E, pa, nadam se da ste završili sve obaveze i sledećih nekoliko sati možete da posvetite samo muzici pošto je imamo dosta.
Blek metal je uvek dobar za otvaranje. Novi demo Chasse-Neige se zove prosto Canaduh, time sasvim razotkrivajući prirodu ovog jednočlanog blek metal projekta kao satirične, humorističke hronike kanadskog bivstvovanja. No, muzika je i dalje sasvim solidna i Canaduh ima dve lepe pesme kvalitetnog, dobro napisanog, pomalo introvertnog ali i dalje vrlo prijemčivog modernog blek metala. Zvuk je, naravno, jeftin, ali prikladan i ovo je jedno vrlo dostojanstveno izdanje.
https://chasse-neige.bandcamp.com/album/canaduh
Oh! Debi album švedsko-američkog projekta Útgarðar, nazvan Fire Smoked Upon the Wolf’s Back je prilično odličan i malo sam zapanjen da ovi ljudi već nemaju ugovor sa nekim izdavačem. Pogotovo što se ne radi o nekakvim anonimusima, Nate Verschoor svira u dosta cenjenom portlandskom sastavu Uada dok je pevač Andreas Westholm član nekoliko projekata, uključujući švedski Seid. Enivej, ako se malo nastran naslov albuma stavi na stranu, ovo je vrlo dopadljiv, melodičan, i atmosferičan blek metal koji nekako organski spaja švedske i američke korene za muziku koja je epska, ritualistička, puna, jelte, atmosfere, ali istovremeno i fokusirana na upečatljiv rif (čak i kada je taj rif samo jedan ton) i koja napred stupa sigurnim korakom sa aranžmanima što joj dopuštaju da diše ali ne i da se skroz izgubi u atmosferama. Veoma, veoma dobro:
Revenge Prevails su vrlo dobar, rodno raznovrsni švedski black metal kvartet čiji novi EP, Jaws of Janus sjajno demonstrira sazrevanje tokom petnaest godina i tri albuma ovog sastava. Ovo je blek metal koji se sa klasičnim heavy pa i rokenrol formatima spaja bez ikakvih ograda ili rezervi, mešajući blek metal agresiju i himnične, klin vokale basistkinje Isabelle Ramare kao da slušalac šeta po skali nekog radija što hvata samo hevimetal stanice. Pesme su napisane izvrsno, svirka je apsolutno ubitačna a produkcija prozračna, i uglavnom odlična. Fantastičan EP:
https://revengeprevails.bandcamp.com/album/jaws-of-janus
Eternity je norveški proekat sa korenima još u devedesetima. Nastao nakon Euronymousove smrti i nakon odlaska Blasphemera u Mayhem, Eternity je izrastao iz prethodnog rada glavnog baje, Evigheta a koji je sa Blasphemerom delio tadašnji bend. Enivej, Eternity ima dva albuma u ovom veku a upravo smo dobili treći, Mundicide i ovo je vrlo prijatan, raznovrstan norveški blek metal sa možda i nekarakteristično teatralnim elementima. Ovde ima puno atmosfere, horova, brze svirke, spore svirke, a sve je utemeljeno na prepoznatljivim ’90s formulama. Lepa ploča sa puno ideja:
https://soulsellerrecords.bandcamp.com/album/mundicide
A Servant su relativno novi nemački bend koji je za dve godine postojanja snimio evo već drugi album, a na to treba dodati da drugi bend, Under the Night Sky, sa praktično istim članovima, takođe ima jedan EP u istom periodu. Ozbiljna radna etika, ali album Aetas Ascensus pokazuje da bend ima i mašte i ambicija. Ovo je moderan, vrlo napredan blek metal koji se čak u nekim elementima može voditi kao post-blek metal, sa dosta ukusno odmerene drame, pristojnom produkcijom i pesmama koje su međusobno raznovrsne ali tako da se sve zadržava u jednom jasno omeđenom estetskom prostoru. Dopada mi se i više nego što sam očekivao:
Plagues iz Masačusetsa imaju vrlo zdravu kombinaciju blek metala i, recimo, hardkor panka, i njihov novi EP, Dystopian Misanthropy Vol. 1 nudi četiri pesme sigurno ispunjene gruvom i zlim nekremocijama. Dobro producirano, sa dobrim rifovima, ne prekomplikovano, ali pametno aranžirano sa jednom živom, organskom dimenzijom u svirci, ovo mi je prijalo, pa ću rado poslušati i Vol. 2:
https://plagues1.bandcamp.com/album/dystopian-misanthropy-vol-1
Iz podzemlja stiže split album australijskih ekipa Apocalyptic Annihilation i Christbane. Invocation Of Chaos, naravno, nudi vrlo old school zvuk i svetonazor sa Christbane koji su za nijansu podrumskiji i pankerskiji i Apocalyptic Annihilation koji su direktniji omaž Bathory ili Celtic Frost predlošcima (sa sve obradom Hellhammera za kraj). Apsolutno slatko:
https://apocalypticannihilation.bandcamp.com/album/invocation-of-chaos
https://christbane.bandcamp.com/album/invocation-of-chaos
Whoa, novi Blackbraid? Već? Čini mi se kao da je juče bilo kada smo slušali debi album (izašao, proverio sam, prošle godine) čiji se atmosferični blek metal oslanjao na mitologiju i kulturu nativnih Amerikanaca, a evo nam već i nastavka. Blackbraid II je, doduše sigurnija, zrelija ploča i vidi se da Sgah’gahsowáh (aka Jon S Krieger) dosta radi na sebi i svojoj muzici. Ovo je i dalje taj neki atmoblek, sa ambicijom da ponudi kompleksnije aranžmane i mada meni ne prija suviše nedinamičan zvuk a i ovo je sve svakako premelodično za moj ukus, moram da pohvalim trud oko pesama i upečatljive teme:
https://blackbraid.bandcamp.com/album/blackbraid-ii
Iz Poljske ovog tjedna stiže (pretpostavljam) debi album sastava Pleń, a koji se zove Przechrzta. Pleń nisu „običan“ blek metal bend čak ni u okvirima tako zdravo raznovrsne i snažne scene kao što je poljska pa je ovo album nestandardnih atmosfera, rifova i raspoloženja a koja u sumi ipak daju nešto što prepoznajemo kao blek metal. Emocije su ovde dostojanstveno kontrolisane a ipak snažne, svirka energična a disciplinovana, zvuk dosta suv i meni je album bio sve vreme jako interesantan:
https://plenofficial.bandcamp.com/album/przechrzta
Nešto mi se dopao brazilski jednočlani projekat A//Plague i njegov novi EP, Long Dark Veins. Ovo je vrlo ugodan moderni blek metal koji lepo balansira hermetičnost i melodičnost i mada nema skupu produkciju, izrazito se trudi oko zvuka i miksa. Autor, Alcir Hinfamy ima još nekoliko aktivnih projekata ali ovo nije tipična kućna preprodukcija i A//Plague je uprkos fokusiranoj estetskoj viziji maštovit projekat. Naravno, prija mi i što je muzika uglavnom brza. Enivej, ako kupite kasetu dobijate i dve bonus pesme:
https://aplagueblackmetal.bandcamp.com/album/long-dark-veins
https://vitadetestabilisrecords.bandcamp.com/album/long-dark-veins
Indonežani TRRRHT su snimili prvi album, INCANTATION OF THE ESOTERIC LIGHT (tako, sve velikim slovima, za svaki slučaj) i ovo je vrlo ugodna black-death metal ponuda. Kako je u Indoneziji pravilo, muzika je disciplinovano, kvalitetno odsvirana, produkcija je pristojna a bend piše zapravo mnogo artikulisanije, gruverskije pesme nego što biste očekivali od nekog ko se taguje i sa „war black metal“. Ovo nije, dakle, toliko divljački koliko bend preti i ima sasvim primetnu meru kontemplativnog, pa, evo, poslušajte, a ako vam se dopadne, plaća se koliko sami odlučite:
https://trrrht.bandcamp.com/album/incantation-of-the-esoteric-light
Pređimo na stoner rok, psihodeliju, hard rok, sludge i doom metal. I odmah da podsetimo da Snakes Don’t Belong In Alaska nisu sa Aljaske nego iz Njukasla u Engleskoj. Ali nema veze, zmijama stvarno nije mesto na Aljasci. Enivej, novi album, Sounds Of A Forming Planet je četrdesetak minuta prljavog, nestašnog psihodeličnog gruva premijum kvaliteta. Snakes Don’t Belong In Alaska ne izmišljaju nikakve nove forme, ovo je vrlo intuitivna, prirodno ritualna muzika koja pomera mozak i pokreće telo, bez potrebe da svoje žive improvizacije sad nešto mnogo objašnjava. Sve se čuje. Sve je fantastično:
https://sdbiaofficial.bandcamp.com/album/sounds-of-a-forming-planet
Ništa pametno nemam da kažem o britanskom bendu Pvriah iz Svonsija, jer je on osnovan koliko ovde godine i nema, za sada iza sebe nikakvu zanimljivu istoriju. No, prvi, eponimni EP nudi prijatan lo-fi stoner rok. Pvriah u ove četiri pesme pokazuju da nisu stali samo na stadijumu dobrog rifa – mada toga IMA sa lepim podsećanjima na razne Hendrikse, Krimove itd. – i da umeju da vrte suptilan, džemerski gruv, te da im psihodelični efekti dolaze prirodno. Produkcija zapravo nije toliko lo-fi koliko je bend u masteringu sve malo izpresingovao pa se neke stvari deformišu, ali… ovo je suštinski vrlo prijatan teški rok koji mogu da preporučim bez rezervi:
https://pvriah.bandcamp.com/album/pvriah
Acromancer je album ugodih psihodeličnih džemova od strane muzičara iz Kentakija koji se isto zove Acromancer. Obično ne obraćam mnogo pažnje na instrumentalne stoner rok albume pogotovo kad ih radi jedan čovek, ali ovo je vrlo solidno. I zvuk je dobar, sa masnom basinom koja suvereno dominira centrom pozornice i fino ozvučenim gitarama što prže psihodelične improvizacije, a ritam je težak a opet dovoljno razigran da sve na kraju ostavlja jedan organski utisak. Plaćate koliko hoćete a ovo je dušu dalo za noćne rituale koje izvodite sami sa sobom i na trenutak zaboravite kako se zovete:
https://acromancer.bandcamp.com/album/acromancer
Ne znam da li je The Misanthropist Gas Mask jednočlani projekat izvesnog Leonada Klaica iz Ohaja, ali album Casual Mutations je dosta prijatan. Ovde se stoner rok i pank sreću u jednoj neočekivano sofisticiranoj formi, sa osam pesama koje su sve nazvane po tipovima ličnosti – dakle, po sredi je neka vrsta konceptualnog albuma – sve kombinuju hardkor gruv i snažne stonerske rifove. Fino to zvuči sa multitrekovanim vokalima, solidnom produkcijom i generalno mišićavim songrajtingom. Zanimljivo:
https://pulprecords1.bandcamp.com/album/casual-mutations
Turbo Wizard je slatko ime za bend ma koju god vrstu metala da svira a Turbo Wizard iz Oklahome su negde između psihodeličnog stoner roka i „normalnog“ hevi metala. EP Barbarian Love Songs tako ima četiri pesme koje spajaju stonerske rifove, psihodelične efekte i sladak, melodičan, teatralni heavy pristup. Vrlo simpatično spakovano, sa jeftinom ali funkcionalnom produkcijom i mnogo prijatnih trenutaka:
https://turbowizard.bandcamp.com/album/barbarian-love-songs
Melburnski Bongcleaner su humoristički stoner sastav a što u praksi znači, uh, dakle, normalan stoner rok, sa pevačem koji samo izgovara umereno duhovite stihove. Pevanje me, dakle, malčice zrači ali muzika je dobra i EP Bongcleaner ima pet pesama odličnih, teških stoner rifova i organskog gruva. Poslušajte:
https://bongcleanerdoom.bandcamp.com/album/bongcleaner-2
Dosta su prijatni berlinski Weite sa svojom kombinacijom psihodelje i krautroka. Album Assemblage, njihov debi, ima samo četiri pesme ali ovo su poduži i minuciozno građeni komadi odlične atmosfere, vrlo pristojne produkcije sa slojevitim zvukom, ukusno odabranim efektima i fino plasiranim krešendima. Odlično:
https://weiteband.bandcamp.com/album/assemblage
Ghost Hollow iz Arkanzasa za svoj debi album kažu da je blackened sludge ali i da je death doom. Ima tu i jednog i drugog i ovo je pre svega mračna, hermetična muzika koja ne misli dobro ni sebi ni vama. Ghost Hollow su ubedljivi i u srazmerno melodičnijim doom pesmama i u bržim sludge komadima i samo će vas uniformna tama zvuka i izraza držati podalje od inače solidnog izdanja:
https://ghosthollow.bandcamp.com/album/ghost-hollow
Weaving Shadows iz Omahe sebe opisuju i kao „dronegaze“, što u prevodu daje sludge-stoner muziku sa malo post-metal elemenata. Album Cast Through Time je prljav i haotičan ali u suštini na dobar način, sa bendom koji se herojski, i organski, probija kroz ove spore, teške, mučne sludge epopeje:
https://weavingshadows.bandcamp.com/album/cast-through-time
Težak, rifaši stoner rok stiže sa Novog Zelanda spreman da nas osvoji. Mammuthus su bend kao iznikao iz opuška džointa koji je Tony Iommi ostavio u nekoj pepeljari 1974. godine kada je krenuo da piša, ne sasvim derivativni, ali ni sad nešto drsko eksperimentalni. Album Imperator naprosto voli dobar, težak gruv, veliki rif i psihodelične melodije i zadovoljan je da ne mrda izvan dobro opisanog modela. A koji, ne zaboravimo, radi:
https://mammuthusnz.bandcamp.com/album/imperator
Divinorum iz Kalifornije posle dve godine pauze i smrti ključnog člana imaju novi EP, simbolički, jelte, nazvan, Rise Again. I nisu se izbrukali, ovo su četiri pesme kvalitetnog hard roka/ stoner roka sa ukusnim psihodeličnim prelivom. Divinorum svakako zvuče profi, pa čak i „skupo“ sa vrlo dobrom produkcijom, sigurnim aranžmanima i odličnim vokalnim harmonijama pa se ovo sluša sa velikim zadovoljstvom:
https://divinorum1.bandcamp.com/album/rise-again
Welcome To Wasteland Haze je album, i to prvi, sastava Wasteland Haze iz Dizeldorfa. I vrlo je prijatan: ovo je introvertni stoner-doom sa prstohvatom psihodelije, spakovan u spore, evokativne pustinjske sanjarije i isporučen sa svom uverljivošću demo benda koji stvara svoj prvi ozbiljni opus. Dopadljivo!
https://wastelandhaze.bandcamp.com/album/welcome-to-wasteland-haze
Yawning Balch je, razume se, snimak džem-kolaboracije između Boba Balcha iz Fu Manchu i Yawning Man. Snimljen prošle godine u nacionalnom parku Džošua Tri, ovaj album relaksiranih psihodeličnih džemova pokazuje da pravi ljudi mogu da naprave pravu muziku i bez ikakvih unapred spremljenih rifova ili drugih dogovorenih struktura. Svirka ovde zvuči jako organski, jako prirodno i očigledno je da su svi bili u istom mentalnom prostoru svirajući, potpuno ugođeni na istu frekvenciju. Najbolja psihodelija generalno tako nastaje a onda je izdaje ko drugi do Heavy psych Sounds Records. Ne propustiti ni za živu glavu:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/yawning-balch-volume-one
Brazilski doom metal veterani The Cross su prošle godine imali prilično uspešan album a onda im je umro bubnjar Luis Fernando, pa je novi EP, Resquiescit in Pace Frater Noster jedna dostojanstvemna elegija i ispraćaj palog brata u večnost. The Cross su ovde vrlo dobri, odmereno kreirajući spore, melanholične, snažne doom žalobnice koje ne tonu u mulj jeftinih emocija a opet se ni malo ne stide svoje metal forme. Poslednja pesma je pritom izvrsna akustična meditacija sa melodičnim klin vokalima. Veoma lepo:
https://pitchblackrecords.bandcamp.com/album/requiescit-in-pace-frater-noster
Meksički For Centuries sviraju epski doom metal pa EP Centuries of Black Fire zvuči kao da se Bruce Diskinson udružio sa Candlemass i onda oni radosno džemuju u nekom podrumu. Ozbiljno. Ako vam to zvuči kao dobra kombinacija, dodaću i da produkcija nije toliko podrumska, da nizak štim i lepo podešene distorzije daju gitarama finu teksturu i da su pesme istovremeno i otmeno spore i poletne. Prija:
https://forcenturiesdoom.bandcamp.com/album/centuries-of-black-fire
Santtu Laakso je ove godine ubacio u visoku brzinu pa je Experiences in Hyperspace ne znam više ni sam koji album projekta Astral Magic u poslednja tri meseca (najmanje peti). No, sve to ostaje eminentno slušljivo i izuzetno prijatno. Brend psihodeličnog roka koji Astral Magic prodaje je i dalje oslonjen na sanjive sintisajzere i umiljate gitare, sa gruvom koji je konstantan ali nenametljiv i višeslojnim raspoređivanjem zvuka tako da imate jedan prijatan ambijent da u njemu postojite, plutate, kontemplirate. Sat vremena užitka:
https://astralmagic.bandcamp.com/album/experiences-in-hyperspace
Wizard Master su ranije izdavali za Forbidden Place ali pošto su Italijani, ništa nije prirodnije nego da novi album, Ablanathanalba izađe za kultni sardinijski Electric Valley Records. Wizard Master nisu izgubili ništa od svog prljavog doom šarma pri transferu pa je Ablanathanalba serija okultnih, satanističkih gruv-komada sa naslovima poput Acid ili Funeral Boogie. Sjajno to i danas zvuči, onako na korak od toga da se raspadne u svakom momentu, ali šarmantno da se raspadne, sa mračnim a prijemčivim rifovima i nestašnim, drogeraškim pevanjem. Lepota.
https://evrecords.bandcamp.com/album/wizard-master-ablanathanalba
Čileanski Some Pills For Ayala ima album Sleep Walker i ovo je vrlo prijatan stoner rok koji je sav napisao i odsvirao jedan čovek, Néstor Ayala Cortés. I zvuči impresivno. U prvom redu, produkcijski je ovo vrlo vrlo solidno, sa samo malim detaljima koji ukazuju da pričamo o, jelte, studijskom produktu jedne osobe, a sa toplim zvukom gitare i odličnim multitrekovanim vokalima koji muzici daju prijatan psihodelični preliv. U drugom redu, pesme su lepe, napisane relaksirano, sa gruvom u prvom planu ali sa prostorom da rifovi i melodije prodišu i ovo se sluša s velikim guštom:
https://somepillsforayala.bandcamp.com/album/sleep-walkers
Izvanredni meksički prog-hard-rokeri Rostro Del Sol su svoj izvrsni debi album od pre dve godine sada reizdali sa nekoliko bonus pesama i pošto oni kod mene imaju beskonačan kredit, evo da ukažem: Rostro Del Sol (Stolen Body Release) je izašao za Stolen Body Records a što je britanski izdavač čiji katalog vredi istražiti i ovde neke pesme sa debi albuma imaju i dodate vokale, a što je vrlo simpatično, sa prirodnim bluz-prelivom preko muzike koja već ima izraženu bluz komponentu. Ako ste do sada nekako uspeli da izbegnete Rostro Del Sol i pored mog upornog insistiranja, ovo je apsolutno idealna prilika da se upoznate s njihovom magijom:
https://rostrodelsol.bandcamp.com/album/rostro-del-sol-stolen-body-release
Thrash, speed, hardcore, grindcore, te death metal su sledeći na redu. Danski trešeri Demolizer zvuče zdravo i raspoloženo na svom drugom albumu, Post Necrotic Human. Uprkos pretećem naslovu, ovo je feelgood old school thrash metal, sa decidno ’80 mirisom, brzim tempom, rokerskim šmekom i dobrim rifovima. Demolizer znaju da formula ne mora da se smišlja od nule ako je dobra i ako nas je lepo služila poslednjih 35-40 godina pa tako i ovaj album ima atmosfere i krljačine u idealnom odnosu i, prosto, vozi:
https://targetgroup.bandcamp.com/album/post-necrotic-human
Epicenter iz Nju Hempšira su negde između thrash metala i (melodičnijeg) death metala, pa očekujte tipične mid-level vrištave vokale i dosta simpatičnih melodija, solaža, arpeđa itd. na gitarama. EP Flood ima pet pesama sa dosta minuciozno kreiranim narativima i ovde brza i energična svirka nije sama sebi svrha već je deo promišljenijih, jelte, struktura. Pričamo o iskusnoj ekipi sa već dva albuma iza sebe pa Flood pokazuje post-pandemijsku formu i predstavlja Epicenter u vrlo dobrom svetlu:
https://epicentermetal.bandcamp.com/album/flood
Norveški duo Proselytism snimio je svoj novi Demo 2023 u sopstvenoj prostoriji za vežbu ali, mislim, ovo su već ozbiljni likovi sa dva albuma iza sebe i ove tri pesme zvuče odlično čak i u produkcijskom smislu. U muzičkom nema promašaja, Proselytism su mi bili odlični proletos na svom drugom albumu, pa su takvi i sada, mada je muzika sada zapravo nešto sofisticiraniji thrash metal sa elementima blek metala. Svakako dobijamo gomilu zlih, moćnih rifova i superiornu izvedbu. Pratite Proselytism, odlični su. Mislim, Strange God Rising je jedna od najboljih black-thrash pesama koje sam čuo ove godine!
https://proselytismofficial.bandcamp.com/album/demo-2023
Londonski Contract Killer kažu za sebe da KRŠE norme muzičkih žanrova, ali njihov istoimeni EP je prosto prijatan pržački metalizirani krastpank. Contract Killer nemaju neki prebudžen zvuk i jedna pankerska nestašnost u njihovom izrazu (pogotovo u dualnim vokalima) čini veliki deo njihovog šarma, dok same pesme valjaju ukusne rifove koji su svoje prauzore imali na pločama Amebix i Sacrilege. Bend i obrađuje Dig Your Own Grave od Sacrilege da ne bude nejasno kome duguju svoje postojanje i ovih šest lakih komada mi je vrlo ulepšalo dan pa urgiram da se posluša:
https://contractkiller.bandcamp.com/album/contract-killer-e-p
J.O.Y. iz Sidneja su skraćenica za Joke’s On You a i hardkor bend u maniru, da citiram njihovog izdavača, bendova poput Killing Time i Breakdown. Ako volite taj zvuk, seveninčer Fantasy ima sedam pesama dosta dobrog hardkora koji bi super prošao u KST-u 1992. Godine, i ovo mislim kao EKSTREMNU pohvalu:
https://lastriderecords.bandcamp.com/album/fantasy
Long Cold Stare su iz Alabame i njihov album Playing the Perfect Victim ima samo pet pesama ali ovo je vrlo heavy, vrlo zahtevan hardkor/ metal kombo koji potrebuje izdržljivog, radoznalog slušaoca. Bend navodi raspon od Converge, preko Deadguy do Neurosis kao uzore, a svakako bismo mogli da dodamo i Today is the Day na listu jer ova muzika ima i bes i abrazivnost i hermetičnost kakve zamišljate da se postižu ukrštanjem pomenutih uzora. Album je energičan, malo strašan i zarazno zanimljiv:
https://longcoldstare.bandcamp.com/album/playing-the-perfect-victim
Tyranthrope su nemačko-nizozemska ekipa sa debi albumom naslovljenim Metropolis, a koji, kako se sami hvale, pakuje deset pesama u manje od dvadeset minuta. Naravno da je ovo najlakše opisati kao krosover i naravno da Tyranthrope imaju dosta elemenata klasičnog krosovera iz poznih osamdesetih, sa pankerskim, himničnim pesmama i čvršćim, metaliziranim rifovima. Vrlo disciplinovana svirka, solidna lista gostiju (uključujući Franka Blackfirea iz Assassin/ Sodom/ Kreator), dobra produkcija (Dan Swano radio mastering!) i generalno dobar, drusan zvuk i stav. Nisu Tyranthrope sad nešto skršili granice žanra i izmislili nešto novo ali uz ovo se čovek ŠUTIRA uz osmeh na licu:
https://tyranthrope.bandcamp.com/album/metropolis
Berlinski Local Support prže jednostavan, old school hardcorepunk. Album TBA ima deset uglavnom kratkih pesama podrumske produkcije, ali pravoverne energije, sa praštećim gitarama i brzim tempom, mada se tu napravi mesta i za malo gruva uz koji ekipa u skvotu ili klubu pijano posrće pa prospe pivo. Sve na mestu:
https://localsupport.bandcamp.com/album/tba
Wigsplitter su iz Los Anđelesa i njihov metalizirani hardcore spaja ulični gruv sa skoro slamming death metal rifovima. Demo ’23 ima tri pesme i intro i produciran je vrlo solidno, sa bendom koji i izvođački i kompozitorski zvuči prilično zrelo. Daje se za pare koje sami odlučite da date i, eto, ako volite beatdown i srodne hardcore zvuke, ovo je vrlo vredno pažnje:
https://wigsplitterhc.bandcamp.com/album/demo-23
Kao i EP Vengeful Mind francuskih Headbussa. Oni svoju muziku opisuju kao „Paris Fight Music“ a to što se jedna pesma zove Mass Effect ne znači da su nerdovi. Dobro, MALO verovatno jesu, ali ta pesma govori o pozerima na lokalnoj, jelte hardkor sceni i već znate kako muzika zvuči, besno, napaljeno, uličarski. Solidno je ovo, skroz:
https://headbussa.bandcamp.com/album/vengeful-mind
Onda dođu Killing Blow iz Milvokija sa istoimenim EP-jem i njihov beatdown hardcore je prilično umiljat. Mislim, agresivan je, grub, neprijateljski nastrojen, ali ima lep gruv i odlične ženske vokale pa se sve to lepo zguta i posle prijatno podriguje. Bend sebe reklamira kao hardkor ekipu za ljude od preko sto kila, pa eto, znate odmah da li ste ciljna grupa, a ovo izdanje plaćate koliko želite:
https://killingblowwi.bandcamp.com/album/killing-blow-ep
Novi EP švedskih krast korovaca偏執症者 (Paranoid) zove se S.C.U.M. i snimljen je, kažu 2021-2022. godine. Što je korisna informacija jer ovo zvuči kao da je snimljeno dajbože 1992. godine. I to mislim u najboljoj mogućoj konotaciji, ovo je prljavo, direktno, sirovo, fokusirano kao laser, nudeći krastkor krtinu bez poziranja, melodija, metaliziranih rifova ili bombastične, prekomprimovane produkcije. Jedno od najboljih izdanja ovog benda u recentnom sećanju:
https://pndftw.bandcamp.com/album/s-c-u-m
Raid sa Long Ajlenda ima demo Raid Demonstration 2023 i ovo su četiri pesme mučnog, teškog sludge-crust-grind zvuka. Kažem „mučnog“ ali kome se sviđa da mu ne bude prijatno, ovde će naći spretno napravljene pesme, dobar zvuk i nepokolebljiv nihilizam. Pa prijatno:
https://raidband.bandcamp.com/album/raid-demonstration-2023
Uhritoimitus je, jednočlani finski grindcore bend i za razliku od većina jednočlanih grindcore bendova iz celog sveta, odličan je. Tomi S. Koji sve ovo piše, svira i izdaje je vrlo, vrlo solidan muzičar pa mu je i EP Valtion Omaisuutta ubitačan. Ovde imate deset pesama u isto toliko minuta, superniskog štima, debelog „buzzsaw“ zvuka i neodgovorno visokog tempa. Tomi ume da napiše potentan grindcore komad, pa pesme imaju skoro ali ne sasvim nerazaznatljive rifove i hukove, brzina je opasna a pevanje moćno. Nimalo originalno ali razarački:
https://uhritoimitus.bandcamp.com/album/valtion-omaisuutta-ep
Za još superbrzog, kvalitetnog grindcore saunda su tu švajcarski Gorzung. Njihov album Paraphrenia ima šesnaest pesama ekstremno brzog deathgrinda, sa ugodnim, toplim rifovima, satanski visokim tempom i nula dinamike u zvuku. No, u ovom slučaju to mnogo ne smeta – pesme su napisane da budu neumoljivi ispadi nasilja koji traju vrlo kratko i intenzivno a kvalitet svirke i upečatljivost rifova su takvi da drže pažnju sve vreme. Izvrsno! A plaća se po želji!
https://gorzung.bandcamp.com/album/paraphrenia
Odlični su Indusi Gutslit na svom novom, trećem albumu, Carnal. Mislim, nema tu neke filozofije i velikih inovacija ali Gutslit prže dobar, kvalitetan deathgrind, sa pesmama koje zapravo imaju i dosta atmosfere, postepenog građenja teme i ulazaka u lep, prijatan gruv. Ovo nije sve-vreme-svom-brzinom škola deathgrinda već promišljeniji, kvalitetno svirani, dobro produciran materijal za šire nardne mase. Lepo:
https://gutslit.bandcamp.com/album/carnal
Španska momčad Nasty Surgeons ima, kao, šaljivo ime, ali muzika je prilično ozbiljan deathgrind. Anatomy Lessons, četvrti album za šest godina poliva nemilosrdnim tempom i pored uobičajenog rifaškog programa ima i dosta upečatljive melodičnije solaže. Nisu Nasty Surgeons ni preterano maštoviti ni preterano ekstremni ali solidno drže sredinu terena i zabiju po koji gol iz kontre. Ako volite deathgrind, vredno da se odvoji uho. Samo da imate pri ruci neki antiseptik:
https://nastysurgeons1.bandcamp.com/album/anatomy-lessons
Najjači grindcore ove nedelje, pak, stiže iz Češke. Veterani Lycanthrophy, aktivni još od kraja prošlog veka su sa svojim tek trećim abumom (ali zato imaju desetine splitova), On the Verge of Apocalypse naprosot RAZBILI. Ovo ima osamnaest pesama izuzetne brzine i tehničkih kvaliteta sa bubnjarem koji se praktično poigrava sa ritmovima od kojih vam se čini da bi se i robot vezao u čvorove, i sa ostatkom benda koji ne pokazuje ni trunku milosti. Ovo je svirepo, a zarazno do bola, puno rifčina, rafalnih blastbitova, životinjskih vokala i producirano odlično. Apsolutno pobednička ploča za Horror Pain Gore Death Productions.
https://hpgd.bandcamp.com/album/on-the-verge-of-apocalypse
Gamma Knife iz Judžina u Oregonu nisu isto što i Gamma Knife iz Kanade, a koji je jednočlani demo bend. Ovaj Gamma Knife ima pet članova i verovatno najmanje jednog Srbina u postavi jer je omot demo snimka nazvanog samo Demo očigledno skeniran iz nekog srpskog udžbenika. Srpski, što bi rekli kod nas, svet. Enivej, ovo je SJAJAN, sirov ali dobro napisan i odsviran recimo death-thrash metal mada sa dosta hardcore i crossover elemenata. Tri pesme na demou nude dobar gruv i rifove a posebno mi je slatka vokalna interpretacija pevača Trucka koji pored deathmetalskog šaputanja/ urlanja povremeno zavrne u skoro narodnjački triler. Vrlo lepo i vredno dalje pažnje:
https://gammaknife2.bandcamp.com/album/demo
Brajtonski Lavinia Whateley su već proletos imali jedan odličan EP a novi, Eidolon, nastavlja u istom smeru. Dakle, dobili smo još tri pesme energičnog, moćnog death-thrash metala sa zlim, pretećim rifovima, zverskim vokalima i svirkom koja je strastvena i disciplinovana u isto vreme. Lavinia Whateley se bave lavkraftovskim užasima i „eldrič“ tematikom ali mene njihova muzika ispunjava samo radošću i poletom. PLUS ovo plaćate koliko sami poželite:
https://laviniawhateley.bandcamp.com/album/eidolon-ep
Švedski duo Cryptorium snimio je svoj prvi demo, Cryptic Bloodlust Demo ´23 i, mislim, dobro je da su stavili „23“ u naziv jer ovo zvuči kao da je teleportovano iz 1989. godine. Cryptorium i sami kažu da sviraju old school chainsaw death metal pa je i muzički i produkcijski ovo praktično premotavanje u praskozorje death metala i ako ste jedan od onih old school zilota kojima su Dismember ili Entombed odmah na prvim albumima bili isuviše upeglani, ovo će vas oduševiti. Daunloud je besplatan:
https://cryptoriumband.bandcamp.com/album/cryptic-bloodlust-demo-23
Naravno da niste jedini koji povremeno pomisle kako u death metalu ima premalo bendova, albuma i muzike generalno koji se tematski fokusiraju na medvede. Evo, Ursus Maximus iz Virdžinije su sav svoj identitet bazirali na, jelte, grizliju. EP The Apex Shredator ima napaljenog grizlija na omotu, tri pesme gruverskog, ali poštenog, napadačkog death metala sa medveđom tematikom, dobrim pevanjem, dobrim solažama, te mrvećim, moćnim ritmovima i sasvim solidnu produkciju za prvo izdanje. Ovo je i dovoljno karakterna muzika i Ursus Maximus nisu bend koji samo prolazi kroz tuđe ideje pa, ako na stranu stavim njihov poziv da radite kokain i činite kriminalne prestupe, mogu da ovo izdanje preporučim bez rezervi. Mislim, plaća se koliko sami izdvojite:
https://ursusmaximus.bandcamp.com/album/the-apex-shredator
Mauled to Death su i sami medveđe orijentisani. Ovaj – slutim jednočlani – bend iz Vankuvera svoje eponimno debi izdanje je stavio u omot ovenčan moćnim grizlijem a muzika je, uh, instrumentalni death metal. Prosto je šteta da ovde nema malo medveđih urlika, i, da se razumemo, ovo je na kraju krajeva samo jedan baja koji prolazi kroz neke svoje ideje u spavaćoj sobi, ali… simpatično je.
https://mauledtodeath.bandcamp.com/album/mauled-to-death
Ekvadorski Fleshless Entity se ne bave medvedima i zapravo njihova muzika tematizuje okultizam, antihrišćanstvo i takve, suptilnije, jelte, duhovnije teme. No materijal na albumu Unborn Rising je mesnati, drusni death metal, bez sad nekih PRETRANIH cerebralnih uzleta, ali dovoljno elegantan, pametan i maštovit za moje potrebe. Fleshless Entity ne mrdaju daleko od žanrovske sredine ali po kvalitetu nisu osrednji i vrlo ubedljivo zvuče na svojoj prvoj dugosvirajućoj ploči za nekih osam godina rada:
https://fleshlessentity.bandcamp.com/album/unborn-rising
Death Warmed Over iz Sinsinatija se inspirišu death metal bendovima prve generacije pa onda i njihov prvi EP, posle MASE singlova, naslovljen Trench Warfare zvuči kao nešto ispalo iz devedesetih. Istina je i da su Death Warmed Over osnovani još 1995. godine a da tek poslednjih par rade ozbiljnije i snimaju redovnije, pa pesme na ovom materijalu svakako profitiraju od dužeg perioda, jelte, krčkanja na šporetu. Nisu Death Warmed Over sad nešto specijalno inovativni, da se razumemo, a u skladu sa imenom, ali njihov ’90s death metal je ubedljiv, gruverski i prijatan pa pozdravljam izlazak ovog EP-ja i nadam se daljem radu:
https://deathwarmedover.bandcamp.com/album/trench-warfare
Meksički Criptas sa istoimenim debi albumom nudi vrlo ugodnu kombinacju old school death metal i crustcore formula. Nema tu velike filozofije, pesme su prijatno predvidive, a zvuk, naravno, težak i debeo, no, album vrlo lepo curi i iako možda predugačak sa svojih 35 minuta vrlo ujednačene svirke, generalno nudi solidne pesme:
Kanadski Serpent Corpse sa prvom albumom, Blood Sabbath (!!!!) idu na priličnu siguricu. Ovde nema nekakvih eksperimentisanja sa formatom i Blood Sabbath je old school death metal, jelte, proverenih, tradicionalnih vrednosti i dosta dobrog zvuka. Serpent Corpse valjaju simpatične, hipnotičke rifove i imaju pesme koje idu uglavnom teško, sporo pa onda i pomalo brzo, u jednoj finoj, spontanoj smeni tempa i atmosfera. Superprijatno, briljantno napisano, majstorski izvedeno. Užitak:
https://serpentcorpse.bandcamp.com/album/blood-sabbath
Teksašani Dread imaju demo Excuse Mercy for Punishment i ovo su dve pesme death metala premijum kvaliteta. Dread imaju i zvuk i rif, i težinu i okretnost i mada njihova muzika nije maksimalno agresivna sve vreme, ona majstorski priprema slušaoca na poentiranja i sahranjivanja dobro odmerenim pančlajnima. Vrlo ubedljivo, vrlo solidno producirano i mislim da smo već sad spremni za album. Plaćate koliko želite:
https://dread11.bandcamp.com/album/excuse-mercy-for-punishment
A onda Pains iz Ilinoja RAZBIJAJU na svom EP-ju Smoldering Willows / The Suffering Is the Point. Ovo je death metal ali sviran kao grindcrust, sa superniskim štimom i preteškim zvukom, ali napucanim, eksplozivnim pesmama koje mešaju rafalne blastbitove i disonantne gitarske ubode za maksimalnu, jelte, bol. Ogromna razlika u dužini između dve pesme ali obe su izvrsno spravljene i preporučujem slušanje odvrnuto do daske da biste pravilno osetili potrebnu količinu bola:
https://painsusa.bandcamp.com/album/smoldering-willows-the-suffering-is-the-point
Ethereal Rot iz Portlanda (ali u Mejnu) imaju drugi EP, Cadaverine Skies i mada se bend predstavlja kao tech-death ekipa, ovo je mnogo bliže lavkraftovskom, podzemnom old school death metalu sa samo malo blek metal začina. Mislim, kvalitet svirke i produkcije su neupitni, ali pesme su sporije, teške, valjajuće planine rifova i demonskih vokala. Opasan pećinski gruv i onda obrada Job for a Cowboy na kraju. Lepo:
https://etherealrot.bandcamp.com/album/cadaverine-skies-ep
Solipcyst iz Mineapolisa na svom prvom demo snimku, Solipcyst – Demo imaju pesmu koja se zove Anal Railgun i to je manje-više sve što trreba da znate o njihovom death metalu. Mada, zapravo, ovo je gruverskije i bolje nego što se nadate. Četiri pesme, od kojih je poslednja korektna obrada Priestove Breaking the Law, a cenu određujete sami:
https://solipcyst.bandcamp.com/album/solipcyst-demo
Italjanski brutal death metal sastav Putridity snimio je neke stare pesme ponovo i EP Greedy Gory Gluttony prikazuje ih u novom svetlu sa, jelte, novom produkcijom i više od decenije akumulirnaog iskustva. Ovo je vrlo hermetičan, da ne kažem neproziran brutal death metal sav u blastbitovima i zbrljanim hromatskim rifovima gde se skoro ništa ne razaznaje sem ako se ne usredsredite iz sve snage. Meni se taj vrlo hardkor odnos ka muzici dopada, ali potencijal za dosezanje šire publike je, jelte, minimalan. No, ako ste i sami ljubitelj death metala koji prezire i samu pomisao na komunikativnost, ovo je idealno za vas:
https://putriditydeathmetal.bandcamp.com/album/greedy-gory-gluttony
Stižemo na kraj da pregledamo heavy metal i krosžanrovske forme a stigao je i novi Beastial Piglord. Churchwarden: Songs Of Wizards And Weed je solidnih dvadesetsedam minuta psihodeličnog industrijskog gruva, a po ceni koju sami određujete kako ste već navikli od ovog momka iz Sjeverne Karoline, s tim što je ovo izdanje možda otvorenije okrenuto slavljenju psihoaktivnih supstanci. Tjun in, trn on, zon aut, kako bog zapoveda:
https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/churchwarden-songs-of-wizards-and-weed
Mile End iz Ontarija su prikupili svoje demo-singlove i izdali Promo 2023, jedan lep EP energične, čak i malo brutalne svirke. Iako se samoidentifikuju kao hardcore bend, ovo se svakako kvalifikuje i za „post“ prefiks, sa dosta širom paletom zvuka, ali svakako sa fokusom na surovom, plesnom, energičnom gruvu. Odlična produkcija za materijal koji diže najmanje 200 iz benča a ne deluje pritom ni najmanje mačo:
https://newmoralityzine.bandcamp.com/album/promo-2023
Kako rekoh pre par nedelja (ili prošle nedelje? NE ZNAM MOZAK MI SE ISTOPIO VREME VIŠE NEMA NIKAKAV SMISAO), retko ovde pominjem power electronics izdanja jer je većina onog na šta nalećem metodom slučajnog uzorka smeće, ali izuzeci se valjaju napraviti kada čoveka zaskoči nešto dobro. To dobro je u ovom slučaju nenaslovljeni split album dva španska harsh noise projekta, Tube Tentacles i Amphetamine Onanism. Iako oba projekta imaju naglašeno, jelte, porno/ kinki imena, muzika je kvalitetan, pošten power electronics na obe strane. Tube Tentacles nudi jednu, nešto meditativniju kompoziciju od petnaest minuta, sa lepom teksturom i postepenim, uverljivim razvojem događaja, nalik na, na primer, japanski kultni projekat Aube, a pritom je naslov jasan omaž velikom Junjiju Itou. Amphetamine Onanism svoje ideje razbija na male, dvoipominutne komade nemirnije energije i interesantnih istraživanja spektra zvuka koji proizvodi srazmerno skromna oprema. Odlično izdanje koje plaćate koliko poželite:
https://brutalarratiarecords.bandcamp.com/album/n-t-split
Volite li progresivni heavy metal sa simfonijskim uzletima? Onda će vam, korektno nazvani švajcarski kvintet Atomic Symphony biti veoma po volji. Aktivni od kraja prve decenije ovog veka Atomic Symphony su upravo izdali svoj treći album, Nemesis i ovo je vrlo sigurno napisan, lepo produciran opus progresivnog roka i metala na tragu Dream Theater i Symphony X ali sa sopstvenim, jelte, zvukom. Na taj zvuk utiču i niži štim i često dosta mračni rifovi između uzleta melodije, ali jedan od najupečatljivijih elemenata svakako daje izvrsna pevačica Jasmin Baggenstos. Ova žena ima moćan, rokerski glas a izvrsnu klasičnu tehniku i opasnost da vas ostatak benda smori previše „tehničkom, zanatskom svirkom (ako ste, jelte, neko ko ne traži samo to od muzike) je uvek uspešno kompenzovana njenim vokalnim akrobacijama. Vrlo, vrlo solidno:
https://atomicsymphony.bandcamp.com/album/nemesis
Sa imenom kao što je Wyld Timez očekivali biste da bend iz Klivlenda zvuči kao sleaze metal ekipa sa Sanset stripa cirka 1987. godine, ali zapravo prvi album, Nefarious Instinct, zvuči mnogo bliže speed-metal-sreće-Motorhead-u-kafani formuli. I dobro zvuči. Ovo je producirano tvrdo, debelo, a odsvirano poletno i rokerski, sa dosta gruva iako su pesme uglavnom speed metal koljačine, ali bez tipičnih „blackened“ vokala. Hoću reći, ovo mogu da slušaju i pankeri, i metalci i rokeri, svi da se zajedno napiju i naprave šutku jedinstva, mira i prosperiteta. Superprijatno:
https://wyldtimez.bandcamp.com/album/nefarious-instinct
Zagrpečani Pogavranjen inače sviraju avangardni blek metal ali sa albumom Ciao! su napravili iskorak u kako kažu „First and last – but never the less, extremely poor attempt at radio friendly pop music“. No, mislim da su prema sebi ovde preoštri. Ciao! je vrlo dobar album „alternativne“ muzike koja je negde između noise rocka, post metala i, dobro, nekakvog indie-popa. Ne kažem da ovo ne bi moglo da se pušta na radiju, ali sigurno ne između blokova „stvarne“ pop muzike, pa verujem da publika koja sluša metal ovde ima da nađe mnogo toga sebi bliskog.
https://noprofitrecordings.bandcamp.com/album/ciao
Feuerschwanz su nastali kao parodija na nemačke epske metal bendove ali su se s vremenom i sami transformisali u jedan od njih. Novi album, Fegefeuer, jedanaesti po redu je, prosto rečeno, žurka od početka do kraja. Ovo ima zmajeve, vikinge, pirate, raspevano je, veselo, bez obaveza a profi napravljeno, i čovek naprosto ne može da sad sedi i nešto mnogo analizira filozofiju oko celog projekta kad mu je sve vreme tako lepo:
https://feuerschwanz.bandcamp.com/album/fegefeuer-2
Kanađani Jaodae imaju puno progresivnih ideja na svom novom albumu, Nest of Veins. Ovo nije progresiva-ali-u-stvari-djent kako to danas mnogi madi bendovi shvataju i mada Jaodae uglavnom trpaju dobar srednjetempaški gruv, njihova muzika izlazi iz okvira esktremnog metala, dodiruje se i sa fankom i džezom, ali generalno ostaje unutar nrdovske teritorije mathcore pravovernosti. Dobro je to, vredi čuti!
https://jaodae.bandcamp.com/album/nest-of-veins
Nita Strauss, gitaristkinja Alicea Coopera i nekada jedna od dve lid gitare u The Iron Maidens, snimila je novi solo album, The Call of the Void. Ovo je, kao se i očekuje od žene sa pirotehničkim pristupom svirci, i titulom „imperatorke šreda“ u suštini „shred“ album ali Nita nikada nije zaista bila PRE SVEGA tehničarka, već žena koja svira sa ukusom i maštom. Otud je ovo album razigranih gitara, ali i mnogo gruverskog, modernog zvuka. Na primer, singl The Wolf You Feed je u suštini melodični metalcore sa raspevanim refrenima i malo shred soliranja. Druge pesme u sebi imaju dosta elektronskog zvuka itd. Generalno, ovo je premelodično, pre“televizijski“ za moj ukus, ali Nitu cenim i podržavam već godinama pa ne mogu da lažem da uz ovo nisam malo i sa odobaravanjem klimao:
https://nstcotv.bandcamp.com/album/the-call-of-the-void
Za epski, teatralni power metal ove nedelje treba otići u postojbinu opere, Italiju. Winterage imaju treći album, Nekyia i ovo je simfonijsko-operski opus raskošnog, bučnog metala koji uspeva da spoji ženski mecosopran i gudače sa denflovanim gitarama i bubnjem koji rešeta duplim kikovima kao da je municija besplatna. Nekyia je producirana glasno ali se detalji dovoljno dobro čuju a što je vrlo bitno jer je ovo minuciozno napisan album u kome simfonijski elementi nisu samo začin već daju neke od osnovnih tema i melodija pesmama. Raskošno, i, kako i bend sam kaže, bombastično, teatralno i zabavno:
https://winterage.bandcamp.com/album/nekyia
Kanađani Withering Scorn debituju albumom Prophets of Demise i ovo je energičan, atmosferičan heavy metal koji mejdnovske teme i melodije spaja sa proto-thrash ritmikom. Dakle, sve je tvrdo, rifaški, glasno producirano, mošerski ali su pesme i dalje pune melodičnih elemenata a pevač se maksimalno trudi da spoji epsko i muževno u svom izrazu. Sasvim korektno, rekao bih:
Moskovljani Abrin imaju novi EP sa samo dve pesme ali su ovo dve vrlo solidno producirane i napisane pesme. Naslovna, Будь собой до конца je himnični, poletni metal komad koji, jelte, podstiče slušaoca da bude svoj do kraja i ovo ima tu top-40 dimenziju iako je u suštini žešće i surovije od nečeg što biste generalno puštali na radiju. Ima tu kiča ali simpatičan je. Druga je obrada starog ruskog metal bena E.S.T. (a čijem je pevaču Žanu Sagadaevu, koji se ubio 2009. godine, ovo izdanje i posvećeno) i njen narodnjački speed metal mi je veoma lepo legao. Abrin imau isuviše „plastičnu“ produkciju za moj ukus, ali su energični i dobrohotni i ovo se mora čuti:
https://abrin.bandcamp.com/album/–2
Empyrean Blade iz Njukasla su svoj eponimni prvi EP grafički stilizovali da vas odmah asociraju na klasične Final Fantasy igre, ali pre nego što opsujete da nema šanse da slušate neko otaku sranje, da napomenem da je muzički ovo vrlo uredan power metal. Dakle, melodično, brzo, energično, himnično, znate već. Za mene je ovo i premelodično, ali Empyrean Blade sviraju srčano i producirali su se pristojno pa svakako mogu da smrknuto pozdravim visok tempo obe pesme i klimnem glavom:
https://empyreanblade.bandcamp.com/album/empyrean-blade
Ove nedelje imamo dva albuma nedelje, jer sam budala i nisam mogao da se odlučim između dva zaista prejaka izdanja. Za početak, Ripple Music ima fantastičan debi album australijskog projekta The Far Outs. Začet kao usputni projekat benda Grand Atlantic, The Far Outs na istoimenom albumu donosi prljavi, nestašni rokenrol koji će vas posle prvih par taktova vratiti u kasne šezdesete i garažu u kojoj su The Kinks izmenili istoriju popularne muzike snagom distorziranog, kompulzivnog rifa. Izdavač pominje i The Sonics i the Easybeats kao reference, i sve je to na mestu – ovo su kratke, kompaktne rok pesme sa izvanredno pogođenim zvukom i jako prirodnim, organskim izvedbama. Ako volite garažni rok šezdesetih, sa ovim ne da ne možete da promašite nego ćete biti u suzama. Izuzetno izdanje jedne i inače sjajne etikete:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/the-far-outs
A onda tu je i novi Froglord. Bristolski stoner majstor i na novom albumu održava opsesiju vodozemačkom epikom – naslov je Sons of Froglord – a muzika mu je sada malčice udaljena od doom metala i bliža nego ikad sržnom spoju bluza, psihodelije i hard roka iz kog je izraslo sve ono što doom i stoner bendovi danas sviraju. Bez sve šale, mislim da Froglord, koga sam uvek voleo, nije nikada bio toliko dobar kao na ovom albumu sa efikasnim rokenrol pesmama koje ne robuju „doom“ estetici već je koriste koliko je prijatno, držeći se pre svega odličnog gruva i bluzerskog šmeka. Fantastično:
https://froglord.bandcamp.com/album/sons-of-froglord
