E, pa, tako. Vučićeva omiljena razbibriga – vikend ratovi na Kosovu – se prošlog vikenda zapravo zamalo realizovala i to, reklo bi se, bez njegovog znanja, pa sad ne znamo je li više zastrašujuće to da vođi izmiče deo moći iz ruku ili to da oni koji taj deo moći preuzimaju deluju kao najgori, najkriminalniji deo njegovog kriminalnog režima, skriven iza sramotno lažnih paškvila o patriotizmu i heroizmu. A i Bandcamp je prodat i onda sve u kuras… Hoću reći, slušanje metala u ovakvom kontekstu je prosto higijenski čin, pa, evo, da se malo zaperemo.
Ajmo prvo blek metal, kako i dolikuje. Melodični blek metalci iz Istanbula, Sabhankra imaju dosta iskustva, na kraju krajeva sviraju duže od dvadeset godina i snimili su pet albuma, pa je onda i novi EP/ kaseta, Rotting Helios puna kvalitetne muzike. Produkciji imam šta da zamerim – užasno nedinamičan bubanj za početak – ali ove dve pesme su lepo napisane i aranžirane i bend ih izvodi uz puno ubeđenja.
https://sabhankra.bandcamp.com/album/rotting-helios
Norveški blek metalci Hjemsøkt svoju partikularnu formu ove muzike zovu „Æterisk Misanthropisk Sort Metal“ a što zvuči kao sva sila nepotrebnih pod-klasifikacija, no muzika na njihovom prvom EP-ju, Mystikk og mørke je jako dobra. Ovo je hermetičan, vrlo hladan blek metal sa solidnom folk osnovom, zvukom tipičnim za norvežane, sa tankim, visokim gitarama ali i bas-gitarom koja se lepo čuje u miksu, odličnim vokalom i dobro napisanim pesmama. Pesama je pritom šest u malo manje od dvadesetpet minuta i ovo je izuzetno jak i siguran nastup za vaš naredni omiljeni norveški blek metal bend:
https://hjemsokt.bandcamp.com/album/mystikk-m-rke
Bukureštanski trio The Wise Become Fools zvuči ubitačno na svom drugom EP-ju, Shadows On Cave Walls koji naslovom priziva Platona ali se bavi savim modernim sociopolitičkim temama. Muzički ovo je glasan, zdrav post-blek metal, žestok i težak, napisan i odsviran vrlo profesionalno. Ovde se black metal oštrina, ali i za post-blek metal karakteristična melanoličnost idealno ukrštaju sa malo sludge metal težine i ovih pet pesama pošteno odvaljuju:
https://thewisebecomefools.bandcamp.com/album/shadows-on-cave-walls
Finci Fimbulvetr su najmanje treći bend po redu koji nosi ime po zimi što najavljuje kraj sveta, a njihov debi album izlazi ovih dana, za sada dostupan samo kao strim na JuTjubu, barem što se tiče slušanja za dž. Ali, hm, odličan je. Perkeleen Äpärä je savršena kombinacija old school sirovine i folk uticaja sa modernijim, melodičnijim pristupima u blek metalu. Bend ima sve, i epske, sintisajzerima ofarbane atmosfere, i staroškolske „glupe“ mošerske rifove, i vrištav, vrlo „finski“ vokal, i melodično, himnično pevanje, pesme su odlične a produkcija sasvim solidna pa je ovo ODLIČAN debi album. Blek metal kao melem za dušu!
Woe su sa američke istočne obale i njihova četiri člana kombinovano sviraju u desetinama bednova, pa je u materijal koji se čuje na albumu Legacies of Frailty, petom u opusu benda za petnaest godina izdavanja, vrlo uverljiv. Ovo ima jednu naturalističku dimenziju i u zvuku i u stavu, pa iako je muzika sofisticirano aranžiraniran melodični blek metal, ovde se nema osećaj da ljudi sviraju „žanr“. Već sve odiše jednim, da tako kažemo, autentičnim filingom a kome doprinose odlična, puna a prirodna produkcija i mnogo dobra svirka. Veoma jak album:
https://woeunholy.bandcamp.com/album/legacies-of-frailty
https://vendetta-records.bandcamp.com/album/legacies-of-frailty
Jednočlani francuski projekat Sühnopfer aktivan je od početka stoleća, i mada je njegov spiritus movens, Florian Denis u međuvremenu imao nekoliko drugih projekata, ovo ostaje njegova glavna pasija i „posao“. Četvrti album, Nous sommes d’hier stoga zvuči istovremeno i vrlo lično i vrlo profesionalno, sa tim srednjevekovnim senzibilitetom vrlo izraženim u muzici koja je melodični, dinamični blek metal sa puno promena ritma, zaslađenim melodijama i energičnom svirkom visokog tempa. Pesme su veoma dugačke, ali Denis se trudi da aranžmani budu bogati i da opravdaju trajanja kompozicija i, uostalom, njegov naklon dekadentnom izrazu se uklapa uz te barokne, bogate aranžmane. Solidno:
https://suhnopfer.bandcamp.com/album/nous-sommes-dhier
Ženevljanski Rorcal je baš, ono, hermetičan skoro do granice nepodnošljivog, Negde između abrazivnog drona i elektronskog black metala album Silence je disonantan, mračan, vrlo težak i vrlo težak za slušanje ali i otmeno dosledan u onome što radi. Ako možete da izdržite, ima ovde štofa:
https://rorcal.bandcamp.com/album/silence
https://sludgelordrecords.bandcamp.com/album/silence
Trivax su bend nastao u Iranu ali danas baziran u Šefildu iz, rekao bih, jasnih razloga. Drugi album ove sada mešovite persijsko-britanske postave, Eloah Burns Out nudi vrlo kvalitetan, jako uredno produciran black death metal sa dosta epske širine ali i usredsređene, disciplinovane svirke. Trivax ima svoj zvuk i vrlo sigurno deluje u ovoj postavi, provocirajući ali proizvodeći kvalitetnu muziku:
https://trivax.bandcamp.com/album/eloah-burns-out
Kanađani Dismal Aura formalno sviraju blek metal ali njihov drugi album, Imperium Mortalia ima u sebi barem isto toliko hardcore stava i interesovanja koliko i blek metal rifova, vriskova i karakterističnog ritma. Hoću reći, Dismal Aura se u tekstovima bave politikom, vrlo jasno i eksplicitno, a muzika, iako zaista koristi tehnike i ideje blek metala, meni više zvuči kao visokotehnički hardcore. Ovo izdaje Avantgarde Music iz Italije, ali avangardnost ove muzike je pre svega u njenoj političkoj orijentaciji i nepokolebljivoj energiji izvedbe, kojima se forma prirodno potčini:
https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/imperium-mortalia
Isti izdavač ima i debi album španjolskih Voidescent i ovo je već „avangardnije“ ili makar bliže blek metal srži pa onda „zaavangardljeno“. No, da ne mudrujem mnogo, Voidescent OTKIDAJU energičnom, surovom svirkom, kačeći se na second wave matricu a onda je proširujući dugačkim pesmama i ambicioznim, atmosferičnim aranžmanima. Zvuk albuma, čvrst a opet sa puno prostora, dosta doprinosi hipnotičkom, epskom osećaju koji muzika proizvodi, no, ključna je svakako veština ovih iskusnih muzičara u pisanju kvalitetnih pesama. Dust and Embers je ubitačan prvi album i obavezna lektira za ovu nedelju (mada izlazi tek za dve):
https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/dust-and-embers
https://voidescent.bandcamp.com/album/dust-and-embers
Isto iz Španije su Marthyrium i prilično avangardno zvuče na svom drugom albumu, Through the Spheres of Darkness. Snimljen šest godina nakon prvenca, ovaj album je mračan, apokaliptičan, zavodljiv, nudeći moderni blek metal ali sa dosta napora da se napišu kompleksne, veoma okultno-mračne pesme. Na momente to dođe do ivice poze, jelte, ali opet, ovo je blek metal i izražavanje u najekstremnijim ekstremima je standard. Marthyrium svakako impresioniraju kvalitetom pesama, pa i produkcije koja nije „lepa“ ali je makar vrlo dinamična. Nažalost, bend ne prodaje digitlani daunloud kao poseban produkt, ali valjaju se čuti:
https://marthyrium.bandcamp.com/album/through-the-spheres-of-darkness
Za jednako pustolovan blek metal – ali na drugi način – tu je novi album irskog Primordial. Ova ekipa, aktivna već više od trideset godina meša keltski folk i blek metal sa dosta zrelosti i sugurnosti na ovom albumu pa ovde nećete dobiti taj Orthodox Celts/ The Stone krosover o kom ste sanjali. How It Ends je zapravo setna, atmosferična ploča ali sa puno zdrave, znojave svirke, dugačka solidnih 65 minuta i sa vrlo snažnim zvukom koji ipak ne zamara uši tako da ne možete da isterate te njene pesme od sedam minuta. Lepo je da Metal Blade Records imaju i ovako osvežavajuće stvari u katalogu:
https://primordialofficial.bandcamp.com/album/how-it-ends
Impurus, jedini član projekta Cromlech inače svira bunbnjeve u okultnom doom rock bendu Albez Duz pa je i debi album njegovog solo projekta prilično okultno orijentisan i atmosferičan. No, ovo je pre svega blek metal sa, jelte, atmosferom i Impurus je album naslovio Cold and Stiff da bi odmah bilo jasno šta da se očekuje. Dobro, ima ovde melodije i lepote (slušajte rif koji otvara Ash Pillar), ali je atmosfera primereno ledena, mračna, i Cromlech slušaoca uvlači u svoju mrežu obećavajući ne užitke i zabavu nego, naprotiv, eliminisanje osećanja, topline, redukciju do ne-života. Kompozicije su nastajale u rasponu od devedesetih do pre par godina i pripremane za bend Dies Ater ali nikada realizovane u tom kontekstu pa je Impurus ovde napravio jedan prijatan spoj klasičnog ’90s zvuka sa malo modernijih stremljenja i snimio odličan album:
https://archaic-sound.bandcamp.com/album/cold-and-stiff
Ko voli Wolves in the Throne Room ima da se poraduje novom EP-ju. Crypt of Ancestral Knowledge ima četiri pesme i primereno je atmosferičan, okultan, fantastičan, sve ono što od ovog benda zahtevate i očekujete. Sa godinama su se Wolvesi patinirali i ovaj materijal zvuči istovremeno i vrlo očekivano, skoro pa generički, ali i skroz iskreno pa i nekako naivno nameran da vas uhvati na udicu svojim akustičnim gitarama i mekanom produkcijom:
https://wolvesinthethroneroom.bandcamp.com/album/crypt-of-ancestral-knowledge
Za još američkog zvuka tu su Nganga iz mog omiljenog mesta u Sjevernoj Karolini, Ralej. EP Phthisis, njihov prvi, je emotivan, disonantan, bučan, vrlo organski odsviran. Nganga zvuče kao ljudi koji ulivaju sve što imaju u muziku što je jedva drže pod kontrolom i ovo je, uz takođe vrlo organski, prozračan zvuk, lepa ponuda:
https://ngangaband.bandcamp.com/album/phthisis
Den Saakaldte su šta se dobije kada grčki blek metalac ode u Norvešku i tamo pravi blek metal sa lokalnim muzičarima. Bend postoji duže od deceniju i po a Pesten som tar over mu je četvrti album i idealan spoj egejske melodičnosti i norveške hladnoće. Energično, elegično, vrlo organski i neodoljivo, pogotovo ako volite ’90s zvuk bilo koje od ove dve države:
https://agoniarecords.bandcamp.com/album/pesten-som-tar-over
Prelazimo na stoner rock, doom metal, sludge metaI, psihodeliju i hard rock. Italijani Electric Machete sebe nazivaju opskurnim power triom, ali posle albuma High Penetration Formula će, nadamo se, dobiti malo zaslužene pažnje. Ovo je prijatan, lepozvučeći teški rok/ stoner sa dosta suptilnosti u zvuku koji nije samo polivanje recikliranim rifovima i spektakl kompresije. Naprotiv, gitare su ovde maštovito ozvučene, provučene kroz puno efekata i smelo, istraživački aranžirane tako da momenti tipičnih bluz-rifova dolaze samo kao dobrodošla vraćanja u maticu nakon eksploratorne jurnjave unaokolo. Ritam sekcija je mišićava i žestoka ali bez preterivanja sa agresivnošću pa Electric Machete generalno zvuče okretno i zabavno svo vreme:
https://electricmachete.bandcamp.com/album/high-penetration-formula
Bend se zove Cursed By Weed a album Drug Island pa je lako pogoditi kako to sve zvuči. Zvuči glasno, bučno i stameno – stoner rok ovog benda (projekta?) iz Kana ima u sebi dosta sludge metal težine. Nije to ni suptilna muzika ali rifovi, gruv i energija rade posao, a album se daje po ceni koju sami odredite i onda je prijatno prepustiti se stihiji:
https://cursedbyweed.bandcamp.com/album/drug-island-2
Vranjanci Cardinal Point su mi mnogo zanimljiviji sa svojim melodičnim, grandžerskim stoner rokom. Debi album, Man Or Island ima fine southern groove teme, ugodno topao zvuk (sa jakom bas-gitarom) i pevača koji ne bi štrčao da ga stavite u neki od bitnih Seattle bendova devedesetih godina prošlog veka. Veoma ugodna ploča srpske močadi:
https://cardinalpoint.bandcamp.com/album/man-or-island
Space Islands su dva Brazilca iz Natala sa istoimenim albumom i dosta gladi za istraživanjem interfejsa između psihodeličnog roka i progresive. Tako je ovo album relaksiranog gruva i dobrih atmosfera ali i prilično naprednih aranžmana. Negde oštri prelazi između različitih stilova dobro upale, ne svuda, ali album je kao celina pun dobrog raspoloženja i jeftinog, a prijatnog zvuka pa moram da ga preporučim:
https://spaceislands.bandcamp.com/album/space-islands
Crn, mračan, vrlo hermetičan death doom metal prave dva tipa iz Nju Džersija pod imenom Anharat. Posle prvog EP-ja iz 2021. godine, na redu je i debi album, Deathcult Resurrection i ako volite death-doom, vredi obratiti pažnju. Anharat ne rade ništa novo ili nečuveno ali znaju šta rade pa su im rifovi teški, otmeni i prijemčivi, ritmovi uglavmom spori i iznurujući, a zvuk snažan a ne i preterano komprimovan. Dodajte još neolitske, duboke vokale i ovo je vrlo prijatan paket.
https://anharat.bandcamp.com/album/deathcult-resurrection
Rusi Clarity Vision su snimili dva singla i sad imaju eponimni EP sa pet pesama spajanja savremenog, vrlo teškog stoner rocka i old school doom metala spravljanog po receptima sedamdesetih godina prošlog veka. Rezultati su tripozni, gruverski, spori i prilično zarazni. Pevačica Galina Šapakovskaja fino kontrastira svoj hipnotički napev lenjim, sporim bluziranim rifovima i mada sve zvuči neužurbano i drogirano, pesme su zapravo ekonomičnog trajanja i ne preteruju sa repeticijom. Fino:
https://clarityvision.bandcamp.com/album/clarity-vision
Naravno da bend koji se zove Old Goat Smoke svira prljav, mastan stoner rock. A još su i iz Australije! Prvi demo, nazvan Demo je sirov, superjako faziran, satanistički intoniran ali generalno prijatan, zabavan sa tri pesme MUČKI izdrogirane svirke i puno perfektne zlovolje:
https://oldgoatsmoke.bandcamp.com/album/demo
Belgijanci The Guardians su sušta suprotnost. Njihov album On je vrlo uredan, melodičan, pažljivo odsviran i profi produciran pa je ovo stoner rok za ljude koji vole da čuju da se u pojačala i gitare uložila znatna suma, da su ljudi vežbali i pesme više puta menjali od nule pre nego što su dobili nešto originalno i osobeno. Nije to nužno bolje od garažnog, spontanog, izdžemovanoig stoner roka, ali ako volite umivenije lice ove muzike, The Guardians su vrlo solidna ponuda:
https://theguardiansband.bandcamp.com/album/on
Caged su iz Filadelfije a njihov album From Roving About the Earth je doom/ sludge ritual kome bih pripisao i post-metal komponentu kada termin post-metal ne bi danas bio rezervisan za jednu prilično standardizovanu, melanholičnu verziju ove muzike. Caged pak, po emocijama možemo svrstati na razna mesta između melanholije, očaja i nihilizma, sa zvukom koji je ekstremno mračan i hermetičan i svirkom koja je energična ali ne daje ni tračak nade slušaocu. Pakao:
https://cageddoom.bandcamp.com/album/from-roving-about-the-earth
Razumem da vam je to možda i previše mračno, pa onda evo malo hard roka iz Denvera koji samo malko povuče na doom, da se vidi koja je godina. Cloud Catcher su trio koji voli bluz i klasičan hard rok, a album Return From the Cauldron bi muzički, a skoro pa i produkcijski mogao da se umeša u izdanja iz ranih osamdesetih i da ne šrtrči mnogo. Cloud Catcher sviraju heavy metal kakav nastaje kada se otmete iskušenju da svirate brže, žešće i prljavije od kolege do vas i strogo se držite JEBENOG rokenrol gruva ali ga koljete bez milosti:
https://cloud-catcher.bandcamp.com/album/return-from-the-cauldron
Dobro, za tužniji sporiji doom metal idemo u Belgiju. Columbarium su započeli da rade u ranim devedesetima ali prvi album snimaju ipak tek sada i The Morbidious One je neka vrsta kombinacije ’90s doom metala sa svim njegovim gotsko-romantičarskim skretanjima, i nekakvog ekspresivnog alternativnog roka. Kad radi, ovo radi ubitačno i pesme su neodoljive drame melodičnih rifova i teškog, prošaptanog jecaja. A radi dobar deo vremena! Proverite:
https://columbarium.bandcamp.com/album/the-morbidious-one
Ajmo sada veseli, razigrani rokenrol. Dictator Ship su jedan od onih bendova kod kojih posle pet taktova znate da su Šveđani iako pevaju sa savršenim američkim naglaskom – naprosto, niko ne radi moderni glam rok/ hard rok koktel kao švedski bendovi a Dictator Ship su jedni od najboljih sa drugim albumom, Electric Jihad koji bi, da je izašao 1972. godine verovatno promenio istoriju muzike, izbacio Zemlju iz orbite i srušio je u sunce. Ovako smo se izvukli za dlaku ali party mood je ovde skroz REAL. Odlično je:
https://dictator-ship.bandcamp.com/album/electric-jihad
Gore sam prizivao post-metal, pa evo, Helve iz Lidsa na svom EP-ju To be Forgotten nude baš to: spor, melanholičan spoj doom ritmova, emo pevanja i psihodeličnh shoegaze gitara. OK, kad se ovako kaže, deluje sjajno i delovi ovog EP-ja svakako jesu sjajni. E, sad, pesme su po dvanaest minuta pa ako možete, vi udrite:
https://helveband.bandcamp.com/album/to-be-forgotten
https://ripcordrecords.bandcamp.com/album/to-be-forgotten
Rocky’s pride & Joy: All The Colours Of Darkness je novo izdanje uvek pouzdanih sardinijskih trgovaca drogiranom muzikom, Electric Valley Records. Bend je iz Australije, a ovo mu je prvi album posle par kraćih izdanja i skoro da unapred znate kako će sve zvučati: sporo, bolesno, fazirano, sirovo a neodoljivo zarazno. Rocky’s pride & Joy ovde donose porciju, kako i samo kažu, čistog zla i neodoljivog psihodeličnog satanizma. Nije za civile, ali za iniciranu publiku, ovo je još jedno nezaobilazno izdanje ove sjajne etikete:
https://evrecords.bandcamp.com/album/rockys-pride-joy-all-the-colours-of-darkness
Ubacujemo u višu brzinu i slušamo thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. Sa imenom kao što je Satan Worship čovek bi očekivao da čuje najsiroviji, najrpljaviji black-thrash metal, ali album Satanik Overdose Of Hell, inače treći za ovu brazilsko-njemačku skupinu, zapravo ima mnogo atmosfere i sofisticirano napisanih black thrash pesama. Da se razumemo, ima ovde old school rifova i motorhedovskog gruva, ali je to spakovano u podugačke pesme sa toplim, savremenim zvukom, komponovanim solažama i lepim harmonskim momentima. Nije ni tako loše u paklu, reklo bi se:
Ne znam kakvo tačno dupe je u pitanju na trećem albumu latvijskih Deodium ali oni sviraju brz i ugodan thrash metal sa mnogo death metal elemenata na svom trećem albumu, Maldupe. Ima ovde dosta gruva i aranžmana koji se trude da slušaoca iznenade i pružaju mu stalno uzbuđenje tako da je ovo čak možda i više za death metal nego thrash metal publiku, ali ložački rifovi i mošerski srednjetempaški delovi su kao stvoreni za mošpit hedonizam. Vredi čuti:
https://deodium.bandcamp.com/album/maldupe
To da debi album poljskih Popiór, nazvan Pomarlisko zvuči ovako dobro i zrelo nije toliko čudo kada vidite da je ovo zapravo novi projekat članova legendarnih KAT i da su pesme i pripremane za album koji je KAT trebalo da snimi sa Romanom Kostrzewskim (a i poslednji album ove kombinacije se zvao Popiór), ali je ovaj iznenada umro. Popiór svakako zvuče kao odavanje pošte velikoj ličnosti poljske metal scene i ovo je old school metal na razmeđi thrasha, heavy metala i progresive, ozbiljno napisan, ozbiljno produciran i vrhunski odsviran. Može vam zvučati malo i suviše ’90s, ali kvalitet je jako visok:
Faster Than the Devil 2 je split album četiri benda na etiketi Wise Blood Records iz Indijane koja kaže „naši rifovi su zli ali mi nismo“. Dobro je to znati, jer, ova četiri benda valjaju puno zlih rifova. Vicious Blade, Blasted Heath, The Gauntlet, i Bastard Cross su svi na takozvanom spektru blackened speed thrash metala i, mislim, da se ne zajebavamo, ovo je žurka od početka do kraja. Baš onako, raskalašna, sirova, andergraund žurka na kojoj više ne znate jesu li vas prebili ili ste imali najbolji provod u životu:
https://wisebloodrecords.bandcamp.com/album/faster-than-the-devil-2
Ako volite ipak malo više melodije u svojoj thrash-speed dijeti, nemajte brige, švedski Tyranex su tu sa svojim četvrtim albumom, Reasons for the Slaughter i ovo je jedna lepo producirana, moderno zvučeća ali i prilično old school ploča po rifovima i temama. Gitaristkinja i pevačica Linnea Landstedt čini veliki deo šarma ovog sastava sa svojim autoritativnim, hrapavim a opet melodičnim vokalom, ali kompozicije koje forsiraju brzinu i pozitivnu tenziju joj daju potreban teren da na njemu pokaže svoje veštine. Tyranex imaju moderan zvuk, da, ali njihova muzika je kao ubrzani NWOBTHM, što je uostalom i činilo veliki deo rane speed-thrash ponude, pa tako ovaj album ima melodiju, ima nestašnu atmosferu, ima tu uzbudljivost early ’80s autputa, ali je pakuje u razbijački moderni zvuk. Prelepo:
https://tyranex.bandcamp.com/album/reasons-for-the-slaughter
Treš događaj nedelje je nesumnjivo izlazak novog albuma internacionalne ženske thrash metal atrakcije Nervosa. Napalm Records znaju da hendluju ovaj materijal pa je Jailbreak OPASNO oštar i napadački album sa dosta kvalitetne svirke i minimumom ulagivanja nekakvoj „mejnstrim“ publici. A opet, šefica benda, Prika Amaral drži svoju novu grčko-bugarsko-brazilsku postavu u žešćoj formi i ovo je ploča navijačkog thrash metala koja zvuči stadionski u najboljoj mogućoj konotaciji. Valjano i sasvim moguće prijemčivo i tim nekim civilima koji inače misle da je Metallica kraj sve muzike:
https://nervosa-brazil.bandcamp.com/album/jailbreak
Geist iz Njukasla odvaljuju bubrege na svom albumu Blueprints To Moderate Sedation. Ovo je crustcore/ d-beat hardcore sa masivnim metal zvukom i vrlo žestokom, moćnom izvedbom. Pritom pesme uspevaju da imaju i raznovrsnost u atmosferama, tempu, intenzitetu, pa je album, ovako odlično produciran i odsviran, jako prijemčiv za ponovljena slušanja. Odlično:
https://geistuk.bandcamp.com/album/blueprints-to-moderate-sedation
https://cursedmonk.bandcamp.com/album/blueprints-to-moderate-sedation
Harm’s Way iz Čikaga, pak, zakucavaju svoju kombinaciju moškora i death sludge zvuka bez imalo milosti. Album Common Suffering ima deset pesama ko od brega odvaljenih sa betonski čvrstim zvukom i bez skoro ikakvog popuštanja slušaocu. Ovo se sluša iz sve snage ili ne uopšte. Mračno, tenzično, disonantno, a ritmično i plesno, ovo ima ponešto za svakog:
https://harmswayband.bandcamp.com/album/common-suffering
Grove Street iz Sautemptona previše petljaju za moj ukus ali njihov mošerski hardkor/ krosover ima dosta meka kasnih osamdesetih i ranih devedesetih i onda, mogu ja to da slušam. Ne baš da OTKINEM ali album The Path To Righteousness ima dovoljno trešerskih rifova koji mi donesu osmijeh na lice:
Two Guns je bio naziv finog stripa Stevena Granta od kog je posle napravljen i solidan film sa Denzelom Washingtonom i Markom Wahlbergom, a sada je to i ime hardkor benda iz Arizone. I to sasvim pristojnog. Ready for War je EP sa tri pesme metaliziranog, ultrateškog, siledžijskog hadkora sa dobrim metal rifovima i baš DEBELIM zvukom. Opaljuje se ovde vrlo dobro iz oba pištolja:
https://twoguns.bandcamp.com/album/ready-for-war
Zadnje je vreme došlo kada novi album MDC moramo da slušamo na JuTjubu jer njihov izdavač, Cleopatra Records, još nije pustio pesme na Bandcamp. Mislim, šta uopšte MDC rade na Cleopatri je takođe misterija koju moram da razrešim neki drugi put, ali u ovom trenutku da kažem da sam presrećan što stari hardkorpank bend koji je definisao veliki deo onog što ja doživljavan kao hardkor i dalje radi, četrdeset i kusur godina nizvodno. War is a Racket nikako nije najbolji album MDC, ali, mislim, ovo je razoružavajuće prijatna ploča panka sviranog energično, brzo, bez filozofiranja. MDC nikada nisu pokušali da odstupe predaleko od savršene, eksplozivne pank rok formule nadevene promišljenom levičarskom politikom i mada jesu uvek voleli da ubacuju mikroelemente drugih žanrova u svoju muziku, War is a Racket je podsećanje da je njihov zvuk uvek bio sasvim zdrav i nikada u riziku od ponavljanja. Ovo je sasvim neposredna ploča gde dobijate dobre, pametne gitare, odlične, brze bubnjeve i glas Davea Diktora koji jeste ostario ali se nije pokvario. Sve pet, što bi rekli mangupi:
https://cleopatrarecords.bandcamp.com/album/war-is-a-racket
Plunge iz Albukerkija imaju demo (naslovljen samo Demo) sa osam pesama mučnog, abrazivnog powerviolence zvuka. Ovo je muzika lošeg raspoloženja, pesimizma, izolacionizma i odbojnosti ali bar kratko traje, jelte, pesme su po pola minuta i minut, i uz svu disonancu, urlanje i blastbitove, brzo prođu. Šalim se ja malo, naravno da ja volim kad je muzika ovako agresivna i mučna a zvuk sirov a idealno funkcionalan pa urgiram da se čuju Plunge:
https://plungeviolence.bandcamp.com/album/demo
Francuzi Patent su negde između tehničkog/ mathcore zvuka i grindcore eksplozivnosti na albumu Obedience. Dobro to zvuči – bend je isprva planirao da bude samo duo bubnjeva i basa, ali u kvintet-postavi prave jako mnogo buke, zvuče upeglano, utegnuto i opasno sa pesmama od 3-4 minuta, komplikovanim ritmičkim metrikama i dva pevača koji urlaju. Lepo:
https://patentmathcore.bandcamp.com/album/obedience
Nijemci T.F.B. (odnosno Task Force Beer) mešaju old school grindcore sa malo death metal gruva i to zvuči odlično na novom split albumu sa Abjured. T.F.B. forsiraju pivski štimung ali ima tu i sociopolitičke kritike (npr. kritikovanje zavisnosti od društvenih mreža, znate već), pa se i album zove Changed..? Nothing..! i može se tumačiti kao „osvešćena“ hardcore ploča. No, muzika je toliko dobra da skoro da nije ni bitno. E, sad, Abjured su isto Nemci i njihov grindcore u sebi isto ima malo death metal nadjeva, ali na njihovoj strani nema humorističkih tonova i ležernije atmosfere, svira se brzo, ubitčano i supernavežbano. Odlični bendovi, odlične pesme, dobra produkcija, vrhunska andergraund ponuda:
https://tfb-grind.bandcamp.com/album/changed-nothing
https://abjuredgrindcore.bandcamp.com/album/changed-nothing
Parižani Karras svoju muziku opisuju kao spoj panka, krastkora, grajndkora i ranog, sirovog death metala. Ali ako vam je sve to komplikovano, album We Poison Their Young je, prosto, ODLIČAN grindcore. Ova tri čoveka udaraju veoma jako, sviraju brzo a zvuče teško kao bilo koji nisko naštimovani sludge metal bend koji vam padne na pamet. Pesme su od nekoliko sekundi, do par minuta, blastbitovi melju, gitare sahranjuju, vokali prže, nemate gde da se sklonite:
https://karrasband.bandcamp.com/album/we-poison-their-young
Još mračnog, teškog grindcore zvuka? Ima. Rat King su trojka iz Sijetla čiji album Psychotic Reality baš brutalno zakucava. Ovde su pesme duže od tri minuta pa ne pričamo o klasičnom wham-bam-thank-you-maam grindu ali ovde death metala ima tek da zamiriše. Rifovi su prosti, gruv jednostavan, muzika razoružavajuće primitivna a zvuk klaustrofobično taman. Sve to u kombinaciji daje zapravo neodoljiv album:
https://ratkingband.bandcamp.com/album/psychotic-reality
Meksički Spawn of Annihilation imaju drugi album, snimljen pola decenije nakon prvog i naslovljen Illusory Orbit of Ominous Anomalies i, mislim, jasno je i po nazivu benda i albuma da imamo posla sa tehničkim brutalnim death metalom. Spawn of Annihilation se izrazito trudfe oko pesama i ovo nije puko zakucavanje bralstbitom u glavu sve vreme, mada naravno da ovaj ritam dominira na albumu. No, ima ovde i klasičarskog istraživanja (slušajte razlaganja na harfi kojima počinje Kinessentia i koja bi mogla biti uvod za neku igru iz serijala Final Fantasy, a slične stvari se dobijaju i u dva kasnija interludija) i dosta razmišlljanja o aranžmanima pa Spawn of Annihilation – i pored vrlo nedinamičnog miksa i masteringa – meni zvuče dobro i drže pažnju tokom svojih brutalnih, tehničkih eskapada. Fino:
https://spawnofannihilation.bandcamp.com/album/illusory-orbit-of-ominous-anomalies
Terror Factory je već peti album kolumbijskih Butchery i, pa… ako volite jednostavan deathgrind/ brutal death metal sa svinjskim vokalima, ovde ćete biti veoma lepo usluženi. Produkcija je HEAVY i mesnata, pesme prostačke, ali onako simpatično prostačke a pevanje je, pa, puno roktanja i skičanja. Za razliku od mnogo drugih bendova koji ovakvu muziku izvode sa ironičnim odmakom, Butchery u nju utaču krv, suze i gnoj (!) i to se čuje:
https://butcherybrutal.bandcamp.com/album/terror-factory
Brutalni detah metal izmešan sa deathgrindom je i na EP-ju Suffer and Suck it Hard masačusetskih Goreality. Bend postoji već dvadeset godina i ima jedan album izašao 2007, a ovo je, mislim, prvo izdanje posle godina hibernacije i DOBRO JE. Ovo je maštovita, dinamična muzika koja izbegava onu čestu brutal death metal zamku da sve pesme budu blastbitovi sve vreme, sa nerazaznatljivim rifovima i nula varijacije. Ovaj je materijal lepše, makar smelije i ambicioznije napisan a izvedba je ubedljiva i ovo je u celini zabavno izdanje:
https://goreality.bandcamp.com/album/suffer-and-suck-it-hard-ep
Disanimator iz Konektikata kažu da sviraju death metal onako kako su to naši preci planirali kad su ga pravili. I još kažu da moderni death metal može da odjebe. Drugi demo šest godina nakon prvog, Stimulate the Tomb, prikazuje taj njihov tradicionalni death metal u dobrom svetlu, sa četiri pesme zapravo dobe produkcije i odlične svirke koja prezentira jednostavne, lepe gruverske pesme sa prijemčivim rifovima i dobrim solažama. Ovo jeste old school, naravno, ali nije primitivno ili sirovo u tehničkom smislu i sluša se uz veliki osmeh na licu.
https://disanimator.bandcamp.com/album/stimulate-the-tomb
Ukrajinski Wormitorium svojom Bandcamp stranicom pozivaju na bojkot ruskih muzičara što, jelte, mislim da nije rešenje iako ih razumem. No, srećom Wormitorium sviraju dovoljno zabavan death metal da to ne bude jedina notabilna stvar u vezi sa njima (kao ni to da svi žive u različitim krajevima zemlje). EP Katarg sa svoje tri pesme nudi old school death metal dosta dobre produkcije i, onako, divljačke, ali zabavne dispozicije. Nije ovo sad nešto sjajno napisano, ali ima lepe rifove, odsvirano je okej i pitko je a plaća se koliko date:
https://wormitorium.bandcamp.com/album/katarg
Pursuit iz Severne Dakote kažu da sviraju „Aggressive, rhythmic, fast paced fuckin metal!“ sa, jelte, dva uzvičnika. Kaseta Demolition 2023 nudi zapravo, pravite se iznenađeni, pristojan garažni death metal sa dosta gruva i prijatno sirovim zvukom. Nedopečeno je, treba još da se radi na ovome ali… slatko je.
https://pursuitfargo.bandcamp.com/album/demolition-2023
Danci Asinhell snimaju za Metal Blade pa im debi album Impii Hora zvuči jako profi i kvalitetno producirano. Njihov death metal je prilično stare škole, sa elementima koji će vas podsetiti na Obituary i Dismember, i Asinhell umeju da uvale i melodične teme a da ne zvuče kao da se kače na melodeath trend popularan poslednjih godina. Ovo je pre svega HEAVY, puno rifčina i dosta srčano pa se sluša sa uživanjem:
https://asinhell.bandcamp.com/album/impii-hora
Stara škola je na programu i na debi albumu finskih Disguised Malignance. Ekipa iz Helsinkija radi tek dve godine ali članovi imaju već izvesnog iskustva, pa Entering the Gateways ima lep odnos profi svirke i jedne primitivne, sirove estetike. Kako je i Finska u Skandinaviji, ovde svakako ima malo te klasične ’90 melodičnosti koju pripisujemo skandinavskom death metalu a pesme su jednostavne, atmosferične, ugodno primitivne i prijemčive:
https://disguisedmalignance.bandcamp.com/album/entering-the-gateways
Finci su i Omnivortex ali njihov stil je značajno moderniji. Na svom drugom albumu, Circulate, ovaj talentovani kvartet prži tehnički, blgao blackened a dosta „naučnofantastični“ death metal. Sve to zvuči jako zrelo, jako promišljeno i prosvirano i za razliku od mnogo tech-death rodbine, ovde su u prvom planu pre svega pesme a tehnika im je resurs. I produkcija je zapravo odlična, uspešno kombinujući čvrstinu koju očekujete od tech-death produkta sa suptilnošću miksa u kome se, recimo, bas-gitara odlično čuje i drži sredinu terena dok gitare mogu da se bave atmosferama i bojama. Dinamičan master u kome sve lepo diše je samo trešnja na vrhu proverbijalne torte. Jako dobar album:
https://omnivortexofficial.bandcamp.com/album/circulate
Tamo gde su Bolt Thrower stali, Šveđani Just Before Dawn vide kao svoju dužnost da nastave. I nastavljaju već duže od decenije. A War Too Far je peti album švedske death metal skupine i donosi još njihove kombinacije švedskog death metal zvuka (dosta bliskog gotenburškoj školi iako je bend iz Stokholma) sa boltthrowerovskim meljućim ratnim death metalom. Bend se, valjda je to jasno, ne ubija od originalnosti ali isporučuje baš ono što želite od njega, epsku širinu, rifove u kojima se možete utopiti, hipnotički srednjetempaški ritam… Plus fin, dinamičan master, tako da, navalite:
https://rawskullrecordz.bandcamp.com/album/a-war-too-far
Slatko je kada brutalni death metal i goregrind stigne od benda koji se zove – Aroma. Ovaj američki kombo je svoj prvi EP, Adenocarcinoma snimio za Horror Paind Gore Death Productions i ovo je šest pesama, svaka kraća od dva minuta, sirovog zvuka, primitivne estetike, ali sa dovoljno šarma. Mešavina goregrind osnove i slamming death metal nadgradnje radi pristojno jer su vokali ULTRA dementni i čitavoj muzici daju prizvuk slatke parodije:
https://hpgd.bandcamp.com/album/adenocarcinoma
Italijanski Lebbra i rumunski Putred imaju split album Valley of the Putrid Lepers i, pa, da, sve zvuči „pjutrid“ i „leporozno“. Rumuni isporučuju tri pesme mučnog, klatećeg death metala premijum kvaliteta, valjajući hipnotički gruv sa puno autoriteta, dok su Italijani brži, skloniji deathmetalu sa više thrash elemenata i predstavljaju pristojan kontrast. Ovo zvanično izlazi polovinom Oktobra pa ga pazarite na vreme:
https://putred.bandcamp.com/album/lebbra-putred-valley-of-the-putrid-lepers-split
Avangardni death metal ne samo da očekujete nego i POTREBUJETE od italijanskog izdavača I, Voidhanger, pa tako oni uredno isporučuju novi, treći album američkog duo-projekta Acausal Intrusion. Nazvan Panpsychism ovo je ponovo album kombinovanja tehničke, izluđujuće komplikovano aranžirane death metal svirke i antikosmičke blek metal atmosfere. Glavna razlika u odnosu na prethodni album iz 2021. godine je za moje uši produkcija, jer su Acausal Intrusion malo oladili sa kompresorima i pustili instrumentima da malo dišu pa je atmosfera odmah lepša a ploča prijatnija za slušanje. Utoliko, ovaj komplikovani, dezorijentišući galimatijas (dis)harmonija i saplićućih ritmova mogu da preporučim avanturistički nastrojenim slušaocima bez mnogo ustezanja:
https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/panpsychism
20 Buck Spin imaju brutalnu godinu u kojoj su već izbacili nove albume Tomb Mold i VoidCeremony a sada nam ga, evo, i novi Ruin Lust. Ekipa iz Njujorka nije ni malo razblažila svoj brutalni blackened death izraz pa je novi album, četvrti za deset godina, Dissimulant skoro neizdrživ ako niste BAŠ naklonjeni muzici čiji je osnovni element nelagoda. Ali brutalna, dinamična nelagoda. Naravno, Run Lust sviraju disonantno ali sviraju ZA DESETKU, ovo je atletičarski, jurišni black death napad sa pucanjem iz svih oružja, bez studijskog peglanja i kompjuterskog trikeraja. Samo orkanski metal, samo hardkor. Titula albuma nedelje im je izmakla za MILIMETAR:
https://20buckspin.bandcamp.com/album/dissimulant
Malčice mirniji, atmosferičniji black-death nude Nijemci Terra Builder na svom debi albumu Solar Temple. I ovo je zapravo nelagodna, hermetična muzika ali posle Ruin Lust Terra Builder zvuče gotovo umiljato sa svojim čestim headbang predasima i srazmerno melodičnijim rifovima. Bučan, težak album urlanja i agresivne svirke, ali vi to volite:
https://terrabuilderband.bandcamp.com/album/solar-temple
Južnokorejski Xenotropic Mutation slobodno mogu da se stave u enciklopediju pored odrednice „brutal/ slamming death metal“ jer je njihov debi album, Omophagia of Submerged Organism nešto na šta možete da bez reči pokažete prstom kada vas neko pita kakva je to muzika. Ovo je, da se razumemo, vrlo dobro, mada ne inovativno niti na bilo koji način proširtuje granice svog žanra. Xenotropic Mutation samo vrlo dosledno, vrlo kvalitetno izvode muziku koja je po definiciji skoro neslušljiva, neprozirna, nalazeći male estetske gestove u granitno čvrstom zidu zvuka i vrlo tvrdo kodifikovanim rifovima, ritmovima i harmonskom programu – i to im odlično ide. Ako volite urnebesni slam, ovo je izvrsno a izdao ga je Inherited Suffering koji se ovakvim pločama sigurno vraća u sedlo:
Stižemo do kraja pa da pokrijemo te neke krosžanrovske radove i ono malo heavy metala što mi se dopalo ove nedelje (ali BAŠ dopalo). Noise rock duo iz Atlante, ’68 ima novi album, Yes and… i, pa, ovo je još jedan pobednički spoj pankerske i sludgerske rokenrol svirke zavaren na silu u noise rock izvedbi. ’68 su maštoviti, bučni, puni old school trikova koje izvode sa ubeđenošću kao da je 1991. godina i Steve Albini ima najveći kurac na svetu, i generalno, spajaju paklenu buku i zarazan rokenrol kao pravi šmekeri:
https://purenoise.bandcamp.com/album/yes-and
Kanadski Nova Doll su negde između stoner roka, fuzz rocka i napaljenog garažnog panka. Album Denaturing ima sedam prljavih, jako distorziranih pesama mračnog, klaustrofobičnog zvuka ali himničnih rokenrol refrena i ta je kombinacija dezorijentišuća i privlačna:
https://tarantulacassettes.bandcamp.com/album/denaturing
Naravno da kombinacija KK Downinga na gitari i Rippera Owensa na vokalima mora da se sluša. Čak i ako, nekim čudom, nemate nikakav odnos sa tim da se radi o praktično nastavku Judas Priesta drugim sredstvima, KK’s Priest na svom drugom albumu nudi dovoljno razuzdanog, hedbengerskog hevi metala da svi odemo kući zadovoljni. Nema tu nekih velikih iznenađenja, jer ipak pričamo o gitaristi koji je oblikovao ovaj muzički žanr u prilično presudnoj meri ali kako je ovaj album delimično kreiran i da se pokaže Halfordu i njegovoj ekipi šta su izgubili, ima ovde i više krvi i znoja nego što biste možda očekivali. Posebno je Owens napaljen i demonstrira da nije bez razloga menjao Halforda u vreme kada je ovom bilo dosta Judas Priesta, nudeći zlu, atraktivnu vokalnu akrobatiku. No, bend svakako i pored svog egzibicionizma pre svega zvuči uredno uvežban i disciplinovan da u prvi plan stavi pesme koje su, možda, surogat-Judas Priest ali su svakako zabavne:
https://kkdowningofficial.bandcamp.com/album/the-sinner-rides-again
Album nedelje je hevi metalčina za sve pare. Velocidad 22 su šoferski heavy metal bend iz Buenos Airesa a Alcohol y gasolina im je treći album i ovo je neodoljiva kolekcija kamikaze-metal himni. Velocidad 22 u skladu sa svojim imenom sviraju u visokom tempu, rifovi su poletni, optimistični, pevanje na španskom himnično. Ovo je kao neki povratak u rane osamdesete dok su Motorhead i AC/DC još bili mladi i naši roditelji su ih se plašili, samo sve odsvirano brže, napaljenije, sa većim osmehom na licu. IZ VRS NO:
https://velocidad22.bandcamp.com/album/alcohol-y-gasolina
