Jazz Nedeljom je zamišljen kao serija vinjeta koje će ići (možda ne?) svake Nedelje, nudeći preporuku u vidu jednog jazz albuma koji sam tog dana slušao. Ovo nema pretenziju da bude ni ultimativni prikaz neke klasične ploče niti otkrivanje nekog budućeg klasika, već zaista samo to, da se kažu reč-dve o albumu koji sam tog dana rado slušao. Ponekada će to biti stare, proverene klasične stvari, ponekada najnovije izdanje koje sam izvalio na Bandcampu, hoću reći, neće biti pravila. Kako i treba. Kako i mora.
Prošle nedelje smo sa dosta uspeha slušali (uglavnom) skandinavski džez pa ćemo tu praksu probati da nastavimo i ove nedelje. I iako bi se današnji album po nekim našim savremenim kriterijumima svrstavao pre u tradiciju nego u avangardu, istina je i da on čvrsto stoji u „tradiciji avangarde“, što je nekada bio oksimiron a danas je prosto način da kažemo da ima mnogo načina da se istražuju slobodne muzičke teritorije i da neki od njih, iako su izmišljeni pre šezdeset i više godina i danas imaju relevantnost i vitalnost. Kao i Bobo Stenson! Bobo Stenson Trio: Umeå, Sweden je živi album veteranskog švedskog džez trija, snimljen prošle godine u Aprilu i izašao na mikroetiketi Kipepeo Publishing iz Ujedinjenog kraljevstva koja se uglavnom specijalizovala za publikovanje živih snimaka raznih autora iz raznih epoha, sa raznih strana sveta i iz raznih muzičkih žanrova (džez, rok, folk, bluz i mnogo toga drugog) a u cilju prikupljanja novca koji će biti iskorišćen u humanitarne svrhe. U pitanju je, suštinski, blog (mada je bukvalno pre tri dana najavljeno da će se ekipa koja ovo radi jedno vreme odmarati od blogovanja) i nedeljni podkast/ radio emisija kojim se promovišu izdanja etikete a katalog o kom pričamo je RASKOŠAN, sa snimcima izvođača u rasponu od Elle Fitzgerald i Joea Hendersona, preko AC/DC, The Kinks, Aerosmith, The Clash, Uriah Heep i Vana Morrisona, do Sylvie Courvoisier, Waynea Shortera, Stana Getza ili Sonnyja Rollinsa. Nagađate, kao i ja, da ovo nisu, baš SASVIM autorizovani snimci od strane njihovih autora, ali kvalitet je svejedno izuzetno visok i s obzirom da je na kraju dana namera u principu časna, možemo da kažemo da je ovo piraterija zlatnog srca. Plus, da budemo malo i sebični, lepo je dobiti ovako dobre žive snimke raznih autora koje drugačije ne bismo čuli.
Bobo Stenson je institucija švedskog džeza. Rođen kao Bo Gustav Stenson još 1944. godine ovaj pijanista je počeo da uči sviranje klavira sa osam godina i narednih deceniju i po proveo kao učenik Wernera Wolfa Glasera, uglednog kompozitora, pijaniste, dirigenta, akademskog profesora ali i muzičkog kritičara i pesnika, koji je originalno rođen u Kelnu ali je zbog nacista i svog jevrejskog porekla izbegao prvo u Fracusku, pa Dansku, pa na kraju, zajedno sa većom grupom danskih Jevreja, u Švedsku. Glaser je bio vrlo VRLO cenjen kao kompozitor koji će raditi u različitim formatima klasične (kamerne, horske, teatarske) muzike a Stenson je bio samo jedan od njegovih učenika.
I verovatno i najboljih ako gledamo kakvu je karijeru posle napravio. Očigledno željan da iskorači iz klasične muzike i pozabavi se savremenim, hip zvukom, Stenson je već sa devetnaest godina nadrastao scenu rodnog Västeråsa i počeo da nastupa po Stokholmu, neretko i sa američkim muzičarima koji su u to vreme sve češće obilazili Švedsku i ostatak Skandinavije, a gde je postojala velika glad za modernim američkim džez-zvukom. Stenson je tako svirao sa Sonnyjem Rollinsom, Garyjem Burtonom i Stanom Getzom a kada se Don Cherry preselio u Švedsku, Stenson je sa njim radio intenzivno i blisko.
Kao lider, Stenson je snimio masu albuma za ECM, a sarađivao je sa Janom Garbarekom (naravno), ali i sa Charlesom Lloydom, Georgeom Russellom, ekstenzivno sa Tomaszom Stankom. Sa svojim kvartetom Rene Rama – eklektičnim kvartetom gde se džez mešao sa afričkim i azijskim nasleđem – uradio je nekoliko albuma a njegov trio, dakle, trio koji slušamo danas, Bobo Stenson Trio, aktivan je već četiri decenije.
Stensonovi saborci u ovoj ekipi su i sami veterani. Kontrabasista Anders Jormin rođen je 1957. godine i aktivan kao izvođač i kompozitor još od kasnih sedamdesetih. I Jormin je svirao sa mnogo internacionalnih teškaša, počev od Stanka, pa preko Joea Hendersona, Paula Motiana, Leeja Konitza, Cherryja, Elvina Jonesa, do Matsa Gustafssona i Marylin Crispell. Jormin ima i akademsku karijeru predavača vezanu za finske i švedske univerzitete i napisao je masu kompozicija koje ćete čuti na ovom albumu.
Bubnjar Jon Fält je značajno mlađi od dvojice kolega, rođen 1979. godine ali svira sa ova dva muzičara bezmalo dve decenije. Aktivan je, pored ovog trija, i u nekoliko vodećih švedskih sastava (Yunkan 5 & 10, Lina Nyberg Pling, The Stoner) a dobitnik je mase nagrada i u pitanju je, čućete, jedan izuzetno talentovani i raznovrsni perkusionista.
Koncert, snimljen u prostoru po imenu Jazzstudio, odrađen je pred očigledno raspoloženom publikom koja sa uživanjem sluša Stensonove najave i dobija mnogo odlične, optimistične muzike. Stenson je simpatičan i drag konferansje, a ovo kažem iako praktično ne razumem ni reč Švedskog na kome on najavljuje kompozicije. Naprosto iz njegove dikcije i tona čuje se prisnost sa publikom, nenametljivi humor i jedna skromnost u izrazu.
Takva je i muzika trija na ovom snimku, topla, prisna, nenametljivo duhovita, ali ne skromna već bogata. Ali opet, bogata na jedan neposredan, topao način koji pojačava taj utisak prisnosti i toga da slušate trio izuzetno uvežbanih muzičara koji se savršeno poznaju i uživaju u izvođenju ove muzike ali žele, silno žele da i vi u njoj uživate. Ovo nije „crowdpleasing“ koncert i Stensonova virtuoznost – kao i virtuoznost ostala dva majstora – nisu tu da se publika zaseni vatrometom tehnike, već imamo na programu izuzetno prorađene, žive kompozicije koje dišu i u kojima tempo i struktura nisu bitni toliko koliko je bitno da trio misli kao jedan i kreće se kao jedan.
Stenson je, naravno, predvodnik navale i njegova raskošna, blago romantična poigravanja akordima sa kojima se koncert otvara definišu atmosferu za ostatak nastupa. On je taj koji diktira i tempo i dinamiku kompozicija iako nije potpisan kao autor ni jedne. On svaku od ovih kompozicija, bez obzira da li su Jorminove, Cherryjeve, Bartzove ili Sibelliusove čini svojom i daje joj jedan neizbrisiv lični pečat.
No, ovo ne znači da je ritam sekcija podređena pijanisti. Svakako, u nekim kompozicijama, kao što je våren, kojom nastup počinje, klavir jeste taj instrument oko koga se sve vrti i ritmičari se uklapaju uz njegove kaskade i amplitude, ali već u sledećoj, the red flower, a koja je potpisana kao „severnokorejski tradicional“, trio skuva izvrstan bop koji bi svakom njujorškom cool jazz triju iz pedesetih bio svojevrstan domaći zadatak.
Jormin je izuzetan kontrabasista, sa tačno onolikim brojem tonova koju su potrebni i ni jednim više. On je sasvim svestan da je bas-registar ove muzike u dobroj meri popunjen Stensonovom levom rukom i ni ne pokušava da se „bori“ protiv njega već umešno igra između Stensonovog ritma i daje idealnu kontrabas liniju svakoj kompoziciji. Kada pređe na gudalo, to je i u tonalnom i u melodijskom smislu savršeno.
Fält je takođe izvanredan, a pogotovo u tome kako smisleno nastupa u momentima impresionistikih klavirskih slika koje nemaju ritma i gde većina free jazz bubnjara poseže za teksturama i povremenim udarcima, da pokaže da i dalje postoji. Fält, pak, u canción y danza prelazi na tonirane udaraljke, svira nasuprot Stensonovog klavira i postepeno prevodi i ostatak trija u svoju stranu, na svoju temu, koja se onda pretapa u don’s kora song, vrlo snažnu, latinizovanu varijaciju na Dona Cherryja. I ovde Stenson prikazuje neverovatan vatromet, svirajući levom rukom sinkopiranu ritmičku pratnju a preko toga desnom relaksirano solirajući. Jesam bubnjar i navikao sam na ideju da odvojeni da udovi sviraju odvojene stvari ali mene ovakva pijanistička demonstracija moći i mašte uvek ostavi zatečenog.
Ali pričamo o čoveku od skoro osamdeset godina koji taj instrument svira sedam decenija. Bobo Stenson i njegov trio nam prikazuju šta može da nastane kada dosledno radite u postavi jako dugo vremena i kada ste svojim instrumentima posvećeni do srži tolike decenije. Naime, čista magija, to može da nastane. Bobo Stenson Trio je imao i studijski album za ECM ranije ove godine pa vas podstičem da i to pronađete i poslušate, a Umeå, Sweden je jedno ekstremno prijatno slušanje za ovu Nedelju: