Imam utisak da kad je vrućina – a vrućina je na celoj severnoj polulopti – izlazi manje albuma. Ne da je ovonedeljni izbor metal muzike mršav i nije da nisam preskočio bar triput ovoliko albuma koje sam čuo ali mi nisu bili dovoljni inspirativni da o njima nešto skromno i napišem, ali nekako kao da puno muzičara čeka da se stvari malo smire pa da nas najesen obraduju. Nije naravno tajna da već u Septembru dobijamo solidno ekstatičnu ponudu u vidu novih albuma Marduk, Cryptopsy i Gridlink pa samo treba izgurati najvrelije leto u istoriji leta i sve će biti dobro (barem do idućeg leta koje će opet biti najvrelije i tako dok ne poumiremo). Da bi izguravanje išlo malo lakše, evo kakve sam lepe stvari slušao u toku protekle sedmice:
Prvo blek metal, jer se ovde zna red. Ne znam da li je škotski sastav Wolvesrot jednočlana operacija ili ne, ali Demo (nazvan samo Demo) sa kojim je započeo oglašavanje na internetu ima dve odlične pesme. Ovo je energičan, brz metal sa izraženom D-beat komponentom ali i intrigantnim blekmetalskim rifovima i melodijama, pun atmosfere ali usredsređen na krljanje. Pritom je produkcija dosta bogata i dobra pa su ove dve dobro napisane kompozicije jako solidna legitimacija. Plaćate koliko hoćete a ovo je KVALITET:
https://wolvesrot.bandcamp.com/album/demo
Sladak mi je nešto šesti demo norveškog blek metal jednoseda Moor. Pompezno nazvan Unclean Oppressed Spirit [demo VI], on jeste sirov, razbarušen i neuredan, ali je pun ljubavi i energije. A to se ceni. Halfden Svarti piše simpatične, melodične teme a izvodi ih energično i sa ubeđenjem i tome se teško odoleva. Plaćate koliko poželite:
https://moorband999.bandcamp.com/album/unclean-oppressed-spirit-demo-vi
Složićemo se da je simfonijski post-blek metal još uvek razumno neistražena teritorija pa zbog toga hajlajtujem album Wind, Breeze, or Breath jednočlanog projekta iz Kentakija, Starer. Koji se meni lično ne dopada MNOGO. No, Josh Hines koji pored ovog ima još masu projekata, uglavnom jednočlanih, ovde nudi osoben zvuk i izvesnu zrelost – ovo mu je na kraju krajeva treći album pod ovim imenom, uz brdo singlova i EP-jeva. Generalno, pričamo o zvuku dosta jasno utemeljenom u shoegaze emociji pa taj mali dodatak orkestracija legne u miks prilično prirodno a meni se dopada teatralnost koju postižu energičniji delovi ovog albuma:
https://starer.bandcamp.com/album/wind-breeze-or-breath
https://folkvangrrecords.bandcamp.com/album/wind-breeze-or-breath
I, Voidhanger za ovu nedelju imaju drugi album švajcarskog jednočlanog projekta Wyrgher, a koji je, dosta pompezno i slatko, naslovljen Panspermic Warlords. Jedini član ovog benda, Menetekel ima, nagađate, još nekoliko sličnih projekata pa je Wyrgher zapravo od debi albuma iz 2015. godine napravio veliku pauzu, ali ona je, čini se, urodila dobrim idejama. Nije da je ovo sad neki RADIKALNO inovativan album ali Wyrgher ovde lepo uklapa muziku sa svojom naučnofantastičnom tematikom i nudi atmosferični blek metal koji nije samo repeticija shoegaze obrazaca već lepo iskombinovana salata gitara, bubnjeva, klavijatura i solidnih vokala, pripremljena uz pristojnu produkciju i uronjena u taman toliko reverba da muzika zvuči „svemirski“ a ne jeftino i neukusno. Solidno napisane kompozicije, autoritativna svirka, sve u svemu vrlo pristojan povratak za Wyrgher:
https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/panspermic-warlords
Britanski jednočlani Myrkul je neka vrsta antiteze jednočlanog blek metal benda, onako kako ih danas većinski shvatamo. Većinom su to, dakle, sobni, relativno lo-fi projekti koji izbacuju izdanja velikom brzinom i ne obraćaju previše pažnje na kvalitet muzike jer im je bitna, jelte, ESKPRESIJA. No, Mike Copley-May kome je ovo, ako je verovati Metal Archivesu, jedini projekat, izdao je tek treći album za pet godina i Auldrift je, pa, izuzetno kvalitetan. Nije da i ovde nema preterivanja sa muzikom – album ima čak jedanaest pesama a neke od njih prebace i devet pa i dvanaest minuta – ali muzika je izuzetno studiozno napravljena, sa veoma razrađenim aranžmanima i dobrom produkcijom. Nije što je Copley-May muzikalan pa ume da napiše i vrlo romantičan pijanistički inteludij, nego što razume kako da na beskompromisnu blek metal matricu doda mnogo drugih elemenata raznih metal podžanrova i održi svežinu tokom dugačkog albuma na visokom nivou. Izvrsno napisano, odlično producirano pa još i daunloud plaćate koliko hoćete, dakle, neki ljudi su SVECI:
https://myrkul.bandcamp.com/album/auldrift
Heretic Cult Redeemer su nam već ranije ove godine dali porciju odličnog grčkog blek metala a sada ovaj bend iz Atine ima vrlo solidan split album sa takođe atinskim bendom Svartulven. Heretic Cult Redeemer su ovde raskošni, sa podužim pesmama i puno prostora za istraživanje zanimljivih ideja i za rok muziku nestandardnih harmonija. Takođe vrlo solidna produkcija. Svartulven u svoje četiri pesme (zapravo tri plus intro) nude nešto mračniji, disonantniji blek metal gde se grčka škola spaja sa modernijim, „antikosmičkim“ zvukom krljačine i ludila. Dajte mu ga:
https://hereticcultredeemer.bandcamp.com/album/path-of-the-undead-ichor
https://svartulven.bandcamp.com/album/path-of-the-undead-ichor-split-album
Danski Panzerchrist se sa novim albumom, Last of a Kind, njihovim osmim za tridesetak rada predstavljaju u osveženoj postavi i zvuče ubedljivo. Izdavač, takođe danski Emanzipation Productions insitira da je baš ovaj bend bio originator black-death zvuka koji od polovine devedesetih mnogi sviraju i mada naravno nisam siguran da možemo BAŠ da se složimo, ovo je svejedno prijatna ploča. Ne sad nešto mnogo inovativna, ali nova pevačica, Sonja Rosenlund Ahl zvuči propisno zlo a bend energično prolazi kroz tvrde, brutalne komade blek metala koji bi Immortal svirali da su se u nekom trenutku zapitali umeju li da sviraju death metal. Meni šarmantno:
https://emanzipation.bandcamp.com/album/last-of-a-kind
Novi album portugalskog solo-projekta Spellsword me je veoma zaintrigirao i zabavio. Kako i izdavač, Nox Liberatio Records dosta pompezno priča o „epskom putovanju kroz srednjevekovni mit o Svetom Gralu“, tako zapravo i muzika nudi tu epsku širinu a bez gubljenja u prebogatim aranžmanima ili pretrpanom miksu. Alex Mendes, šef i autor ovog projekta ima dosta iskustva sa pevanjem za portugalske blek metal bendove ali je Spellsword sjajna demonstracija njegovog kapaciteta da komponuje i aranžira kompleksnu muziku koja u osnovi ima oštar, napadački blek metal, ali ga lako i prirodno ukršta sa atmosferičnim, teatralnim postavkama aranžmana, pa i modernističkom kompozicijom. Pažljivo produciran da slušaoca ne zamori intenzitetom svega što se u miksu dešava, Night Of The Grail možda nije baš „opera“ kako ga izdavač dalje opisuje, ostavljajući samog sebe bez daha, ali jeste zreo, intrigantan i raznovrstan album koji još jednom podseća na adaptibilnost blek metala i njegov kapacitet da bude prokleti udeo u svemu. Odlično:
https://noxliberatiorecords.bandcamp.com/album/night-of-the-grail
No, moram priznati da su mi, što se blek metala tiče, srce ove nedelje ukrali nemački Porta Nigra sa svojim četvrtim albumom, Weltende čija je avangarda nimalo prikrivena, inovacija skoro drsko nametljiva a konačni rezultat zapravo zabavan, brz, energičan metal. Porta Nigra imaju violinu i klavir na par mesta, svakako, i aranžmani su im osobeni i ne prate mnogo utvrđenih pravila rok muzike, ali ovo PRE SVEGA KRLJA. Tako dobijamo avangardu koja se ne plaši da inovira usred onog formata koji je odabrala, bez naglašenih ambicija da beži u druge žanrove i onda meni to zvuči iskreno, inteligentno i zanimljivo:
https://soulsellerrecords.bandcamp.com/album/weltende
Idemo sad na stoner rok, hard rok, sludge i doom metal i psihodeliju. Without Motion Towards the Coveted Goal je treći propisni album ruskog hard rok sastava Trawler i, pa, lep je. Ako volite southern grooveom oprljeni teški rok, koji ima sasvremeni zvuk i produkciju ali se ne stidi klasičnih trikova na gitarama i himničnog, otegnutog pevanja, na pravom ste mestu. Trawler se ne ubijaju od originalnosti, ali su vrlo kompetentni u ovome što rade i pevanje na Ruskom svakako doprinosi ugođaju:
https://trawlerband.bandcamp.com/album/without-motion-towards-the-coveted-goal-lp
Švedski Blucifer imaju dve lepe pesme psihodeličnog roka na EP-ju Astral Jams. Ovo zaista ima džemerski, spontan filing, sa lenjim gitarama koje su ugodno smeštene između bluza i stratosfere, relaksiranim gruvom i finim ženskim vokalima. Blucifer su i solidno producirani a ove dve pesme plaćate koliko želite pa je u pitanju vrlo prigodan letnji koktelčić stonerskog psihodeličnog roka za ljubitelje:
https://blucifer.bandcamp.com/album/astral-jam
Bunyip je, kao što svi znaju, mitološka zvijer iz folklora australijskih starosedelaca ali i ime vrelog rok benda iz australijskog mesta Ballarat. EP sa tri pesme Swampsong ima i elemente panka i elemente ekstremnijeg metala ali u osnovi je zdrav, gruverski rokenrtol, sviran čiste duše i prljavih misli, kako najviše volimo. Dobar zvuk, energična svirka i osobena atmosfera su sve aduti ovog lepog, kompaktnog izdanja, pa, evo, proverite:
https://bunyip.bandcamp.com/album/swampsong-ep
Isto iz Australije su Bipolar Fuzz a njihov album Unauthorised Access nudi moderni hard rok, sa dobrom produkcijom i energičnom svirkom. Bipolar Fuzz prave pesme koje spajau u sebi sve te teškorokerske elemente koji su posle devedesetih postali besmisleni da se razdvajaju na „pank“, „metal“, „grandž“ ili „alternativu“ i naprosto zvuče žestoko i zabavno. Jedanaest melodičnih, rokačkih komada za vaše uživanje:
https://bipolarfuzz.bandcamp.com/album/unauthorised-access
Londonski The Fierce And The Dead su snimili četvrti album, News From The Invisible World i ovo je sada ploča sa pevanjem, za razliku od prve tri koje su bile kompletno instrumentalne. To bendu, naravno, daje potencijal za osvajanje potpuno nove publike, pogotovo što eklektičnost i eksperimentalni duh ovde nisu utišani. The Fierce And The Dead, odmah da kažem, nisu možda sasvim po mom ukusu, ali njihova kombinacija psihodeličnog roka, alternativnog roka i popa po uzoru na stvari iz devedesetih, stoner roka, pa i post roka dosta impresivno zvuči i funkcioniše na ovom izdanju. Ima tu mnogo atmosfere ali i propisne, rokačke svirke, u produkciji što je pažljivo dotegnuta da muzici da slojevitost i dinamiku pa ne mogu ni ja da ostanem imun na šarm ovog izdanja:
https://thefierceandthedead.bandcamp.com/album/news-from-the-invisible-world
Brajtonski Crowgod voze vrlo ukusan sludgecore na svom EP-ju Birdcage. Ovo su dve drusne, otresite pesme gruva koji je dovoljno poletan da vas pokrene a dovoljno težak da vas (pozitivno) šokira, nudeći i štedre psihodelične teme i prikladne doom rifove i pevačicu prijatnog glasa. Ovo je vrlo lepo snimljeno, odsvirano sa puno sigurnosti i bend predstavlja u solidnom svetlu pa ga vredi, jelte, staviti na radar:
https://crowgod.bandcamp.com/album/birdcage
Volite li marihuanu? Ako je i ne volite, ništa za to, Marijuana Johnson je vole i za vas. Novi EP stonerske ekipe iz Ohaja se zove Reefer Chamber i nudi puno argumentacije zašto je pušenje kanabisa poželjno, u semplovima i tekstovima ovih pesama. A i muzika je dobra sa mnogo finog gruva i ukusnih stonerskih rifova. Marijuana Johnson sasvim i apsolutno znaju šta rade i njihov kvalitetni, energični a relaksirani stoner rok je naprosto neodoljiv i za strejtere u kakve i sam spadam:
https://marijuanajohnson.bandcamp.com/album/reefer-chamber
Rise Above records nastavljaju sa tradicijom ignorisanja Bandcampa pa novi album Uncle Acid & the Deadbeats moramo da poslušamo na nekim manje ugodnim platformama. No, vredno je truda jer je Slaughter on the First Avenue živi album starog kova, sa četrnaest pesama prijatnog britanskog stoner/ doom zvuka koji u sećanje priziva sedamdesete i slatki spoj psihodeličnih droga, satanizma i horora sa čistim putenim zadovoljstvima. Zvuk je odličan a bend svira kako treba, nudeći bluzirani, džemirani doom rock kome je nemoguće odoleti:
Italijanska horror-doom institucija Black Spell je reizdala svoj stari EP, Walpurgis Night ali ovog puta u proširenoj formi. Pored naslovne pesme, jednog doom rock komada koji se vozi na kinematskim klavijaturama i dementnim vokalima, i obrade Electric Wizard, tu su još dve moćne, atmosferične i gruverske pesme koje stižu iz najcrnje tmnine noći i hvataju pravo za gušu. Ako volite Black Spell, već ste prestali da čitate i kliknuli na link. Ako ih sada prvi put čujete, bićete ili oduševljeni ili prepadnuti do srži svog bića. A onda oduševljeni:
https://regainrecords.bandcamp.com/album/walpurgis-night
Onda sad idemo na brže žanrove: thrash i speed metal, hardcore, grindcore i death metal. SOG je valjda skraćenica za Special Operations Group a istoimeni bend je iz Atlante i nazvan je po jednoj od pesama Rigor Mortis a u kojima je pevač i gitarista SOG, Doyle Bright, svirao. U SOG imamo pored njega i još jednog bivšeg člana Hallow’s Eve pa je ovo zaista veteranska ekipa i tako i treći album, Man Demonic, i zvuči. Naime, patinirano, zrelo, prosvirano. SOG nisu imali album od 2016. godine i čuje se u ovom materijalu i mnogo ideja i glad za svirkom i ovo ne samo da je prvoklasni, „odrasli“ thrash metal nego je muzika i primereno nestašna, brza, energična, napaljena, al ne klinački nego baš onako domaćinski. Ovo je sjajna demonstracija sviračke veštine za ceo bend (mada je meni bubnjar Dane Jensen, drugi član Hallow’s Eve, favorit), a SOG imaju dovoljno ideja i veštine da naprave album od trinaest pesama i da POKIDAJU. Thrash metal za anale:
https://sogmusic3.bandcamp.com/album/man-demonic
Boje black-speed metala ove nedelje brane Šveđani Atonement eksplozivnim debi albumom za Dying Victims Productions. Nemačka etiketa je ionako sinonim za izvrsni, pravoverni, sirovi speed i heavy metal pa je album, naslovljen, Sadistic Invaders najprirodniji dodatak njenom katalogu sa deset pesama koje imaju naslove poput Fatal Militia, Axe of Death, Lust for Sin i Unholy Sorcery. Atonement šibaju moćno, a zvuče vrlo old school, uspevajući da postignu lep balans između staromodne, krš produkcije i savremenijeg, urednijeg zvuka. Tako da onda ovaj album u sumi zvuči spontano, prirodno, a da ne ide predaleko u lo-fi smeru. Naravno, rifovi, pevanje, refreni i tempo, sve je to pokretano čistom satanskom energijom pa znate da se ovo ne propušta:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/sadistic-invaders
Imamo još black-speeda za one najnezasitije među vama. Iako rodajlendski Black Sorcery sebe vode kao black metal sastav, debi album Deciphering Torment Through Malediction je brzi, pomalo i haotični black-speed opus, slatkih melodija i umiljato nervozne brze svirke. Nešto siroviji zvuk se idealno uklapa uz muziku koja zvuči kao da se nekoliko demona iz pakla dogovorilo da pravi bend ali svaki od njih čuje sasvim različite frekvencije u zvučnom spektru. Sve se to na kraju spoji u zabavan, zarazan paket brze, ne naročito tehničke ali VRLO srčane svirke:
https://eternaldeath.bandcamp.com/album/deciphering-torment-through-malediction
Naravno da bend koji se zove Dead Lesh mora da bude iz naše, jelte, proširene porodice. Ovaj pulski kvartet cepa OPASAN thrashcore i svi EP-jevi do sada im imaju takva imena da ne znate jesu li pisana ćirilicom ili latinicom. Tako i C3B sa svoje dve pesme domaćinske krljačine, tekstovima na Hrvatskom, odličnom produkcijom i kratkim, kompaktnim aranžmanima. Ovo je toliko dobro da sam malo uvređen što bend još nema album. Apsolutna lektira A JOŠ PLAĆATE KOLIKO HOĆETE:
https://deadlesh.bandcamp.com/album/c3b
Armada su iz Perua a njihov Armada: Live Session donosi devet pesama časno i u znoju lica svog odsviranih živih komada metaliziranog, veganskog hardkora koji greje srce i ostale organe. Ovo je u principu srednjetempaški moškor, naravno, ali Armada imaju i dosta dobrih death metal rifova, pesme su uglavnom kratke i jezgrovite pa njihova muzika nema vremena da me smori. Živi zvuk je pristojan i ovo izdanje, koje se kupuje po ceni koju kupac sam odredi, vredi da se posluša:
https://armadahardcore.bandcamp.com/album/armada-live-session
A Cemented In Fear su iz Pitsburga iako debi EP izdaju za australijski 1054 Records. From Purgatory To Heaven je moderniji hardkor, štaviše beatdown hardcore, sa teškim, masivnim rifovima, pevačem što ima malo numetalskih krešenda u svojoj izvedbi pa i blastbitovima na mestima gde to ima smisla. Ovo je sve vrlo pažljivo stilizovano i Cemented In Fear u ovih pet pesama uspešno spajaju ekspresivnost klasičnog američkog hardkora i ubilačku žeđ slamming death metala, pa je meni sve to lepo leglo:
https://1054records.bandcamp.com/album/from-purgatory-to-heaven
E, onda su tu i Sidearm iz Majamija i naravno da sa TIM imenom sviraju metalizirani, srednjetempaški hardkor. Demo nazvan Demo 2023 ima četiri pesme i to je gaženje za sve pare, sa superteškim rifovima, gangsterskim gruvom i zvukom od koga vam malo popusti pažnja i krene krv na nos. Korektno!
https://lethalsidearm.bandcamp.com/album/demo-2023
Radioactive Rats su hardkor pank bend iz Notingema a EP Old Punks Never Die ima po jednu pesmu od GBH, Varukers i Discharge. Svirka je utegnuta, zvuk vrlo čist, ali ovo ima energiju koju mi matori, odavno navučeni na UK82 zvuk potrebujemo na somatskom nivou. Sreća i EP se prodaje po ceni koju sami odredimo. Dischargeova Protest & Survive, za razliku od Varukersove (koja je odsvirana vrlo strejt) ima moderan, metaliziran aranžman i to joj lepo stoji.
https://radioactiverats.bandcamp.com/album/old-punks-never-die-ep
Iako Street Soldier i po, jelte, imidžu, i po zvuku deluju kao da stižu sa američkog asfalta, bend je iz Ujedinjenog kraljevstva. No, ništa za to, njihova kombinacija nu-metala i gruverskog hardkora će vam prijati ako volite taj siledžijski, ulični stil. EP Original Murda Material svakako ima dosta šarma i tough guy stav je ovde oplemenjen sa dosta zabavne i melodične svirke pa je meni to prijalo:
https://streetsoldier.bandcamp.com/album/original-murda-material
Propisno razbijački moškor stiže iz njegove prestonice, Njujorka na debi EP-ju sastava Blood Runs Cold. Ova ekipa se ne šali i ne uzima taoce pa šest pesama na Blood Runs Cold zakucavaju najsurovijim rifovima, bubnjevima od kojih ostaju podlivi po celom telu i granitno tvrdom produkcijom koja hromatske, slem rifove otkida kao sekirom. Demonski vokali dolaze kao šlag na torti, zaokružujući ovaj teatar surovosti i predstavljajući bend u idealnom svetlu. Pakao:
https://dazestyle.bandcamp.com/album/blood-runs-cold
Kome je i to nedovoljno TOUGH, tu su mu Detestment iz Atine. Ovaj grčki Beatdown projekat spaja slemerske metal rifove i dubstep bas-cepanja na svom EP-ju 210 Beatdown, dodaje gangsterske proklamacije i prozivke i death metal vokale i mada je sve to dosta, jelte, predvidivo, ima šarma ako volite gangsterizovani metal hardkor:
https://detestmentbdhc.bandcamp.com/album/210-beatdown
Arid spajaju crustpunk sa death metalom na najštrokaviji lo-fi način koji ljudski organizam može da podnese i iako kasetni EP Abhorrent Reflections zvuči kao da je vremeplovom dopremljen iz neke britanske provincije gde se rodio 1988. godine, bend je zapravo iz Čikaga. Ali ZVUČI vrlo autentično i ko voli taj prljavi, lo-fi crust-metal ovde ima pet pesama „antiljudske, antifašističke, antidržavne“ zabave. Daunloud plaćate po želji.
https://arid.bandcamp.com/album/abhorrent-reflections-ep
Kalifornijski Dead Heat zvuče vrlo besno na novom EP-ju, Endless Torment. Ovo je pet pesama energičnog, vrlo heavy crossover zvuka, koji ne imitira ni jedan konkretan bend iz osamdesetih ali uzima ono što ja valjalo u to vreme, stavlja ga pod presu i ispucava pravo u vašu facu. Moćno i neodoljivo sa jakim rif-radom i zaraznim vokalima:
https://tankcrimes.bandcamp.com/album/endless-torment
Superćelijske oluje koje su harale po regionu poslednjih dana su napravile puno haosa i po Vojvodini pa su novosadski Ground Zero objavili živi album Live at SKCNS Fabrika – SAWA Fest benefit kao način da se prikupi malo para za festival SAWA a koji je pretrpreo dosta štete. Snimak je iz Februara ove godine a Ground Zero svoju kombinaciju hardcorea i black metala sviraju vrlo ubedljivo, pakujući devet pesama (od kojih su dve obrade) u manje od pola sata opake svirke. Zvuk je odličan, bend raspoložen (ovo je bio nastup ispred Death Before Dishonor) a cilj plemenit pa dajte pare ako vam se dopadne, sevap je:
https://groundzerosaga.bandcamp.com/album/live-at-skcns-fabrika-sawa-fest-benefit
Organ Dealer iz Nju Džersija ove nedelje izbnacili su svoj drugi album i doneli nam prekopotrebnu dozu grindcore brutalnosti. The Weight of Being ima dvadesetjednu pesmu od kojh najduža jedva za šest sekundi prebacuje minut i po. Svirka je, dakle, furiozna, pesme brze, bubnjarsko rešetanje konstantno, a rifovi oštri poput bodeža sa jednostavnim ali efektnim vokalom koji odozgo poliva. Disciplina u svirci i kvalitetna produkcija sugerišu da je ovo deathgrind ali Organ Dealer vole jednostavnost „pravog“ grindcorea i smeštaju se u istu klasu sa legendama kakve su Nasum i Rotten Sound. Ovo je i masterovao Jim Plotkin, jebem mu mater. Ne propustiti ni slučajno:
https://everlastingspewrecords.bandcamp.com/album/the-weight-of-being
https://organdealer.bandcamp.com/album/the-weight-of-being
Disheaded je projekat jednog čoveka iz Arizone, po imenu Jack, a koji ima još nekoliko jednočlanih projekata, kako to ovakvi ljudi i rade. Disheaded je, maltene i bukvalno stara pesma jer je u pitanju death metal projekat vrlo očigledno napravljen u počast bendu Macabre. Otud i album Murder, Movies, & Metal zvuči kao lo-fi Macabre, sa 23 pesme koje se bave serijskim i spree ubicama, nudeći old school deathgrind matrice i razoružavajuće melodično pevanje. Naravno da je ovo po kvalitetu ispod Macabre koji su ipak bend inovatora i eksperimentatora, ali ako baš krizirate, Disheaded ima šarma:
https://disheaded.bandcamp.com/album/murder-movies-metal
Ako ne volite moderni, plastično-zvučeći, preproducirani death metal onda su Kanađani Triclavian vaši ljudi. Prvi kasetni EP, Pierced by the Spear ima tri pesme sirove, bestijalne old school black-death rokačine koja zbilja zvuči kao da slušate nešto sa kraja osamdesetih. Triclavian su autentični, bučni, vrlo očigledno nezainteresovani da ih primeti nekakav metal-establišment, i njihova muzika zvuči kao da stiže direktno iz pakla poni-ekspresom, samo što na kraju pojedete i ponija a i jahača.
https://covenantrecords.bandcamp.com/album/pierced-by-the-spear
Iako sviraju švedski death metal, Nocturnal Hollow su trenutno bazirani u Hjustonu, u Teksasu. A originalno su iz Venecuele, a što je valjda najlepša ilustracija globalne, inlkuzivne prirode metala kao kulture koju ćete dobiti ove nedelje. Sedmi album ovog dobro podmazanog latino/ američkog vozila se zove Wretched Rituals i naravno da je ubačeno u četvrtu brzinu od samog početka. Nema ovde filozofiranja jer Nocturnal Hollow znaju šta vole i šta njihova publika voli pa se osam pesama smešta u old school traku klasične Swedish Death Metal krljačine sa karakteristinim dismemberovskim rifovima i teškim, ugodnim buzzsaw zvukom. Kao da ste ušli u par starih, razgaženih farmerki, napravljenih od eksera i šmirgle:
https://nocturnalhollow.bandcamp.com/album/wretched-rituals
Kavernozni, tamni death metal stiže nam na prvom EP-ju nemačkih Eyemaster naslovljenom Conjuration of Flesh. Izašao za cenjeni Caligari Records, ovaj materijal sa svoje četiri pesme nudi old school gaženje i poštenu, znojavu svirku, meljući nisko naštimovanim rifovima i teškim ritmom. Eyemaster sviraju u tradiciji bendova poput Grave i fino se uklapaju u trend poslednjih godina koji predvode bendovi poput Tomb Mold, Carnal Tomb ili Mortiferum, oživljavajući ono što je mrtvo u svojoj suštini i čak i kad svira i peva, zvuči kao da se raspada. Odlično napisan, dobro produciran EP i bend koji će, nadamo se, da nas poraduje sa još dobrih izdanja u sezonama koje nailaze:
https://caligarirecords.bandcamp.com/album/conjuration-of-flesh
Thra iz Finiksa u Arizoni svoj prvi album, Forged in Chaotic Spew počinju svojim starim hitom Flame Lurker koji asocira na igru Demon’s Souls i postavlja očekivanja kod slušaoca. Ovo nije čist death metal već death sludge nabadačina i isporučuje pakao, nasilje, oštre uglove i turpijaške teksture celom dužinom. Volite disonance? Mučno spore ritmove? Užasno promukle grlene vokale? Thra su tu da vas zadovolje a zatim i izgaze daleko preko granice zadovoljstva. Opako.
https://thra.bandcamp.com/album/forged-in-chaotic-spew
Gore sam već pominjao I, Voidhanger a ovaj italijanski izdavač uvek žedan metalne avangarde ima ove nedelje i debi album sastava iz Čikaga, Fleshvessel. Naslovljena Yearning: Promethean Fates Sealed ovo je ploča koju će neko na keca nazvati pretencioznom kada čuje kompleksne, eksperimentalne death metal komade od po deset minuta razdvajane akustičnim vinjetama, kad čuje violu, klarinet i trubu, pa onda (kvazi)operske vokale, ali Fleshvessel se izrazito trude da sve to spakuju na neki logičan način. Ne kažem da baš uvek uspevaju ali kod njih je i neuspeh zanimljivo čuti:
https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/yearning-promethean-fates-sealed
Sadistic Vision su osnovani još 1989. godine u Luizijani i sada operišu iz Pensilvanije a prvi album snimili su tek 2020. godine. Novi EP, Destroyer of All Dreams ima pet pesama koje su old school jer bend bukvalno pripada generaciji koja je utemeljivala zvuk death metala i mada se nije mnogo naradio krajem osamdesetih, ovo je sada vrlo ugodan, mošerski i trešerski death metal koji vas neće osvojiti originalnošću ali hoće šarmom i hedbeng potencijalom:
https://borisrecords.bandcamp.com/album/destroyer-of-all-dreams
The Glorious Dead iz Mičigena imaju drugi album, Cemetery Paths i mada njihov death metal nije preterano originalan niti inovativan, ovo je poštena ploča energične svirke i prijatne atmosfere. Mislim, naravno, sve to ima za cilj da vas uplaši ali i da vas protrese, ultimativno zabavi i mislim da ove ciljeve legitimno doseže. The Glorious Dead naravno imaju vrlo tvrd, nedinamičan mastering, ali je svirka dovoljno dinamična da sve ne zvuči kao da su ga pravili roboti a pesme su, ako ne iznenađujuće inventivne, pristojno zanimljive:
https://bindrunerecordings.bandcamp.com/album/cemetery-paths
https://wearethegloriousdead.bandcamp.com/album/cemetery-paths?from=hp_metal
U poslednjem smo delu današnjeg pregleda i treba još da vidimo šta ima od heavy metala i nekakvih krosžanrovskih pokušaja. Škotlanđani Tantrum imaju solidan drugi album naslovljen Another Life. Naslovna pesma, koja album i otvara nema veze sa istoimenim komadom Iron Maiden, ali ostalja vrlo povoljan utisak, sa svojim energičnim ritmom i melodičnim vokalnim linijama. Pevač Mark Reid je definitivno važan element identiteta ovog sastava, sa svojim ubedljivim nastupom i himničnim kvalitetima. Ni ostatak muzike nije rđav, sa kvintetom koji se smešta u tradiciju britanskog hevi metala i daje svemu preliv modernije produkcije ali uz puno respekta za klasiku. Fino!
https://tantrumscotland.bandcamp.com/album/another-life
Girlschool imaju novi album, korektno nazvan WTFortyfive? kako bi se signalizirala zbunjenost da je nekako prošlo četiri i po decenije od osnivanja ovog važnog i uticajnog ženskog rok benda a da mi nismo ništ aostarili. Mislim, nismo… Zar ne? Elem, pre Girlschool su „ženski“ bendovi bili mahom, jelte, pevačice koje su pevale soul ili pop muziku, eventualno se slikajući sa instrumentima, a Kim, Denise i drugarice su svirale tvrdi, teški rok i hevi metal i stajali rame uz rame sa Motorheadom na braniku sirove rokčine koja je imala prođu i na radiju i u najprljavijim londonskim klubovima. Korektno je onda i da na novom albumu, sastavljenom od sve samih novih pesama sem poslednje pesme a koja, kako i dolikuje je obrada Motorheadove Born to Raise Hell, sa sve Biffom Byfordom, Duffom McKaganom i Motorheadovim Philom Campbellom kao gostima. Ostalo je, pa, teški rok koji su Girlschool patentirale i zbog koga ih je Lemmy i uzeo u svoju protekciju, i, evo četiri i po decenije nizvodno, Kim i Denise i dalje umeju da naprave zaraznu rok pesmu i da je odsviraju tako da vam se uši i noge raduju. Ne sada da je ijedna od ovih pesama osuđena da bude takav KLASIK kakva je bila recimo Emergency iz 1980. godine, ali bend ovde zvuči vrlo zdravo i raspoloženo sa jedanaest pesama koje spajaju glam rok sa pankom, bluz sa metalom, a vašu glavu sa ivicom stola pa tako 42 minuta, dok ne kažete sebi da je ipak ponešto i u redu sa svetom ako žene rođene pedesetih godina prošlog veka i dalje sviraju ovakvu muziku:
Novi, treći Mutoid Man, sa novim basistom (Jeff iz High on Fire) je, pa, jako zabavan. Ova svojevrsna supergrupa (sastavljena od članova Cave In, Converge i High on Fire) na albumu naslovljenom Mutant prosto zvuči kao da joj ništa nije teško spajajući razigrani, progresivni rok i metal sa pankom i stoner-sludge težinom, nudeći posthardkor i hardkor publici eksplozivnost, pank publici himnične refrene a namrgođenim pušačima kanabisa težinu i nizak štim. Ovo je visokooktanska, u najširem smislu hardcore ploča sa znojavom, hiperkinetičkom svirkom, kratkim pesmama i organskim, prijatnim zvukom. Ovde se svakog trenutka nešto dešava dok bend sprinta kroz prog-punk i psych-core nudeći kaloričan a opet nepretenciozan program vrhunskog muziciranja stavljenog u službu naoko vrlo jednostavnih, hitoidnih pesama. Ako ih do sada niste slušali, Mutoid Man ovim albumom sebe preporučuju na najbolji način, nezavisno od toga koji su vam preferirani podžanrovi.
https://mutoidman.bandcamp.com/album/mutants
The Gorge iz Sent Luisa pošteno svoj album Mechanical Fiction najavljuju rečima da se u progresivnoj muzici valja naći linija između znalačkog muziciranja i prostog izdrkavanja. A njima to ide. Mechanical Fiction je jebeno atmosferična i abrazivna ploča čiji matematičarski ritmički program i asortiman alterovanih akorda dolaze uz gođiraški i mešugaovski šmekerski odnos gruva i melodije. Osam pesama koje su sve svoje i zanimljive, napržen ali ipak dovoljno dinamičan zvuk i bend koji je beskompromisan u onome što radi ali ne fetišistički usredsređen samo na jedan facet svog stila. Mislim, meni je ovo bolje od zadnjeg Mastodon. Dovoljno? Dovoljno!
https://thegorge.bandcamp.com/album/mechanical-fiction
Midnight Vice sa Floride nije isto što i kanadski bend istog imena osnovan još osamdesetih. Ovaj Midnight Vice ima istoimeni debi EP i ovo je šest pesama ljute NWOBHM krljačine u modernom zvuku i sa veoma udarničkom izvedbom. Pesme su vrlo solidne, sa dinamikom, dramom, svim što je potrebno da budu pamtljive i zarazne, vokali su napadni i u tome vrlo funkcionalni, a bend pun energije i gladan da se dokaže. Odlično!
Losanđeleski Arch Blade imaju debi album i Kill the Witch je ploča old school metala. Ovo je tradicionalni, prilično ulični ali time ne manje himnični izraz, sa pržećim rifovima, mejdnovskim harmonijama i melodičnim, himničnim vokalom. Prija to meni mada album produkcijski svakako ima prostora za napredovanje, ali neke od pesama su jebeno zarazne (na primer Tyrant Rhapsody) i čovek ne može da im pobegne:
Iako postoji hrvatski bend sa imenom Rockatansky (a što je, ako ima neko da ne zna, prezime glavnog lika iz filmova o, jelte, Pobesnelom Maksu), onaj o kome danas pričamo je finska postava osnovana 2020. godine „da zaštiti život i duh najistinitije forme hevi metala.“ Ambiciozno! Prvi EP, Show of Force je zapravo nenametljiv, šarmantan materijal od četiri pesme koje voze oprobanu NWOBHM formulu, neposredno, sirovo, ali autoritativno, bez studijskog budženja i preteranih stilizacija. Rockatansky prosto zvuče kao da su u studio ušli sa ulice i da im svirka ove prijatne, jednostavne a himnične muzike ide od ruke bez ikakvog razmišljanja, podsećajući koliko je pank-cunami iz kasnih sedamdesetih bio bitan za novotalasni hevi metal. Odlično:
https://rockatanskyofficial.bandcamp.com/album/show-of-force
Album nedelje ipak dolazi iz death metal sfere. I iz ponora najcrnje praznine, reklo bi se. Disimperium iz Oregona nastavljaju svetlu tradiciju izvrsnosti portlandskih bendova a radi se o postavi na čijem je čelu Jon Reider iz Ascended Dead i VoidCeremony pa je i muzika na debi albumu, Grand Insurgence upon Despotic Altars taj neki očekivani haotični, furiozni blend blek i death metala. Ali „haotični“ ovde označava ideološku afilijaciju pre nego opis muzike koja, iako urnebesna, uskovitlana i brutalna zapravo prati vrlo disciplinovanu formu old school black/ death krljačine sa korenima još u prvim radovima legendarnih Blasphemy. Album je nemilosrdan, umotan u tamnu, otrovnu izmaglicu nisko naštimovanih gitara koje sviraju repetitivne, hipnotičke rifove, zaliven bestijalnim bubnjarskim rafalima i posoljen Reiderovim zverskim vokalima. Urnebesno i na korak od savršenstva. Ubitačan debi:
https://disimperium.bandcamp.com/album/grand-insurgence-upon-despotic-altars
