Pročitao sam miniserijal nazvan jednostavno Out, a u izdanju AWA, koji je izlazio krajem 2021. i početkom 2022. godine. Kolekcija je izbačena Marta prošle godine a ja se nisam naročito žurio da ga pročitam jer sam – pogrešno – mislio da je u pitanju još jedan od miniserijala uvezanih u „glavni“ univerzum ovog izdavača sa pričom koja se nastavlja na njegovu premisu o globalnoj pandemiji i pojavljivanju supermoći u populaciji „normalnih“ ljudi. Ali, ovo nije slučaj i Out je jedan potpuno samostalan, zaokružen narativ što se događa u poslednjim mesecima Drugog svetskog rata u Bavarskoj i kombinuje jednu prilično klasičnu formu ratnog narativa sa natprirodnim hororom. Kad se sve to provuče kroz savremene, progresivnije senzibilitete, dobija se interesantna smeša pa iako Out nikako ne pretenduje da bude nekakav veliki strip sa velikim implikacijama, u pitanju je ugodan, udoban žanrovski rad sa nekoliko uzbudljivih elemenata.
Jedan od tih uzbudljivih elemenata je svakako crtež. AWA crtače stavlja na prvo mesto u svom imenu (Artists, Writers and Artisans, molićemo) mada je i činjenica da ovu firmu predvode pre svega scenaristi i da su oni načelno jača imena na njenom rosteru. No, nikako ne bi bilo fer reći da AWA ne obraća pažnju na crtače i pored Mikea Deodata Juniora koji je svakako najveće ime u njihovom katalogu, u njihovim projektima naći ćemo još veoma dobrih profesionalaca. Out je nacrtao Will Conrad, crtač koji se probio svojim radovima za Dark Horse u prvoj deceniji ovog stoleća da bi u međuvremenu uradio mnogo stripova i za Marvel i za DC (Cyborg, Iron Man, Nightwing, Outsiders, Captain America, She-Hulk, Avengers, Black Panther…) i mada najveći deo njegovog opusa čine superherojski radovi, istina je i da se on probio radeći pre svega stripove zasnovane na Buffy the Vampire Slayer propertiju. Utoliko, Out je na neki način njegov povratak vampirskoj tematici na originalan način. Sam Conrad veli da je kao klinac bio veoma preplašen idejom vampira pa nije isključeno da je za njega ovo i neka vrsta terapije, te da ga je Drugi svetski rat fascinirao i da je ovde spojio dve svoje velike pasije. Ono što je nesumnjivo je da Conrad blista kada treba da radi strip sa „običnim“ ljudima, ma koliko okolnosti u kojima su se zatekli bile neobične, dajući ovom serijalu jednu ozbiljniju, zrelu notu, a koja uspešno prodaje njegov u suštini ne naročito konceptualno ambiciozni horor.
Kolore je radio Marco Lesko, čovek sa danas već decenijskim iskustvom na kolorisanju iza sebe. Ja sam ga već hvalio za njegov rad na serijalu Metal Society i njegovi kolori se zaista veoma dobro slažu uz Conradov crtež, dajući njegovom realističnom senzibilitetu ozbiljnu, sumornu ali ne prenaglašeno „žanrovsku“ atmosferu. Letering je uradio Sal Cipriano.
Scenarista je ovde Rob Williams, Britanac koji se dokazao pišući televizijsku verziju Sudije Dreda, da bi zatim u američkom stripu radio neke veoma uspešne superherojske stvari poput Suicide Squad ili Martian Manhunter za DC, Punisher MAX i Ghost Rider za Marvel ali i meni veoma dragi Unfollow za Vertigo. Unfollow je, da se dogovorimo, bio jedan od poslednjih velikih Vertigo serijala, sa ozbiljnim konceptom i ozbiljnim radom uloženim u njegovu razradu. Out je daleko od toga, ovo je mala, kompaktna priča koja ima jasnu paletu tema koje će obraditi u svom kratkom narativu i zadovoljiti se time da čitaoca malo prepadne, malo zabavi i ostavi da sam razmišlja o tome šta bi uradio da se zatekao na mestu protagonista.
A to mesto je, rekosmo, Bavarska krajem 1944. godine, i nemački logor za zarobljene pripadnike savezničkih trupa. Williams sam kaže da su ga filmovi o bekstvima iz nemačkih logora tokom Drugog svetskog rata veoma inspirisali i on navodi naslove kao što su The Great Escape, Stalag 17, Escape from Colditz i neizbežni Most na reci Kvaj, pa je Out u velikoj meri utemeljen upravo na tropima koje su ovi filmovi uspostavili.
I to su, da se razumemo, tropi koji su NAMA ovde možda pomalo i strani. Ne u smislu da mi nismo gledali te filmove i da su nam oni nepoznati nego možda više u smislu da je NAŠE shvatanje nemačkih zarobljeničkih logora u Drugom svetskom ratu nepovratno obojeno percepcijom logora smrti u kojima su istrebljivani i u nehumanim uslovima držani Jevreji ali i Sloveni, Romi itd. Logori koje su Nemci imali u Poljskoj i gde se rad na genocidu vrlo ozbiljno shvatao, pa čak i logori u Srbiji, su miljama daleko od onog što su nam gore navedeni filmovi prikazivali i što možemo da vidimo i u Out. Logor Neusschzollern koji je poprište događaja u Out je jedan impresivni zamak u bavarskim planinama i tretman zatvorenika – Britanaca i Amerikanaca – je u njemu mnogo više u skladu sa konvencijama ratovanja i jednim odnosom poštovanja za koji nas ponekad podsete da su nemački i saveznički oficiri gajili jedni prema drugima, pogotovo kada bi se zatekli u zarobljeništvu.
Drugim rečima, Amerikanci i Britanci u ovom logoru nisu podvrgnuti mučenju, pa čak ni prisilnom radu, imaju, zapravo dosta slobode da svoje vreme organizuju kako žele i, kako je to već pravilo u ovakvim narativima, oni dosta tog vremena troše na kopanje tunela kojim će pokušati da pobegnu iz logora.
I ovo je na neki način „glavna“ tema Out – kako se i iz naslova naslućuje – ali najviše u domenu psihološke obrade samog motiva bekstva, a mnogo manje u domenu samog zapleta. Naime, Williamsa očigledno interesuju psihologija i moral savezničkih vojnika i oficira koji smatraju svojom dužnošću da pokušaju bekstvo iako su svesni da se rat uskoro završava i da je udobnije da samo sede i čekaju da budu oslobođeni. Ovaj se logor, uzgred, smatra veoma sigurnim jer iz njega do sada ni jedan zatvorenik nije pobegao pa su praktično svi logoraši u njega stigli kao kažnjenici za prethodne pokušaje bekstava iz drugih logora.
Glavni junak stripa je interesantno odabran američki vojnik, član plemena Komanči a koji je doveden u Evropu da, korišćenjem maternjeg jezika za komunikacije između jedinica, do ludila dovede nemačke kriptografe koji prisluškuju savezničke razgovore. Ovo jeste nešto što poznajemo iz istorije ali Williams svog protagonistu piše kompleksno, dajući mu veliki lingvistčki dar pa pored „normalnog“ rasizma koji mora da trpi od svojih, Nocona biva i meta jake sumnje da će cinkariti planove za bekstvo Nemcima, kada ga ostali logoraši čuju da priča Nemački.
Nocona je nsprosto sposoban da vrlo brzo razume i nauči jezik pa tako i njegovo poznavanje Češkog privlači pažnju nemačkog oficira koji upravlja logorom jer se uklapa u njegove planove da u minut do dvanaest preokrene tok rata što ga je njegova zemlja, jelte, očigledno izgubila, pronalaženjem i stavljanjem pod kontrolu jednog drevnog vampirskog čudovišta koje, eto iznenađenja, priča Češki.
Vampir koji je u centru nadnaravnog dela ovog narativa je, dakle, slovenskog porekla i za sebe tvrdi da je nekada bio kralj, mada nikada ne saznamo koga i čega. Takođe, on nema „klasične“ vampirske karakteristike i ovo nije gotski, stokerovski stereotip zavodljivog, otmenog vamira već nešto monstruoznije, strašnije. Nocona, svestan da mu njegovi saveznici ne veruju i smatraju ga izdajicom, sluša ponudu komandanta logora da mu pomogne u pridobijanju vampira za ratovanje na straini Rajha, a za šta će zauzvrat dobiti lepu nagradu u vidu kućice i imanja na jugu Francuske kada sve ovo prođe. Opet, Nocona je jedini koji može da zaista komunicira sa nekoliko stoleća starim čudovištem i čak ni Nemci ne znaju šta on ZAISTA razgovara sa njim.
Ovo je potentan zaplet i Nocona je ispisan kao dobar karakter, čovek koji je volontirao da ratuje u Evropi jer je želeo da doprinese porazu Hitlerove vojske, a koji se suočio i sa puno predrasude i agresije od strane svojih. Odnosi među logorašima su kompleksni i nemaju ni svi oni prema njemu identičan stav, postoji tu i mali homoerotski podzaplet i sve je to jedna lepa eksploracija manjinskih identiteta u kontekstu vrlo velike tenzije i nehumanosti.
Ipak, strip do kraja ide jednom veoma utabanom stazom i ne pruža bogznakakva iznenađenja, završavajući se na predvidiv žanrovski način sa malo akcije, krvopljusa i strave. No, Conrad i Lesko pružaju i dalje jedan odmeren, zreo a energičan vizuelni program i mada Out ne doseže bogznakakve visine u svom finalu, niti produbljuje karakterizacije na neki šokantan način, svakako sigurno dolazi do linije cilja. Mali ali prijatan strip čiju kolekciju Amazon prodaje ovde.
