Iako nisam neki specijalno istorijski nastrojeni gik, nije da nemam nikakve inklinacije ka istorijskoj fikciji. Kao dete sam rado čitao romane Henrika Sjenkjeviča koji su se bavili krstaškim ratovima i turbulentnom istorijom Poljske i Litvanije tokom prelomnih momenata sedamnaestog veka. U tom smislu, nije mi bilo strano ni da pročitam Cossacks 1: The Winged Hussar, odnosno prvi u planiranom nizu albuma koji se bave istim istorijskim periodom i istim teritorijama, dajući hroniku života mladog pripadnika husarske konjice, Litvanca Karlisa a koji se odmetnuo i pridružio Kozacima, zgađen sistematskim ubijanjem koje je njegovoj husarskoj jedinici naređeno.
Ovaj album izašao je prošle godine, prvo u originalu (kao Cosaques, Tome 1 Le Hussard ailé), na Francuskom jeziku za belgijski Le Lombard, da bi ga onda Cinebook preveo na Engleski a digitalno izdanje, koje sam ja i čitao je do nas stiglo takođe prošle godine posredstvom inicijative Europe Comics. U međuvremenu nismo dobili drugi album u Engleskom prevodu ali je i ovaj jedini koji imamo u dovoljnoj meri zaokružena priča da ga čovek pročita i bude zadovoljan a da sa pozitivnom anticipacijom očekuje najave narednih nastavaka.
Već sam pomenuo Sjenkjeviča u prvom pasusu. Poljski Nobelovac je svoju trilogiju začetu romanom Ognjem i mačem krenuo da objavljuje 1884. godine, sa namerom, kako ga citiraju, da ohrabri srca Poljaka koja su već stotinak godina bila slomljena podelom Državne zajednice Poljske i Litvanije. Radnja romana je smeštena u Ukrajinu sa početkom u 1648. godini pa tu postoji mnogo poklapanja sa stripom o kome danas govorimo, koji je takođe smešte u Ukrajinu, samo 14 godina ranije, baveći se komplikovanim ratovanjima na ovim prostorima. Neću da kažem da je strip izbačen 2022. kako bi se na bilo koji način nadovezao na aktuelnu agresiju Rusije na Ukrajinu – na kraju krajeva ovakvi albumi nastaju mnogo duže nego što bi bilo potrebno za ovu vrstu brze reakcije na aktuelna dešavanja – ali jeste došao u zgodnom trenutku da se malo pretrese istorija ovog regiona i vidi koliko je tu vekovima bilo sukobljenih naroda.
Iako bi, naravno, bilo zanimljivije da su autori stripa poreklom iz, jelte, regiona, ovo su ipak pravili Francuzi. Scenarista Vincent Brugeas je, KAKVE LI KOINCIDENCIJE, diplomirani istoričar ali njegova biografija kaže da je, bežeći od porodične tradicije odlučio da se ne bavi podučavanjem već da proba da se izdržava od pisanja. Još u srednjoj školi su se on i crtač Ronan Toulhoat upoznali i zbližili pa iako je Toulhoat učio za inženjera, njegov izbor profesije je na kraju bilo da postane crtač i ilustrator. Brugeas i Toulhoat su rešili da se zajednički oprobaju u medijumu stripa pa im je prvi zajednički rad, nazvan 109, objavljen za Akileos 2010. godine nudeći alternativnu istoriju Drugog svetskog rata. Posle nekoliko albuma u ovom serijalu usledilo je pivotiranje na „pravu“ istorijsku fikciju sa Ira Dei za Dargaud, serijalom smeštenim u Vizantiju 11 veka, a koji je izbacio tri albuma. Toulhoat je u međuvremenu radio i na raznim filmovima i videoigrama, dok je Brugeas sa crtačem Thomasom Legrainom uradio serijal The Regiment, baveći se britanskim SAS trupama u Severnoj Africi tokom Drugog svetskog rata.
Na Cossacks su se Brugeas i Toulhoat udružilii sa koloristom po imenu Yoann Guillo čiji su snažni, ubedljivi kolori uveliko oživeli ovaj album i dali mu jaku dinamiku. Guillo već na početnim tablama perfektno uklapa svoje gradijente da kod čitaoca ostavi snažan utisak kombinacije dima, magle, vreline krvi i zalazećeg sunca dok protagonist Karlis posmatra bojno polje prekriveno telima. Njegov šlem je bačen na zemlju a mladićevo lice užasnuto, pa uprkos pohvalama vođe njegove jedinice, Karlis rešava da odmah tu, pored obale Dnjepra, negde južno od Kijeva, dezertira iz Husara.
Krilati Husari, elitna poljsko-litvanska teška konjica, bili su jedan od najvećih aduta ove zajednice država u ratovanjima između ranog šesnastog i poznog osamnaestog veka. Ne samo dobro opremljeni za borbu – sa asortimanom hladnog i vatrenog oružja i oklopa – Husari su bili i vizuelno dizajnirani da uteraju strah u kosti noseći na leđima krila napravljena od perja ptica-grabljivica postavljenih na posebne ramove.
Ova vojska ratovala je sa mnogo različitih protivnika, od Šveđana i Rusa do Turaka Osmanlija, a ovaj partikularni strip se događa u godinama koje prethode velikom ustanku Bohdana Hmeljnickog, atamana ukrajinskih Kozaka iz Zaporožja, započetom 1648. godine sa namerom da se poljsko-litvanski uticaj oslabi a u Ukrajini stvori nezavisna kozačka država. Hmeljnicki nije, dakle, bio samo vojskovođa već i ambiciozni državotvorni političar koji je na kraju ustanka sa Rusijom sklopio sporazum o zajedničkom caru, čime je Ukrajina efektivno izašla izvan poljske sfere uticaja i bila pripojena Rusiji. Naravno, danas će svaka šuša imati svoje mišljenje o tome da li to dokazuje da Ukrajina mora da zauvek pripada Rusiji pa je time trenutna agresija apsolutno opravdana, ili, naprotiv, dokazuje da se Hmeljnicki iz ovog ili onog razloga kladio na pogrešnog konja i osudio Ukrajinu na tri i po veka maltretiranja, ali ovaj strip zbog svega toga svakako ima veoma interesantan, veoma dinamičan vremenski period da se u njemu dešava.
No, i pored gomile naroda i frakcija koje se u Cossacks 1: The Winged Hussar sukobljavaju (ili sarađuju), jer tu su pored Poljaka, Litvanaca, Kozaka, Husara, Rusa, Turaka, Moldavaca itd. još i Tatari, ovaj je strip zapravo napisan tako da se sva ta istorijska natezanja prikažu iz perspektive ljudi sa samog, jelte, terena. Ovde ne pratimo vojskovođe, visoku vlastelu i vladare*, već pre svega ljude koji žive skromnim životima – bilo kao najamna vojska, bilo kao stočari i ribari – i koji imaju svoja mišljenja i svoje ambicije vezane za promenljive istorijske okolnosti u kojima žive ali su, vrlo jasno, vrlo očigledno, osuđeni da idu tamo kuda moćniji ljudi od njih odlučuju.
*nenamerna asonanca je najbolja asonanca
Otud je motiv husarskog konjanika, Karlisa, koji dezertira iz svoje jedinice i pridružuje se Kozacima dobro odabran kao centralni pokretač radnje. Ne samo da Kozaci – koji bi trebalo da su prirodno sumnjičavi što u njihove redove dolazi neko iz ipak druge vojske pa još tvrdi da to radi kako bi ih upozorio da će Husari uskoro udariti na njih i da neće imati milosti – pokazuju priličnu dozu poštovanja za momka koji je zapravo uspeo da čitavu čestu Husara nekoliko dana zavlači po okolini Dnjepra i da ne bude uhvaćen, već i njegova matična jedinica, predvođena veteranom Sigismundom u kasnijem toku priče odstupa od svojih naređenja kada ovaj uluči priliku da uhapsi Karlisa i njegovu izdaju kazni na najstroži način.
Scenario ovde stavlja u interesantan kontrast dve legendarne vojne formacije a koje predstavljaju i različite poglede na svet dva naroda – ili dve grupe naroda – iz kojih dolaze. Husari, naravno, reprezentuju u ovom trenutku snažnu državnu zajednicu koja ima izvesne imperijalne ambicije na teritoriji Ukrajine, dok su Kozaci slobodoljubivi i radije će prići ruskom caru koji ih u ovom trenutku ne napada nego da saviju kičmu pred Poljacima i Litvancima.
No, sam Karlis ima mnogo prizemljeniju, ličniju perspektivu. Njegov motiv za dezertiranje i pristupanje Kozacima je pre svega jer je umesto slave na bojnom polju u svojoj prvoj bici prisustvovao pokolju – a dalja naređenja su pokazala da je ovo modus operandi do daljnjeg, sa idejom da se pod pretnjom smrti razoružaju svi civili u Ukrajini kako ništa ne bi stajalo na putu poljsko-litvanskoj moći – a iako se pokazao kao dobar borac, on je originalno učio da bude teolog (pristupivši Husarima tek nakon smrti starijeg brata koga je porodica za to opremala) pa mu je ideja da hrišćanski narodi ratuju i ubijaju se međusobno, pored osmanlijske pretnje koja se nad svima njima nadvila – apsurdna.
Cossacks 1: The Winged Hussar ne pokušava da na svojih šezdesetak strana raščivija sve kompleksnosti ovog istorijskog perioda i radije, a i mudrije, fokus stavlja na likove, prevashodno Karlisa i njegov trud da se dokaže Kozacima kao legitiman saveznik, koristeći svoj status progonjenog dezertera kao mamac kojim će usporiti husarsku policijsku, jelte, akciju po Ukrajini*, barem dok Kozacima ne stignu pojačanja. Pored Karlisa tu je nekoliko mlađih i starijih likova, među njima veteran Saško, ali i tajanstvena Tatarka Zahra koja jaše sa Kozacima, malo govori i savršeno se služi lukom i strelom.** Ova mala ekipa sledi Karlisa u nizu gerilskih napada na husarske snage, kako bi usporili njihovo napredovanje i dali Kozacima vremena da se pregrupišu i spreme za odbranu…
*U kojoj im pritom pomaže Juri, jedan od „registrovanih“ Kozaka, odnosno Kozaka koji su stupili u službu poljskog kralja i dobijaju za to platu
**a u vreme kada već i većina Kozaka koristi puške kao primarno sredstvo borbe na daljinu
Strip je, dakle, razumno romansiran i tu se jedan deo prostora troši i na interpresonalne odnose pa čak i naznaku erotske tenzije, ali Brugeas ne preteruje sa fikcionalizacijom i, uz sve žanrovske elemente koje ćete ovde prepoznati, Cossacks 1: The Winged Hussar uspeva da očuva dobru meru istorijske verodostojnosti, barem po tonu i načinu na koji su složeni odnosi među vojskama i narodima sažeti. Priča otud ima zapravo shvatljiv zaplet, razvoj i rasplet na kraju koji, sasvim jasno, pokazuje da je ovo samo epizoda u ratu koji će trajati još dugo.
Grafički, Cossacks 1: The Winged Hussar je simpatično rađen sa karakternim likovima – a koji svakako jesu malčice „stripovski“ prestilizovani i često nose mnogo manje odeće na sebi nego što bi bilo očekivano za one krajeve – i dinamičnim lejautom tabli. Toulhoat uspeva da mu desetine muških likova sa brčinama i puškama ne izgledaju sve identično a Guilloi kolori rade ogroman deo posla i u scenama gde se ćuti i komunicira samo pogledima, i u scenama jahanja preko prostranih, impresivnih tajgi, a onda i u scenama visceralne borbe i pokolja koje imaju kinematsku dimenziju.
U celini, Cossacks 1: The Winged Hussar je pristojan, interesantan istorijski strip koji, rekao bih, nalazi pravi meru interpersonalne drame da komplikovanom istorijskom narativu da opipljiv ljudski sloj a da opet ne odvuče priču u nekakva psihologiziranja i sapunske opere. Grafički prijemčiv, ispripovedan sasvim ekonomično, on je u dovoljnoj meri zadovoljio moje potrebe i zaintrigirao me da čekam nastavak. Amazon ga prodaje ovde.
