Jako, jako mnogo dobre muzike ove nedelje. Ili su meni pali kriterijumi ili ljudi prave muziku kao da sutra ne postoji. A mislim, možda i ne postoji. Ajmo, ajde:
Blek metal! Za portugalski Frost Legion na Metal Archivesu stoji da su se raspali ali raspadnuti bendovi ne snimaju ovako solidne debi albume. Dark Ice je kolekcija moćnih, zlih, napadačkih blek metal komada izašla devet godina nakon prvog EP-ja koji je ovaj sastav izbacio i nemam pojma šta se tu dešavalo, ali Dark Ice kida. Ovo je energičan, oštar, rifaški blek metal kome su zlo i naopako prve dve stvari na koje pomisli ujutro kad se probudi, sav u deformisanim vokalima i zlokobnim harmonijama. Bez puno filozofije, da se razumemo, ali zdravo, energično, momački i među rogove. Meni odlično:
https://frostlegion.bandcamp.com/album/dark-ice
Kinezi Bergrisar kidaju end aj min KIDAJU na svom drugom albumu, Step on the Path of Eternal Salvation. Ovo je vrlo tvrd, vrišteći i rifaški black/ black-death metal u kome su svi kanali duboko u crvenom sa rešetajućim bubnjevima i zlim rifovima na gitarama, te pevačem koji posle snimanja albuma verovatno nije mogao da govori šest nedelja. No, Bergrisar na svojoj strani pre svega imaju kvalitet pesama koje agresiju smeštaju u korektan estetski kontekst, sa sve evokativnim melodijama i moćnim refrenima pa je ovo album koji zavređuje najviše ocene:
https://bergrisarband.bandcamp.com/album/step-on-the-path-of-eternal-salvation-2
Italijani Blaze of Sorrow vredno rade poslednjih deceniju i po pa i novi album, sedmi po redu, Vultus Fati odaje utisak projekta nadevenog entuzijazmom i energijom. Ovo je vrlo melodičan, ali energičan blek metal koji svoju emotivnost ne sakriva iza pokrova apstrakcija i hermetičnosti. Drugim rečima, Blaze of Sorrow su odlično producirani i vrlo razgovetni, čak prijemčivi, sa pesmama koje hvataju na prvu i ne puštaju do kraja, svojim epskim, gorkoslatkim temama i ozbiljnom, čvrstom svirkom. Vrlo dobro:
https://blazeofsorrow.bandcamp.com/album/vultus-fati
Kanadski Killed by the Cross imaju dve pesme intenzivnog metala na EP-ju Absence Of Light, a od kojih se jedna zove isto kao bend pa je na neki način i manifest. I dobro je ovo, sa čvrstom svirkom i elementima death metala u agresivnom, nihilističkom blek metalu koji se oslanja na surove rifove i neumoljiv tempo. Bend ima i granitno tvrdu produkciju i generalno zvuči preteće i borilački nastrojen. Sedam dolara za dve pesme je malo mnogo ali materijal je odličan:
https://killedbythecross.bandcamp.com/album/absence-of-light
Ruski SatanaKozel radi već dvadeset godina, mešajući karelijski folk sa blek metalom pa je tako i novi album, nazvam prosto Карелия vrlo folki, melodičan, nostalgičan itd. Meni je sve to svakako preslađeno ali opet lepo je čuti harmonike i gajde uz blek metal distorzije pa ne mogu da se previše mrštim. SatanaKozel rade pošteno i znaju šta vole, pa ako i sami ovo volite, poslušajte:
https://satanakozel.bandcamp.com/album/karelia
Poljski Cursebinder imaju debi album, Drifting i ovo je vrlo kvalitetan post-blek metal koji, iako ne inovira na nekom konceptualnom planu ima pesme sa dosta finih ideja i ubedljive svirke. Meni se dopada da ovo nije previše okrenuto shoegaze strani blek i post blek metala, pa Cursebinder uspevaju da postignu hladnu, distanciranu atmosferu u kojoj momenti emotivnijeg, harmoničnijeg rada imaju snažan efekat. Fin, u sebe siguran debi album koji izlazi tek krajem nedelje:
https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/drifting
Francuski simfonijski blek metalci Diablation imaju drugi album, Par le feu i ovo je solidno napisano i odsvirano. Produkcija mi nije idealna – za bend koji želi da ima slojevitost i dubinu u kompozicijama sa svim tim simfonijskim aranžmanima, ovo je isuviše ravno i komprimovano, ali Diablation svakako pišu zanimljive pesme i drže čoveku pažnju bez mnogo problema:
https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/par-le-feu
Beloruski Downcross su u principu premelodični za moj ukus, ali opet, album Invertebrata, sa svojim jakim antihrišćanskim sentimentom, puca od originalnosti i karaktera. Ova dva čoveka već pola decenije vredno rade i izbacuju nove albume i mada se meni nikako neće dopasti sve što se tu čuje, uvek ima zanimljivih ideja i ambicioznih eksperimenata. Pa tako i Invertebrata mora da se posluša:
https://downcross.bandcamp.com/album/invertebrata
Ali, eto, i londonski Old Forest bi trebalo da je premelodičan za mene, ali… novi album, Sutwyke mi se prilično dopada. Ova veteranska ekipa sada zvuči vrlo rasterećeno i žanrovski nezabrinuto pa njihov melodični blek metal ima puno ’70s psihodelije i okultnog doom metala u sebi i to mu lepo stoji. Bend je tolkinovski inspirisan, naravno ali muzika je i pored te fentezi komponente simpatično neposredna i ne zvuči kao da je namenjena samo D&D igračima. Mada će je oni voleti:
https://soulsellerrecords.bandcamp.com/album/sutwyke
Isti izdavač, nizozemski SoulsellerRecords ima i novi album američkih Vredensdal i ja sam impresionirtan. Ovaj projekat je izbacio četiri albuma u četiri godine i Sonic Devotion To Darkness zvuči vrlo ubedljivo, vrlo fokusirano uprkos toj vrlo intenzivnoj diskografskoj produkciji. Ovo je i prilično old school blek metal, sa prizvukom ranih dvedesetih koji podrazumeva jako zujeće gitare i hipnotičke rifove a melodičnost, a ima je, dolazi iz jedne klasične tradicije fantazije/ folklornog nasleđa, radije nego iz savremenih shoegazerskih rakursa. Vrlo karakterne pesme, i jedan autentičan zvuk, ovo je album koji treba čuti:
https://soulsellerrecords.bandcamp.com/album/sonic-devotion-to-darkness
Kad smo već kod premelodičnog, Koviria iz Severne Karoline imaju debi EP, Coronatio Corvorum i njihov folkom nadeveni blek metal je teoretski premelodičan za mene, ali, hhmmm… muzika je energična, produkcija čvrsta i bend je zapravo vrlo dopadljiv sa epskim melodijama sviranim ubedljivo i šmekerski:
https://koviria.bandcamp.com/album/coronatio-corvorum
Na drugoj strani spektra su portlandski Morosity čija kaseta Invoking the Night donosi pet pesama vrlo sirovog, skoro pa garažnog blek metala. Jedna je intro, jedna je obrada Beherita i, mislim, ovde je sve jasno od prve note: sirovina i surovo gaženje. Daunloud vam naplaćuju koliko hoćete:
https://morositypdx.bandcamp.com/album/invoking-the-night-ep
Praški kvintet Sukkhu se od kolega izdvaja time da ima mešovit žensko-muški ansambl i timpane u stalnoj postavi. Uprkos tome, ovo je prilično strejt blek metal pa EP In Their Names ide napred i ozbiljno čuka, sa ponekad disonantnim rifovima i timpanima koji simpatično akcentuju ritmove i fraze te pevačicom Morgause što ima prijatan demonski glas. Tri pesme, od kojih je treća avangardni, abrazivni ambijentalni komad, lep materijal i maštovit, a za moje potrebe dovoljno sirov bend:
https://sukkhuofficial.bandcamp.com/album/in-their-names
Evo nisam očekivao da mi se čikaški Avowd ovako dopadne a dopao mi se. EP nazvan Avowd Vol. 1 nudi jedan prilično originalan pogled na blek metal u kome ima mnog panka pa i noise rocka, a gde se manična, zaoštrena nihilistička dimenzija blek metala ni slučajno nije zaboravila. Pesme su sklopljene neprirodno i na momente ludački primitivno, produkcija je kućna, sa sve blatantnom ritam-mašinom, ali bend sve to uspeva da okrene u svoju korist i napravi muziku koja zvuči autentično i karakterno, pa urgiram slušanje:
https://avowd.bandcamp.com/album/avowd-vol-1
Klasičniji i moderniji blek metal vrte švajcarcki Malphas na svom trećem albumu, Flesh, Blood & Cosmic Storms. Sve je to dosta melodično i emotivno, pa ne baš sasvim po mojim preferencama, ali Malphas su sa prave strane zamišljene linije koja u mom srcu odvaja zanimljivo od nezanimljivog. Naime, oni pišu dobre pesme koje umešno proširuju granice čistog blek metala a da blek metal ovde nije žrtvovan rokenrolu ili nekom drugom žanru. Ima tu melodije, ima atmosfere, a ima i prilično mnogo krljanja pa mislim da ovo vredi čuti:
https://malphas-ch.bandcamp.com/album/flesh-blood-and-cosmic-storms
Nemački Thron prilično nisu po mom ukusu, ali novi album, Dust, se toliko trudi da u blek metal umeša elemente klasičnog heavy metala ali i prgresivnog roka da se to mora ceniti. Ovo je ploča sa gomlom vrlo kompleksnih kompozicija koje melodičnost i progresivu spajaju sa blek metal rokačinom i čak i ako mi se ne dopadne sve na njoj, mnogo toga me je prijatno iznenadilo pa ga preporučujem bez rezervi:
https://listenable-records.bandcamp.com/album/dust
Hiljadu puta sam rekao ali vredi ponoviti, Portland u Oregonu je NEOBIČNO nadaren grad za proizvodnju fantastične muzike. Maltene svaki bend koji čujem a da odande dolazi zadivi me originalnošću, pa tako i Spirit Possession, blek metal duo čiji drugi album Of The Sign… nudi zanimljiv blend praštećeg, old school speed metalom inspirisanog blek metala i psihodeličnog, progresivnog roka. Sve je to fazirano i prštavo i pesme su napisane bez mnogo poštovanja za klasične rokenrol strukture, ali su jebeno maštovite i angažuju slušaoca stoprocentno. Moćno i inventivno!
https://spiritpossession.bandcamp.com/album/of-the-sign
Idemo dalje: stoner rok, psihodelija, sludge i doom metal, hard rock! Mean Green iz Severne Karoline na istoimenom debi albumu zvuče vrlo lepo. Ovo je prljav, domaće spremljen stoner rok, sa teškim, masivnim gitarama i sporim ritmovima, mučnim, promuklim vokalima i sve to zvuči vrlo šarmantno. Mean Green se ne izdvajaju ni velikim idejama ni skupom produkcijom već pre svega dobrom, karakternom egzekucijom koja spore, duge pesme pretvara u sanjive, opuštajuće rituale kojima sami sebe hipnotišete:
https://meangreen.bandcamp.com/album/mean-green
Argentinci Orbita imaju tri dopadljive pesme na EP-ju Otra Dimensión. Iako su teme „svemirske“ i naučnofantastične, muzika je zapravo dosta sirovi, rifaški stoner rok sa prijatnom psihodeličnom dimenzijom ali sa puno gruva. Siroviji zvuk, dobre melodijske linije i generalna prijatnost su donekle dovedeni u pitanje cenom od sedam dolara za celo izdanje, ali ako pesme kupite pojedinačno, svaka je po dolar pa onda… uradite matiš…
https://orbitaarg.bandcamp.com/album/otra-dimensi-n
Cave Altar su dva Mađara sa EP-jem Serenity in Ruins koji ima dve pesme sporog, sirovog, ali dostojanstvenog death doom zvuka. Cenim što Cave Altar svoje spore, glacijalne rifove stavljaju u jednu skoro garažnu produkciju a koja im daje malo daha svežine i energije što bi verovatno nedostajala da je ovo malo „digitalnije“. Pesme nisu PRETERANO maštovite ali imaju po koji moćan momenat i generalno su hipnotične pa ovo vredi pustiti i malo se izgubiti:
https://cavealtar.bandcamp.com/album/serenity-in-ruins
I Ursus Quaver su Mađari ali njihov teški rok je, MNOGO umiveniji i bliži „normalnoj“ publici. Mini album Pitch Black Dawn je negde između sabatovskog stoner-dooma i grandža, sa malo zanošenja u svaku stranu ali sa generalno sporijim, gruverskim pesmama. Zvuk je sirov i jak a tu su i interesantna zabacivanja u cathedralovske doom harmonije i heavy metal stilizacije. Svakako prijatno:
https://ursusquaver.bandcamp.com/album/pitch-black-dawn
Wizdoom su, pak iz Švedske, kao novi projekat Christophera Davidssona iz Majestice i mada on za debi EP ovog projekta, Trolldoom, kaže da je „doom blues“, u pitanju je simpatičan psihodelični hard rok/ metal sa dosta ’70s elemenata i puno melodične, raspoložene svirke. Wizdoom, naravno forsiraju gruv u dobroj meri, ali ovde ima i tipično metalskih promena tonaliteta i drugih heavy metal elemenata koji simpatično osvežavaju program. Orgulje takođe ne škode pa ovo vredi poslušati:
https://wizdoom.bandcamp.com/album/trolldoom-ep
Brazilski The Evil sa svojim drugim albumom, Seven Acts to Apocalypse nude pompezan, teatralan doom metal sa, jelte, apokaliptičnim ukusom. Album ima sedam pesama, nagađate, kao što nagađate i da su one nazvane po sedam smrtnih grehova i ovo je fina, ne naročito skupo producirana ali atmosferična, okultna zabava za celu porodicu, sa pretećim rifovima i zanosnim, mračno-melodičnim vokalnim temama koje stručno izvlači Nienna Zamolodchikova. Prijatno:
https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/seven-acts-to-apocalypse
A onda filipinski Ataul krenu da istresaju paklen death-doom na demo snimku Endtimes. Bend već ima dva albuma iza sebe pa je ovo, iako jednostavna muzika, odsvirano stručno, dajući atmosferičnim rifovima puno, er, atmosfere a fokusirajući agresiju gde treba. Demo je prilično jeftino, muljavo produciran ali ovoj muzici čak i to ide u prilog. Eto!
https://ataul.bandcamp.com/album/endtimes-demo
Za opuštenijeg slušaoca tu su WyndRider iz Tenesija čiji debi album nudi spor, težak, faziran i lako psihodeličan stoner rok. Ovo ne beži predaleko od svoje bluz osnove i ima pevačicu snažnog, karakternog glasa a bend piše simpatične post-sabatovske pesme sa nekim vrlo dražesnim doom rifovima i atmosferama. Produkcija dosta sirova ali bend ima jednu spontanu, organsku dimenziju kojoj to ne smeta:
https://wyndrider.bandcamp.com/album/wyndrider
Kineski Crater su sludge metal ali malo i sludgecore, sa pesmama koje su jednostavne, sirove i povremeno brže nego što je za sludge metral prosek. EP Degenerate ima četiri pesme ali većina je podugačka i prosipa rastpoljene rifove po slušaocu i po šest ili sedam minuta. Dopadljivo!
https://crater420.bandcamp.com/album/degenerate
Blacksmoker iz Nemačke slično razmišljaju pa je ovo sludge metal sa dosta energičnom, bržom svirkom i puno zanimljivih ideja. EP Infinite Scum Vol 1 ima dve maštovite pesme producirane odlično i sa baš visokim energetskim koeficijentom, te mnogo propisnih metal rifova i pravo je uživanje za slušanje.
https://blacksmoker.bandcamp.com/album/infinite-scum-vol-1
Ruski Megalith Levitation se vraćaju novim albumom i Obscure Fire je svakim svojim molekulom onako spor, izdrogiran, psihodeličan i mučan doom metal kakav je bio i prošli album koji mi se dosta dopao 2021. godine. No, ovde su pesme još lepše napisane i Megalith Levitation zvuče zrelije, što je zgodan trik kada vam je muzika tako primalna, intuitivna, spontana, kao što je njima. Hipnotički i moćno:
https://megalithlevitation.bandcamp.com/album/obscure-fire
Italijanski Blue Dawn meša doom metal sa heavy metalom, ali i sa malo progresive, pa sve to svira hardrokerski, kreirajući melodične, spore ali duševne pesme od kojih se osećate lepo. Ima ovde, kako sami navode, uticaja sve od King Crimson do Celtic Frost pa je album Reflections From An Unseen World raznovrstan i simpatičan. Ono što mogu da kritikujem je što je pevanje na engleskom a ni pevačica Monica Santo ni basista Enrico Lanciaprima sa svojim naglascima ne mogu da prođu dalje od stadijuma karikature pa to malko narušava štimung. Ali sem toga, vrlo prijatan album teškog roka.
https://bluedawn09.bandcamp.com/album/reflections-from-an-unseen-world
Mičigenski Funeral Noise maltene direktno citiraju Black Sabbath na jednoj od dve pesme svog novog, trećeg EP-ja, Merciless Ways. Ali neka, dobri su inače i njihov sludge-doom metal ima i solidan gruv a i priličnu dozu divljačke agresije i to je lepa kombinacija. Fajterski i lepo producirano, sa brutalnim death vokalima:
https://funeralnoise.bandcamp.com/album/merciless-ways
Acid Moth su iz Kvebeka, naštimovani su opsceno nisko i kad krenu da valjaju svoj bluzirani doom gruv čovek se malo rastopi od miline. Debi EP, Acid Moth ima četiri pesme i pevačica Courtney Frechette sa svojim klin vokalom predstavlja prirodan centar pažnje za slušaoca, mada njeno pevanje ume da bude i za mrvu monotono pa kad zaurla to bude DOGAĐAJ. No, muzika je vrlo dobra i bez urlanja, onako, prirodno gruverska i heavy:
https://acidmoth1.bandcamp.com/album/acid-moth
Portlandski Mountain Meadows Massacre sviraju vrlo prijatan, pitak hard rock na svom debi albumu nazvanom isto kao bend (a što je referenca na jedan sumanuti, nesrećni događaj iz američke istorije). Basistkinja i pevačica Linda Niksich (naša je sto posto) ima vrlo solidan glas a pesme su napisane da ne budu staromodne iako u njima ima dosta bluza i klasičnog hard rok programa, već zvuče autentično i ubedljivo a bez nekakvog zanošenja ka, recimo, grandžu i dezert roku. Lepa ploča:
https://mountainmeadowsmassacrepdx.bandcamp.com/album/mountain-meadows-massacre
OK, ali ako volite grunge, finski Heezer imaju dosta grunge elemenata u svom stoner roku. Album Sungrinder ima deset pesama finih rifova ali i slatkih melodija, dobrih, harmoničnih vokala i generalno rokenrola koji će prijati i ljudima koji ne znaju šta je bong i misle da se heroin jede kašikom. Simpatično:
https://heezer.bandcamp.com/album/sungrinder
Još jedan hard rok bend sa pevačicom dolazi iz kanadskog Halifaksa. Kilmore su melodični, gruverski sastav čiji album From The Inside takođe zna da zanese u grandž stranu na momente i generalno je jako prijatan ako volite ovakvu muziku. Meni to bude i premelodično, da se razumemo, ali ja sam
žIvotinja. Ima tu vrlo lepih rešenja na gitari a pevačica Heather Harris je odlična pa proverite:
https://kilmore.bandcamp.com/album/from-the-inside
Britanski Ohhms je negde na razmeđi sludge metala, post metala i progresive pa je album Rot pun iznenađenja. Ali, mislim, generalno, ovo je jebanje keve, muzika koja nudi i neizdrživo tenzične momente i disonance i moćne rifove, puna energije, melodična a opet preteća i opasna, pa bogami malo i pankerska. Vrlo raznovrsno i ubedljivo:
https://ohhms.bandcamp.com/album/rot
Tits on a Bull je naravno užasno ime za bend a i prvi EP im se tako zove, sa sve omotom na kome je bik sa sisama, no, muzika je odlična. Ovo je, pa, rokenrol, sa elementima hard roka, pank roka pa i post panka ali sve je to jako stručno umešano sa odličnim pesmama, sjajnim miksom, pevačem koji s pravom drži centar pozornice i, pa, kako rekoh izvrsno napisanim pesmama. Naprosto, ako volite rok muziku, ovo izdanje ekipe iz San Franciska ne treba da propustite:
https://titsonabull.bandcamp.com/album/tits-on-a-bull-t-o-a-b-2
Ročesterski Allfather sebe opisuju rečima „brade, metal, jebite se“ i mislim, fer. Novi album (minialbum?), A Violent Truth je bučan i maštovit blend sludge i doom metala sa finom kombinacijom melodičnosti i oštrog, abrazivnog zvuka. Allfather sviraju moćno i znojavo i glasni su a opet dovoljno suptilni da ta glasnost ne zamori prebrzo. Slatko:
https://allfather1.bandcamp.com/album/a-violent-truth
Britanski WolloW spajaju stoner rifove, okulltne doom teme i melodičnije, grandžerske momente za jednu prijatnu smešu gruva i rokanja na EP-ju Tales of WolloW – Volume 1. Nije da sam se sad onesvestio od originalnosti ovog benda ali imaju oni svoj osobeni zvuk koji mi prija, sa teškim rokom koji ne žuri i pazi kako da sagradi atmosferu i bude to vrlo prijatno do kraja.
https://wollow-banduk.bandcamp.com/album/tales-of-wollow-volume-1
Britanci Desert Storm nas vom sedmom albumu, Death Rattle nude uobičajeni teški rok negde između stoner roka i sludge metala, sa ekspanzivnim, glasnim rifovima i teškim gruvom. Ako volite zvuk Ripple Music bendova, Desert Storm se u njega savršeno uklapaju iako ne izdaju za ovu kalifornijsku kuću, pa poslušajte:
https://desertstorm.bandcamp.com/album/death-rattle
Morrison Graves iz Oregona, pak, nude prijatan, hipnotički a melodični psihodelični rok na svom albumu Division Rising. Ovo nije „heavy psych“ i muzika Morrison Graves je relaksirana, pa i nežna, ali joj to ne oduzima na pihodeličnosti niti na kvalitetu. Plus, ovo je konceptualni album o nekim značajnim društvenim temama pa je pravo zadovoljstvo slušati (doduše mučnu) inteligentnu liriku uz vrlo pažljivo aranžirane psihodelične komade. Biser.
https://morrisongraves.bandcamp.com/album/division-rising
Mammon’s Throne iz Melburna eksplicitno kažu da sviraju „ekstremni doom metal“ pa i njihov drugi album, nazvan isto kao i bend zvuči sirovo i preteće. Ne MNOGO originalno ili čak mnogo ekstremno, ovo je u suštini na liniji Peaceville doom bendova iz ranih devedesetih ALI ŠTA TU IMA LOŠE? Ako žudite za slatkim gotskim atmosferama i brutalnim vokalima, kombinacijom jecajućih gitara i povremeno klavira i melotrona, Mammon’s Throne isporučuju. Svega pet pesama al podužih i dobro se tu trese. Metal. (Tek sam na ovom mestu shvatio da je u pitanju Mamonov tron a ne tron mamuta, hvala lepo)
https://mammonsthrone.bandcamp.com/album/mammons-throne
Heavy Psych Sounds Records ove nedelje ima u ponudi treći album zemljaka Isaak. Nazvan Hey, treći dugosvirajući opus ove ligurijske ekipe nudi vrlo drusan, energičan stoner rok visokog tempa i žustre svirke, rokerski, šmekerski otresene uz znalački osmejak, kvalitetne refrene i generalno puno duha. Isaak nisu onaj tip stoner benda koji razvlači jedan rif pet minuta jer je to hipnotički, nego rokaju po svim pedalama koje imaju i znaju da ćete da se sami bacite pod točkove. Jebeno izvrsno:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/isaak-hey
Ubrzajmo sada! Thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal! Australijski Spektre, recimo, imaju lep debi EP nazvan Destructor Constructor. Ovo je thrash metal bez mnogo, jelte, obaveza, sa dosta lepih rifova i dobrim gruvom ali i sa jednom pankerskom, opuštenom filozofijom. Pet pesama štroke, prženja i interesantnih, melodičnijih (mejdnovskih, čak) rifova kada im se najmanje nadate, vredi poslušati:
https://spektremetal.bandcamp.com/album/destructor-constructor
Prva pesma na prvom albumu tokijskih Straenge zove se Thrash Forever (a što je nastavak tematske ujednačenosti dosadašnjih demo snimaka koji su svi imali reč thrash ili thrasher u imenu) međutim, Filthy Microbes, kako se album zove nije puka rekonstrukcija ’80s thrash metal zvuka. Straenge svakako uzimaju klasični thrash za osnovu ali album je pun džezerskih harmonija i atmosfera, kombinujući propisno treširanje (sa sve blastbitovima) i atmosferične, progresivne ideje. Sviđa mi se što je to rađeno sa jednim jeftinim, organskim zvukom kakav pristaje bendu koji sebe ponosno naziva underground thrash postavom, jer to oduzima albumu dimenziju pretencioznosti i sve svodi na kvalitet svirke i pisanja pesama. A oni su neupitni. Vrlo interesantan debi:
https://strangethrasher.bandcamp.com/album/filthy-microbes
Bloodicide iz Manile imaju mnogo sladak omot EP-ja Onwards To The Revolution sa fantazijom o metalskom ustanku pred kojim drhte malograđani i policija. Muzika je, pa, thrash metal koji ne osvaja ni svežinom ni maštovitošću ali je autentičan, sirov, fokusiran i meni je bio prijatan:
https://bloodicide.bandcamp.com/album/onwards-to-the-revolution-ep
Sublind su iz Liksemburga i imaju iza sebe već jedan album izašao 2014. godine. No, novi album, The Cenosillicaphobic Sessions je pun energije i pozitivnog, jelte, raspoloženja. Ovo je brz, oštar thrash metal koji voli da se oseća besno i dosta pesama posvećuje alkoholu. Na jednoj pesmi gostuje i pevač Tankarda, Andreas „Gerre“ Geremia, a što dosta jasno opisuje gde se Sublind nalaze na estetskom spektru. Da bude jasno, muzika je originalna i ne predstavlja imitaciju Tankarda, ali to je taj isti beerdrinkerski thrash metal, energičan, brz, poletan i dobro raspoožen. Album je pritom i odlično produciran pa predstavlja pravi užitak za uši čak i ako, kao ja, uopšte ne pijete alkohol već decenijama:
https://sublind.bandcamp.com/album/the-cenosillicaphobic-sessions
Simpatični su Grci Alterself koji petnaest godina postojanja proslavljaju davanjem EP-ja Virgin Sin po ceni koju sami odredite. Ovo je kvalitetan, dobro produciran thrash metal sa malo groove metal a malo i death metal elemenata, prstohvatom atmosfere i dovoljno solidnih rifova da ja budem zadovoljan. Alterself dobro sviraju i ovih pet pesama nude raznovrstan ali stilski konzistentan program thrasha koji se ne oslanja samo na brzinu i agresiju. Fino:
https://alterself.bandcamp.com/album/virgin-sin
Budimpeštanski The Southern Oracle meša thrash metal sa groove metalom i na albumu The Most Corruptible Souls može da se čuje malo Pantera uticaja, pa malo i nu metal fora. Ali thrash komponenta je solidna, sa granitno tvrdim – ako več ne maštovitim – rifovima i brutalnim pevanjem pa u sumi svih stvari meni to nije loše:
https://thesouthernoracle.bandcamp.com/album/the-most-corruptible-souls
Speed metal fiks stiže iz Ligurije ove nedelje (sa omotom koji je toliko opscen da je i mene malo bio blam). Hellcrash su već objavljivali za Dying Victims Productions i njihov drugi album, Demonic Assassinatiön je tačno onakav materijal kakav očekujete od ovog nemačkog izdavača. Naime, brz, nabrijan, a opet melodičan, vrlo old school speed metal koji voli i da izbaci po koji bluzerski ton između rešetanja rafalnom paljbom. Satanizam se ovde podrazumeva a produkcija ima finu dinamiku pa sirovost zvuka nekako odiše jednom prirodnom aromom. Lepo, vrlo lepo:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/demonic-assassinati-n
A iz Norveške dolaze Proselytism sa svojim drugim albumom, The Desecration of Ancient Bones i ovo je sirov, old school speed/ thrash metal sa solidnom dozom „blackened“ etitjuda i laganim zanošenjem ka old school death metal formulama. Deluje komplikovano kad se ovako napiše, ali album je anything but: ovo je brz, energičan, spreinterski metal sa zlim rifovima i vrištavim vokalima uz koji se luduje u šutki i oko nje. Odlično:
https://duplicaterecords.bandcamp.com/album/the-desecration-of-ancient-bones
Za triling blackened speed albuma tu su brazilski Evilcult koji su svoj drugi album nazvali The Devil Is Always Looking for Souls i za slučaj da pomislite da je to nekakvo upozorenje zabludeloj omladini, uveravam vas da je u pitanju zapravo regrutni slogan. Evilcult se ne ističu nekom velikom originalnošću ali sviraju autentično i ubedljivo i njihov vrlo old school pristup speed metalu (gitare su jedva distorzirane) je zdrav i pitak. Ne bi im škodio malo manje napucan miks i master, ali hajde, preživećemo. Puca se ovde iz svih oružja i dosta toga bude pogođeno na kraju:
https://evilcult.bandcamp.com/album/the-devil-is-always-looking-for-souls
OK, šalim se, imamo još jedan blackened speed album u ponudi. Šveđani Unpure sviraju duže od tri decenije i niko im još nije rekao da ta reč ne postoji i da se kaže Impure? Pa to je surovo! Enivej, Prophecies Ablaze im je tek peti album za svo ovo vreme i ovo je pršteći, hrapavi black/ blackened speed metal sa dosta dobrom produkcijom i svirkom koja forsira energiju ali su pesme maštovitije i ambicioznije napisane nego što je za blackened speed prosek. Inventivno!
https://unpureupsala.bandcamp.com/album/prophecies-ablaze
Poljaci Pandemic su osnovani pre pandemije koja je potresla svet 2020. godine a debi album, Crooked Mirror im je pun raznovrsnog thrash metala. Ovo je muzika koja ne ide samo na brzinu mada je bend fokusiran i svira čvrsto i energično. Ali ima tu melodije, ima atmosfere i ovo je prijatan, ne sve vreme agresivan thrash:
https://awakeningrecordscn.bandcamp.com/album/crooked-mirror
Savage Attack iz Nešvila kažu za sebe da su „gomila jebenih pozera“ ali njihov demo naslovljen Demo from Purgatory nudi umiljat old school thrash metal kao rođen u osamdesetima i brižljivo čuvan da se ne uprlja sve do danas. Ovo je, dakle, prilično jeftino snimljeno, ali zvuk je time nekako slađi, organskiji, a rifovi su ukusni, solaže nestašne, ritam moćan a pevanje vrlo pristojno. Gledano sa svake strane, ovo je jedno prijatno izdanje za old school trešere.
https://savageattackthrash.bandcamp.com/album/demo-from-purgatory
Peacemaker sviraju West Coast Hardcore, ali radi se o škotskoj zapadnoj obali jer je bend iz Glazgova. No, svakako, demo nazvan Demo daje pet pesama propisnog metaliziranog klecanja i energične, besne ekspresije. Rifovi su dobri, zvuk solidan a pesme kratke i ekonomične i mada je ovo sve uglavnom srednji, moshcore tempo, materijal je meni vrlo prijatan za slušanje a plaća se koliko poželite:
https://peacemakerglasgow.bandcamp.com/album/demo
Nemački Mortal Form na svom demo snimku, Demo, imaju tri pesme (i intro) metaliziranog, žestokog hardcorea. Ovo je onako, na prelazu iz osamdesetih u devedesete po stilu, solidno napisano, dobro producirano, sa priličnom dozom karaktera pa vredi da se posluša ko voli takav zvuk. Šest evra je malo jača cena ali.. solidno je ovo.
https://mortalformhc.bandcamp.com/album/demo
https://dbnorecords.bandcamp.com/album/dbno-07-mortal-form-demo
Francuski hardkor bendovi VCNCS i METRÖ imaju split LP nazvan samo Split LP i ovo je jako dobro. VCNCS su mrvcu brži i sviraju vrlo prijatan, melodičan, energičan hardkorpank sa ženskim vokalima, dok su Metrö mestimično atmosferičniji, no, sve je ovo vrlo vrlo jak hardcore thrash kao iz najboljih momenata ranih devedesetih i ja ne mogu sem da ne preporučim iz sve snage. Daunloud još i plaćate koliko hoćete. Odlično je, jebiga:
https://subversiveways.bandcamp.com/album/vcncs-metr-split-lp-f-vrier-2023
All That Matters iz Ajdahoa imaju split promo kasetu sa Shallowed, A 2023 Promotional Guide pa su svoje dve pesme stavili i na Bandcamp u digitalnoj formi. I ovo je metalizirani, mošerski straight edge hardcore urađen po klasičnim ’90s formulama, pa ako ste ovakve stvari voleli pre četvrt veka, možete ih voleti i sada. All That Matters zvuče iskreno i ne poziraju pa je meni ovo sasvim na liniji:
https://allthatmatters.bandcamp.com/album/a-2023-promotional-guide
Riverbed su iz Masačusetsa i njihov „heavy hardcore“ je na pola puta od Motorheada do beatdowna. OK, možda ne beatdowna, ovo je više metalizirani moshcore, ali ni Motorhead komponenta nije BAŠ Motorhead koliko jeste neki heavy rock. Svakako je kombinacija prijemčiva i ove tri pesme na EP-ju Oak Grove jebeno snažno tresu. Dobra produkcija, odlična svirka, pogoci na sve strane:
https://riverbedhc.bandcamp.com/album/oak-grove
Death Holler su iz Tenesija i njihov hardkor pank u sebi ima i ska komponentu a koja se dobro čuje na prvoj od dve pesme na singlu High Noon / 40yr Drought. Ali nije to neki sad „komercijalan“ ska i Death Holler su suštinski garažni trešeri koji vole da mešaju žanrove. Druga pesma je gruverski, atmosferični sludgecore i ako sve to na gomili nema nužno stilsku ujednačenost, bend uspeva da ga proda:
https://deathholler.bandcamp.com/album/high-noon-40yr-drought
Gel su iz Nju Džersija a njihov hardcopre punk je moderniji, ali vrlo bučan, sa debelom, teškom produkcijom, moćnom bas-gitarom, abrazivnim gitarama i brutalnom pevačicom. Album Only Constant ima deset snažnih pesama za frikove, kako sam bend kaže, pa probajte, dopašće vam se.
https://gelhc.bandcamp.com/album/only-constant
Pa onda dođu Bloody Apostles iz Konektikata sa istoimenimEP-jem koji nudi šest kratkih, ali karakternih pesama hardkor panka. Osvežavajuće je čuti bend koji ima pesme kraće od minut a što nisu samo imitacije bendova iz osamdesetih i mada Bloody Apostles ne izmišljaju nekakav novi žanr, oni vrlo ubedljivo inoviraju u okviru postojećeg. Odlično:
https://bloodyapostles.bandcamp.com/album/bloody-apostles
Dogmatic iz Tampe svoju muziku opisuju kao fast hardcore ali Demo 2023 zapravo i pored vrlo kratkih pesama dosta polaže na atmosferu i mošerski gruv. Al kad se zasvira brzo to je simpatično, krasterski i besno. Ja ne mogu, meni je sve to drago. Kaseta je deset dolara ali daunloud plaćate koliko hoćete pa budite ljudi iako ste Srbi:
https://dogmaticfl.bandcamp.com/album/ar007-dogmatic-demo-2023
Pleazure and Pain je, realno, grozno ime za hardkor bend ali ovi mladići iz Indonezije zapravo nisu loši. EP Tangisan Beatdown nema mnogo veze sa beatdown formatom i donosi tri pankerskije pesme na prelazu između thrashcore i moshcore varijanti ranih devedesetih. Šarmantno je to, sa kratkim pesmama, pevačem koji zna samo dve note ali ih peva iz sve snage i dražesnim metal rifovima. I zvuk je dobar pa ovo od mene dobija preporuke i tapšanje po plećima:
https://pleazureandpain.bandcamp.com/album/tangisan-beatdown-ep
Australijski Grim Ripper prvo imaju vrlo kul ime a onda je i EP Grim Ripper vrlo pristojan spoj panka i ekstremnijeg metala. Ali ne preekstremnog. Ima ovde malo hardcore thrasha, malčice old school death metala ali generalno ovo je metalizirani hardcore sa jednom ekstrovertnom, zaraznom dimenzijom i ovih pet pesama vrlo prijatno sednu na uho.
https://grimripper.bandcamp.com/album/grim-ripper-ep
Indonežani Despised nemaju mnogo originalno ime a ni muzika im nije preterano originalna, no album Anjing je pitak i lepo se sluša. Ovo je metalizirani hardcore koji i pored metalskih rifova i tvrdog zvuka zapravo ima vrlo pankerske, jednostavne i organske aranžmane a i svirka je, iako disciplinovana, lišena egzibicija i stvorena, očigledno za pokret i ples. Lepo:
https://despisedhc.bandcamp.com/album/anjing
Downed su iz Osake i mada sebi pripisuju i powerviolence i emoviolence tagove, EP Pure Hate Only je zapravo negde između disonantnog hardcore thrasha i deathcorea. I odlično zvuči. Downed su možda puni mržnje ali je emituju na vrlo elegantan način, kroz kratke, efektne jako heavy ali brze pesme pune rafalnih blastbitova i teskobnih gitara. Produkcija je moćna, svirka virtuozna, ovo se ne propušta.
https://downed.bandcamp.com/album/pure-hate-only
Split EP je saradnja između dva norveška hardcore/ grindcore benda i odlična je ta saradnja. Utflod su disonantni, haotični hardkor, sa vrištavim vokalima i blastbitovima, osim što njihova muzika i nije stvarno haotična već vrlo disciplinovano napisana i izvedena. Odlično, eksplozivno, moćno. Shaving the Werewolf su izraženije disonantni, još eksplozivniji i imaju za nijansu duže pesme, te promukle, moćne vokale. Jako atmosferično, odlično napisano, dobro producirano. Veoma, veoma dobar EP:
https://shavingthewerewolf.bandcamp.com/album/split-ep
https://utflod.bandcamp.com/album/split-ep-utflod-shaving-the-werewolf
Natural End su iz Raleja u Severnoj Karolini i njihov hardcore thrash je brz, okretan, na granici sa powerviolence brizantnošću. Self Titled je EP sa pet kratkih, snažnih pesama u kojima ima dosta old school ’80s hardkor šmeka i ne samo da je pravo uživanje slušati ga nego se i daje po ceni koju sami odredite. Sjajno:
https://naturalend.bandcamp.com/album/self-titled
Split album između španskih bendova Necesidad de luchar i Ajenos a la tragedia takođe nudi dosta old school hardcore thrash zvuk. No, ovo je nešto melodičnija muzika, sa visokim tempom ali sa nežnijim temama i sve je to vrlo lepo i nostalgično. Ajenos a la tragedia imaju pevačicu koja je onako, pankerski prodorna, pa su Necesidad de luchar zapravo i melodičniji ali sve to na gomili zvuči vrlo prijatno a plaćate koliko sami odredite. Pošteno.
https://necesidaddeluchar.bandcamp.com/album/split-necesidad-de-luchar-ajenos-a-la-tragedia
Londonski wasted death je negde između grindcorea, hardcorea, black i death metala sa svojim EP-jem The Prequel to Evil. Pesme su kratke, brze i energične, ali istovremeno imaju i značajno širu harmonsku filozofiju od bilo kakvog hardkora koji znate. Odlično to zvuči a pošto bend neće da kaže za šta je ovo prikvel, moraćemo da budemo strpljivi i radoznali. Počnimo slušanjem ovog materijala u krug:
https://wasteddeath.bandcamp.com/album/the-prequel-to-evil
Kvebečki Fâché imaju novi album, Rudoyé i ovo je izvrstan grindcore paket velike brzine, jednostavnih pesama, ali ultradisciplinovane svirke. Bend je i malčice unapredio produkciju u odnosu na prošlo izdanje, i mada je ovo i dalje jeftin, lo-fi grind, sve zvuči napucano i tvrdo. Fâché su izuzetno efektni i ekonomični u svojim kompozicijama i izvedbi i ovo je stručno zapakovan visokokalorični obrok superbrze muzike za sladokusce:
https://fache.bandcamp.com/album/rudoy
Gruzijski Abyss Of Stench imaju odličan EP/ album, Hordes of Rot. Dilema oko toga kako ovo da vodimo je na ime činjenice da Abyss Of Stench voze pošten deathgrind pa su pesme kratke, brutalne i zavodljive a ima ih devet. Od toga su poslednje dve obrade a poslednja je The Stench of Burning Death od Repulsion, pesma kojom je grindcore praktično izmišljen pa ovim časnim Gruzinima koji sviraju vrlo furiozno i imaju solidan zvuk mogu samo da stisnem desnicu i pozovem da svi to učine:
https://abyssofstench.bandcamp.com/album/hordes-of-rot
I veterani Vivisection iz Brazila su dosta old school u svom deathgrind nastupu na albumu We fail as humanity. Ovo je baš, onako kao da ste ukrstili Repulsion i Terrorizer, polili rakijom i zapalili, sa pesmama od po dva minuta, zlokobnim rifovima i brzim tempom. Naravno, Vivisection nemaju taj dah svežine koji su žanru doneli pomenuti bendovi ali nisu rđav faksimil. Uzgred, primetiti da se nisu usudili da među sve te simbole na omotu dodaju i Davidovu zvezdu jer bi sigurno bili optuženi za antisemitizam pošto danas niko više ne ume da stvari posmatra u kontekstu:
https://vivisection1.bandcamp.com/album/we-fail-as-humanity
Portugalci Derrame slično zemljacima Frost Legion odozgo nisu ništa objavili devet godina i onda PAF, album Unveiling Pain stiže niotkuda. I ajde što stiže nego što je mnogo sladak. Ovo je jednostavan, hororičan death metal koji ni slučajno ne pokušava da tu nešto promisli žanr i donese nešto novo formi nego uživa u jakim rifovima, zlim vokalima i nabadačkom, sifgurnom ritmu. Ovo je old school ne zato što ima neku sad visoku koncepciju da bude old school nego jer Derrame naprosto najprirodnije sviraju ovako. Vrlo mošerski, vrlo zlo, vrlo prijatno:
https://derrame.bandcamp.com/album/unveiling-pain
Italijanski Vision Deprived svoj debi album, Self Elevating, Deep Inside The Void smeštaju negde između death metala i grindcorea, nudeći izvrsnu, praktično virtuzonu svirku i solidan, kvalitetan zvuk. Pesme su ono po čemu bend zaista blista, sa energijom, brzinom ali i atmosferom u vrlo lepo odmerenom odnosu, nudeći prilično pitku, komunikativnu muziku ali bez kompromisa u pogledu ekstremnosti koja se očekuje. Veoma, veoma dobar debi:
https://visiondeprived.bandcamp.com/album/self-elevating-deep-inside-the-void
https://slaughterhouserecords.bandcamp.com/album/self-elevating-deep-inside-the-void
Debi album meksičkih Abject Mentor zove se Abominaciones i ovo je, naravno, old school death metal sa horor fiksacijom i ljubavlju ka velikim, atmosferičnim rifovima. Abject Mentor ne donose skoro ništa novo ovoj formi, ali njihova svirka je ispunjena autentičnim obožvanjem ovakvog zvuka pa se čuje da se sve to izvodi sa uživanjem, a onda deo tog užitka ume da se prelije i na slušaoca. Ako volite mračni OSDM, ovo je obavezno štivo:
https://abjectmentor.bandcamp.com/album/abominaciones
Teksašani Sacrificial Possession tresu primitivan, sirov old school death metal sa malo black mirisa na svom EP-ju Ritual Hymns. Ovo je pomalo kao da slušate klince koji su čuli Possessed pa i sami krenuli da prave sličnu muziku i ima to dosta šarma, sa četiri pesme koje prizivaju kozje perverzije i, uh, „safijski džurungdu“ (guglajte). Dopadljivo, pogotovo sa korektno određenom cenom od „koliko date“!
https://sacrificialpossession.bandcamp.com/album/ritual-hymns-ep-2
Finski Dark Elite kombinuju melodični death i black metal što nije nužno nešto što bi se meni dopalo, ali ne mogu da poreknem da je album Anti-Spiritual Void Devotion prijemčiv. Ima tu promišljene muzike, atmosfere, dobrih tema i pažljivih aranžmana i sve je to još i brzo dobar deo vremena pa sam definitivno osvojen, jelte. Preglasan mastering ali nije da to ne očekujete od ovakvih bendova. Dobre pesme, pak, zaista dobre pesme. Naslovna je hitčina.
https://thedarkelite.bandcamp.com/album/anti-spiritual-void-devotion
Brazilci Podridão su ponovo među nama. Prošle godine su imali solidan živi album, a sada je na red došao novi studijski opus, Cadaveric Impregnation i kako mu i ime sugeriše, ovo je prljavi, old school death metal koji se noću šunja po grobljima i radi opscene stvari sa telima preminulih. Čista produkcija i kvalitetan zvuk su blago iznenađujući ako od OSDM-a po automatizmu očekujete muljavinu i glib, ali Podridão sve ovo vrlo lepo rade i nude prijatne rifove za ljubitelje. Druga pesma, Urban Cannibalism je hitčina, zaista:
https://podridao.bandcamp.com/album/cadaveric-impregnation
Burn With Us je split album teksaških bendova Wulfskol i Hexella i ovde dobijamo ukusan spoj death metala i panka na, jelte, obostrano uživanje. Wulfskol su mrvicu teži i mešaju crustpunk trikove sa death metal masivnošću a Hexella imaju dobre solaže i propisan rokerski stav u svojoj muzici. Oba benda su odlična i jedini problem je što Goat Throne Records ovo ne daje za daunloud (sem, jelte, ako ste ludi da platite 66.66 dolara) ali makar Hexella daje svoju stranu za daunloud po ceni od sedam dolara…
https://goatthronerecords.bandcamp.com/album/burn-with-us
https://hexella.bandcamp.com/album/burn-with-us-hexella-side-b
Već sam pisao o brazilskim Nervochaos koji postoje od devedesetih godina prošlog veka pa i novi album, Chthonic Wrath prilično baštini formule devedesetih. Dakle, nekomplikovano, trešerski, rifaški, sa niskim štimom ali muzikom koja je razgovetna i, u poređenju sa kolegama, pitka. Solidno producirano, odsvirano kvalitetno, pravo uživanje.
https://emanzipation.bandcamp.com/album/chthonic-wrath
Teksašani Fresh Wounds su negde između deathcorea i slamming death metala što je nezgodno mesto da se na njemu bude, ali, eto, EP Deep Cuts nije rđav. Ovo su četiri pesme sa dosta gruva i lepih slemova, dobro producirane i ozbiljno odsvirane pa mi ne smeta to malo deathcore elemenata koji se čuju. Mislim, bend ima uho za dobar slem (slušajte Brass Tactics) i zna kako da ga snimi da to zvuči kako treba. Pa ja stvarno ne tražim mnogo više od života:
Resington je jednočlani metal projekat jednog Grahama Matthiasa iz Ujedinjenog kraljevstva i verovatno ne bih obratio mnogo pažnje na njegov rad da singl Wrath ov Zhemirek nije ovako kvaltetan. Mislim, naslovna pesma je odličan brutal death metal, kakav bi rado potpisali i “pravi“ bendovi a ni stari demo na Be strani nije rđav. Nadam se da Matthias ovim najavljuje album jer je Wrath ov Zhemirek ODLIČNA pesma:
https://resington.bandcamp.com/album/wrath-ov-zhemirek
Iako su ričmondski Crucial Rip preblizu deathcoreu za neki moj ukus, njihov novi album, Violent Retribution ima prilično dobar gruv koji mi ne da da mu se oduprem. Slam Worldwide njihovu muziku sada opisuje kao slamming beatdown i to i jeste prilično tačno. Iako je hardcore/ beatdown komponenta ovde vrlo jaka, bend i dalje ispaljuje bolesne slemove u svakoj pesmi i to vredi čuti:
https://crucialrip.bandcamp.com/album/violent-retribution
Losanđeleski Kommand ništa ne prepuštaju slučaju pa su svoj drugi album nazvali Death Age, čisto da budu sigurni da znate šta ćete na njemu čuti. A pošto ovo izdaje 20 Buck Spin, onda tu i nema mnogo dileme. Pričamo o old school, kavernoznom death metalu koji ima taman toliko aranžmanskih ambicija i instrumentalnih kvaliteta da se izdvoji iz talasa OSDM bendova koji ne jenjava već nekoliko godina. Kommand su vrlo prijatni za uho ako volite ovakav zvuk, za mrvu manje hermetični od nekog 20 Buck Spin proseka i nude vrlo lepe pesme. Pa ne propustite:
https://20buckspin.bandcamp.com/album/death-age
Dvojica članova japanskih Superbeast izgledaju kao da je neki kineski butleger uzeo Mattelove akcione figure dizajnirane po njima dvojici pa napravio jeftinije kopije, ali njihov novi album, Cold Blooded Killing, treći za dvaanest godina, je dosta prijatno krljački nastrojen. Nije da je ovo sad nešto preterano maštovito, ali Superbeast sviraju dopadljiv pa i gruverski brutalni death metal sa simpatično satanističkom verskom orijentacijom i ovde ima poneki lep rif, poneki thrash groove koji se probije kroz svu tu tuču blastbitova i (super)zverskih vokala. Simpatično:
https://superbeastmetal.bandcamp.com/album/cold-blooded-killing-digital
Za malo tehničkog death metala obratićete se na adresu kanadskih VileDriver koji su posle šest godina snimili drugi album, The Rest Are Prey. VileDriver prilično uspešno izmiču kletvi tech-deatha koja podrazumeva albume impresivne na tehničkom planu ali natrpane pesmama koje vam apslutno ništa ne znače u duhovnom ili emotivnom smislu, nudeći karakternu muziku i pesme koje su napisane smisleno i usmereno, fokusirano na temu. Jak zvuk, moćna svirka, vredno pažnje:
https://viledriver1.bandcamp.com/album/viledriver-ii-the-rest-are-prey
O, jebote, šta je ovo? Nisam očekivao da četvrti album indijskog jednočlanog death metal projekta Demonstealer bude ovako dobar. Sahil Makhija, naravno, radi već dosta godina, ne samo sa ovim projektom i u pitanju je talentovan, iskusan muzičar ali za The Propaganda Machine je prevazišao sebe, napisavši gomilu vrlo upečatljivih pesama a onda okupivši masu zanimljivih muzičara sa raznih strana sveta (između ostalog, članovi Triptykon, Kataklysm, Aborted, Ne Obliviscaris…) da to i odsviraju. Ovo je brutalni death metal koji uprkos visokom tempu i nemilosrdnom bombardovanju tvrdim rifovima zapravo zvuči komunikativno i može da dopre i do „normalnog“ slušaoca, a što nije mala stvar, pogotovo kada se radi o albumu koji se bavi praksama političkih „elita“ i lidera koji svet vode u, pa, lošem smeru. Vrlo, vrlo impresivno i demonstracija kako se brutalni blastbitaški, urlatorski death metal može učiniti prijemčivim:
https://demonstealer.bandcamp.com/album/the-propaganda-machine
U poslednjoj smo sekciji sa kros-žanrovskim tvorevinama i heavy metalom! I, whoa, The Sons of Montana iz Konektikata su me prijatno zaskočili svojim EP-jem, Subpar Lovers. Ovo su tri pesme energičnog, ekspresivnog mešanja posthardkora i noise rocka a koje u sumi daje dobar metal. Pesme su kratke, manične, energične a gruverske, i na momente se The Sons of Montana opasno približe magiji jednih Today is the Day. A jebem mu, treba nam više bendova tog tipa. Najviše ocene za ovaj dragulj, a ako ste fetišista mrežastih čarapa ONDA JOŠ VIŠE OCENE:
https://thesonsofmontana.bandcamp.com/album/subpar-lovers
Hot Graves su sa Floride a njihovu muziku je teško žanrovski odrediti jer ima i elemente thrash metala ali i elemente death metala, black metala, hardcorea… Album Plaguewielder im je treći i sa svojih čak jedanaest agresivnih pesama demonstrira impresivnu paletu ideja i raspoloženja. Da ne bude nejasno, Hot Graves apsolutno sviraju ekstremni metal i ovo je muzika samo za ljude koji vole brutalno, brzo i agresivno, ali ti i takvi će se oduševiti kad čuju da su neke pesme praktično celticforostovski šmekerske, da su druge bliže Possessed, ali sa interesantnim, mrtvačkim a slatkim melodijama i generalno, ovo je album koji iznenađuje ali na najpozitivnije načine:
https://hotgraves.bandcamp.com/album/plaguewielder
Ima šarma na četvrtom albumu španskih Witchtower, a koji se zove Voyeur. Ovo je mekši heavy metal u NWOBHM stilu i ima tu lepih ideja i harmonija i bend se trudi i oko atmosfere ali i oko praktično radijskih hitova. Svirka, dakle, nije najžešća na svetu ali produkcija je okej a pesme su pristojne, pa ovo vredi da se posluša:
https://witchtowerspain.bandcamp.com/album/voyeur
Tytus su iz Trsta a koji je, kako se to neka govorilo, naš. Pa su tako naši i ovi momci koji sviraju vrlo drusan heavy metal u NWOBHM stilu. Zaista, prva pesma na EP-ju Roaming in Despair, nazvana Fistful of Sand je jedan od najlepših primera rekonstrukcije ’80s žestine i prijemčive, ulične epike koje sam čuo u poslednje vreme. A i ostale pesme su odlične mada ovde preovlađuju obrade, uključujući Garyja Moorea i MC5, sa sve obradom Motora od Divljih Jagoda (pevač i gitarista Ilija je očigledno našeg porekla). No bend ima dva svoja komada, odličan zvuk i žestinu koja mi jako prija pa ovom podugačkom EP-ju dajem najviše ocene i sve palčeve na gore:
https://tytusband.bandcamp.com/album/roaming-in-despair
Grčki Dark Legion ima drugi album, Hermetica Draconis i ako već ime ne sugeriše ovo u dovoljnoj meri, pričamo o melodičnom, epskom power metalu sa evokativnim temama, multitrekovanim vokalima, celim tim programom. Dark Legion uspevaju da umaknu onoj potpuno plastičnoj produkciji power metala i njihova muzika u sebi ima dovoljno propisne heavy metal abrazivnosti da bude na pravoj strani zamišljene linije, te se meni prilično dopadaju. Pomaže što su pesme lepo napisane i vole dobar rif i čvrst ritam, tako da na ovom albumu nalazim nekoliko komada koje ću rado slušati mnogo puta u mesecima koji dolazer. Mislim, naslovna pesma je punokrvna power metal rokačina, bez vokala, a opet sjajna.
https://darklegion2.bandcamp.com/album/hermetica-draconis
Steel Road su onlajn bend delom iz Škotske, delom iz Kalifornije i njihov debi EP, Highway Homicide je odličan prljav, trešerski rokenrol. Produkciji bih imao šta da zamerim, ali je svirka poštena i znojava a pesme su pristojne sa zdravom rokenrol osnovom i solidnom metal nadgradnjom:
https://steelroad.bandcamp.com/album/highway-homicide
Kanađani Deadwolff su suviše kul da bi album prodavali preko Bandcampa iako imaju profil tamo. OK, slušaćemo ih na JuTjubu i zaključiti da je njhov debi album, nazvan Heavy Rock n’ Roll, pa, simpatičan i vrlo dobro opisan imenom. Ovo je rokerski hevi metal sirove, jeftine produkcije i pomalo usiljenih vokala. Ali pesme su, iako derivativne, nekako istovremeno i autentične pa bend osvaja moje simpatije svojom žustorm svirkom i ljubavlju prema roku i metalu:
Londonski Die Ego imaju novi EP, 74 Days Staring At The Void (naslovna pesma je instrumentalna pa ne znamo na šta se odnosi ta referenca) i njihova kombinacija klasičnijeg, tribalnog heavy metala sa modernijim, tvrđim zvukom je u solidnoj formi ovde. Izdanje ima čak šest pesama sa dubokim štimom, teškim, masnim stonerskim rifovima i energičnom svirkom. Die Ego ne mogu da se odluče baš kojim bi stilom da sviraju ali zato njihova kombinacija svega i svačega ima jednu istraživačku, ubedljivu energiju:
https://dieego.bandcamp.com/album/74-days-staring-at-the-void
Losanđeleskim City Kings je ZA DLAKU izmakao naslov albuma nedelje za njihov fantastični debi, Steel Rock ’n’ Roll. Ovo je prljav, brz ulični rokenrol, na tragu Motorheada (pogotovo sa vokalima basiste Kama Mohsenia koji zaista imaju malo lemijevskog promuklog šmeka), sa kratkim pesama i tačno onolikim udelima panka i metala u svom zvuku da to bude idealno. Kratke, pamtljive pesme, jaki rifovi, dobre solaže, brza svirka, moćan, jelte, etitjud, City Kings su izdanje koje morate čuti ako ikako volite rok muziku. Nezaobilazno.
https://city-kings.bandcamp.com/album/steel-rock-n-roll
Jer, jebiga, album nedelje stiže iz zemlje hiljadu jezera! Grindcore elita se vratila, braćo i sestre! Sedam godina posle poslednjeg albuma, finski kraljevi Rotten Sound su izdali novu ploču. Koja se zove Apocalypse. I najduža pesma je minut i četrdesetšest sekundi. Rotten Sound sviraju trideset godina i to me je malo prepalo, jelte, ali ovaj album, osmi u njihovom opusu, ne da ni ne koketira sa kompromisom nego je jedna od najjebenijih ploča koje su snimili. Sa sve LUDAČKI komprimovanim zvukom koji je njihov zaštitni znak skoro od samih početaka. Naravno, iako su Rotten Sound UŽASNO heavy i užasno brzi, nije njihova prednost nikada bila samo u domenu snage, težine i brzine nego i u dobro pisanim pesmama, a taj ih talenat nije napustio. Apocalypse je, jelte, jebeno apokaliptična ploča i jedan od najboljih grindcore albuma koje sam čuo ove godine. Nepropustivo:
https://rottensound.bandcamp.com/album/apocalypse
