Početkom godine je njujorški First Second izdao veoma interesantan biografski strip Now Let Me Fly – A Portrait of Eugene Bullard i još jednom potvrdio svoju poziciju kuće specijalizovane za izdavanje grafičkih romana, raznolikog portfolija ali sa povremeno istinskim biserima u ponudi. O First Second sam pisao pre skoro tačno godinudana povodom odličnog grafičkog romana Himawari House, zasnovanog na životnim iskustvima autorke japanskog porekla u potrazi za svojim korenima, a Now Let Me Fly – A Portrait of Eugene Bullard je ne samo interesantna već i, rekao bih, preko potrebna biografska nota koja podseća na to koliko naša percepcija istorije ume da bude iskrivljena. Naime, Eugene Bullard je jedan od najvažnijih pilota iz Prvog svetskog rata, a za kojeg nikada niste čuli, već i na ime toga da je u pitanju prvi afroamerički vojni pilot u istoriji vazduhoplovstva. A koji nikada nije leteo za američku avijaciju. Zbunjujuće? Čekajte da pročitate ovaj strip i shvatite kakav je ZAPRAVO život vodio ovaj momak iz Džordžije.
Autori ovog grafičkog romana su ono što čitaocu odmah uliva dozu poverenja. Scenarista Ronald Wimberly je u prvoj deceniji ovog stoleća već na sebe skrenuo pažnju radovima (koje je i sam crtao) za Dark Horse, da bi mi ga njegova kolaboracija za reperom MF Grimmom za Vertigo, Sentences: The Life of MF Grimm stavila na radar. Wimberly je u međuvremenu radio i za Marvel i Image, bio nominovan za nekoliko Ajznera (i kao urednik) i počeo da sarađuje u filmskoj industriji a sa Now Let Me Fly – A Portrait of Eugene Bullard je na neki način napravio pun krug i pokazao da mu rad na biografskim narativima i dalje izuzetno ide od ruke.
Crtač je ovde Brahm Revel, Amerikanac koji živi u Barseloni a koga pamtim kao kompletnog autora Oni pressovog serijala Guerillas. Revel je aktivan i u polju animacije, ovde je pored crteža radio i kolor a, kako se ne pominje leterer, pretpostaviću da je radio i letering za Now Let Me Fly – A Portrait of Eugene Bullard. I, priznajem, iako sam na momente imao izvesne sumnje u pogledu toga da li će mi se ovaj roman u potpunosti dopasti na planu dijaloga i tekstualnog pripovedanja, Revelov crtež je konstantno i konzistentno izvrstan, dajući ovoj priči meru dostojanstva i ljudskosti koja je pretvara u poučnu istorijsku lekciju o čoveku koji je vodio prosto neverovatan život.
Ratna avijacija je, naravno, izmišljena u Prvom svetskom ratu i prvi vojni piloti nisu bili, kao danas, osobe sa izuzetno specijalizovanim obrazovanjem. Rani ratni avioni su bili srazmerno jednostavne mašine kojima je bilo srazmerno lako upravljati pa onda možda nije TOLIKO neobično da je Bullard čak i pored povrede koju je pretrpeo kao pripadnik pešadije u Verdenskoj bici bio prihvaćen da uđe u program obuke za pilote Francuske ratne avijacije i leteo na čak dvadeset borbenih misija. Ono što JESTE neobično je da je momak iz Džordžije uopšte bio u poziciji da bude razmatran za pilota u Francuskoj.
Now Let Me Fly – A Portrait of Eugene Bullard počinje u kasnim pedesetima kada Casey, sredovečni, beli nameštenik njujorške marketinške kompanije igrom slučaja biva zaglavljen u liftu sa postarijim crnim liftbojem po imenu Eugene Bullard. Kada se Casey požali Eugeneu da kasni na večeru sa tazbinom koja je došla čak iz Francuske, Bullard ga na Francuskom pita da li on govori taj jezik. Casey se iznenadi da, eto, crni Njujorčanin koji vozi lift govori ovaj jezik i, pošto su dva muškarca zaglavljena na neodređeno vreme između spratova, dobije priliku da vidi orden koji je ovaj dobio od francuske vlade za ratne zasluge, ali i da čuje njegovu neverovatnu životnu priču…
Eugene je bio sedmo dete u porodici sa desetoro dece u američkoj državi Džordžiji, duboko u provinciji gde su oslobođeni robovi dobili priliku da grade svoje živote bez gotovo ikakvih resursa na raspolaganju i sa neprijateljskim ponašanjem većinske belačke zajednice stalno za vratom. Iako je Eugene išao u školu i bio pismen, strip nam pokazuje da mu oca belci progone zbog svađe u koju je upao sa jednim od njih, namerni da ga linčuju. Ovo nije nikakva organizovana akcija kju-kluks-klana već prosto, rulja besnih belaca koji smatraju da je sasvim normalno da crnog čoveka obese o najbliže drvo jer se usudio da se fizički suprotstavi maltretiranju.
Gene kasnije upoznaje belce koji nisu sasvim neprijateljski nastrojeni ka njegovom narodu, ali ovo su, pokazuje se irski Cigani, doputovali preko okeana u potrazi za pitomijim podnebljem. Od njih Eugene sluša o Evropi u kojoj crne ljude ipak ne tretiraju kao životinje i počinje da sanja o boljem životu.
Nakon kratkog perioda života sa Ciganima, mladić uspeva da se ukrca na nemački brod koji ga prevozi do Škotske, odakle će se prebaciti u London. Bullard se tamo izdržavao radeći kao komičar u crnoj slepstik trupi Freedman Pickaninnies, ali i boksujući za novac. Tokom bokserske karijere on će upoznati neke legendarne crne borce kao što je bio Aaron Lister Brown poznatji i kao Dixie Kid na ime svog porekla iz Misurija, ali i legendarni Jack Johnson, Džin iz Galvestona, jedan od najvažnijih boksera iz čitave istorije ovog sporta.
Borba organizovana u Parizu će Bullarda odvesti preko Lamanša na tlo kontinentalne Evrope i on će brzo odlučiti da Pariz učini svojim permanentnim domom na ime, kako u stripu kaže, osećaja da se našao na mestu koje je dugo tražio. Strip, sa svojim akcentovanjem rasne diskriminacije i segregacije u SAD gradi vrlo dobar argument za to da će, kada Prvi svetski rat započne i nemačke trupe krenu da napreduju ka francuskoj teritoriji, Bullard imati sasvim prirodan, patriotski čak, impuls da se učlani u Legiju stranaca i uđe u rat za odbranu svoje nove domovine.
Prvi svetski rat je bio nazvan samo „Velikim ratom“ ali i „Ratom koji će okončati sve ratove“ delom na ime toga da je došao posle nekoliko decenija mira u Evropi – na kraju krajeva većina vladara dinastija koje su predvodile najveće nacionalne države bili su u srodstvu – a delom i zbog do tada zaista neviđenih razmera razaranja i ljudskih žrtava koje je delimično omogućio i ubrzani razvoj tehnologije. Ovo je bio rat čiji imaginarijum najčešće podrazumeva mreže rovova iskopanih sa obe strane „ničije zemlje“ ali i rat u kome je moderno ratovanje praktično izmišljeno, sa ekstenzivnim korišćenjem bojnih otrova, prvom upotrebom pokretnih oklopnih jedinica – dakle, tenkova – ali i borbenih aviona u ratnim dejstvima.
Bullard je, po učlanjenju u Legiju i učestvovanju u prvim borbama bio sa svojom jedinicom priključen pešadiji regularne francuske vojske i sa njom je učestvovao u jednoj od najkrvavijih bitaka dvadesetog veka, onoj na Verdenu, u kojoj je tokom devet meseci borbi poginulo više od sedam stotina hiljada vojnika sa obe strane. Bullard će ovde biti ranjen i za svoje zasluge dobiti pravo na penzionisanje u pozadini, te orden.
No, Bullard nije želeo da sedi u Parizu i pije kafe dok se na istoku i dalje ratuje pa se prijavio u novoformiranu ratnu avijaciju sa željom da bude mitraljezac u avionu ali su ga ubacili u obuku za pilota i on je na kraju, rekosmo, imao dvadesetk borbenih misija i, po sopstvenim rečima, par oborenih neprijateljskih aviona, mada ovo nije i zvanično potvrđeno. Ironija je da, kada su Amerikanci ušli u rat u Evropi i tražili obučene pilota da ih dodaju svojim jedinicama, Bullard nije, uprkos iskustvu, bio prihvaćen jer su odabirani samo beli piloti.
Nakon rata Bullard je, sa nekoliko vojnih odlikovanja živeo u Parizu, svirao bubnjeve u džez postavama i vodio džez klub Le Grand Duc u kome su se pojavljivali Louis Armstrong, Josephine Baker i druga notabilna imena one ere. Kasnije će i Hemingvej upoznati Bullarda, kao vlasnika kluba L’ Escadrille i jedan od likova u Sunce se ponovo rađa će biti zasnovan na njemu.
Kada je izbio Drugi svetski rat, Bullard se ponovo prijavio u vojsku, bio ranjen i sklonio se u Španiju 1040. godine da bi se leta te godine vratio u SAD i dalje živeo u Njujorku gotovo potpuno nepoznat i anoniman, na kraju radeći kao liftboj u Rokfeler centru. Ipak, susret u liftu opisan u ovom striipu dovešće do toga da Bullarda intervjuišu u emisiji Today Show na televiziji 1959. godine, dve godine pre nego što će umreti od raka i biti sahranjen uz vojne počasti na parceli posvećenoj francuskim ratnim veteranima na groblju Flushing u Kvinsu.
Wimberlyjev i Revelov strip ne priča čitavu Bullardovu životnu priču i fokusira se pre svega na mladost i period do kraja Prvog svetskog rata. Ovo je svakako razumljivo jer je simbolika crnog muškarca u ratnom avionu na evropskom bojištu bez sumnje ono što u najvećoj meri obeležava Bullardov život ali i čitavu turbulentnu epohu u kojoj je živeo. Wimberly ovo podvlači i ponovljenim motivom priče prepričavane među crnim robovima u Americi i njihvim potomcima, o robovima koji su se suprostavili svojim gospodarima i okrenuli se nazad ka okeanu a onda razvili krila i odleteli natrag u Afriku. U tom smislu, u ovom stripu postoji i mera sentimentalnosti za koju nisam bio siguran da mi sasvim prija u prvoj četvrtini narativa, no Wimberlyjev skript u ostatku priče gubi ovu notu i nudi jedan efektan, ekonomičan biografski ton u kome ima i humora i strave i dostojanstvenosti, a akcenti u pripivedanju su dobro odmereni i padaju na pravim mestima.
Naravno, Revelov crtež je, kako sam već rekao, konstantno i konzistentno fantastičan sa mnogo karaktera ali i savršenim predstavljanjem mesta na kojima je Bullard živeo i radio, načina na koji su se ljudi oblačili, ponašali… Likovi su izvanredno karakterni a akcija, kada je ima, veoma dobro režirana pa borba u rovovima Prvog svetskog rata ima izuzetnu tenziju i osećaj te teskobe i smrti koja svima sve vreme visi nad glavom.
Now Let Me Fly – A Portrait of Eugene Bullard je odličan strip i istorijska lekcija preko potrebna u vremenu u kome živimo gde gunđanje zbog „woke terora“ preti da u pozadinu potisne činjenicu da nepravde i neravnopravnosti u svim društvima u kojima živimo ima i dalje naprosto nedopustivo previše. Biografija Genea Bullarda, „crne lastavice smrti“ kako su ga zvali u Francuskoj, je važno podsećanje na skore istorijske događaje i ljude koji su prkosili sadašnjosti kako bi izgradili budućnost. Vrlo vredno čitanja, a Amazon vam strip nudi ovde.
