal energičnog, a pametnog pa i malo progrsivnog brutal death/ deathgrind zvuka. Sedam pesama koje ovde čujemo demonstriraju priličnu količinu maštovitosti u domenu gitarskih harmonija, rifova i solaža a što sve ide preko beskompromisne krljačke matrice i meni se ovo jako dopada:
https://scalpel.bandcamp.com/album/century-in-the-boilpit
Na kraju smo, pa još da proverimo klasični heavy metal i neke međužanrovske radove. Škotski Bastyon su simpatični na svom drugom albumu, The End of Reason, sa melodičnim, energičnim hevi metalom NWOBHM usmerenja. Bastyon nisu u nekom tehničkom smislu sad nešto vrhunski bend, ima tu raznih elemenata na koje se da podići obrva i promisliti ali su pesme globalno vrlo zdrave i bend ih svira energično, u dobroj produkciji, sa dosta šmeka i karaktera. Moram da kažem da mi je uvek draži bend koji nema idealnog pevača ali ima proverbijalnu dušu od tehnički upeglanih a generičkih bendova, pa Bastyon moram da zdušno preporučim:
https://bastyonband.bandcamp.com/album/the-end-of-reason
Birushanah su ekstremno zanimljiv bend iz Osake koji meša metal (alternativnog i sludge usmerenja) sa metalnim perkusijama. 蟲ノ牢獄 im je peti album i ovde imamo na programu tribalne ritmove, izmučene, snažne vokale, puno gitarskog mlevenja i japanskih harmonija. Produkcija je apokaliptična a muzika neobično zapaljiva:
https://birushanah.bandcamp.com/album/–3
Danger At First Bite je split album brazilskih heavy metal bendova Sweet Danger i Biter i ovo je nalašeno ’80s žurka sa bendovima koji zvuče kao da su teleportovani iz neke bolje, herojskije prošlosti, sa uličnim rifovima, vrištećim vokalima i energičnom, cheesy svirkom. Produkcijski ovo je dosta skromno, da se mi razumemo, ali emotivno i etitjudski nam pruža original robu:
Ne znam odakle su iskočili merilendski Apex ali njihov debi album, Hollow je vrlo kvalitetna ploča negde na razmeđi progresive, thrasha, nu metala i alt metala. Opet ne možda sasvim po mom ukusu, ali ovo je izuzetno napisnao, vrhunski odsvirano i producirano za vrhove top lista. Biću šokiran ako ovi momci ne postanu zvezde:
https://apexbanned.bandcamp.com/album/hollow-2
Idu praznici pa valja slušati i nešto veselo i razigrano. Singapurski multiinstrumentalista i progresivac Amyr Abadawn ima drugi album pod svojim imenom, The Next Chapter (prošlogodišnji debi se zvao The New Chapter – dakle ovde imamo jedan plan i konzistenciju vizije na delu) i ovo je vrlo ubedljiv progresivni heavy metal sa dosta folk elemenata ubačenih u miks sa ukusom i osećajem. Iako se ovaj projekat vodi i kao simfonijski i Amyr svakako dodaje malo orkestracija u miks, u prvom planu je energičan moderni metal i ovo je onako, pobednički i veselo:
https://amyrabadawn.bandcamp.com/album/the-next-chapter
Big Head Earth su trojka iz Britanske Kolumbije sa prvim EP-jem od tri pesme i, pa, Kanađani mnogo slatko rokaju. Ovo je tradicionalni, starinski heavy metal sa lepom rokenrol osnovom i strastvenom svirkom. Produkcija je jeftina ali topla i prijemčiva, rifovi su vreli a pevanje napaljeno i The Big 3 EP je jedno obožavanje hevi metala bez mnogo umetničke pretenzije ali sa mnogo ljubavi:
https://bigheadearth.bandcamp.com/album/the-big-3-ep
Buried In Smoke su nemački hard rok/ hevi metal bend sa novim albumom, Cooperate Identities koji je, pa, non-stop žurka. Ovo je tradicionalni, klasično formatirani hard rok sa temeljima u bluzu i velikom dozom bugi-vugi šmeka u pesmama i bend sve izvodi vrlo sigurno i ubedljivo, sa odličnom produkcijom. Iako se naglašava da Buried In Smoke nije sad neki politički bend, pesme poput Hijab Woman imaju promšljenu poruku i slatko je slušati album koji ne pravi svestan napor da bude orijentisan isključivo na hedonizam iako je muzika decidno feelgood karaktera. Prijatno:
https://buriedinsmoke.bandcamp.com/album/cooperate-identities
Album nedelje nek bude iz Finske jer je Finska ove nedelje ionako dala najviše interesantnih izdanja. Al nije SAMO iz Finske: Finsko-njemački, dakle, Order of Nosferat ima četvrti album (za dve godine), Vampiric Wrath Unleashed i mada pola albuma ovde otpada na dungeon synth meditacije (doduše dosta kratke od po dva i po minuta i sasvim simpatične), kad se svira blek metal onda se JEBE. OK, zvuk je muljav i nejasan, ali svirka je furiozna pa melodične teme i supersirove distorzije vrlo lepo idu uz nežne sintisajzerske vetriće i brutalan blek vokal. Meni odlično i za kraj godine veoma upečatljivo.
https://orderofnosferat.bandcamp.com/album/vampiric-wrath-unleashed
