Dosta dobre muzike ove nedelje, bar da nam se malo skrene pažnja sa činjenice da živimo u državi čiji predsednik i apsolutni vladar sad osniva „narodni pokret za državu“. Jebote. Da nema metala preostala bi nam samo najcrnja depresija a malo bi nas to preživelo.
Idemo onda odmah nablek metal. Poljaci Horda imaju drugi album, Form i njihov „blasfemični blek metal sa elementima death metala“ je ovde u, da izvinete, dobroj formi. Ne da sad bend osvaja velikom originalnošću, ali u domenu tog vrlo jasno opisanog i sada već instant prepoznatljivog poljskog blek metala, Horda nam pruža jedan profesionalni kvalitet. Dakle, solidne pesme, odlična izvedba, pristojna produkcija. Hordu najpre izdvaja sklonost povremenim, hajde da kažemo, izletima u atmosferu koji nisu shoegaze tipa već više asociraju na nekakvu filmsku muziku i to fino oplemenjuje njihov materijal. Kvalitetno:
https://hordaofficial.bandcamp.com/album/form
Kalifornijski trio Threnodist ne samo da je eksplicitno antifašistički i generalno levičarski nastrojen – na kraju krajeva EP im se zove Make the Class War the Last War – nego je i njihov blackgaze materijal meni iznenađujuće prijao. Ovo je vrlo asertivno spojen shoegaze pop sa blek metalom u odnosu tako da ni jedan od dva stila ne dominira i rezultati su NEOČEKIVANO odlični. Mislim, naravno, ovo ima još da produkcijski sazreva itd. ali Threnodist imaju ekstremno zdrav koncept sa vrlo meditativnim, dostojanstvenim shoegaze temama i atmosferama i inteligentnim načinom da se to smisleno spoji sa blastbitovima i vrištanjem. Generalno meni većina blackgaze bendova zvuči isto, ali Threnodist se izdvajaju pa ih preporučujem za overu. EP pored tri normalne pesme ima i verzije istih pesama bez pevanja za maksimum hipnoze:
https://threnodistsf.bandcamp.com/album/make-the-class-war-the-last-war
O grčkom projektu Median Omega se ne zna baš bogznašta, mada slutim da je ovo jednočlana postava. Debi album, Insolence, jedva da prebacuje pola sata, i ima tipično prebudženu produkciju gde se komprimovanjem preko svake razumne mere malko prikriva da je ovo generalno jeftino. Ali nije rđavo, da se razumemo. Kogod da ovo svira ume da napiše rif i mada pesme imaju previše „atmosfere“ za moj ukus, mislim da će se ljudima koji generalno vole moderni i atmosferični blek metal ovo dopasti:
https://medianomega.bandcamp.com/album/insolence
Ruski Zasłon na svom debi albumu, Алтарь отчаяния donosi interesantnu, pomalo eksperimentalnu formu blek metala. U prvom redu, ovo je bend bez gitare u postavi pa multitrekovana bas-gitara obavlja sve melodijske i harmonske poslove i ovo ne samo da bendu daje poseban karakter već i odlično zvuči. Drugo, pesme su, pa, dobre, sa intrigantnim rifovima i finom smenom brzih delova i pokretačkih srednjetempaških mošerskih deonica. Ovo je i dalje blek metal i ima potrebno zrnce atmosfere da se kvalifikuje za kategoriju atmobleka, ali je osvežavajuće usredsređen, uposlen, oštar i ne gubi se u atmosferičnim gestovima tako karakterističnim za istočne Slovene. Album pritom plaćate koliko hoćete:
https://zaslon.bandcamp.com/album/-
Slovenci Sovrag na svom debi albumu, Perfect Form from Chaos Born sviraju, kako sami kažu blackened melodic death/ thrash metal, ali za moj brutalni, jelte, ukus ovo nije bilo PRETERANO melodično, sa melodičnijim naglascima rezervisanim za posebne harmonske delove ili solaže. Ostatak muzike je rifaški, mošerski i to meni lepo prija. Zanimljiv debi:
https://sovrag.bandcamp.com/album/perfect-form-from-chaos-born
Mora se priznati da kalifornijski jednočlani Devouring Famine zvuči moćno na novom singlu, The Devouring Phantoms. Ovo su dve pesme snažnog, energičnog a atmosferičnog blek metala gde autor demonstrira svoju viziju ovog žanr ai odlično mu ide. Projekat je počeo sa radom prošle godine, snimio nekoliko demoa pa i jedan album, ali ovo je, naravno, prvo što ja slušam od njega i impresioniran sam. Ovo jeste onaj moderniji blek metal, ali je stvarno punokrvan i kvalitetan. Dobra energija, dobra atmosfera čak i solidna produkcija, impresivno:
https://devouringfamine.bandcamp.com/album/the-devouring-phantoms
Grčki blek metal bendovi Sad i Hor nas baš mučki tizuju. Njihov split album, Unholy Devastating Trinity izlazi tek prvog Aprila i do tada na Bandcampu mogu da se čuju samo tri pesme. A mislim, ovo je sjajan album. Kako znam? Pa, ima ceo na JuTjubu na omiljenom, jelte, promotivnom kanalu. I, album je, jelte, sjajan. Ovo je old school sirovina, gde Sad malo povuku i ka d-beat hardcoreu a umeju da se bave i atmosferom a Hor prže jako sirov, melodičniji blek metal koji zvuči kao da se bori da izađe iz garaže, a to je najtužnija garaža na svetu a, jebiga, garaža je, i dobro je to:
https://horblackmetal.bandcamp.com/album/unholy-devastating-trinity
Shadows of Algol iz Tuskona u Arizoni vrlo solidno zakucavaju sa svojim novim EP-jem, Transformation of the Desert-Witch. Bend pravi dosta velike pauze između izdanja i još nije snimio album, ali ako se na stranu stavi dosta sirov, jeftin kvalitet produkcije, ovo je vrlo pristojan, agresivan blek metal koji ne komplikuje nego se prepušta jedom organskom razvoju kompozicija i mada ide od brzog ka vrlo sporom od početka do kraja ovog materijala, to čini ubedljivo, nudeći pustinjske teme i osoben karakter. Cena daunlouda je trenutno 666 dolara, što sugeriše da bend želi da prodaje fizičko izdanje ali fizičkog izdanja nema u ponudi u ovom trenutku tako da, proveravajte periodično…
https://shadowsofalgol.bandcamp.com/album/transformation-of-the-desert-witch
Irski Imperial Demonic kažu a njihova muzika predstavlja posvetu „upeglanijem“ blek metalu sa kraja devedesetih i ovo je zapravo vrlo tačan opis. Minialbum Beneath The Crimson Eclipse ima sve što biste očekivali, melodične a preteće rifove, energičnu, vrlo tehničku svirku, iskomprimovan, pažljivo miksovan zvuk i visok, maničan tempo. Meni se ovo JAKO dopada jer, jelte, rekonstruiše blek metal matricu koju veoma volim a na jedan savremen, dovoljno originalan način pa od mene Imperial Demonic dobijaju jake preporuke:
https://imperialdemonicblacklion.bandcamp.com/album/beneath-the-crimson-eclipse
Belgijski metal pregalac Déhà je rasformirao jedan od svojih približno milion solo projekata, Merda Mundi, ali ne pre nego što je ponovo snimio materijal sa prva četiri demo snimka ovog benda. Requiem je, zato, album sa dvadeset i dve pesme sirovog, ličnog blek metala iz srca andergraunda, pa ako volite Déhu i ono što on inače radi, ovo vas neće razočarati. Naravno, plaćate koliko hoćete:
https://merdamundi.bandcamp.com/album/requiem
Minenwerfer su iz Sakramenta mada sve, od naziva benda, preko pseudonima članova, pa do tematike (Prvi svetski rat…) sugeriše da su u pitanju Nemci. Nisu, nego Kalifornljani, ali četvrti album, Feuerwalze zvuči kao da je zaista stigao direktno iz rovova Prvog svetskog rata sa svojim ekstremno abrazivnim pesmama, sumanutim tempom i vrištanjem iz petnih žila. Ovo nije „war metal“ kako ga obično razumeju drugi metalci. Ovo je kao da vas zaista mrve u drobilici za metal a naokolo besni rat:
https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/feuerwalze
Genocidal Rites iz Ohaja sviraju muljav, hermetičan, bestijalan blek metal. EP Exsanguination of the Gods ima tri pesme prečišćenje mržnje (pre svega prema abrahamovskim religijama) i prljavih distorzija, sa pesmama koje beže od klasične rokenrol strukture i više zvuče kao da slušate prenos borbe demona u paklu. Lepo:
https://genocidal-rites.bandcamp.com/album/exsanguination-of-the-gods
Čim čujete par taktova debi albuma benda Petit Nuage Noir, nazvanog Among the Graves, znate da su u pitanju Poljaci. To je jedna već prepoznatljiva kombinacija upeglanosti, maštovitosti, melodičnosti i čvrstine. Among the Graves je satanistička ploča ali u onom uzvišenom, grandioznom stilu koji opet ne sprečava bend u brzoj vožnji i abrazivnom čukanju. A sve dosta kreativno i zanimljivo, sa dosta iznenađenja i old school referenci. Poljska isporučuje:
https://petitnuagenoir.bandcamp.com/album/among-the-graves
Malignus je pak iz Ekvadora i Death Manifesto je četvrti album projekta koji je u principu jednočlano preduzeće, ali sa dodatim bubnjarem. I, kao i popriličan broj jednočlanih projekata i Malignus ima određenu hermetičnu dimenziju, ali ovaj album ima priličan broj lepih ideja i svežih koncepata, sa sve citatima klasične muzike ukusno ubačenim između blek metal mračnjaštva. Produkcija je jeftina, ali album se lepo sluša:
https://malignus1.bandcamp.com/album/death-manifesto
Australijsko-ukrajinski Unfelled sa svojim debi albumom, Pall Of Endless Perdition izlaze na teren veoma borbeno. Ovo je projekat članova Woods of Desolation, Drudkh i još mase drugih bendova, a orijentisan ka surovom, paganskom zvuku. Iako se i ovde može pričati o atmosferi, fakat je da je album pun ljute, agresivne svirke i da mu se melodičnost jedva čuje pored brutalnog zvuka i ubistvene izvedbe. Lepo:
https://unfelled.bandcamp.com/album/pall-of-endless-perdition
Četvrti album austrijskih Asphagor, nazvan Pyrogenesis na zanimljive načine meša klasični, agresivni black (i black-death) metal sa elementima post-blek pa čak i blackened rock’n’roll muzike. Ovo je raznovrsna ploča odlične produkcije i sa očigledno puno razmišljanja uloženog u njeno kreiranje. Iako ne mogu da kažem da mi se tu sve podjedako dopada Asphagor imaju podršku za trud i raznovrsnost:
https://asphagor.bandcamp.com/album/pyrogenesis
O, baš su me iznenadili poljski Cisza svojim debi albumom She Yearns for Others Worlds. Bend svira već duže od pola decenije i vidi se da se ovde dosta radilo na brušenju zvuka i koncepta pa post-blek metla koji Cisza svira zvuči jako inventivno i sveže. Mislim, već je kliše da su poljski blek metal bendovi kvalitetni i maštoviti, ali, evo Cisza potvrđuje da to nije puki lip service i da vredi držati oko na ovoj sceni. Album koji nudi nešto zanimljivo i originalno sa svakom pesmom a pritom ozbiljno prži. Poslušati!
https://cisza.bandcamp.com/album/she-yearns-for-other-worlds
Idemo dalje sa stoner rokom, doom metalom, hard rokom, sludge metalom i psihodelijom. Barren Heir iz čikaga sviraju moćan sludge metal na svom novom albumu Died Down. Ovo je bučan, snažan materijal koji ne dobacuje ni do pola sata ali teško da bi iko izdržao ovakvu kanonadu da traje mnogo duže. Barren Heir odvaljuju od batina i mada im muzika nije glupa, naprotiv, ima osećaj za detalj i dinamiku, pa i atmosferu sa svojim strateški korišćenim disonancama, toliko je jaka i tvrdo producirana da vas posle njih sve boli. No, pesme su JEBENO ODLIČNE pa ćete posle malo odmora sami tražiti još koju rundu. Sjajno:
https://barrenheir.bandcamp.com/album/died-down
Rimski FVZZ POPVLI odlično zvuče na svom trećem studijskom snimku, albumu III. Bend ima dosta iskustva a za ovaj album (snimljen još 2020. godine ali valjda tek sada dorastao da izađe) kombinuju se fuzz rock, acid rock, garažni pank i klasičan stoner, da bismo u konačnici imali zapaljivu smešu rokenrol gruva, faza i buke. Opasno je ovo, psihodelično na vrlo sponatn način, žustro i sirovo a ipak sa jednim finim stilom, baš ga treba gustirati:
https://fvzzpopvli.bandcamp.com/album/iii
Za ljubitelje grandžerske verzije stoner roka, Vulture City iz Rejkjavika prže sedam zaraznih, šmekerskih pesama na svom istoimenom albumu. Ovo je vrlo sigurno napisano, sa odličnim, zdravim zvukom koji je HEAVY a da nije izbetoniran u masteringu (bas-gitara je vrlo lepo postavljena u miksu i odlično drži srazmerno tanje gitare) i pesmama koje istražuju više dimenzija teškog roka sa samouverenošću i šmekerskim stavom. Odlično:
https://vulturecity.bandcamp.com/album/vulture-city
Bog Monkey su tri lika iz Atlante od kojih su dvojica (ne znajući) imala COVID-19 snimajući album Hollow. Muzika stoga zvuči sirovo i, wait for it, zarazno. Ovo je snimano uživo u prostoriji koja čak nije ni pravi studio pa je sirovost očekivana ali ne smeta, muzika je zaista pristojan fuzzirani, bučni rok, i na momente puna tih lepih, lepljivih rifova i zaraznog (na bis!) gruva. Ovo nije, da podvučem, puko džemovanje, i dobijamo prave pesme, sa pevanjem, ali sve zvuči primereno anarhično i – bolesno!
https://bogmonkey.bandcamp.com/album/hollow
Metuzalem je novi zagrebački death doom kvintet ali sastavljen od starih članova, tj. od ljudi sa dosta iskustva u sviranju eksdtremnog metala. Otud i album Infra zvuči vrlo ubedljivo i zrelo. Ovo je, naravno, old school doom death metal, kao ispao iz devedesetih ali sa najbolje strane devdesetih, lepo napisan, majstorski odsviran i fino produciran. Prijatna doza stare škole za nas matore:
https://metuzalem.bandcamp.com/album/infra
Aivvass su nemački „okultni folk dom metal“ kombo sa dva EP-ja kojima su debitovali istog dana. Occult Rites i i II donopse dopadljive folk i akustične teme i hermetični, mračni doom metal koji ipak ima aspiracije da u toj pomrčini koju sa sobom nosi bude malo raznovrstan i bend definitivno ima određenog štofa:
https://aivvass.bandcamp.com/album/occult-rites-i
https://aivvass.bandcamp.com/album/occult-rites-ii
We Follow the Earth spada u onu podvrstu doom metala koja se bavi kosmonautskim, jelte fantazijama o izolaciji, samoći, gubljenju u prostranstvima kosmosa. Lighbearer je EP snimljen u „polujednočlanom“ aranžmanu od strane Matthewa Crottsa iz Severne Karoline i mada je ovo dosta jednostavna muzika, zasnovana na mnogo ponavljanja prostih tema, ona ima atmosferu i jedan otmen, dobar fokus. Producirano jeftino ali ima stila:
https://wefollowtheearth.bandcamp.com/album/lightbearer
Irski Shadows Calling nudi teški rok sa odličnim ženskim vokalima na EP-ju Spirit Shifter. Ovo je generalno lepo napisano, dobro producirano, odsvirano ljudski i sve zvuči vrlo „mejnstrim“ ali bez sad neke negativne konotacije koju bi ta reč mogla da proizvede. Hoću reći, ove pesme bi bilo lako zamisliti da čujete na radiju ali da ih tamo čujete, obratili biste pažnju i sa odobravanjem klimnuli glavom:
https://shadowscalling1.bandcamp.com/album/spirit-shifter
Astral Hand su sjajan psihodelični bend iz Milvokija čiji je debi album, Lords of Data spreman, kažu, tri godine. Ovo je slojevit a fokusiran heavy psych u kome fazirane gitare i raspevani sintisajzeri imaju podjednaku važnost a pevač zvuči kao drusnija, svakako mlađa verzija Ozzyja Osbornea. Čoveku je za sreću nekada potrebno samo malo a Astral Hand pružaju više nego malo, gradeći monumentalne, bučne a opet ne preteće konstrukcije od hevija i metala. Odličan album:
https://astralhand.bandcamp.com/album/lords-of-data
Denverski Vakara imaju jako sladak EP, Mythos sa tri pesme koje mešaju klasičan metal sa zdravim desert/ stoner rokom. Fina je to kombinacija rifova, gruva, melodičnog a šmekerskog pevanja i vrlo kul gitarskih solaža. Lepo je kada ovakvi bendovi mrdnu iz bluz osnove ali mrdnu u pravu stranu. Meni je ovo baš lepo leglo pa treba da se posluša:
https://vakara.bandcamp.com/album/mythos
Dirge iz Mumbaja kidaju jako težak, kao, post metal, ali istotoliko i betonirani sludge metal. Isotimeni Album ima četiri pesme opakog zatrpavanja rifovima, ali i sa dosta, jelte, emocije i atmosfere da se ne kaže da je sve na silu. I dobro je. Treba ga izdržati jer je zvuk težak, iskomprimovan i naporan, ali pesme jesu dobre u svojim dugačkim, ambicioznim aranžmanima i bend ima mnogo zanimljivog da ponudi:
https://dirgeindia.bandcamp.com/album/dirge-2
Lajpciški Goat Explosion imaju suviše šmekersko ime za jedan ipak malo i uzdržan stil stoner metala koji se svira na albumu Threatening Skies. Mislim, slatko je ovo, sa pesmama koje mešaju heavy metal i stoner rock i oće da potraju i po petnaest minuta a tamo gde Goat Explosion nemaju na eksplozivnosti i ekonomičnosti, imaju na emociji pa poslušajte svakako:
https://thetrvegoatexplosion.bandcamp.com/album/threatening-skies
Francuski Triglöth sa svojim prvim i istoimenim EP-jem smešta se negde između stoner roka, thrash metala i panka i sve to ima jednu atmosferu energične, bučne žurke. Sa naslovima peama poput Satanic V8 Motor Engine i Shane’s Addiction, mislim da je jasno na kojim se koordinatama pronalaze ovi ljudi pa ako vam je do malo provoda, ukucajte ih u GPS:
https://trigloth.bandcamp.com/album/trigl-th-ep
Argentinski Sahara imaju živi album, nazvan samo Live! i ovo zvuči kao neki spaseni snimak iz neke uklete kasabe. Mislim, nije zvuk loš, ali sve ima jedan decidno uderground miris i Sahara ovde imaju priliku da pruže sirovu a disciplinovanu izvdbu nekih od svojih najvećih, eh, hitova. Šest pesama eneregičnog stoner-desert rocka za ljubitelje:
https://thecurseofsahara.bandcamp.com/album/live-lp
Italijanski Cripta Blue izdaje za Argonauta Records, dakle odmah valja obratiti pažnju. EP Rather with the Devil je, očekivano, odličan, nudeći duševan, bluziran teški rok sa vrlo old school zvukom, pristupom i naklonom psihodeliji. Sve to sjajno zvuči a srednja od tri pesme je i obrada kultne Devil Got My Woman Skipa Jamesa, snimljene pre više od devedeset godina. Sjajno:
https://criptablue.bandcamp.com/album/rather-with-the-devil
Ove nedelje kalifornijski Ripple Music ima novi album norveških Håndgemeng. Nazvan Ultraritual, ovo je album snažnih rifčina, dobre produkcije i jedne vesele, partijaške atmosfere. Håndgemeng sebe opisuju kao stonercore bend ali ova muzika je sofisticirana više od onog što čovek očeuje kada vidi „core“ i pored žestokih rifova i grubih vokala, ovde dobijamo i dovoljnu količinu dinamičkih variranja da budemo zadovoljni. Sa Ripple Music obično nema greške pa tako ni danas:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/ultraritual
Rimski Heavy Psych Sounds records ove nedelje izdao je živi album njudžersijevih šampiona teškog roka, The Atomic Bitchwax. I, jebiga sad, Live At Freak Valley Fest je razbijanje od početka do kraja. Snimljen u Nemačkoj, prošle godine, ovo je album na kome ugledni sastav zvuči jako raspoloženo, cepajući svoj drski, napaljeni rokenrol sa minimumom poze i maksimumom energije. Zvuk je živ i energičan – ne preterano dinamičan, da se razumemo – a pesme sjajne. Nikako ne propustiti:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/the-atomic-bitchwax-live-at-freak-valley-fest
Isti izdavač ima i živi album, Live At Hellfest teksaškog benda Duel. Ovo je naravno, moćno, gruverski, bluzerski i metalski žestoko i mada je zvuk i ovde malo preterano ispresovan za moj ukus, bend ima dobre pesme i puno karaktera pa svako ko voli teški rok i metal na ovom albumu ima da pronađe puno razloga za sreću:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/duel-live-at-hellfest
Prelazimo u brže forme: thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. A dopadljiv, sirov thrash metal nude nam na svom demo snimku Unholy Sacrifice Belgijanci World Decay. Ovo su dve pesme sirovine ali fine sirovine, ako smem da tako kažem, sa dobrim trešerskim rifovima, paklenim vokalima i energičnim a opet ne prebrzim tempom. Vrlo old school, prilično kul.
https://worlddecay.bandcamp.com/album/unholy-sacrifice
Guillotine iz Nju Hempšira zvuče brutalno na svom novom EP-ju, Wrongful Death. Ovo su tri pesme koje nisu toliko brze koliko je njihov thrash metal napet, pun opresivnih disonance među dobrim rifovima, nabijen snažnim, eksplozivnim ritmom i na kraju ukrašen grubim, jedva kontrolisanim vokalima. Kvalitetno i originalno:
https://guillotinenh.bandcamp.com/album/wrongful-death
Never Reborn su iz Arizone i njihov thrash isto ne preteruje sa brzinom, mešajući zdravu trešersku osnovu sa heavy metalom, ali i elementima black i death metala. Debi album, Ashes of Our Past u rezultanti ima jednu zlu, ali gruversku dispoziciju, nudeći deset pesama koje zvuče dobro i drže tu atmosferu napetosti kako treba. Dobra produkcija, bend sa karakterom, preporuke:
https://neverreborn.bandcamp.com/album/ashes-of-our-past
Francuzi Warfaith imaju neke izvrsne thrash komade na svom drugom albumu, Atomic Hangover. Uzmite, recimo Light your fire with beer koja profitira od odlične svirke i produkcije, ali i finog spoja brzine, agresije, melodije i humora. Album je kao celina pun sjajnih ideja i pesme su dobre, ali ima ih puno, čak 11, i treba ostati uključen, jelte, svo to vreme. No, Warfaith nisu naporni, ovo je old school thrash koji voli da se zabavlja (bend sam pominje Tankard i, naravno, Municipal Waste) i album svakako vredi poslušati makar i iz više cugova, pun je slatkih iznenađenja:
https://warfaithwtf.bandcamp.com/album/atomic-hangover
Mur.Doc 104 sa Malte zvuče besno i opasno na novom i u suštini prvom EP-ju, The Undying. Ovo je thrash metal koji kipti od gneva i vozi vrlo oštre rifove, te kome čak ni ne treba nekakav brz tempo da objasni šta ima. Dobra produkcija i vrlo lepo kanalisana energija:
https://murdoc104.bandcamp.com/album/the-undying
Sacrificial Mercy su kanadski thrash/ crossover bend sirovog zvuka i nemelodične, agresivne svirke. Krosover ume da bude zabavan, zarazan itd. ali EP Misanthropic Disposition je zblja više mizantropski postavljen i ovo je ružna muzika za ružne ljude. U najlepšem smislu:
https://sacrificialmercy.bandcamp.com/album/misanthropic-disposition
Blue Harbour iz Kalgarija sviraju dosta ambiciozan hardcore izmešan sa metalom. EP Drown With Us je sa svoje tri pesme pun ne samo pank i metal rifova, stalnih promena ritma i disonanci već i zaista dramatičnih vokalnih izvedbi koje kreiraju čitave male pozorišne komade. Sve to na kraju bude eksplozivno i zabavno pa bih rekao da je ovo odličan debi za novu kanadsku ekipu:
https://blueharbour.bandcamp.com/album/drown-with-us
Kick The Clown iz Worcestera su zapravo hardcore punk starije škole. EP My Perfect Sunday čak i ima pesmu koja se zove A Hardcore Song i ona je kao i ostale više „tongue in cheek“ nestašna nego što prorađuje mačo agresiju koja je postala zaštitni znak hardkora nakon devedeetih godina prošlog veka. Ovo je dakle materijal koji više polaže na duh i maštovitost nego na nabadanje i ja to moram ekstremno da cenim.
https://kicktheclown.bandcamp.com/album/my-perfect-sunday
Za porciju surovog ali odličnog panka, tu su Brazilci Realife. Album Cesium-137 ima elemente hardcorea i metala, ali ovo je pre svega sigurni u sebe, karakterni horror-punk, bučan, energičan, sa dvanaest pesama koje idu brzo i osvajaju ogromnim šarmom.
https://realifehorror.bandcamp.com/album/cesium-137
Belgijanci Behind Bars, naprotiv, voze mešavinu groove metala i nabadačkog moshcorea kakva bi meni trebalo da se ne dopada, ali, EVO PREOKRETA, album All in Due Time je meni vrlo prijatan. Valjda su rifovi odlični (jesu), zvuk vrlo zdrav (jeste) i pevanje uspeva da bude standardni hardcore lavež a da zvuči propisno duboko, puno, moćno. Nisam ni ja od kamena i mene ovaj album radi od prve do poslednje pesme (a u kojoj, toj poslednjoj, ovo skoro da pređe u death metal).
https://behindbarsofficial.bandcamp.com/album/all-in-due-time
Infernal Gaze iz Virdžinije pak mešaju death metal sa hardcoreom pa EP Appalachian Death ima tri kratke, kompaktne pesme srednjetempaškog gruva. I sasvim je dobar. Ovo je vrlo heavy a skromno, protežući se koliko mu je guber dugačak i nudeći i hardcore i death metal publici sve što vole:
https://infernalgaze.bandcamp.com/album/appalachian-death
Grime su iz Indonezije i cepaju teški, gruverski srednjetempaški hardcore. Bend je ljut i črvst – proklamacija Government Rulez Is Murder bi trebalo da dovoljno govori – pa njihov beatdown stil ima svu potrebnu težinu i napumpanu snagu da zadovolji ljubitelje. Demo 2023 ima četiri pesme sa mračnim, hromatskim rifovima i vokalima koji idu celim putem od pank recitovanja do death metala:
https://grimeunitz.bandcamp.com/album/demo-2023
Takođe iz Indonezije su Fight Another Day sa samo dve pesme na EP-ju Open Mind. Kvalitetno, energično, dobro producirano, i ovo je teški metlaizirani hardcore koji voli i malo trešerske brzine. Odlično to zvuči plus plaćate koliko hoćete:
https://fightanotherday.bandcamp.com/album/open-mind
Teški, metalizirani hardcore dolazi i iz Beograda. Blankfile su svoj EP Gold Standard snimili u Beogradu i Kruševcu ali je miks rađen u SAD i ovo zvuči vrlo svetski što se tiče kvaliteta produkcije. Muzički, ovo je prilično old school varjanta moshcorea, sa jasnim ’90s gangsterskim senzibilitetom ali dodatim novovekovnim ukrasima i to, uz tu bogatu produkciju, zvuči vrlo dobro. Respektčina.
https://blankfile.bandcamp.com/album/gold-standard
UltraMantis Black su iz Moldavije i sebe doživljavaju pre svega kao veganski strejt edž hardkor bend. Ali muzika na EP-ju Feed the Soil with Revenge će zadovoljiti i metalce. Ovo je atmosferično, mračno, energično a opet odmereno, da ne bude da se samo udara bez reda i poretka i UltraMantis Black, kao mnogi drugi dobri ljudi daju daunloud po ceni koju sami odredite. Šmekerski!
https://ultramantisblack.bandcamp.com/album/feed-the-soil-with-revenge
Teksaški Judiciary su negde na liniji crossover-thrasha ali su veoma žestoki i HEAVY pa je album Flesh + Blood maltene i za death metal publiku. Ovo je vrlo tehnički nabrijan, ambiciozno aranžiran a brutalan thrash/ core metal sa kratkim, ubitačnim pesamama i betonski tvrdim zvukom. Odlično:
https://judiciarytx.bandcamp.com/album/flesh-blood
Forced Torment iz Takome navodno sviraju hardcore ali živi snimak Promo 2023 je toliko bučan u svoje dve pesme da ko zna… možda sviraju i metal. Šalu na stranu, ovo je BUČNO ali i solidno odsvirano, stameno i ubedljivo pa ko voli brutalnost ovo može da kupi po ceni koju sam odredi:
https://forcedtorment253.bandcamp.com/album/promo-2023
10,000 Rambos su iz Klivlenda i pored sjajnog imena za bend, imaju i solidno ime za EP. Old Men Dying ima četiri pesme veoma dobrog grindcorea, sa teškim, moćnim zvukom, energičnom svirkom i dobrim vokalima. 10,000 Rambos nisu nekakvi podrumski štakori već pravi muzičari koji znaju i kako se pišu pesme i kako se namešta zvuk i onda ovaj materijal zvuči profesionalno i ubedljivo, a pesme su i dalje kratke, efikasne i ubitačne. Odlično:
https://10000rambos.bandcamp.com/album/old-men-dying
Hospital Bomber iz Njujorka imaju kratak demo nazvan Demonstration of Two Songs i ova jednostavnost u imenovanju preslikava se i na muziku koja je jednostavni, old school deathgrind kog ne zanimaju nikakve nove, moderne fore nego samo bolesno, brutalno cepanje. Udarnički, posebno kad krenu superteški slemovi:
https://hospitalbomberlidm.bandcamp.com/album/demonstration-of-two-songs
Pa onda isto iz Njujorka stižu isto deathgrind orijentisani Deprived Existence. EP Ape Thirstopolis pored dve autorske pesme ima i tri obrade The Black Dahlia Murder (iz naslova se provaljuje koje), i to iz njihove najbolje faze i ja ne mogu sem da izrispektujem. Deprived Existence su dva lika koji ove pesme odrađuju IZVRSNO a i njihova dva komada su dobra pa to po ceni koju sami odredite dolazi kao obavezna lektira:
https://deprivedexistence.bandcamp.com/album/ape-thirstopolis-2
I još deathgrinda stiže nam iz Poljske sa novim albumom kvarteta Straight Hate. Slaves Of Falseness ima šesnast kratkih, vrlo efektnih pesama odsviranih u visokom tempu i sa dosta zanatskih kvaliteta. Straight Hate vole nizak, death metal štim i tehnički preciznu svirku ali vole i grindcore eksplozivnost i neposrednost pa je ovo vrlo dobra kombinacija:
https://selfmadegod.bandcamp.com/album/slaves-of-falseness
Španski Convulsions, pak, voze suberbrzi, klasični grindcore (sa sve maltene direktnim citiranjem ranih Napalm Death) i EP Grindcore Not War je najava za album koji stiže kasnije ove godine. Sa pet brzih i kratkih pesama se Convulsions predstavljaju u idealnom svetlu, nudeći vrhunski dobru svirku i kvalitetnu produkciju, podsećajući na suštinu grindcorea koja nije u „odvratnosti“ već u kompresiji ekstremnog metala i panka u jednu do prskanja nabijenu formu koja u slušaocu proizvodi čist adrenalin. PREMOĆNO. A plaćate koliko hoćete, pa budite JEDNOM čovek:
https://convulsionsgrindcore.bandcamp.com/album/grindcore-not-war
Nešto mi simpatičan bio Demo 2023 benda Mortuary Slab iz Hamiltona u Ontariju. Ovo su dve pesme sirovog old school death metala koji ide napred stamenim korakom i hipnotiše svojim ponavljajućim rifovima i mada postoje izmene tempa, sve zvuči kao jedan ritualni, opčinjujući napev. Zvuk baš jeftin ali sve na gomili prilično dobro. Death metal treba da bude ovakav, mučan, zajeban, težak, ali ultimativno pročišćujuće iskustvo za slušaoca:
https://mortuaryslab.bandcamp.com/album/demo-23
Kad smo već kod old school death metala, australijski Grimoire su se posle skoro trideset godina nakon izlaska prvog i jedinog demo snimka, Wake Me, When It’s Over, okupili i snimili isti materijal ponovo, dodali jednu pesmu i to nazvali Wake Me. I… nije loše! Ovo je death metal što još zadržava tu neku mladalačku razbarušenost i naivnost ali odsviran dobro i produciran solidno. Zabava:
https://grimersh.bandcamp.com/album/wake-me
Kvebečki Virtusira mi je pažnju privukao pre svega maštovitm (i groznim) omotom albuma We Will Writhe, ali ni muzika zapravo nije rđava. Svakako, kao i dobar deo jednočlanih projekata u ekstremnom krilu metala i Virtusira pomalo pati od neobuzdavanja pa su neke pesme veoma mogle da profitiraju od ozbiljnijeg editovanja, no ovo je u osnovi zdrav, tehnički, brutalan death metal koji zvuči kao da zna šta radi i ima solidnu produkciju:
https://virtusira.bandcamp.com/album/we-will-writhe
Brazilski Anarkhon su ekstremno hermetični na svom petom albumu Obiasot Dwybat Ptnotun. Ovo je sad neki black death tamniji od noći, pun disonanci i najcrnje zamislive atmosfere, ali Anarkhon svakako ulažu dosta napora i razmišljanja u pisanje pesama i svirku. Sve je to neprozirno za normalne osobe ali ako se ne smatrate sasvim normalnim, apsolutno treba uložiti vreme u slušanje i promišljanje ovog albuma:
https://anarkhonband.bandcamp.com/album/obiasot-dwybat-ptnotun
Želite veoma tehnički death metal, sav sklopljen od komprimovanih semplova i laserski odsečenih edita? Nema problema, tu je belgijski Cause N Effect sa debi albumom Validation Through Suffering koji je miksovao Christian Donaldson, gitarista Cryptopsy. To jeste indikator kvaliteta ovog projekta i mada je u pitanju vrlo „studijska“ muzika, Cause N Effect se ne gube potpuno u efektima i egzibicijama i pesme su pristojno napisane, nudeći dosta kulturnog metal programa radije nego samo procesiju krešenda:
https://cause-n-effect.bandcamp.com/album/validation-through-suffering
Na suprotnom kraju death metal spektra stoje kostarikanski Astriferous čiji debi album, Pulsations From The Black Orb zvuči sirovo, divljački i onostrano. Ne da su Astriferous sad kao neki loši muzičari, nisu, ali njihova muzika je napisana da evocira mračne, htonske dubine ljudske psihe ili kosmosa (ako to već sve nije isto) i da vas baci u ponor košmara svojim pretećim, jednostavnim temama i brutalističkim izrazom. Opako, moćno, mučno i opasno:
https://pulverised.bandcamp.com/album/pulsations-from-the-black-orb
https://mesacounojo.bandcamp.com/album/pulsations-from-the-black-orb
Pa onda dolaze na red Angelic Desolation iz Denvera sa svojim drugim albumom, Orchestrionic Abortion. Uprkos tim ozbiljnim imenima i za bend i za album, tekstovi su zapravo humoristički (i, u zavisnosti od vašeg senzibiliteta, VRLO LOŠEG UKUSA) a muzika je kvalitetan, progresivniji, tehničkiji brutal death metal koji me malo podseća na kanadski Killitorous, a što je od mene solidna pohvala. Angelic Desolation nisu TOLIKO „tech“ orijentisani ali jesu dobri muzičlari koji vole malko da zakomplikuju a pesme su energične i zabavne. Odlično:
https://angelicdesolation.bandcamp.com/album/orchestrionic-abortion
Ne znamo ko svira u kanadskom bendu Incinerous ali istoimeni debi EP je opaka kolekcija death metal pesama sa old school mentalitetom ali superiornom svirkom i odličnom produkcijom. Ovo je zaista kao nekakva moderna reinvencija Autopsy/ Grave formula samo bez slepog obožavanja njihovog muljavog zvuka i pored vrlo dobrih pesama i majstorske svirke zapanjen sam da se daunloud plaća koliko hoćete. Ne propustite (EDIT: u međuvremenu je bend uklonio materijal sa Bancampa ali slutim da će se uskoro pojaviti ponovo pa obraćajte pažnju):
https://incinerous.bandcamp.com/album/incinerous
Još odličnog old school death metal zvuka stiže iz iste zemlje sa demo snimkom sastava Décryptal naslovljenim Sabazios Culte Demo. Ovo je pet pesama destilisane tmine, mučnih, htonskih rifova i nepraštajućeg, meljućeg ritma. A sve organski, neprskano a opet producirano vrlo solidno, pogotovo za demo. Pravo uživanje:
https://mesacounojo.bandcamp.com/album/sabazios-culte-demo
Old School je na jelovniku i na drugom demo snimku argentinskih Cemetery Dwell. Oceans of Void Eternity je vrlo visokog kvaliteta sa pet pesama mračnih rifčina i hipnotičkih struktura u kojima ima mnogo ponavljanja i iznurujućeg tempa. Izvrsno odsvirano, vrlo dobro napisano, solidno producirano – ovo bi moralo da uskoro preraste u pravi bend sa pravim izdavačem jer je odlično:
https://cemeterydwell.bandcamp.com/album/oceans-of-void-eternity-demo
Malo deathcorea, možda? The Fallen Prophets iz Kejptauna su negde između death metala i deathcorea ali su za mene TOLIKO death metal da sa apetitom iskonzumiram album Perpetual Damnation i srećno podrignem. Ovo je gruvi, a brutalno u isto vreme sa raspoloženim bubnjarem koji rešeta opasne blastbirove ali ume i da svinguje, te sa rifovima koji često ulete u šmekerski slem. The Fallen Prophets znaju znanje i mada je u principu ovako jako komprimovan zvuk na albumu nešto zbog čega se ja mrštim, kod ovog benda to nekako leži. Odlično:
https://thefallenprophets.bandcamp.com/album/perpetual-damnation
I idemo još jednom do Kanade za potrebe debi albuma projekta Tribe of Pazuzu. Istini za volju, bend je delom iz Kanade, delom iz SAD, sa vrlo uglednim, iskusnim članovima što su svirali ili sviraju u nekim od najvećih bendova u istoriji death metala (Flo Mournier iz Cryptopsy je na bubnjevima, a gitaru svira John McEntee iz Incantation) a samim tim i materijal zvuči vrlo profi i ubedljivo. Ovo nije čist death metal već blago „blackened“ verzija istog i Blasphemous Prophecies je ploča koja pored žestine i brzine ima prostora za malo evokativnih, pa i teatralnih gitarskih tema, puno simpatičnih solaža i generalno voli da šara izvan čisto rifaške teritorije. Mournier je karakteristično raspoložen na bubnjevima i mada Tribe of Pazuzu ne donosi mnogo toga suštinski novog u pitanju je vrlo prijatan, eminentno slušljiv album ekstremnog metala:
https://tribeofpazuzu.bandcamp.com/album/blasphemous-prophecies
Za još blackened death metala, ali ovom prilikom izrazito tehničkog, pa i bližeg blek metal estetici, tu je novi EP projekta Demon King iz Nešvila. Vesania ima pet pesama napucanog, energičnog, vrlo brzog i kompleksnog black/ death krljanja koje vam, istina, intenzitetom zvuka može brzo izazvati blagu indiferentnost, ali to je posledica tog komprimovanog mastera. Pesme su uprkos tome jako dobre i pune lepih tema i ideja pa pozivam da ih slušate aktivno i pažljivo:
https://demonking.bandcamp.com/album/vesania
Španski Sönambula su izbacili treći album, Estasis interrumpida i mada se bend i dalje vodi kao da svira death/ doom, ovo je ipak uglavnom čist death metal. Old school provinijencije, naravno, sa jednostavnima aranžmanima i velikim, mračnim rifovima. Bend ima napržen, moćan zvuk i jednostavnost njihove muzike je zapravo vrlo šarmantna. Naprosto, iako pesme nisu naročito maštovite, ima nečeg simpatičnog u tome kako ih bend izvodi sa puno uverenja. Plus, imaju bubnjarku što uvek treba ceniti:
https://xtreemmusic.bandcamp.com/album/estasis-interrumpida
Tu je i novi, sedmi album francuskih Gorod. The Orb dolazi posle više od četvrt veka svirke (bend je devedesetih radio pod imenom Gorgasm) i demonstrira visoku zrelost i izgrađen zvuk benda. Ovo je sada jako tehnički upeglan progresivni death metal koji brzinu i žestinu lako i prirodno uparuje sa džez-rokerskim i drugim proggy pasažima. Lepo je čuti ovako solidno napisane pesme ali i produkciju koja razume da muzici koja ima veliki dinamički opseg treba i dinamičnija produkcija pa je The Orb pravi praznik za uši. Obavezno poslušajte:
https://gorodmetal.bandcamp.com/album/the-orb
Šveđani Bastard Grave su u odličnoj formi na trećem albumu, Vortex of Disgust. Ovo je energični, opasni old school death metal, naravno, sa klasičnim zvukom nalik na Grave oplemenjenim ukusno ubačenim momentima disonance i atmosfere. Tematski Bastard Grave baštine vrlo klasične ideje pa se pesme zovu Nameless Horror ili Eternal Decomposition, dakle, ako ste ljubitelj old school death metala, ovde ne da ne možete da promašite već ćete biti u ekstazi. I to možda baš nekrotičnoj ekstazi, kako glasi naslov jedne od pesama:
https://pulverised.bandcamp.com/album/vortex-of-disgust
Brutal death metal publika bi trebalo da dođe na svoje sa trećim albumom indonežanskih Depraved Murder, nazvanim Unethical Terrestrial Collapse. Naslov – koji zvuči VRLO indonežanski – na stranu, Depraved Murder zapravo imaju zvuk nešto manje hermetičan nego to su nas navikli indonežanski brutal death metal bendovi, pa je ovo iako veoma ekstremna ploča, zapravo nešto pitkije i razgovetnije od indonežanskog proseka. Ali je i vrlo solidno, onako kako su nas Indonežani navikli. Neumoljivo, razbijački ali seksi:
https://comatosemusic.bandcamp.com/album/unethical-terrestrial-collapse
Na kraju smo i pregledamo heavy metal, power metal i transžanrovske stvari. EP lisabonskih Dolmen Gate zove se Finis Imperii ali iza tako grandioznog naziva slede dve pesme (i intro) vrlo skromno produciranog epskog hevi metala. No, meni je to šarmantno, bez obzira na demo kvalitet snimka. Bend svakako i kompozitorski i svirački ima da sazreva još ohoho ali lepe su mi vokalne harmonije pevačice Ane i muzika oko njih sklopljena ima šmeka:
https://dolmengate.bandcamp.com/album/finis-imperii-2
Norveški heavy metal heroji Stargazer imaju treći album (za četrnaest godina) i Life Will Never Be The Same je vrlo dostojanstvena, old school ploča. Ovo je zreo, patiniran metal koji uzima masu „komercijalnih“ elemenata ’80s produkcije i aranžiranja (na primer ženski bek-vokali u refrenima) ali od svega pravi jednu zaista ukusnu kombinaciju. Mislim, naravno, ovo je i dalje hevi metal i ima dimenziju cheesea po definiciji ali pričamo o muzici u kojoj nema mnogo kreveljenja, mnogo teatra, glume i pozeraja. Stargazer naprosto kreiraju hit za hitom melodičnog sleaze metala koji nekako, paradoksalno, ne zvuči kičasto i zapravo deluje dostojanstevno, otmeno, gospodski. Solidna produkcija, jako karakterna svirka i pevanje, sve preporuke iz sve snage:
https://targetgroup.bandcamp.com/album/life-will-never-be-the-same
Bogami, kvalitetan hevi metal stiže nam i na prvom EP-ju poljskih Grimoire, nazvanom Threats. Omot je malo skeri, mastering malo tih, ali muzika je odlična, zdrava, pa i sveža. Ne da Grimoir sada izmišljaju nekakvu toplu, jelte, vodu, ali Threats ima tri pesme energičnog heavy metala na prelazu u speed metal brzine ali sa melodičnim, šmekerskim refrenima i svakako lepim rifovima. Bend vrlo stručno rekonstruiše NWOBHM estetiku i zvuči autentično i napaljeno. Sve preporuke:
https://grimoire71.bandcamp.com/album/threats
Gone Full Heathen iz Kolorada su neka kombinacija post-metala i progresivnog metala, a što ne uliva previše poverenja na papiru. No, album Beauty In Random Chaos uprkos svom naslovu ne nudi nasumični haos već uglavnom solidne rifove i prilično dobre pesme. Ovo nekako na kraju ispadne pristojan srednjetempaški, žestok metal sa ženom koja ozbiljno vrišti (dobro, vrišti i muškarac) i progresivističkim melodijama a bez vidnih naklona djentaškoj progresivi koja je danas tako sveprisutna. Sve ovo svira samo dvoje ljudi i to, mislim, doprinosi jednoj svedenoj formi i organskom zvuku. Ja sam prilično zadovoljan:
https://gonefullheathen.bandcamp.com/album/beauty-in-random-chaos
Francuski Livin’ Evil osnovani su početkom devedesetih ali njihov heavy metal bi se sasvim ugodno osećao u osamdesetima. Nakon dva demo snimka iz devedesetih i nedefinisano dugačke pauze, bend ponovo radi od prošle godine i debi album, Prayers and Torments je zabavna, energična kolekcija melodičnih, cheesy metal pesama sa visokim vokalima, raspoloženom, svirkom, dobrom produkcijom. Livin’ Evil možda preteruju sa kompenzovanjem godina hibernacije pa album ima čak četrnaest pesama, ali ovo je, iako ne originalno, svakako solidno i nudi derivativan ali pravoveran heavy metal po receptima starih majstora:
https://livinevil.bandcamp.com/album/prayers-and-torments
Serpentheir iz Poljske nije Serpentheir iz Danske. Ovo je jednočlani projekat tipa po imenu Calighul a njegov je album Oneirism nekakva varijanta blek metala, sa malo avangarde, folka, gotike i eksperimenta. Čovek sebi pripisuje i industrial komponentu i nije da je nema, ali je prominentnije aranžiranje u simfonijskom stilu sa dosta klavira i drugih klasičnih instrumenata međ svim tim simpatičnim rifovima. Ne nužno baš album za mene, ali solidan:
https://serpentheir.bandcamp.com/album/oneirism
Cognitive Dissonance je debi album Pensilvanijskih The Human Race Is Filth i ovo je kombinacija sludge metala sa grindcoreom koja, nagađate, dosta dobro funkcioniše. Album je heavy a istovremeno brutalno brz na momente, svakako ne lak za uši ali dosledno mračan i agresivan sa jednom lepom disciplinom u svirci i rifovima. Fino:
https://thrif.bandcamp.com/album/cognitive-dissonance
Danski Dark Poison sebi pripisuju progresivnu estetiku ali EP Darkness Falls prosto kolekcija dobrih, čvrstih metal pesama koje su progresivne onoliko koliko je, recimo, Metallica progresivna. Dakle, ne MNOGO. Ali dobro je ovo, stameno, snažno, sa dovoljno himničnosti da privuče i publiku izvan geta ekstremnog metala a opet čvrsto i mračno.
https://darkpoison.bandcamp.com/album/darkness-falls
I Exelerate su iz Danske a njihov istoimeni debi album je kombinacija power i thrash metala sa malo klasičnog heavy izraza i, pa, ima tu štofa. Exelerate imaju dosta old school zvuk i filozofiju, sa naglašenim rifovima i razuzdanim soliranjem, a pesme su pisane da budu dugačke i dosta kompleksne. Cenim ovakvu ambiciju i napor a volim i te visoke vokale plus prilično dobru produkciju:
https://targetgroup.bandcamp.com/album/exelerate
Waves Of Loss And Power je tek treći album za njujorški Ice Age u karijeri koja traje već tri decenije. No, dobro, gleda se rezultat a ne proces, pa vredi reći da je ovo simpatičan progresivni metal koji ide celim putem od fates Warning preko Queensryche do Voivod i mada tu ima i svačega što se meni ne dopada previše, ima i, bogami, dosta toga što mi se dopada baš dosta. Svakako ambiciozan album sa jako dugačkim pesmama i mnogo kompleksnog aranžiranja:
https://lasersedge.bandcamp.com/album/waves-of-loss-and-power
ТДК su bend iz Plovdiva koji sebe naziva „bugarskim razočaranjem“ i insistira da dolazi iz separatističke republike Dobrine. Album Nemesta je delo brda muzičara i autora i mada je sve to prilično avangardno i konceptualno, istovremeno je i bučno heavy. Nije metal u užem smislu ali jeste nekakav metalom inspirisani primerak modernističke kompozicije, kakav biste očekivali od na primer Johna Zorna, sa sve zanimljivim tekstovima (i, da, saksofonom). Vredi okusiti a pošto se daunloud daje po ceni koju sami odredite, vredi se i navući. Ima ovde vrištanja i heavy rifova koliko vam duša želi:
https://turdomkean.bandcamp.com/album/nemesta
Common Wounds iz Finiksa imaju dosta klasičan noise rock zvuk i stav na istoimenom minialbumu. Ovo je pet pesama koje bi trebalo da se dopadnu svakome ko je devedesetih voleo The Jesus Lizard i Shelac a kako smo već utvrdili da ja za takvu muziku imam vrlo mnogo vremena, tako ću reći i da Common Wounds pritiskaju sve potrebne dugmiće na mom telu da budem zadovoljan. Odlična produkcija, časna krljačina, nema promašaja:
https://protagonistmusic.bandcamp.com/album/self-titled-11
Slatko je kada bend nazovete po kultnoj britanskoj videoigri iz osamdesetih. Još slađe je kada svirate propisan heavy metal pod tim imenom. Uridium su na EP-ju In For The Kill raspoloženi, melodični, razigrani, producirani čisto a ne beživotno, sa melodičnim a energičnim pevanjem i puno autentične NWOBHM energije u rukama. Pet pesama, pet hitova, ne propustiti:
https://uridium1.bandcamp.com/album/in-for-the-kill
Witch Motel su jako sooidan progresivni rok bend koji, za razliku od velikog broja prog-rok bendova danas, zvuči kao ROK BEND a ne kao studijski projekat orijentisan na puku virtuoznost. Album Krakatoa kombinuje zdravu metal i (post) pank svirku sa progresivnim tendencijama i to odlično zvuči. Matematika, da, ali i SRCE:
https://witchmotel.bandcamp.com/album/krakatoa
Voleo sam i prošli album italinjanske power metal mašine Frozen Crown, ali Call of the North je opasno, skoro pa neodgovorno jebanje keve. Muzika je oštra, brza, ubitačna a pevanje koje isporučuje Giada Etro je vrhunski aranžirano i snažno. Giada ne troši vreme emulirajući operske tehnike, ona je rok pevačica ali sa jako čistim izrazom i kontrolisanim glasom i album jako profitira od njene sjajne izvedbe. No, pesme su takođe dobro napisane i ako sam onomad baš hvalio novi album japanskih kraljica Lovebites, moram da kažem da su Frozen Crown sa svojim četvrtim albumom prišli vrlo blizu. Rokanje:
https://frozencrown.bandcamp.com/album/call-of-the-north
Sedmi album grčkih Marauder zove se Metal Constructions VII i to je i svojevrsni manifest. Ova ekipa iz Atine svira već više od trideset godina i metal koji se čuje na ovom albumu je ljut, energičan, ali i dobro raspoložen, očišćen od viškova, aranžiran ekonomično, spajajući klasični heavy metal senzibilitet sa novijim tendencijama ka oštrom zvuku, visokom tempu i tvrdoj produkciji. Marauder su ovde u opakoj formi i ne valja ih propustiti ako volite brz, melodičan hevi metal:
https://pitchblackrecords.bandcamp.com/album/metal-constructions-vii
Album nedelje dolazi iz speed metal orbite!!!! Filadelfijski Zorn za sebe kažu da sviraju metal punk, a album Zorn će zadovoljiti svačiju žeđ za krvlju i za blackened speed metalom. Ploča je, pa, PUNA izvrsnih rifova i gitarskih tema, sa sve simpatičnim ukrasima i efektima koji svedoče o inventivnosti gitariste, ali su ovo i vrlo dobre pesme koje speed metal matricu sa poštovanjem apdejtuju mnogim simpatičnim pank i post pank elementima. Vokali izvrsni, produkcija fina i slojevita, kompozicije kratke, jednom rečju fenomenalan album, a daunloud još i plaćate koliko hoćete. PA NE MOŽE BOLJE.
https://zornphilly.bandcamp.com/album/zorn-2
