I u nedelji u kojoj smo mi u Beogradu konačno okusili i malo snega – srećom uzdržano i skromno – stiglo je i nešto dobrog metala. Kako zimi i dolikuje. Idemo.
Blek metal! Australijski Holur su osnovani prošle godine i sada imaju debi album, Foul Utterings, nudeći dopadljiv, prijatan black metal sa dosta death metal elemenata u sebi. Holur vole atmosferu ali nisu atmoblek sastav, njihova muzika u sebi ima elemente i simfonijskog aranžiranja i pravilnije je reći da se kreće u rasponu od klasičnijeg blek metal nabadanja iz devedesetih (Mayhem i slično) pa sve do vrlo teatralnih, kinematskih aranžmana. Produkcija je solidna ako već ne naročito dinamična a pesme su zanimljive, pa je ovo upečatljiv prvi album:
https://holur.bandcamp.com/album/foul-utterings
Drezdenski jednočlani Des Teufels Sturm ne nudi neka preterana iznenađenja na svom drugom demo snimku, Purgato Terra. Ovo je mračan, hermetičan blek metal koji ne zanima da vam se umili nežnom emocijom i melanholičnim pogledom na svet već vrišti i reži i udara. No, ovaj momak ume da napiše pesme, da ih oblikuje oko jednostavnih ali efektnih tema i čak i da sve producira sasvim solidno pa se ovo sluša sa osmehom na licu. Šest pesama, dosta sreće:
https://desteufelssturm.bandcamp.com/album/purgato-terra
Nisam siguran zašto izdavač najavljuje Apokalypsis kao drugi album švedskih Trespasser s obzirom da ovo ima samo dve pesme i klasičan je EP, ali ako se to stavi na stranu, u pitanju je PRVORAZREDNO blek metal izdanje koje spaja ukrajinske anarhističke ideje sa socijalističkim čitanjem Novog zaveta a muzički je zrelo, moćno, intenzivno i vrlo dobro producirano. Sjajno:
https://vaultofheaven.bandcamp.com/album/apokalypsis
Kanadski duo Tarvos nudi vrlo jednostavan, jeftino snimljen ali iskren i autentičan blek metal na demo snimku Beholden to Saturn. Ovo je u svojoj jednostavnosti meni vrlo blisko jer duže pesme sa puno ponavljanja rifova imaju hipnotički efekat a mada se Tarvos ne ubijaju baš od originalnosti u rifovima, sve to ipak zvuči pristojnjikavo i prijateljski:
https://tarvosband.bandcamp.com/album/beholden-to-saturn-demo
Finci …And Oceans su svakako premelodični i preteatralni za moj ukus ali opet, novi album, As in Gardens, So in Tombs je impresivan komad razuzdanog, nakićenog simfonijskog blek metala i ne mogu da kažem da ga nisam slušao sa osmehom na licu. Ovo je baš onako, epski široko i hvata čoveka i jakim folk temama i bogatim aranžiranjem. Bend svakako zna šta radi, ovo im je šesti album za četvrt veka i nema rasprave: odličan je.
https://andoceans.bandcamp.com/album/as-in-gardens-so-in-tombs
Ni australijski Lumen ad Mortem nisu nužno baš moja šolja čaja, dosta je to melodičan, atmosferičan blek metal, ali debi album, Upon the Edge of Darkness je vrlo kvalitetan. Dobro napisan, ubedljivo odsviran, pa i solidno produciran, ovo je prilično dobar sažetak modernih stremljenja u blek metalu i svakako ga treba poslušati sa pažnjom:
https://bitterlossrecords-au.bandcamp.com/album/upon-the-edge-of-darkness
https://lumenadmortem.bandcamp.com/album/upon-the-edge-of-darkness
Finsko-nizozemski Iku-Turso je prošle godine imao solidan treći album a sada su ga ispratili živim albumom, Ikuinen Steelfest MMXXII (Live) i ovo je odlično. Bend zvuči usvirano i opasno, zvuk je solidan a živa izvedba daje pesmama dodatnu dimenziju epike i energije. Sjajno:
https://korpituli.bandcamp.com/album/ikuinen-steelfest-live
Malice Divine je ubersimpatični jednočlani black-thrash projekat iz Ontarija. Ric Galvez koji sve ovo radi je na drugom albumu, Everlasting Ascendancy ponudio melodičnu ali oštru muziku sa finim odnosom trešerskih rifova i blek metal harmoničnosti. Disciplinovano, maštovito i lepo producirano:
https://malicedivine.bandcamp.com/album/everlasting-ascendancy
Stoner, doom, psihodelija, hard rok, sludge! Godzilla Was Too Drunk To Destroy Tokyo je bend koji ne interesuje suptlnost, što se vidi već iz imena. I muzika na albumu Atomic Spotfire je operisana od suptilnosti i ovo je garažni, sirovi heavy rock sa stoner i punk elementima. Ekipa je iz Tokija što svemu daje dozu autentičnosti pa iako ovaj album ne nudi bogznašta prefinjeno i odmereno, na programu je zabavan, lo-fi heavy rock koji prija i uhu i duhu:
Evo nam konačno i prvog propisnog albuma za kalifornijski Lord Mountain. The Oath je logičan naredni korak za bend koji je već objavio par EP-jeva i ovo je lepa, ugodna ploča melodičnog trad-doom metala ili, ako više volite, kvalitetno produciranog ’70s hard rocka. Lord Mountain nisu preproducirani i ovo je dovoljno organska i živa muzika da ostavi taj utisak autentičnosti pa i ranjivosti a pesme imaju lepe, ugodne teme i prijatan ritam. Ne hiperinventivno ali autentično:
https://lordmountain1.bandcamp.com/album/the-oath
Simpatičan je drugi EP severnomakedonskog stoner projekta Beyond Cyan, nazvan Supermassive. Ovo je striktno kućna produkcija, ali joj to fino leži jer u zvuku na ovom EP-ju može da se prepozna dosta industrial uticaja, Godflesha i sličnih prethodnika. Naravno, sve je to instrumentalno i prilično atmosferično i ako se tretira kako treba, prija uhu:
https://beyondcyan.bandcamp.com/album/supermassive
Četvrti album jorkširskih Iron Void se – prikladno – zove IV i kako je ovo bend napravljen krajem prošlog stoleća sa eksplicitnim zadatkom da svira muziku na tragu Black Sabbath i drugih old school doom pregalaca poput Pentagram, tako unapred možete da znate da ćete se ovde nauživati. IV je sigurna, lepo napisana i odlično snimljena ploča velikih rifova, melodičnih, sugestivnih vokala i moćnog, sporog gruva. Sve je to vrlo zrelo napravljeno i za glavu iznad uobičajene sikofantije usmerene ka Sabatima, sa jednom vrlo „engleskom“ crtom u pesmama. Jake preporuke:
https://ironvoid.bandcamp.com/album/iv
Heavy Blanket je instrumentalni psihodelični projekat J Mascisa i, treba li zaista još nešto da se kaže? Mascis je legenda i ovo mu je tek jedan od neobaveznih usputnih projekata koji deset godina nije ništa snimio ali je Moon Is prijatan, nepretenciozan minialbum instrumentalnih heavy psych komada koji nude prepoznatljiv gitarski rad i podrumski groove. Lepo:
https://heavyblanket.bandcamp.com/album/moon-is
Obelyskkh su nemački trio koji cepa dosta haotičan, mučan psihodelični sludge-doom-noise rock pa je i album The Ultimate Grace Of God prilično džombasto, rastrzano slušalačko iskustvo. Ali ne i loše, ovo je energično, ubedljivo i mada su pesme dugačke, maštovito:
https://obelyskkhnoise.bandcamp.com/album/the-ultimate-grace-of-god
Daevar nude vrlo psihodeličan, sveden i jednostavan stoner rok na EP-ju Delirious Rites. Ovo je supernisko naštimovano, sporo, gruverski, sa tanušnim vokalom koji pevuši preko meljućih rifova i mada je muzika u principu monotona, to i jeste njena programska orijentacija:
https://thelastingdoserecords.bandcamp.com/album/delirious-rites
EP Proceed as One nemačkog Earthbong snimljen je u prostoriji za vežbu i nudi dve dugačke, sirove pesme sludge-stoner masaže koja će vam razmekšati ne samo mišiće već i kosti ako je čitavu izdržite u cugu. Ovo nije suptilna muzika, ali je efektna i ako volite baš grubo, Earthbong isporučuju:
https://earthbong.bandcamp.com/album/proceed-as-one-ep
Nemačko-švicarski Giant Sleep voze bluzirani, teški stoner rok na albumu Grounded To The Sky. Sve je to primereno rokerski, glasno mada ima i malo tevtonske teatralnosti kojoj se ne može izbeći. No, nije da to preterano smeta, pesme su pažljivo pisane, produkcija je dobra, pevač upečatljiv, svideće se ovo i strejt hard rokerima i pušačima hašiša:
https://giantsleep.bandcamp.com/album/grounded-to-the-sky
Starspawn of Cthulhu je, probajte da delujete iznenađeno, doom metal bend tematski usmeren na lavkraftovštinu. Ova dva Italijana na EP-ju The Cursed Vision imaju dosta kućnu produkciju, ali se baš trude, sa sve sinti orkestracijama preko svog raskošnog, melodičnog dooma i jednom generalno svečanom atmosferom. Da je ovo producirano bolje, bilo bi vrlo upečatljivo, a i ovako ima potencijala:
https://starspawnofcthulhu.bandcamp.com/album/the-cursed-vision
Irski Raum Kingdom zvuče vrlo ubedljivo na svom drugom albumu, Monarch. Ovo izdaje Argonauta Records pa je kvalitet u startu zagarantovan a Raum Kingdom nude izmučeni miks sludge i post-metala za ljude koji vole da plaču dok hedbenguju:
https://raumkingdom.bandcamp.com/album/monarch
I prvi album (italijanskih?) lo-fi heavy psych rokera Cancervo mi je bio veoma solidan a drugi, nazvan prosto II, dodaje vokale i, hm, to možda i nije bio najpametniji smer u kome se moglo otići, ali je muzika i dalje hipnotički intonirana, spora i zavodljiva. Cancervo vole zvuk ’70s okultnog roka i mada su možda i previše svedeni u produkciji ovog puta, to ne smeta ako se ovaj album odvrne dovoljno glasno. Doom:
https://evrecords.bandcamp.com/album/cancervo-ii
Rimski Heavy Psych Sounds Records nastavlja da snažno korača u 2023. godini sa novim albumom teksaških Love Gang. Nazvan Measntreak ovo je prilično staromodni a opet ne zastareli hard rock/ stoner rock, sa otmenim tempom i rifovima, odličnim, prirodnim zvukom i dobro napisanim pesmama. Bluz, jelte, je u samom srcu ove muzike i Love Gang ga sviraju autentično, glasno, strastveno i moćno. Izvrsno izdanje za standardno izvrsnu firmu.
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/love-gang-meanstreak
A album PRVORAZREDNOG ’70s hard roka izašao je, možda i iznenađujuće, za nemački Dying Victims Productions inače nešto poznatiji po speed metalu. No, kad jenešto dobro, dobro je, a debi album meksičkih Freeroad, naslovljen Do What You Feel! je fenomenalan. Onako, poletan, blago proggy, bez petljanja sa rifovima, sa bluzom u osnovi ali sa melodičnom razradom i prozračnom, kul produkcijom. Idealna ploča za post-hipika u svima nama:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/freeroad-do-what-you-feel
Thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal! Oblivion Throne su iz Severne karoline i njihov EP Voidgazer, nakon debi albuma iz prošle godine, donosi tri pesme (i intro) sirovog, garažnog speed/ thrash metala. Nema ovde mnogo filozofije, sve je organski, neprskano i vrlo simpatično ako volite old school pristup i tu nepatvorenu neposrednost. A ima lepih rifova i melodija:
https://oblivionthrone.bandcamp.com/album/voidgazer
Transtorned su iz Čilea i debi album, Into the Void im ne traje ni pola sata. Dakle, ovde se speed metal shvata ozbiljno. Garanciju kvaliteta donosi izdavač, nemački Dying Victims Productions, a Čielanci donose old school zvuk i dosta truda oko aranžmana. Tako da ovo nije puko nizanje kul rifova i brza svirka, već i nešto ambiciozniji sadržaj koji varira i dinamiku i harmonije i nekako je neodoljiv u tome:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/trastorned-into-the-void
Dobro zvuče londonski Sawticide na svom drugom EP-ju, Man Made Horrors Beyond Our Comprehension. Ovo je kompleksniji, ozbiljniji thrash metal sa elementima death metala i pesmama koje su ambiiozne i energične, brze i disciplinovane. Produkcija je malo sumnjivo lišena bas-frekvencija ali osim toga vrlo solidna. Odličan materijal:
https://sawticide.bandcamp.com/album/man-made-horrors-beyond-our-comprehension
Bostonski Malleus su, pak, više old school, sa inspiracijama iz perioda klasičnog speed i death metala. Njihov debi album, The Fires of Heaven, ipak nije puka rekonstrukcija garažne epohe ekstremne muzike već solidno produciran i kreativno napisan thrash album sa dosta dobrih ideja i autoritativnom svirkom:
https://malleusheavymetal.bandcamp.com/album/the-fires-of-heaven
Finci Det sviraju agresivan, zabavan blackened speed metal na svom mini-albumu, Vengeance. Ovo je sirovo ali kvalitetno, energično i autentično sa dovoljno melodije, ali i dovoljno vrištanja da zadovolji i jin i jang u slušaocu. Produkcija dosta prirodna, svirka odlična, sjajno izdanje:
https://detmusic666.bandcamp.com/album/vengeance
Isto iz Finske su Anzillu, čiji je debi album, Ex Nihilo fina porcija progresivnog thrasha izmešanog sa malko drugih žanrova. Pesme su zanimljivo napisane, produkcija odlična, rifovi i teme maštoviti a bend svira ekstremno disciplinovano i ovo je odličan debi:
https://anzillufinland.bandcamp.com/album/ex-nihilo
Za porciju uličnog, vrištećeg hardkora, britanski Frantic State imaju split EP sa švajcarskim Lifecrusher i ovo je sve vrlo dobro odsvirano i producirano. Oba benda imaju po dve pesme brutalnog, a emotivnog prebijanja uz moćne gitare, srednjetempaški gruv i puno PUNO urlanja. Lifecrusher su mi bliži jer oni vole da sviraju i brzo ali oba benda su vrlo solidna i vrede uloženog vremena i novca. A koji u slučaju Lifecrusher, birate sami koliko da potrošite:
https://franticstatehc.bandcamp.com/album/split
https://lifecrusher.bandcamp.com/album/split
S.N.A.K.E.S. je portlandski grindcore bend sa EP-jem Amphibious//Omnivorous koji nudi osam urednih, tehnički kvalitetnih pesama koje imaju prostora i za malo atmosfere i melodije u svojim energičnim, kratkim ispadima. Ovo je vrlo uredno odsvirano i producirano i S.N.A.K.E.S. proizvode ložačku, uzbudljivu muziku.
https://snakes420.bandcamp.com/album/amphibious-omnivorous
Harvest su filipinsko-australijsko-američki grindcore projekat koji je istoimeni EP snimio, jelte, na tri mesta na zemaljskoj kugli, pa spojio sve u miksu. Kul! Naravno, to se danas radi rutinski ali Harvest imaju sirovost i spontanost pravog grindcorea i minimalni zanatski kapacitet spram pisanja pesama pa je ovo vrlo preporučljivo ljudima koji vole sirovo, žestoko i hermetično.
https://harvestmusic.bandcamp.com/album/harvest
A Error Scream su balijski, jelte sa indonežanskog ostrva Bali, grindcore kombo koji cepa vrlo brzu i zabavnu muziku na albumu Rata Tanah. Ovo je anarhično po senzibilitetu ali superkvalitetno po zanatskim kriterijumima, sa dobrim pesmama, dobrim zvukom i jako preciznom svirkom. Sveže je, jelte, i ekspresivno, kako debi albumi treba da budu. Ako volite Ratos de Porao i voleli biste da oni sviraju još brže, Error Scream su premija:
https://errorscreammusic.bandcamp.com/album/rata-tanah
Crawlspace su novi deathgrind projekat iz Finske ali njihov debi EP, Relapse In Judgement je toliko old school da je ovo moglo biti snimljeno i ’93. godine. Ali to je i deo njegovog šarma, ovo je sirovi, lo-fi metal organski uzgajen i spremljen tako da bude sočan i krvav kad zagrizete, sa pet solidnih pesama i puno šarma. Proverite sami:
https://crawlspacegrind.bandcamp.com/album/relapse-in-judgement
Abraded su iz Ohaja i njhov deathgrind je takođe šarmantan na drugom albumu, Unadulterated Perversity. Ovo je i samo snimljeno dosta jeftino ali ubedljivo zvuči i ima jednu raspojasanu, rokersku energiju koja se manje ovaploćuje u brzini i agresivnosti a više u atmosferi i psihodeličnim elementima. Prijatno:
https://aggressivelyuninterested.bandcamp.com/album/unadulterated-perversity
Pisscorpse su iz Merilenda a njihov album, Over it je baš ono, samo za najizdržljivije jer je ovo izuzetno oštar, bolan grindcore/ powerviolence hibrid snimljen sirovo i miskovan da se forsiraju visoke frekvencije. Uši od ovoga maltene doslovno otpadaju ali su pesme solidne a izvedba apsolutno divljačka. I, jebiga, plaćate koliko hoćete:
https://pisscorpse.bandcamp.com/album/over-it-3
Repellent je naziv solo projekta čoveka po imenu Morgan Carpenter iz, pa, nagađam, iz Minesote. EP Homemade Bomb je, dalje, IZVANREDAN komad energičnog, superbrzog hardcore thrash/ powerviolence zvuka, sa kratkim pesmama, hipnotičkim pank rifovima, dobrim vokalima i solidnom produkcijom. Prejako!
https://damienrecords666.bandcamp.com/album/homemade-bomb
Pissing Contest je duhovit naziv za split EP dva kanadska benda, Vesication i Gland. Ovi prvi voze odličan deathgrind, sa jednostavnim, zaraznim pesmama, malo humora i odličnim zvukom. Ovi drugi su takođe deathgrind sa samo za nijansu „ozbiljnijim“ zvukom i kompleksnijim pesmama. Odličan materijal, sa devet odvaljivačkih stvari a naplaćuje se koliko vi želite:
https://vesication.bandcamp.com/album/pissing-contest-split-w-gland
https://glandofficial.bandcamp.com/album/pissing-contest-split-w-vesication
Idemo nazad u Finsku koja ove nedelje apsolutno dominira. Sonic Poison svoju muziku opisuju kao „full speed combat grind“ i, mislim, NATOČITE JOŠ MALO, BRAĆO. Debi album, Eruption, u skladu sa svojim imenom eruptira sa pesmama od po minut-minut i po, sirovim, jeftinim zvukom i puno euforičnog, a lošeg raspoloženja. Ovo je i samo između grindcorea, death i speed metala i pokupilo je najgrđe osobine sa svih strana, pretvorivši se u nešto NEODOLJIVO.
https://sonicpoison13.bandcamp.com/album/eruption
Nothingness su iz Mineapolisa a njihov drugi album, Supraliminal karakterišu simpatične naučnofantastične teme i dobri rifovi. Ovo je death metal mnogo manje usmeren na brzinu i ekstremnu brutalnost a mnogo više na dobar old school pa i doom rif i spori, teški gruv. Što sve na gomili zvuči dosta dobro. Nothingness svakako ne donose nekakve revolucionarne inovacije ovde i album se brzo pretvori u ređanje rifova a pesme se ne razlikuju jedne od drugih naročito mnogo, ali prijatno je:
https://everlastingspewrecords.bandcamp.com/album/supraliminal
Beloruski Ominous Scriptures imaju treći album, Rituals of Mass Self-Ignition i ovde nema bogznašta novo ili invativno da se čuje, ali ako volite vrlo klasično zamišljen i odsviran brutal death metal kao negde sa kraja devedesetih, ljudi isporučuju. Tehnički je to vrlo korektno i pesme su pristojno napisane pa ako vas doji taj old school pristup žanru (recimo u stilu ranih Monstrosity), ovo će vam vrlo lepo leći:
https://ominousscriptures.bandcamp.com/album/rituals-of-mass-self-ignition
Stavropoljski black-death metalci Ars Nocturna su svoj novi EP nazvali 139, pozivajući se na kabalu ali i na radove iranskog filozofa Reze Negarestanija i britanskog filozofa Nicka Landa i sva ta konceptualizacija je simpatična ali muzika radi i bez toga. Prosto, ovo je fin, atmosferičan a žestok metal koji u pet pesama nudi dosta maštovitih rešenja i generalno zanimljivih žanrovskih preletanja. Solidan zvuk, dobra svirka, odličan materijal:
https://arsnocturna.bandcamp.com/album/139
Nemački Infernal Devastation imaju dobro ime i solidan EP nazvan Chaos Unchained. Ovo su tri pesme prilično standardnog death metala, bez preteranog naginjanja i ujednu stranu, dakle ovo nije ni prebrutalno ni premelodično, ni presirovo ni presofisticirao nego baš onako centristički. Ali je kvalitetno, a za prvo izdanje vrlo upečatljivo. Valja:
https://infernaldevastation.bandcamp.com/album/chaos-unchained-2
Dystopian Omen su Španci i debi album, Medusa’s Rage je vrlo solidna demonstracija njihov sviračke i kompozitorske veštine sa lepo odmereim death/ thrash pristupom i raznovrsnošću u songrajtingu. Nije ovo sad neki revolucionarni album, ali ponekad samo želite ploču koja donosi rifove i energičnu krljažu pa Dystopian Omen to isporučuju uz pristojnu produkciju i dovoljno svežih ideja da vam zadrže pažnju sve vreme:
https://dystopianomen.bandcamp.com/album/medusas-rage
Zombie Riot već znamo i njihov drugi album, World Epitaph nudi energičan, feelgood ddeath metal koji ide brzo i deli šamare unaokolo. Ovo je puno finih rifova a humor koji je imanentan ovom bendu nije nametljivo istican u prvi plan. Odlična svirka i produkcija, vrlo zabavan album:
https://kkr-zombie-riot.bandcamp.com/album/world-epitaph
Solidan brutal death metal/ slam nam stiže iz Južne Koreje ove nedelje, u formi EP-ja Malevolent Dismemberment of Entire Putrefacted Gastrointestine sastava Visceral Explosion. Ovo je striktno „žanrovski“ produkt, bez trunke želje da se imalo polomi kalup ili inovira, ali Visceral Explosion su kvalitetni u pisanju pesama i svirci i imaju dobar zvuk pa je slušanje glatko, beznaporno i prijatno. Ima gruva, ima energije, ima pervezije. Sve što treba:
Još slema sa egzotičnih lokacija (nekome je Nju Džersi egzotičan, molićemo) stiže posredstvom debi albuma sastava Ungraceful a koji je naslovljen Artificial Aberrations. Ovo je onako, naučnofantastični slem sa urnebesno neljudskim vokalom i pesmama koje su sasvim usredsređene na slem ali koje uspevaju da održe minimum rokenrol strukture većinu vremena. Mnogo današnjeg slema prave deca koju uopšte ne zanima da imaju pesmu već samo da naprave najgrdniji zvuk svih vremena, ali Ungraceful su iznad ovog stadijuma a to dokazuje i činjenica da ih izdaje Inherited Suffering. Vredi čuti:
https://inheritedsufferingrecords.bandcamp.com/album/ungraceful-artificial-aberrations
https://ungraceful.bandcamp.com/album/artificial-aberrations
Iz Nju Džersija su i Blasphematory koji imaju već dva albuma ali je The Final Dungeon Session zapravo EP snimljen u prostoriji za probe i, zapravo, vrlo solidno produciran s obzirom na okolnosti. Pomaže što je ovo sirov, jednostavan, kavernozni death metal koji mnogo hvata na bolesni gruv i mrveće rifove, bez suptilnosti i puno dinamike, pa je ovo moćan materijal za poštovaoce podzemlja:
https://blasphematory.bandcamp.com/album/the-final-dungeon-session
EP Pickled Preservation danskog sastava Sequestrum je na granici slušljivosti, ali još uvek sa prave strane. Ovo je vrlo lo-fi death metal sa kratkim i jednostavnim pesamama i zvukom iz podruma, pravog i metaforičkog. Ubijanje, odvaljivanje i turšija, sve u jednom!
https://sequestrumofficial.bandcamp.com/album/pickled-preservation
Feed Your Body To The Void su iz Teksasa i aktuelni EP, Hell in Space ima dve pesme OPAKOG death metal prebijanja. Ovo je tvrdo ko kamen a onako sirovo, primitivno, pa i malo psihodelično tu i tamo, sa pesmama koje imaju tu neku neolitsku neposrednost ali nisu zanatski primitivne nego baš kako treba. I traju po dva minuta, odrade posao i beže. Izuzetno! Dajte odmah album:
https://feedyourbodytothevoid.bandcamp.com/album/hell-in-space
Grandiosa Muerte je kostarikanski jednočlani death metal projekat na privremenom radu u Francuskoj. Debi album Egregor je simpatičan komad pomalo atmosferičnog, pomalo primitivnog death metala koji voli da bude malo razmazan i hipnotičan, kao da koketira sa blek metal publikom, ali se drži tvrde linije. Ima tu dosta solidnih ideja i rešenja i ja sam zadovoljan ovakvim debijem:
https://bitumeprods.bandcamp.com/album/egregor
Francuski Cerbère sviraju death-sludge a debi album, Cendre ima samo tri pesme u 42 minuta. I ovo je mrvljenje sve vreme, obaranje na slušaoca lepljivim gruvom i preteškim rifovima, sa produkcijom koja je nabijena do pucanja i pesmama koje su dugačke i nemilosrdne i hipnotičke. Poslednja traje više od 22 minuta i mada Cerbère ovde možda malo prenjuju kapacitete svoje publike, ne može se reći da u ovoj muzici nema dostojanstvenosti i vizije:
https://cerbere666.bandcamp.com/album/cendre
Kanađani Profane Order ubijaju iz sve snage na svom drugom albumu, One Nightmare unto Another. Ovo je krvoločan black-death metal kavernoznog zvuka i varvarske izvedbe, sa sedam uglavnom kratkih, uglavnom brzih i ekonomičnih pesama koje zvuče kao da ste se buldožerom zaleteli na uragan. Pokolj:
https://profaneorder.bandcamp.com/album/one-nightmare-unto-another
The Swarm su iz Kentakija i njihov debi album, Flawed Mind je ambiciozna i intrigantna kombinacija death metal krjlanja sa progresivnim, pa i orkestarskim ambicijama. Ovo je napisano pažljivo i producirano sa željom da se povežu oba dela spektra – i melodičnost i težina, i agresivnost i suptilnost – i bend svakako pravi snažan iskaz sa ovom pločom. The Swarm vole i lepe doom metal teme i imaju puno odličnih clean vokala, a da muzika uvek ostaje tvrda i fokusirana i ne raspline se u „emocijama“. Impresivan debi:
https://theswarmusa.bandcamp.com/album/flawed-mind
Poslednja sekcija: heavy metal i multižanrovski materijali. Španski Knights Of Blood sviraju poletan, narodnjački heavy metal na svom trećem albumu, El Juicio de Osiris. Ovo je dosta odmereno napravljena kombinacija između klasičnog heavy zvuka, modernijeg, „alternativnijeg“ , pa i groove (i čak nu) metala sa akcentom na pevačici po imenu Mireia Fontarrosa Zamora koja stručno meša popi refrene i orijentalna zavrtanja za maksimalni impakt. Ne baš moj zvuk, ali solidno!!
https://knightsofblood.bandcamp.com/album/el-juicio-de-osiris
Australijski Nothing Sacred osnovani su pre ravno četrdeset godina, prvi demo snimili 1985. godine, prvi album 1988. a drugi pretprošle. Izdržljivi ljudi. Novi EP, Leviathan je izašao pre par dana na Bandcampu (a zvanično izlazi tek naredne nedelje) i bend je u odličnoj formi sa kvalitetnim heavy metalom koji meša klasičnije, melodičnije teme sa modernijom, tvrdom svirkom i produkcijom . Neki bendovi zaista lepo stare i Nothing Sacred sa novih pet pesama (i jednim alternativnim miksom) nude zaista punokrvan, zdrav metal za sve generacije. Vrlo lepo:
https://nothingsacredau.bandcamp.com/album/leviathan
Avenoir su iz Londona ali onog u Ontariju i imaju EP sa dve pesme, za samo jedan kanadski dolar ŠTO JE PRAKTIČNO BESPLATNO. Wishbone/ Land of a Paranoid Mind nudi kvalitetan hard rok/ hevi metal, sa dobrom atmosferom, poštenim, znojavim rifovima i odličnom, sirovom pevačicom. Produciran dobro, ali suvo i ekonomično, ovo je prijatan materijal koji bez sumnje najavljuje mnogo lepih budućih trenutaka:
https://avenoir3.bandcamp.com/album/wishbone-land-of-a-paranoid-mind
Čikaški Oozing Wound su „najbrži nojz rok na svetu“, kako kaže Pičfork a album We Cater to Cowards, izašao naravno, za Thril Jockey je odlična potvrda ovog iskaza. Dakle, jako distorzirano, karakterno, pržački a istovremeno šmekerski i rokerski, pa još uz česte ispade zaista velike brzine. Meni idealno:
https://oozingwound.bandcamp.com/album/we-cater-to-cowards
Da mi je neko pre četrdeset godina rekao da ćemo u 2023. godini imati novi album britanskih veterana Uriah Heep i da će biti vrlo solidan, pa, bio bih zapanjen. Uriah Heep su već tada bili veterani, osnovani krajem šezdesetih i sa nekim od najvećh hitova koje će ikada napisati već u svom katalogu. A ipak, Chaos & Colour je tu i mada je u postavi od originalne ekipe samo Mick Box ovo zvuči dobro, zdravo i zabavno sa članovima koji su u bendu ipreko trideset godina. Naravno, već znate kakva je ovde muzika – bluzerski progi hard rok sa vrlo zdravim ’70s zvukom u kom dominiraju klavijature – ali pesme su prilično solidne a produkcija puna, snažna i topla. Bernie Shaw i dalje zvuči vrlo dobro na vokalima a klavijaturista Phil Lanzon, koji je u bendu takođe od osamdesetih je uvek bio vrlo dostojna zamena za sada i preminulog Kena Hensleyja. Verovatno morate da budete malo, jelte, starija osoba da vam ovo BAŠ legne, ali ja jesam i meni je BAŠ leglo. Respekt:
Album nedelje dolazi iz Švajcarske. Anachronism su, naime, izvrsni na svom drugom albumu, Meanders koji spaja death metal ekstremnost sa eksperimentalnim duhom koji muziku vodi i u smeru avangardnih istraživanja. Ovo je, svakako, hermetično, puno disonantnih momenata ali ne ostavlja utisak nameštene mračnosti ili „žanrovskog“ horora. Anachronism su zaista slobodniji u svojoj interpretaciji death metal predložaka, ali da pritom u svom tom eksperimentisanju ne beže od toga da death metal značiu brzinu, težinu i surovost. Jako zanimljivo napisan, odsviran i produciran album muzike koja je ekstremna ali najpre jer odbacuje readymade rešenja i traži zaista nove forme ekspresije:
https://anachronismdeath.bandcamp.com/album/meanders
