Jazz Nedeljom je zamišljen kao serija vinjeta koje će ići (možda ne?) svake Nedelje, nudeći preporuku u vidu jednog jazz albuma koji sam tog dana slušao. Ovo nema pretenziju da bude ni ultimativni prikaz neke klasične ploče niti otkrivanje nekog budućeg klasika, već zaista samo to, da se kažu reč-dve o albumu koji sam tog dana rado slušao. Ponekada će to biti stare, proverene klasične stvari, ponekada najnovije izdanje koje sam izvalio na Bandcampu, hoću reći, neće biti pravila. Kako i treba. Kako i mora.
Ove nedelje nisam mogao da se odlučim između dva albuma koja sam najviše slušao tokom tih nekoliko dana pa sam na kraju rešio da odradimo oba jednim potezom. Na kraju krajeva, mislim da se ove dve ploče skladno dopunjuju i da će pokriti širok spektar potreba našeg čoveka za (avangardnim) džezom, a i leto je, vrućina je i nekako je prikladno da ovo budu samo kraći, neobavezni osvrti na dva muzička projekta koja dolaze iz različitih delova sveta i različitim jezikom govore iste stvari.
Ne da ovde ima mnogo, jelte, JEZIKA, oba albuma su uglavnom instrumentalna i, pa, prilično cerebralna i kada koriste ljudski glas to je uglavnom kao još samo jedan izvor zvuka. Zato hajde da obradimo prvo onaj koji ima više emocija, više eksplicitne duhovnosti, više topline.
Perry County World Jazz Ensemble je u ovom slučaju, zgodno, istovremeno ime i sastava i debi albuma koji je taj sastav snimio. Ekipa o kojoj pričamo dolazi iz mesta po imenu Ickesburg iz Pensilvanije – a za koje mogu samo da nagađam da je deo okruga Perry jer mi je po ovoj vrućini teško i da guglam – a gde je glavno ime na koje valja obratiti pažnju Shawn Pike. Ovaj rođeni Delaverljanin (!!!!!) preselio se u Pensilvaniju još kao mlađi tinejdžer a verujem da je u nekom momentu živeo u Teksasu jer mu je Bandcamp stranica za njegove solo radove (ili, preciznije, solo RAD) registrovana na Ostin. Pike na ovom albumu ne samo da svira nekih 6-7 instrumenata među kojima NIJE gitara, već je i, pretpostaviću, glavni autor muzike i aranžmana, a definitivno je osoba koja je postavila čitav koncept i estetiku ovog sastava.
Perry County World Jazz Ensemble je, kako i Pike kaže u tekstu koji dolazi uz muziku, eksplicitno zamišljen kao kombinacija džeza i klasične muzike sa „univerzalnim jezikom koji je u svima nama, svuda na ovom svetu“, odnosno, da prevedemo to na jednostavnije termine, posveta, i to vrlo snažna, muzici koju je pravio nedavno preminuli Pharoah Sanders. Pike na albumu svira uglavnom duvačke instrumente, od alt i bas klarineta, pa do tenor i sopran frule (ili kako biste već VI nazvali „recorder“), ali odrađuje i smene na perkusijama, pa i na klaviru. Ovo je vrlo ferousendersovski po postavci ali je mene posebno impresioniralo da vidim čoveka koji je po vokaciji pre svega gitarista kako se snalazi na drugim instrumentima. Pike gitaru svira od mladosti, u tradiciji američke narodne, akustične muzike i ovih dana često nastupa solo, samo sa akustičnom gitarom.
No, ljubav prema džezu i klasičnoj muzici, ali prevashodno prema „Vibraciji“ koju on navodi kao istinu koja je sveprisutna, se nalazi duboko u temelju ovog albuma, koji, naravno, Pike nije napravio sam. Na alt saksofonu, recimo, ovde nastupa James Nelson, jedan izuzetno pedigrirani muzičar iz Pensilvanije, sa karijerom koja traje duže od četrdeset godina. Tu su i dvojica bubnjara, jedan basista, jedan klavijaturista i čak trojica perkusionista. No, pristup koji Pike i kolege imaju muzici je osvežavajuće sveden, kako i dolikuje nečemu što odaje počast duhovnoj, univerzalističkoj muzičkoj viziji Pharoaha Sandersa.
Naprosto, ovo jeste muzika koja vibrira i diše više nego muzika koja „svira“ i Pikeovi aranžmani su varljivo jednostavni, sa prostim semenom teme od dva ili čak samo jednog tona koja na svojim plećima iznosi ceo komad. Ovo je svakako delom „dron“ muzika, sa pažljivim, neužurbanim ređanjem slojeva zvuka preko ovog osnovnog zametka kompozicije i prijatnim „etničkim“ začinima prevashodno u domenu udaraljki i duvačkih instrumenata koje svira Pike. To da on sam nije po profesiji pre svega duvački muzičar se zapravo uopšte ne oseća na albumu – delom jer kompleksnije solo momente preuzima Nelson, ali delom i jer Pike vrlo duboko razume da u osnovi Sandersovog izraza na kraju nisu bili ni brzina ni intenzitet ni složenost svirke nego ton i duh. A koje on pažljivo slaže u miks notu po notu.
Kada ritmova ima oni i sami zvuče „etnički“ i ritualno i ovaj vrlo lepo producirani, uredni ali ne i sterilni album svojim odmerenim pristupom spajanju džeza, klasike i nespecifikovanog folklornog izraza nudi slušaocu elegantan način da provede ugodno Nedeljno popodne.
No, za slušaoca koji će radije da se malo pomuči oko svoje muzike, koji voli kada ga album malo i odgurne od sebe, pa pusti kandže, pa zahteva da mu priđate pažljivo i sa oprezom, usredsređeni kao samuraj koji zna da jedan precizan rez rešava sve, možemo da ponudimo izdanje koje se zove Piotr Dąbrowski / Paweł Sokołowski a na kome sviraju, pogodili ste, Piotr Dąbrowski i Paweł Sokołowski, dva poljska improvizatora i avangardista.
Sokołowski živi i radi u Lođu i, kako je to čest slučaj sa muzičarima koji rade na ivicama onog što prosečan čovek uopšte preoznaje kao muziku, ne samo da je u pitanju agilan svirač raznih duvačkih instrumenata i modularnih sintisajzera već i lokalni „scenski radnik“ koji se bavi promocijom avangardne muzike, i organizacijom adekvatnih muzičkih događaja. U njegove najveće poduhvate do sada spada osnivanje i koordiniranje rada festivala Musica Privata a što je došlo kao logična ekstrapolacija serije koncerata nazvane Precambrian kojoj je takođe on kumovao. Sokołowski, rođen 1987. godine je sarađivao sa više poljskih i inostranih muzičara i snimio gomilu albuma sa avangardnom postavom Dźwięk-Bud a ovaj je album snimio sa Dąbrowskim uživo, krajem prošle godine u Varšavi.
Piotr Dąbrowski, pak, ime deli sa poznatim poljskim režiserom a i sam je sklon vizuelnim umetnostima. Ali i drugim – Dąbrowski je avangardista opšteg usmerenja koji svira, komponuje, piše poeziju i bavi se vizuelnim dizajnom i umetnošću. Za njega je sviranje muzike duhovna aktivnost a u „muzici, sviranju bubnjeva, sebi i svom okruženju nalazi nešto što naziva ’Tokom’“. Pa vi sad vidite. Svakako stoji da Dąbrowski nije tek „bubnjar“ koji će pružiti ritmičku pratnju saksofonosti. Sa iskustvom saradnje sa mnogo poljskih muzičara, uglavnom u Varšavi, i pisanjem muzike za pozorišne predstave i balete, Dąbrowski odnedavno pronalazi mnogo interesantnih mogućnosti u saradnji sa Sokołowskim.
I dvojica muzičara na ovom albumu svakako imaju lepu hemiju. Sokołowski svira tenor, sopran i soparnino saksofone, a Dąbrowski pored bubnjeva i „klasičnih“ udaraljki čuka i u bure i pušta glas, i ovo nije tek običan free jazz album na kome će saksofonista postavljati teme a bubnjar pod njih podmetati ritam.
Mada nije ni neugodno predaleko od toga. Ono što stoji je da su duvački instrumenti ovde u principu stalno smešteni u prepoznatljivu džez tradiciju sa Sokołowskim koji ide od klasičnih tema i solaža do apstraktnijih zvukova ali bez neke vidne ambicije da ovo bude dekonstruktivan materijal. Njegova svirka je, čak i u najapstraktnijim momentima, ekspresivna i oseća se jaka veza između instrumenta i muzičarovog tela, ali se on velikim delom drži prepoznatljivih skala i fraziranja koje možemo da upratimo unazad sve do šezdesetih godina prošlog veka i titana fri džeza iz njegove najrevolucionarnije ere.
Sa svoje strane Dąbrowski pored slobodnih ali i dalje prebrojivih ritmova dosta radi i u domenu teksture, ali i tembra, nudeći zvuke koji dopunjavaju saksofon ne ritmički koliko po boji, šuškajući, krckajući i koristeći male metalne udaraljke za reske tonove punktuacije i promene dinamike. Njegova svirka je diskretna, nenametjiva ali ni u jednom trenutku trivijalna.
Ovo čini muziku dua prilično kamernim iskustvom i momenti u kojima dvojica muzičara zasviraju žešće i pređu u neku vrstu free jazz svingovanja su dobrodošli kako sva ta cerebralna istraživanja ne bi zamorila slušaoca. Pričamo, dakle, o albumu koji pred vas stavlja izazov, makar koliko i pred sebe, istražujući liniju spajanja između čistog zvuka i tradicionalnije muzike sa dosta smelosti i posvećenosti. Vredi ga čuti!
https://sokolowski.bandcamp.com/album/piotr-d-browski-pawe-soko-owski