Idemo i ove nedelje lagano u metal smeru. Ima tu svačega.
Blek metala, za početak. Chao Abyssi je novi poljski blek metal projekat a čiji je prvi EP, nazvan Spiritual Essence izašao za takođe poljski Black Death Production. I ovo je veoma lepa andergraund saradnja, sa materijalom koji je jebeno sirov i tr00 a da ima i tu lepu crtu melodičnosti pa i himničnosti. Mislim, jedva se to čuje, ovo je vrlo garažno producirano, ali je moćno i zvuči epski uprkos toj jeftinoći u proizvodnom procesu. Pesme su jednostavne ali jako efektne i ovo je odličan debi:
https://blackdeathprod.bandcamp.com/album/spiritual-essence
Ne znamo mnogo, da ne kažem NIŠTA o Forest Of Ghosts, novom britanskom blek metal projektu, ali debi EP, Gatherer of Souls im je dovoljno brz i oštar pored svoje melodičnosti, da bi to meni skrenulo pažnju. Produkcija je jeftina a ovo muzici daje i jednu distanciranost i hladnoću koje samo pomažu blek metalu u dosezanju njegovog plemenitog nauma da baci sve u blato. Simpatično je ovo uprkos malo preeambicioznoj ceni od sedm funti za dve pesme, makar su to dve DUGAČKE pesme sa, čak, malo i simfonijskim aranžiranjem:
https://forestofghosts.bandcamp.com/album/gatherer-of-souls
Frost, Pisse & Elend su nemački black metal sastav a Dreckmetal / Wake up in War je split EP sa takođe nemačkim blackened hardcore punk bendom Ur-in-stinkt. I sve je to vrlo simpatično, sa dosta svežih ideja, pristojnom produkcijom i generalno jednim mladalačkim a kvalitetnim interpretacijama žanrovskih tropa. Prija:
https://frostpisseelend.bandcamp.com/album/frost-pisse-elend-ur-in-stinkt-split
Ara Subversor je jedan lik iz SAD sa debi albumom, Vow of Dominion i ovo je dosta ubedljiv, dostojanstven blek metal modernije provinijencije. Dakle, ima ovde i atmosfere i tih nekih, jelte, emocija, ali Ara Subversor nosi i jednu otmenu hladnoću sa sobom koja ne sme biti ignorisana:
https://arasubversor.bandcamp.com/album/vow-of-dominion
Wolf Battallion je naziv novog EP-ja jednočlanog projekta Niflungar iz Novog Sada. Mladi Vladimir Čokorilo koji sve ovo radi ne ume zaista da se dogovori sa sobom je li ovo atmosferični black metal, old school 1st wave black metal ili black thrash pa tako kompozicije na ovom EP-ju i same šetaju kroz ove podžanrovske forme i mada to ne čini mnogo za stilsku konzistenciju njegove muzike, ima ovde dosta šarma i očigledne strasti, ali i zanatske veštine koje sve moram pozdraviti. Valja preslušati:
https://niflungar.bandcamp.com/album/wolf-battalion-ep
Irrseele je nemački jednočlani atmosferični blek metal bend koji za potrebe svog prvog albuma, Wahn & Wehmut sebe opisuje rečima „Dark and poetic, raw and melancholic.“ Mislim, jeste, sve to. I dosta je sve to onako, za moj ukus premoderno itd. Ali nema sumnje da je album dobar, da ima prilično originalne pesme, lep opseg atmosfera i da je produkcija iako za mene prebudžena – funkcionalna. Dakle, ne moja šolja čaja, al dobro je:
https://irrseele.bandcamp.com/album/wahn-wehmut
Njemački Gottmaschine imaju sladak, istoimen debi album, na kome se melodični blek metal rifovi mešaju sa bolesnim, mučnim vokalima, u solidnom tempu i sa ne savršenim ali dobronamernim, pitkim zvukom. Ja se u principu, zna se to, ložim na sve što je brzo, pa procvetam kad god Gottmaschine zapale blastbit, ali pesme su generalno solidne ako već ne sad nešto strašno originalne u koncepcijskom smislu i ovo je vrlo pristojna ploča modernog, melodičnog blek metala:
https://gottmaschine.bandcamp.com/album/gottmaschine
Austrijski Carathis je vrlo ekscentrična kombinacija blek metala, power metala i, hm, eurodancea? Znam da zvuči kao zajebancija ali EP The Moonstone Temple zapravo lepo funkcioniše pokazujući da je blek metal matrica, kada se ozbiljno shvati kadra da primi na sebe i veoma preslađene melodije i da to nekako bude baš simpatično:
https://carathisbm.bandcamp.com/album/the-moonstone-temple
Francuski Acod ima novi EP, Cryptic Curse i njihova je muzika sada između blek metala, industrije, death metala, čak i metalcorea. No, iako ta kombinacija nije nužno baš po mom ukusu, Cryptic Curse je kvalitetno napisana i aranžirana kolekcija pesama i zaslužuje pažnju:
https://ladlo.bandcamp.com/album/cryptic-curse
Belgijski duo Anéanti istrčava na teren i sa debi EP-jem Poison – Les Formules Diaboliques pokazuje dobro razumevanje modernog blek metala i donosi dobru produkciju. Ovo su atmosferične pesme ali sa zvukom koji je neposredan i in your face, bez ambijentalnih i naglašenih šugejzerskih ambicija. Dakle, atmosfera se postiže temama i harmonijama a svirka je fina i organska. Četiri pesme, vrlo ubedljiv materijal:
https://aneanti.bandcamp.com/album/poison-les-formules-diaboliques
Mithridatum iz SAD sebe opisuju kao „disonantni metal“ bend što je fer jer debi album, Harrowing zaista preferira disonancu u odnosu na harmoniju. Ume to da bude i malo zamorno, ali ako volite tu teskobnu atmosferu koju produkuju diharmonične gitare, Mithridatum umeju da sprave podugačke, kompleksnije pesme zanatski vrlo kvalitetnog post-blek metal zvuka i ova trojka svakako ima šta da ponudi slušaocu sklonom avangardnijim iskustvima:
https://mithridatum.bandcamp.com/album/harrowing
Priznajem da nisam očekivao da sjajni irski blek metal sastav Scáth Na Déithe na svom trećem albumu ode ovoliko daleko u avangardu. Virulent Providence je najhermetičnija ploča koju je ova grupa do sada snimila, sa samo dve kompozicije duže od devetnaest i dvadeset minuta, koje imaju vrlo mračan, neproziran zvuk i dugačke dron/ ambijent pasaže. No, dopada mi se smelost ove ekipe i Virulent Providence, mada nije album koji pustite da se malo provedete ili relaksirate, nudi moćan, ambiciozan program hipnotičke muzike:
https://scathnadeithe.bandcamp.com/album/virulent-providence
https://vendetta-records.bandcamp.com/album/virulent-providence
Idemo na stoner, sludge, doom, hard rok i psihodeliju. Jaggu iz Osla sviraju nešto između sludge metala i alternativnog metala, pa i post-metala i mada priznajem da to na papiru deluje kao gadna papazjanija, album Rites for the Damned je prijatan i zabavan za slušanje. Ovde dobijamo prevashodno heavy gruv, snažne, energične rifove, a onda malo simpatičnih melodija pa i psihodeličnih efekata da se malo zamiriše. Naravno, bend ima i vrlo solidnu produkciju a i ekološki je osvešćen pa ovom albumu moram da dam najjače preporuke:
https://jaggu.bandcamp.com/album/rites-for-the-damned
I madridski Wülfcrown su negde između sludge metala i drugih žanrova, notabilno stoner ali i groove metala. EP Drown in Sorrow, njihov drugi mi, stoga, nije BAŠ po ukusu, ako gledamo detalje, ali ima ovde lepih rifova i generalno solidnog gruva. Melodično je a energično itd. itd. itd. Mislim, prija:
https://wulfcrown.bandcamp.com/album/drown-in-sorrow-ep
Slično i takođe madridski Uncypher na svom debi albumu, Stellium, kombinuju stonersku sonovu sa groove metal razradom. I opet ja nisam nešto oduševljen takvim blendom, ali opet ne mogu da kažem da Uncypher nemaju zanat u rukama, solidan zvuk i da album ne vozi čoveka pošteno i za sve pare. Probajte:
https://uncypher.bandcamp.com/album/stellium
Littered With Arrows su novi, mladi kvintet iz Misurija a njihov demo nazvan Demo 2023 ima dve pesme surovog prebijanja koje stoji negde na sredini između sludge metala i hardcorea. Odlično je ovo, kompaktno i snažno, bez filozofiranja, sa energičnim gruvom i tom mračnom sirovom snagom koja zavodi i osvaja. Plaćate koliko želite:
https://litteredwitharrows.bandcamp.com/album/demo-2023
I nemački Sepsis_doom uprkos imenu na svom demou nazvanom samo Demo svira više sludge nego doom metal. Mislim, razlika je u tempu pre svega, ovo je srednjetempaškije, gruverskije i plesnije od „normalne“ doom metal muzike, ali rifovi su pravoverno doomsterski i mada je produkcija „demo“, gitare zvuče odlično. Obećavajuć projekat i fin demo po ceni koju sami određujete:
https://sepsisdoom.bandcamp.com/album/demo-2
Perros Maniacos su iz Čilea i njihov album, Ladrando Rock N’ Roll je vrlo klasična ploča energičnog hard roka i hevi metala. Ovo je moglo biti snimljeno i pre trideset ili četrdeset godina sa svojim rokerskim i bluzerskim osnovama, snažnim tempom i vidnom ljubavlju na strani muzičara. Priznajem da mi fali samo malo krvi ovde, pogotovo u korektnoj ali za mrvu nedovoljno snažnoj vokalnoj izvedbi ali ovo je generalno prijatna rokenrol žurka:
https://perrosmaniacos.bandcamp.com/album/ladrando-rock-n-roll
Sachem iz Vermonta nude na svojoj živoj kaseti, Live Offerings… četiri pesme brutalnog metala. Ovo je nominalno doom metal bend ali muzika na ovom izdanju je između sludge i death metala, sa agresivnim gruvom te tempom koji se šeta od sporog, meljućeg, do blastbitova. Masivan živi zvuk, najmračnija zamisliva atmosfera i generalno lepa, sirova ponuda:
https://sachem802.bandcamp.com/album/live-offerings
Grčki Seer of the Void mi je bio dopadljiv i na prethodnom albumu iz 2020. godine pa je novi, Mantra Monolith samo ugodno nastavljanje istog narativa, bez promene brzine ili radikalnih estetskih zahvata. Ovo je i dalje spori, valjajući doom što se oslanja na opsesivno ponavljanje lepljivih, sabatovskih rifova preko teških bubnjeva. Hipnozi doprinosi povremeni upliv egejskih harmonija u muziku ali i ta bogato distorzirana gitara koja zvuči kao izlivanje lave iz, jelte, vulkana, ali onako sporo i dostojanstveno. Lepo:
https://seerofthevoid.bandcamp.com/album/mantra-monolith
Signo Rojo su, uprkos imenu, zapravo iz Švedske a njihov treći album, There Was a Hole Here vrlo lepo demonstrira na šta ovi ljudi misle kada kažu da je njihova muzika „atmosferični sludge metal“. Jer, ove pesme imaju svu sludge metal energiju i težinu ali onda vole i da budu melodičnije nego što je u sludge metalu običaj i album dobija zanimljive teme ali i psihodelične prelive u razradama tih tema. Ono gde možda za nijansu suviše četvrtasta produkcija ovom albumu oduzima na efektu, odlično napisane pesme mu daju pa mislim da Signo Rojo valja ozbiljno poslušati i pratiti:
https://signorojo.bandcamp.com/album/there-was-a-hole-here
Headtrip iz Las Vegasa misle da sviraju psihodelični fazirani rok, ali njihov EP Headtrip kaže drugačije. Ovo je u najmanju ruku stoner thrash metal, sa pesmama koje su žestoke i energične. Svakako, ima tu bluzerskih rifova i gruva, ali je svirka energična, surova, nalik na Metallicu iz najboljih dana i ovaj bih materijal od srca preporučio čak i da download nije besplatan:
https://headtrip.bandcamp.com/album/headtrip-ep
Telavivski Warp su vrlo prijatni na svom drugom albumu, Bound by Gravity, krećući od masnog, bluziranog sabatovskog rifa na prvoj pesmi i nastavljajući u smeru pravovernog stoner doom metala. Ovo je ne samo odlično odsvirano i producirano već i vrlo dobro napisano sa odličnim odnosom čistog gruva i kompleksnijeg aranžiranja i album je sa svojim teškim zvukom, lepim naklonima psihodeliji i dobrom, spontanom svirkom pravi biser:
https://warptlv.bandcamp.com/album/bound-by-gravity
Prijatni su i Deer Lord iz Kalifornije, trio, ovde sveden na dva člana, koji valja pravoveran teški, psihodelični rok sa sporim, atmosferičnim pesmama, puno analognih efekata i vokalnih semplova ali i sa kvalitetnim gruvom i rokerskim rifovima. Prijatno je zaista, uprkos srazmerno lo-fi zvuku i ovaj debi album, Dark Matter Pt. 1 stoji kao lepa vizit-karta i zalog za budućnost.
https://deerlord707.bandcamp.com/album/dark-matter-pt-1
Turci Helak za sebe kažu da sviraju eksperimentalnni sludge metal, ali to je samo da se drugačije kaže da je ovo sludge doom sa dugačkim, donekle melodičnim ali superteškim pesmama. „Ovo“ se odnosi na EP Hela, sa dve pesme od po preko sedam minuta, odsvirane fino i producirane kao da će ih slušati samo osobe sa ušima od kevlara. Ako volite bol, volećete Helak. Ako ne volite… možda ga uz njih zavolite:
https://helak.bandcamp.com/album/helak-ep
Poljski sastav Ugory ima daleko previše članova za muziku koju izvodi na EP-ju Wicher, a i slatko je kakav su naziv nadenuli EP-ju, dovoljno različit, jelte, da ih niko ne tuži, a ipak… Poljska je to. Enivej, ovde se nabraja PREVIŠE ljudi za muziku koja je neki post metal sa elementima sludge i doom metala, bučna, teška, razvrištana, emotivna, ali i simpatično eksperimentalna u harmonijama. Mislim, nije ovo GLUPA muzika, daleko bilo, ali jeste nekako intuitivna, tečna. I lepo je da ovoliko ljudi svira ovako nešto. Poslušajte:
https://ugory.bandcamp.com/album/wicher
Bostonski The Freqs je negde između noise rocka i sludge metala, dakle, na IDEALNOM mestu da vas pokrene na ples a onda i na šutku. Album Poachers je vrlo gruvi i maštovit, sa puno zdravog rokenrol zvuka u svojoj osnovi ali i sa poštenim ekstremnim razradama i ovo je muzika i za metalce i za nemetalce koji naprosto vole jake distorzije i urlajuće vokale, ali nadasve cene dobru pesmu:
https://thefreqs.bandcamp.com/album/poachers
Elderseer su britanski doom bend koji sa jedne strane naginje onim najsporijim funeral doom formulama a sa druge ima i simpatiju za doom metal po šnitu devedesetih kada su Paradis Lost i My Dying Bride počeli da mešaju gotske trikove sa sporim metalom. Album, debi za ovu ekipu, Drown in the Shallowness me dosta odbija prebudženim zvukom ali ima ovde dosta lepe muzike, ako možete da izdržite sedamdeset minuta ekstremne kompresije. Zašto iko ovako masteruje muziku koja po prirodi stvari treba da ima dinamiku je pitanje za milijun dolara, ali ako to nekako stavimo na stranu, i dalje mislim da pesme možda malo preteruju sa dužinom za količinu akcije koju nude ali je ta akcija makar pravoverna:
https://elderseer.bandcamp.com/album/drown-in-the-shallowness
A Rumuni Vandaal sviraju fin psihodelični rok sa dosta šoferske energije (automobil je i na omotu za EP Fear and Loathing in The East) ali i sa dosta slojevitosti i dinamike u zvuku. Pevanje je dobro u principu ali ne uvek u samoj izvedbi ali pesme su spravljene po proverenoj formuli psihodelične sabatovštine i ja tu nemam zamerki:
https://vandaalband.bandcamp.com/album/fear-and-loathing-in-the-east-ep
Goatsmoke iz Njujorka nisu isto što i Goatsmoke iz Indije o kojima sam svojevremeno pisao. Ovo je simpatičan, razigran satanistički stoner rok sastav sa odličnom produkcijom i psihodeličnom svirkom. Album Satanic Blues je vrlo bogata ponuda muzike koja je namerna da vas uvuče u svoj kovitlac droge i satanizma, ali na jedan prijateljski način, sve namigujući i poskakujući. Bend u principu nema naročito sjajno napisane pesme, koliko je ceo album jedna serija laganih psihodeličnih emanacija kroz rifove i melodije, no, ima to smisla.
https://goatsmoke666.bandcamp.com/album/satanic-blues
Njujorčani Clouds Taste Satanic se vraćaju svojim starim forama pa novi album, Tales Of Demonic Possession ima četiri pesme od kojih su dve jedva kraće od dvadeset minuta a dve su i duže. Mislim, preko osamdeset minuta perfektnog, relaksirano psihodeličnog stoner-doom metala što ga sviraju majstori? Pa gde da potpišemo? Clouds Taste Satanic ovo sada rade vrlo odmereno i pišu pesme sa prirodnim trajanjima koja bi druge bendove napele do pucanja, imaju lep, prozračan a jak zvuk, umeju ukusno da iskoriste efekte i generalno vas vole na ovom albumu. Proverite:
https://cloudstastesatanic.bandcamp.com/album/tales-of-demonic-possession
Pariski WuW sa albumom L’Orchaostre nudi avangardnu, instrumentalnu eksploraciju sporog, distorziranog, dostojanstvenog rok zvuka koji u sebi ima elemente dooma, naravno, ali i klasične muzike, i filmske kompozicije. Članovi ovog sastava su klasično obrazovani muzičari što objašnjava izvesnu formalnu disciplinu koja se čuje na albumu, ali mu to svakako ne škodi već doprinosi atmosferi i željenom efektu gledanja, jelte, zvučnog filma:
https://wuwmusic.bandcamp.com/album/lorchaostre
Ripple Music ove nedelje imaju lepu ponudu u vidu novog albuma kalifornijskih Blackwülf. Thieves & Liars je četvrta dugosvirajuća ploča ove ekipe i pedigre se jako dobro čuje. Ovo je stoner rok zasnovan na kvalitetnim pesmama i odličnom zvku, ukorenjen duboko u sedamdesetima, sa finom psihodeličnom komponentom, ali pre svega zdrav, snažan, rifaški nastrojen. Blackwülf vole dobar rif, upečatljiv solo, himničan refren, kao i mnogi drugi Ripple Music bendovi, i ako volite ovu etiketu koliko i ja, sa novim albumom nećete pogrešiti. Ovo je odlično:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/thieves-and-liars
Pređimo na thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. Badhead iz Brazila cepaju pristojan thrash metal na svom EP-ju Holocausto Javari. Ovo ima prijatni old school miris, ali ume da zavrne i prema modernijim trikovima, pa ima i malo death metal elemenata i mada je produkcija relativno jeftina (bubanj je pogotovo nedinamičan, jelte), gitare su solidne i zdrave a vokali pobednički. Meni je ovo lepo:
https://bad-head.bandcamp.com/album/holocausto-javari
Void su Amerikanci i njihov debi album, Horrors of Reality je ne-mnogo-hororičan, prijatno old school thrash metal opus sa deset finih pesama koje imaju energiju i eksplozivnost ali shvataju i značaj promene tempa i dinamike. Podseća to malo na metalike i testamente i det ejndžele iz osamdesetih ali bez direktnog kopiranja zvuka i tehnika, više po maštovitosti i sklonosti ka komplikovanju aranžmana koja je neverovatno šarmantna. Fin debi:
Madridski Avlak sviraju agresivan a opet tehnički ambiciozan thrash metal na svom debi albumu Portal. Mislim, kad kažem „tehnički ambiciozan“ mislim pre svega na to da bend voli da menja ritmove češće nego što je prosek u thrash taboru i da su im pesme i pored čestih promena ritma, tečne i prirodno idu. Svirka je dobra, tvrda, produkcija prihvatljiva a bend i pored agresivnosti zvuči pametno. Odličan debi album, drugim rečima:
https://avlak.bandcamp.com/album/portal
I Mauser su iz Španije! ŠTAJEOVO NAVALA ŠPANSKIH TREŠERA JEL TO DOGOVORENO ILI SPONTANO ŠTO NAM NIKONIŠTA NIJE REKO? Enivej, EP Mordrake predstavlja sastav iz Andaluzije u malo gruverskijem svetlu što se meni ne dopada baš na prvu loptu, ali ovo je iskusan bend, sa dva albuma iza sebe i svirka i prdukcija su kvalitetni, a pesme su koretne. Bonus materijal na EP-ju mi se zapravo više dopada jer je brži i napaljeniji tako ipak na kraju i ja malo dođem na svoje:
https://mauseroficial-esp.bandcamp.com/album/mordrake
Crippling Madness su Poljaci a njihov drugi album, Władcy nocy je thrash metal sa malo death metal elemenata i jednim old school pristupom aranžiranju. Ovde se pesme, dakle, prave da budu dugačke dodavanjem mnogo delova koji možda i ne moraju da idu tim redosledom, ali bend časno i pošteno tu i tamo izbaci po neki vrlo pristojan rif pa je sve to slušljivo, mošljivo i generalno pitko. Jebiga, kad uzmu da cepaju ja tu ne mogu sem da zatapšem:
https://cripplingmadness.bandcamp.com/album/w-adcy-nocy
Never-Trust iz Atine voze vrlo klasičan ulični moshcore, kao ispao iz 1993. godine. Pa ko voli te geng-vokale, teške rifove, mošerski gruv i sve što ide uz to, minialbum Brutality Reigns nudi kvalitetan program, energičnu svirku, pristojnu produkciju i dosta metal rifova. Momci izgledaju mlado ali dobro tresu:
https://never-trust.bandcamp.com/album/brutality-reigns
Sa svoje strane, Massive Denial iz Pensilvanije se baš lože na 7 Seconds i druge youth crew bendove iz osamdesetih pa je njihov EP Denied u tom nekom melodičnom, „ajmo ruke gore“ , pozitivnom fazonu. I meni to prija. Kvlaitet snimka je kriminalan a što doprinosi autentičnosti, pesme su kratke i efikasne i ovo ima puno šarma:
https://massivedenial.bandcamp.com/album/denied-ep
Belgijanci Förbittring sviraju metalizirani hardkor ali ne onako kako vi mislite. Album Förbittring je bliži „klasičnom“ metalcore zvuku, dakle Converge formulama nego onom što se danas pod tim terminom porazumeva i u pitanju je emotivna, energična, melodična ali stamena ploča dobrih pesama i malo upitne produkcije. Ali da ne serem baš PREVIŠE, nije produkcija sad neki dilbrejker. Dobro je ovo:
https://forbittring.bandcamp.com/album/f-rbittring
Concrete Sleep iz SAD cepaju uobičajeniji metalizirani hardkor. Istoimeni EP je težak, nasilan, brutalan i jedina emocija koju ćete na njemu čuti je bes. Ali dobro je. Onako, iskreno besno i veoma heavy. Valjano:
https://concretesleephxc.bandcamp.com/album/concrete-sleep-ep
I Njujorčani Chains of Misery su vrlo prepoznatljivi u svom moshcore zvuku. Bila je svojevremeno era u kojoj je delovalo kao da je sav NYHC upravo ovakav: plesan, težak, metaliziran, sa uličnom, gangsterskom, jelte, estetikom. Ko voli TO, ovde će se, dakle, na EP-ju Cycle of Mental Despair baš radovati:
https://chainsofmisery.bandcamp.com/album/cycle-of-mental-despair
I još metaliziranog, srednjetempaškog nabod-kora stiže iz Sijetla sa EP-jem sastava BitchFlexx. Ime benda sugeriše da tu ma žena (i ima, pevačica Machete Michelle pošteno dere grlo) i da se ide u teretanu i ide se – aktuelni EP se zove Hella Weights (kapirate!) i muzika je tvrdi, zabavni hardkor a tekstovi imaju finu meru humora. Vrlo prijatno:
https://bitchflexx.bandcamp.com/album/hella-weights
Pa onda Beg for Life iz Jume u Arizoni. EP 187 // Corrode ima dve pesme opet vrlo heavy, vrlo metaliziranog srednjetempaškog hardkora koji ovde ide i korak-dva u smeru beatdown i slam formula. Moćno i metalski:
https://begforlife.bandcamp.com/album/187-corrode
Year Of The Knife iz Delavera na EP-ju Dust to Dust i sami voze metalizirani hardcore, ali ovo je trešerskije, pa i grajnderskije, sa tri pesme brže, žešće svirke koja voli čistu produkciju, vrištav vokal, hrskavu gitaru, mračne rifove i generalno zvuči prijemčivo i pitko:
https://xyotkx.bandcamp.com/album/dust-to-dust
Njujorški All Out War su veterani tog kombinovanja metala i hardkora, osnovani pre više od trideset godina i sa novim albumom, Celestial Rot koji ih predstavlja u zavidnoj formi. Ovo je deset pesama moćnog, energičnog thrash/ core čukanja, sa sočnim rifovima, fantastičnim odvrištanim vokalima i elegantnim elementima ekstremnih metal žanrova u muzici koja je suštinski pitka i artikulisana. Izvrsna ploča:
https://alloutwar.bandcamp.com/album/celestial-rot
Endorphins Lost su iz Sijetla i njihov treći album, Night People nudi izvrstan powerviolence opus, sa četrnaest pesama brzog, razbijačkog hardkora. Ovo ima sve što treba, i pank spontanost i metal žestinu i opake, ubedljive vokale, i superbrze blastbitove i srednjetempaške moš-delove. Producirano je vrlo pristojno, odsvirano krvoločno i nema greške. Apsolutne preporuke:
https://endorphinviolence.bandcamp.com/album/night-people
Leningrind Grindboys su, naravno, iz Finske i sviraju „gatekeeping grindcore“. Mislim, lepo, jer EP Gatekeepers of Grind nudi šest pesama energičnog, brzog, tehnički vrlo kvalitetnog grindcorea koji ima u sebi dosta humora ali ne zaboravlja na osnove. Dakle, jednostavni, hipnotički rifovi, dualni vokali, brz tempo, fin gruv kad na red dođu moš delovi, pritom odlična produkcija – da oće svi gatekeeperi da budu ovako dobri, gde bi nam bio kraj?
https://leningrindgrindboys.bandcamp.com/album/gatekeepers-of-grind
First Primitive je kolekcija snimaka argentinskog grindcore/ noise dua Primitivo, a koji su objavljivani na raznim kasetama i inim analognim ali i digitalnim medijima (npr. flopi disketama!!!) tokom godina, i ovo je superslatki old school zvuk i totalno autentični andergraund. Ako volite Patarene, Cripple Bastards, Agathocles i tu bratiju, Primitivo su obavezna lektira. Ako ne volite, jebiga sad. Zavolećete:
https://absolutecontemptrecords.bandcamp.com/album/first-primitive
Parižani GRIND-O-MATIC sviraju, nećete se začuditi, progresivni grindcore pa je i EP Influencing Machine napunjen do vrha alterovanim akordima i stalnim promenama tempa i smera kretanja. No, ovo su prave pesme, od po dva i po i tri minuta (a ima i dve kraće od minut) i bend solidno spaja grajndersku brzinu i eksplozivnost sa progresivnijim aranžamanskim idealima. Vrlo pristojno, pogotovo po ceni od koliko sami date:
https://grind-o-matic.bandcamp.com/album/influencing-machine
Kad smo već kod progresivnog grinda, Yashira i Horsewhip imaju split EP sa po jednom pesmom progresivnog grind/ emoviolence/ whatever zvuka. Yashira su već poznat bend i njihova pesma je vrlo ubedljiva a Horsewhip ni malo ne zaostaju i nude takođe odličan program. Vrlo, vrlo dobro sa obe strane a i ovo plaćate koliko želite:
https://zegemabeachrecords.bandcamp.com/album/split-15
https://horsewhipfl.bandcamp.com/album/split-w-yashira
Sasvim neprogresivan je Putrid Parrot iz Konektikata čiji EP (demo?) Returns sadrži sedam pesama primitivnog, sobnog goregrinda. Iako ovakvih projekata ima doslovno na svakom koraku kad koračate po, jelte, zabitima interneta, Putrid Parrot, pored sve svoje primitivnosti i generičnosti, zvuči… dobro. Mislim, autentično i zabavno. Naravno da plaćate koliko hoćete:
https://putridparrot.bandcamp.com/album/returns
Nizozemski Kletus na kaseti To Distrust sviraju… pa opet neki progresivniji grindcore, sa pesmama od dva-tri minuta, zanimljivim gitarskim radom i kompleksnijim aranžmanima. Zvuk je moćan, prijemčiv i ima meru sludge metal šmeka u sebi a vokali su razarački. Odlično odsvirano, dobro producirano i konstantno zanimljivo. Vrlo se preporučuje!
https://kletus.bandcamp.com/album/to-distrust
A onda još grindcorea (ili barem hardcorea bliskog grindu) po ceni od koliko date dolazi iz Nju Hempšira. Dearstreet imaju EP sa četiri pesme, Sleet i ovo je besno, brzo, disonantno i žestoko,sa kratkim pesamam i puno zlovolje. A maštovito je i ima vrlo solidnu produkciju.
https://dearstreet.bandcamp.com/album/sleet-2
Fascistectomy iz Španije imaju slatko ime i album jednostavnog, primitivnog grindcorea/ crustgrinda naslovljen Apathetic Generation. Nema ovde ni svežih ideja ni originalne interpretacije žanra ali imam simpatija za autentičnost forme i pristojan zvuk pa,eto, preporučujem, pogotovo jer se i ovo daje po ceni koju želite da platite:
https://fascistectomy.bandcamp.com/album/apathetic-generation
I opet se okrećemo malčice progresivnijem grind/ crust zvuku sa daškom metalcorea za EP nazvan Remembrance mineapoliskih Klazomaniac. Ovo je sjajno odsvirano, superprecizno i sa osećajem za dramu a pesme su napisane maštovito i interesantno producirane. Meni je, naravno najvažnije da je ovo materijal dovoljno brzog tempa i Klazomaniac su mi odmah postali veoma dragi i nameravam da ih prtatim u budućnosti. Ali čak i kad ne sviraju brzo, ovi ljudi kidaju pa svakako poslušajte ovaj kreativni EP. Mislim, plaća se koliko god vi odredite:
https://klazomaniac.bandcamp.com/album/remembrance
Onda su tu i Pestis iz Kanade sa demon naslovljenim Demo I 2023. Tri su to pesme vrlo solidnog deathgrinda, lepo i toplo producirane, odsvirane žustro i strastveno i sa pristojnim rifovima. Iako kratke, kompozicije su vrlo dobro napisane, sa kvalitetnom dinamikom i promenama tempa a bend zvuči ne samo usvirano već i iskusno, sa gomilom malih detalja koji oplemenjuju svirku. Odličan materijal po ceni koju sami odredite:
https://pestis.bandcamp.com/album/demo-i-2023
Seven Doors je odličan jednočlani old school death metal bend iz Konrvola. Ryan Willis koji je kreativno srce (i svi ostali organi) ovog projekta inače svira gitaru u blek metal sastavu Deadwood Lake a ovo mu je očigledno lep hobi, gde spaja uticaje poput Benediction i Bolt Thrower sa američkim uzorima (Cannibal Corpse, Autopsy, Death, znate već) za ne specijalno originalnu, zapravo dosta generičku ali zabavnu celinu. Ovo je definitivno napravljeno da bude feelgood album za hedbengere i ljubitelje dobrog, zapravo ZLOG rifa i napor da se razbije kalup i inovira u okviru podžanra naprosto ne postoji. Ali kad nešto radi posao onda se ne žalimo što ga ne radi DRUGAČIJE. Feast of the Repulsive Dead je prvi dugosvirajući album ovog projekta i prijatan je za sve pare:
https://sevendoorsdm.bandcamp.com/album/feast-of-the-repulsive-dead
Morbid Destroyer iz Nju Džersija nominalno svira black death metal ali EP Accursed Summoning, njiho prvi propisni je toliko brz i toliko kratak da ovo ima i izraženu grajndersku notu. Svakako pričamo o vrlo jednostavnoj muzici, lo-fi produkciji i forsiranju brzine i žestine iznad svega drugog. I ko tome može da odoli? Ne ja, pogotovo što bend svira baš momački, sa raspoloženim bubnjarem i sve to nekako zvuči tr00:
https://morbiddestroyer.bandcamp.com/album/accursed-summoning
Avaeras iz Noksvila u Teksasu nisu jednočlani bend mada njihov prvi EP, isto nazvan Avaeras, pomalo i zvuči kao da je napravljen u kućnom studiju, sa svojom skromnom „kompjuterskom“ produkcijom. No, muzički je ovo strastven, mračan, old school death metal koji gazi teškim korakom ali ne obazire se na barijere. Avaeras imaju darežljivih pet pesama (plus intro) na ovom izdanju, a koje su pune solidnog rif-rada, ako već ne originalnosti. Mošerski i pošteno.
https://avaeras.bandcamp.com/album/avaeras
Kod Indonežana nema labavo. Norbit sa zapadne Sumatre sviraju old school death metal, po sopstvenoj klasifikaciji, ali novi EP (nakon debi albuma iz prošle godine) nazvan Asylum nudi i produkciju i aranžiranje za glavu iznad onog što je neki svetski prosek. Ovo je nemilosrdna polivačina rifčinama i mrvljenje bubnjevima u prah ali sa maštovito napisanim pesmama i pažnjom posvećenom i atmosferi. Mislim, naslovna pesma je prijatno iznenađenje melodičnog, melanholičnog štimunga a ostatak materijala častan, krljački DEATH METAL. Udrite:
https://norbit.bandcamp.com/album/asylum
Consumed With Hatred su iz Merilenda a njihov novi EP, The Definition of a Monster ne zna ni odakle je ni kuda je pošao. A to je dobro! Mislim, ne da je ovo sad nekakav neverovatan opus, ali u pitanju je kombinacija death metala, deathcorea, hardcorea i tako tih nekih brutalnijih žanrova, koja zaista ne zna gde jedan počinje a drugi se završava, ali je šarm kojim pleni postavljen upravo u te tačke krivog srastanja. Odlična svirka i produkcija, a pesme, pa, zanimljive:
https://consumedwithhatred.bandcamp.com/album/the-definition-of-a-monster
Britanska death metal supergrupa Memoriam ima peti album, Rise to Power i ako ste išta od njih do sada čuli, manje-više znate kako i ovo zvuči. Nepogrešivi vokal Karla Willetsa se ovde kao i uvek meša sa gorkoslatkim heavy rifovima i srednjim-do-sporim tempom metala koji peva o ratu sa fascinacijom ali i osudom. Memoriam imaju u svom kolektivnom CV-ju svirku sa najvećim imenima britanske scene ekstremnog metala (Bolt Thrower, Benediction, Anaal Nathrakh, Sacrilege itd.) ali njihov je koncept jednostavan, neposredan i ako volite ovakav zvuk, sasvim otporan na protok vremena:
Coven Oath su dva lika iz portlanda sa EP-jem Dualistic Shrines, i ovo je vrlo lepo napisan, atmosferičan i ambiciozno aranžiran death metal koji ima i melodiju, i težinu i brzinu, sve što treba. Da je produkcija bolja (prevashodno bubnjevi) ovo bi bilo vrlo ozbiljno a i ovako obećava da će bend itekako imati šta da ponudi u budućnosti. Plaćate koliko želite.
https://covenoath.bandcamp.com/album/dualistic-shrines
A Corona De Cuervos su iz Hondurasa i njihov EP En Caso De Traición ima tri pesme simpatičnog death metala. Ovo vuče malo i na neke modernije forme, sa deathcoreu-nalik detaljčićima, ali je korektno, i prijatno producirano, sa odličnim muziciranjem pa mi je bilo nekako po meri:
https://coronadecuervos.bandcamp.com/album/en-caso-de-traici-n-ep
Za ljubitelje mračne, spore, skurilne muzike, Act of Impalement iz Nešvila imaju drugi album, Infernal Ordinance i ovo je težak, masivan death metal sa malo doom metal inercije u svojim tromim ritmovima ali sa svakako dovoljno death metal agresivnosti na gitarama. Ima ovde i bržih ritmova mada je generalna estetska namera ovog benda da vas smrvi masivnošću i, mora se priznati da činjenica da album traje manje od pola sata radi u njihov prilog:
https://caligarirecords.bandcamp.com/album/infernal-ordinance
Na kraju smo, sa kros-žanrovskim albumima i hevi metalom. Lajpciški Fvnerals nisu, tehnički gledano doom metal bend, ali njihova muzika ima jaku doom komponentu u svojoj sporosti, težini i teatralnosti. A inače, pa, album Let the Earth Be Silent je između post roka, filmske muzike, pa i moderne akademske kompozicije, ali sve ugođeno na uho metalca koji želi da malo proširi svoje vidike. Mračno, hermetično, a opet prijemčivo, ovo vredi čuti:
https://fvnerals.bandcamp.com/album/let-the-earth-be-silent
Mental State je poslednji ikad album nizozemskih Skeletor, a, da se ne lažemo, imali su pre ovog samo jedan album, još 2010. godine. Dakle, ne bend sa velikim opusom ali Mental State je vrlo šarmantna kombinacija death metala, thrash i hardcore strategija i neočekivanih skretanja u melodičnom smeru. Greota je da se bend sa zapravo upečatljivim, originalnim programom na svom drugom albumu raspada ali svakako je red da ih ispoštujete i zavrtite njihov finalni snimak:
https://skeletor1.bandcamp.com/album/mental-state
Raised On Heavy Radio je nova kolekcija obrada nekih klasični(ji)h hard ’n’ heavy pesama koje peva hipertalentovani Ronnie Romero. Ronnie je već srazemrno nedavno imao jednu ovakvu kompilaciju ali sa više rok pesmama, pa je ovo lepo skretanje u metal smeru, sa bendovima poput Manowar, Judas Priest, Black Sabbath, pa i Rainbow u kome, jelte, peva, završavajući sa sve Metalikom. Ronnie je opasan pevač a mada su aranžmani i produkcija izrazito „mejnstrim“, ovo su većinski jako dobre pesme i naprosto je slavlje slušati ih ovako dobro urađene. Ne propustiti, pa niste ni vi od kamena:
Neka album nedelje bude jednom iz blek metal sfere. Supremative su španski ekstremno sirovi blek metal sastav koji sa svojim debi albumom, Goat Blood Communion (a koji su pre tri godine pripremali isotimenim demo snimkom) ponosno nastavlja legat ranih dvedesetih i zvuka totalnog crnila i haosa kakav su nam doneli fenomenalni Kanađani Blasphemy. Supremative su manje-više isto to, dakle, razmrljan, crn, haotičan ali ne GLUP ili nemaštovit black-death prodor direktno u vaše sinapse, sa muzikom koja jeste u principu zid tamne buke, ali taj zid, kada ga bolje pogledate, ima MNOGO detalja. Svakako treba izdržati ali meni je ovo fenomenalno, sa nepretencioznim trajanjima pesama i energijom kojoj se ne može reći ne:
https://crimsontideproductions.bandcamp.com/album/supremative-goat-blood-communion
