Godina se lagano zatvara iako ima još mesec dana do kraja. Odsustvo velikih izdanja je notabilno, ali to nam daje priliku da se više posvetimo manjim bendovima koje bi smo možda inače zaturili. Ima danas lepih stvari, pa evo, poslušajmo.
Prvo, naravno, blek metal. Faustian je novi australijski blek metal bend, u kome sviraju iskusni muzičari sa članstvom u Abramelin, Werewolves, The Berzerker i prethodnim radom u jakim postavama poput Akercocke, Mortician i Pestilence. Sa takvim pedigreom, nije neko preveliko iznenađenje da debi izdanje, darežljivi EP We Come as Angels (čak sedam pesama!) zvuči tako kako zvuči. A, mislim, razbija. Ovo je blek metal intenzivnog tempa i osvajačke energije, bez sad nekih ambicija da se ide predaleko u atmosferama i meditacijama. Ima varijaca u dinamici i brzini, naravno, i ovo su profi aranžirani komadi, no, Faustian vrlo dobro razumeju kako da u muzici postignu maksimum agresije forsirajući snagu i stalno plešući na ivici jednoličnosti ali nikada ne upadajući u ambis do kraja. Odlično!!!!
https://faustian666.bandcamp.com/album/we-come-as-angels
Prvi album brazilskog Desenterro zove se Assombrado Pela Ajuda Futurista a sve je ovde pravio jedan čovek, Bruno Eduardo, vlasnik još MNOGIH jednočlanih projekata. Zašto mi se baš ovo izdvojilo u moru jednočlanih blek metal radova kroz koje proletim i ne posvetim im duže od sekundu ili dve? Nemam pojma, zaista, Desenterro mi je samo zazvučao nekako iskreno i neposredno, plus, i pored jeftine produkcije, ovo zapravo zvuči dosta zdravo. Eduardo lepo kombinuje rifove i melodičnije atmosfere a vokali su mu ubedljivi, pa mislim da ovo vredi da se posluša ako vam je do sirovog, pankerskog blek metala iz Latinske Amerike.
https://desenterro.bandcamp.com/album/assombrado-pela-ajuda-futurista
Nemamo pojma ko/ šta je Syn, ali (debi?) album ovog norveškog projekta/ benda, Villfarelse, je jedna perfektna kombinacija blek metala stare škole i nešto modernijeg, nešto melodičnijeg blek metala. Villfarelse je ploča koja od melodije svakako ne beži, ali pričamo o gruboj produkciji, vrlo organskoj svirci i sirovoj energiji što prakično šiklja iz ove izvedbe. Klin vokali su prijatno iznenađenje jer i oni nose dimenziju sirovosti u zvuku koji tu sirovost koristi da bi zvučao neposrednije i komunikativnije. Hoću reći, iako je svirka furiozna, ovde ne dobijamo zid buke karakterističan za slične bendove i Syn ne zvuče jednolično već, iznenađujuće, toplo i prijemčivo. Fantastično:
Helfró je jednočlani projekat islanđanina po imenu Ragnar Sverrisson, a koji inače svira bubnjeve u nekoliko tamošnjih bendova. No, Helfró je nastao kao kada se Ragnar osećao usamljeno nakon što je njegov tadašnji bend (privremeno?) prestao sa radom. Helfró je otud njegova vizija blek metala, prilično brutalna, sa priličnom merom death metala u svojoj formuli. Čućete već, novi album, drugi po redu za ovaj projekat, Tálgröf, ima dosta standardne blek metal pompe i glamura ali ima i mitraljeske blastbitove, duboke, grlene vokale i rifove koji bi pristajali i Suffocationu. Naravno da mene ta kombinacija jako rajca i bend, sada u duo postavi, pravi album odlične produkcije i primamljivih pesama za svakog poštenog metalca koga lože hladnoća i vatra u istoj meri:
https://helfroofficial.bandcamp.com/album/t-lgr-f
I za prošlo izdanje francuskog jednočlanog projekta RüYYn sam rekao da ne pati od originalnosti ali da je vrlo kvalitetno u okvirima tog modernog, atmosferičnog blek metala kog se hvatalo. Slično važi za novi album, Chapter II: The Flames, The Fallen, The Fury, urađen kompetentno, sa dobrim odnosom hladne distanciranosti, očajnike emocije i promišljeno napisanih, često vrtoglavo kompleksnih a opet narativno ubedljivih pesama. Produkciji ne bi škodilo malo više frekvencija u čujnom spektru, ali hajde, sasvim smo solidno prošli ovde:
https://ladlo.bandcamp.com/album/chapter-ii-the-flames-the-fallen-the-fury
Imperial Triumphant su izbacili nekoliko singlova sa kaverima tuđih pesama u toku godine, pa sada EP Covers sve to sakuplja i, ako želite da čujete avangardne blek metalce iz Njujorka kako sviraju Radiohead, Metallicu, Dizzyja Gillespjija (A Night in Tunisia, naravno), Rush i Waynea Shortera (Nefertiti, naravno), navalite. Mislim, nije da imate bolju ponudu za provođenje vremena a i čuti kako Motorbreath zvuči kao avangardni jazz-grindcore vredi svaku sekundu koju ćete u nj uložiti:
https://centurymedia.bandcamp.com/album/covers-collection-ep
Italijanski Infernal Angels ima već šesti album, Shrine of Black Fire i ovo je vrlo uredan, vrlo disciplinovan blek metal sa melodičnim gitarama ali i vrlo kvalitetnom ritam sekcijom koja muzici daje meru death metal čvrstine. Ima tu lepih rifova, pesme su napisane da imaju epsku širinu i energiju ali je kvalitet svirke ono što meni najpre privlači pažnu sa bubnjem i basom koji su ODLIČNI i izdvajaju Infernal Angels ispred konkurencije.
https://infernalangelsofficial.bandcamp.com/album/shrine-of-black-fire
Njemački Dethroned postoje još od polovine devedesetih ali prvi album snimili su tek pre šest godina. Drugi album, A Bridge to Eternal Darkness ih predstavlja u dobroj formi, sa finom kombinacijom klasičnog ’90s pristupa blek metalu i novijih, melodičnijih i atmosferičnijih tendencija. Bend svakako zvuči kao grupa veterana (koji sviraju u mnogo drugih postava) koja ove pesme izvodi sa puno autoriteta i ovo je jedna lepa old school ponuda:
https://dod-records.bandcamp.com/album/a-bridge-to-eternal-darkness
Nijemci Nornír su izbacili drugi album, Skuld, treću ploču u trilogiji o tri, jelte, Nornije. Dakle, ovo po definiciji ima vrlo severnjački zvuk i melodično je, oštro, hladno i dosta jednostavno u aranžmanima. A što je prednost, ovo je muzika jasnih ideja bez komplikovanja koje će ih razvodnjiti. Nornír sviraju možda i melodičnije i „atmosferičnije“ nego što je sad neka moja najveća preferenca, ali je gitaristkinja i pevačica Lethian toliko moćna na mikrofonu (podsećajući bojom glasa i žestinom na pokojnu Tristessu iz grčkih Astarte) a zvuk je dosta zdrav i snažan i svirka znojava i sigurna, pa mi album prija:
https://nornir-northernsilence.bandcamp.com/album/skuld
Regent Death iz Madrida debituju simpatičnim EP-jem Vacuum: Chaos is the Purpose. Pet je to pesama žestokog a opet atmosferičnog blek metala sa dosta energije koja posreduje te priče o smrti, poražavanju bogova i, jelte, vakuumu i haosu. Antikosmički blek metal je obično hermetičniji, apstraktniji itd. ali Regent Death pronalaze pravu meru hipontičke repeticije i propisne krljačine da mojim ušima budu ugodni:
https://regentdeath.bandcamp.com/album/vacuum-chaos-is-the-purpose
Suel su dva Nemca koja sviraju okultni blek metal i sad, iako bi čovek očekivao mekšu produkciju i apstraktniji zvuk, debi album Venomous Curse je zapravo čvrst i energičan. A taj čvrsti, energični produkcijski ambijent se onda iznenađujuće okej uklapa sa pesmama koje su pune te okultne atmosfere i starostavne pretnje. Ne najoriginalnija ploča ove nedelje, ili bilo koje druge nedelje, ali sasvim prijatna sa svojim cheesy imaginarijumom i dobrim saundom:
https://suel.bandcamp.com/album/venomous-curse-3
Ljubitelji ukrajinskih atmosferičara Svrm čekaju novi album od 2021. godine, ali i ove godine dobijamo samo EP sa dve pesme, ... а смерть ввійшла у тебе вже давно. No, rat je, može se razumeti, a i pesme su dobre. Svrm su neka vrsta zlatnog standarda za ne samo ukrajinski atmoblek već slovenski generalno sa svojom vrlo lo-fi, vrlo jednostavnom postavkom, jeftinim zvukom i prostim aranžmanima ali sa muzikom koja ima, jelte, dušu, i ne treba joj da se mnogo kiti ukrasima. Pa tako i ovaj EP sa svojim garažnim emo metalom:
https://vendetta-records.bandcamp.com/album/–3
Francuzi Abduction od 2006. godine sviraju svoj brend melodičnog, progresivnog blek metala pa četvrti album, Toutes blessent, la dernière tue, donosi vrlo zrelu, vrlo izgrađenu muziku koja se majstorski igra atmosferama, temama, melodijama, dinamikom. Ovo je vrlo bogata, vrlo darežljiva, takođe, muzika u kojoj se mnogo SVIRA ali ne na uštrb samih pesama koje su uvek složene konstrukcije ali rađene sa jasnom vizijom. Jako dobro:
https://abductionfr.bandcamp.com/album/toutes-blessent-la-derni-re-tue
Američki Demoncy posle osam godina vraćaju se sa novim albumom, Black Star Gnosis, svojim šestim, ali prvim za ugledni Dark Descent Records. I možete da zamislite da je ovo ekstremno mračno, atmosferično na košmaran način i neodoljivo zarazno. Demoncy stare kao vino i opijaju slušaoca i dobrim zvukom (dobrim, makar za muziku koju sviraju) i zaista demonskim pesmama čija jednostavnost i repetitivnost čine savršeni hipnotički kombo. Moćno:
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/black-star-gnosis
Grčki veterani Varathron imaju novi, sedmi album, The Crimson Temple, a što nije mnogo kad znate da bend svira od osamdesetih. Varathron svakako lepo kombinuju old school, pa i prilično cheesy heavy metal ideje sa epskim blek metalom koji je postao odlika njihovog zvuka, pa iako je MENI to previše cheesy, lepo je čuti blek metal i egejski folk u ovako vrelom zagrljaju:
https://agoniarecords.bandcamp.com/album/the-crimson-temple
Još malo grčke kuhinje stiže na split singlu bendova Nefarious Spirit i Herald. Sa samo dve pesme The Omniversal Pulse je jedan, jelte, koktel-sendvič izvrsnog grčkog blek metala sa Nefarious Spirit koji daju aromu devedesetih, nudeći sirovi 2nd wave materijal, dok su Nefarious moderniji, tehničkiji ali vrlo rifaški, vrlo žestoki. Izvanredan mali poklon za osobu koju volite, pogotovo što može da se kupi i na kaseti:
https://deathsovations.bandcamp.com/album/nefarious-spirit-herald-the-omniversal-pulse
Ima dosta bendova sa imenom Wintermoon ali ovaj o kome pričamo je iz Francuske i vizija je čoveka po imenu Gryp koji, tipično, ima nekoliko jednolčanih projekata u isto vreme. No, Wintermoon je posle deceniju i po priprema i dva EP-ja sada izdao debi album sa postavom koja je četvoročlana i mada su bhubnjevi programirani, ostatak muzike zvuči vrlo zdravo i živo. Ni sam materijal nije rđav i Cold Sky Rising je kao da slušate Immortal koji je malo mekši, malo progresivnorokerskiji, pa i malo bliži „običnom“ heavy metalu. A što nije neprijatno a svakako nije ni karakteristično za Francuze. Lepo:
https://wintermoon.bandcamp.com/album/cold-sky-rising
Norvežani Koldbrann imaju novi EP, Den 6. Massedød (Manna fra en annen himmel), sa samo dve pesme ali dve vrlo agresivne pesme skandinavskog blek metala. Koldbrann sebe svrstavaju u istu ekipu sa bendovima poput Taake, Urgehal i Marduk i muzika na ovom izdanju je upravo to: mučan, agresivan, veoma težak blek metal koji kad kaže „atmosfera“ ne misli na setne molske akorde nego na vreli vazduh ispunjen muvama koje zuje iznad toplog leša. Pakao:
https://koldbrann.bandcamp.com/album/den-6-massed-d-manna-fra-en-annen-himmel
Novi Krallice? VEĆ? Bend je prošle godine imao dva albuma ove već jedan ali evo, pred kraj stiže i Mass Cathexis 2 – The Kinetic Infinite, više kombinacija dve celine nego običan album. Ovo je snimljeno iz dve sesije, u dve različite postave, ali sa posebnim zvukom i svetonazorom koje ovaj avangardni blek metal bend vozi već godinama i koji su netaknuti u oba snimka. Mass Cathexis 2 ima tvrđi zvuk i tamniju boju ali je The Kinetic Infinite sa Johnom Marstonom koji eksperimentiše sa sintisajzerima tonalno i zvučno smeliji. Kako god, ovo je u teoriji „neobaveznija“ ploča sjajnog njujorškog benda ali i dalje prepuna kreativnosti i energije kako malo ko ume:
https://krallice.bandcamp.com/album/mass-cathexis-2-the-kinetic-infinite
Idemo sad na doom metal, stoner rock, psihodeliju, sludge metal i hard rock. Finski dvočlani funeral doom projekat Convocation ima treći album, No Dawn for the Caliginous Night i ovo je sama suština funeral doom muzike spakovana u pet pesama sa skoro pedeset minuta materijala. Funeral doom često ume da ispadne tek monoton u svojoj sporosti i usredsređenosti na očaj, ali Convocation uspešno izbegavaju ovu zamku, pišući pesme koje spretno variraju osnovne teme i zvuče, uprkos mrtački sporom tempu, dovoljno dinamično i živo.
https://everlastingspewrecords.bandcamp.com/album/no-dawn-for-the-caliginous-night
Mos Eisley Spaceport iz Bremena imaju novu postavu i novi, drugi album, tri godine nakon prvenca. Iako naravno naziv benda sugeriše svemir i naučnu fantastiku, pa i bend ovo zove space-rockom, istina je i da je Further vrlo zdrav album bluziranog, blago psihodeličnog progresivnog rokenrola predvođenog električnim orguljama i drugim klavijaturama, pa ćete, ako volite King Crimson i Deep Purple ovde biti na sedmom nebu. A ako ne volite PA KOJI KURAC da vas ja pitam. Plus, pošto su u pitanju Nijemci, Mos Eisley Spaceport kroz sve znaju da prodenu suptilnu krautrock nit i ovaj album, pažljivo i sa razumevanjem produciran i miksovan, nudi IZUZETNO prijatan teški rok koji, zapravo, nije mnogo težak, već je gruvi, kinematičan i neodoljivo šarmantan. Kako bend ovo još i prodaje po ceni koju sami odredite, nema opravdanja da se ovom sjajnom izdanju ne posveti malo pažnje i vremena:
https://moseisleyspaceport.bandcamp.com/album/further
Amsterdamski Kleazer su tu sa novim EP-jem, vrlo darežljivim paketom od čak šest pesama i njihov hard rock/ alternativni metal/ stoner/ grunge/ whatever je u odličnoj formi. Signals je prosto ploča moćne, gazeće rok muzike sa teškim, lepljivim rifovima, snažnim gruvom i militantnim ritmovima, i odličnim pevanjem koje svemu daje finu treću dimenziju. Nabudžen zvuk, jeste, ali miks i aranžman vokala sve to izvlači i morate ga poslušati:
https://kleazer.bandcamp.com/album/signals
Bandshee iz Kentakija sebe opisuju rečima „retro stoner rock band from Louisville“ ali to ne hvata sav šarm njihovog zvuka u kome se mešaju stoner i grunge, svakako, ali i bluz i džez, u rifovima, ali i u izvrsnom pevanju gitaristkinje Romane Bereneth. EP Bandshee III ima tri pesme strastvene a kreativne svirke i izvrsne vokalne interpretacije koja će vas uhapsiti i činiti da želite još. Vrlo dobro:
https://bandshee.bandcamp.com/album/bandshee-iii
Mnogo MNOGO neprijatniju ponudi imaju Seið iz Virdžinije sa svojim minialbumom We Are Doomed posvećenim nedavno preminulom prijatelju. Ovo je mučan, iznurujući sludge doom metal, sa valjajućim, zaraznim gruvom, sirovim, vrištećim vokalom i teškim, moćnim rifovima. Nema ovde sad nešto kao mnogo mašte, ali je egzekucija kvalitetna i čovek se brzo izgubi u ovim rifčinama:
https://seidva.bandcamp.com/album/we-are-doomed
Troll Teeth se vraćaju novim EP-jem, Troll Teeth: Sluagh Vol. 1 koji u više od pola sata strpa četiri pesme i ponudi vrlo ugodan psihodelični doom metal. Troll Teeth su brzo postali miljenici publike na ime svog vrlo organskog, pa čak i lo-fi zvuka koji opet ne deluje kao da bend boli kurac za kvalitet već kao da je sasvim dovoljan za muziku koja treba da dolazi iz srca i duše a ne da bude studijska tvorevina. Onda je i ovaj materijal sniman na tavanu gitaristine kuće i zvuči, pa, praznično:
https://talonrecordsusa.bandcamp.com/album/troll-teeth-sluagh-vol-1
Treba brutalnije? Može: Chained to the Bottom of the Ocean su snimili novi EP, Consumed by the Vitriol of Life i njihov bolni, abrazivni doom zvuk je ovde u punoj formi. Nedavni album, Obsession Destruction imao je i izvesne tračke svetla u svoj toj, jelte, opseivnoj destrukciji ali Vitriol je samo gaženje sve vreme. I prelepo je:
https://chainedtothebottomoftheocean.bandcamp.com/album/consumed-by-the-vitriol-of-life
Inače, ne znam kako je fer da je Santtu Laakso OVOLIKO talentovan a mi ostali NIŠTA, ali evo ga i novi Astral Magic. Ovo puta album Ad Infinitum se potpusuje u tandemu sa pevačicom Bridget Wishart i to je i dalje prefinjeni psihodelični space rock sa disko glamurom i, u ovom slučaju malo postpank atmosfera. Mislim, fantastično je, kao i uvek, ali album ima SVOJ brend fantastičnosti. Ne znam koji je ovo po redu album Astral Magic samo u ovj godini ali svi su sjajni.
https://astralmagic.bandcamp.com/album/ad-infinitum
Ne znam da li naziv EP-ja, We’re Goin’ Out On A High Note znači da se masačusetski „doombrass“ rokeri Eight Foot Manchild raspadaju, ali ako se raspadaju ovo im jeste najbolje izdanje do sada. Njihova kombinacija lepljivog gitarskog gruva i zapaljivih duvača je lepo sazrevala tokom ovih par godina što bend radi pa je i ovaj EP najraznovrsniji, najsigurniji, a bogami i najbolje produciran. Lepo i nadam se da bend ipak nastavlja da radi:
https://eightfootmanchild.bandcamp.com/album/were-goin-out-on-a-high-note-ep
Da ne prođe ni jedna nedelja bez Grka tu su nam Beyond This Earth sa svojim drugim albumom, Portraits Of The Absurd. Nije ovo baš čist stoner rok, Beyond This Earth imaju zdravu stonersku osnovu i gruv ali malo vuku i na normalan heavy metal u rifovima, što je sasvim šarmantno. Produkcijski ovo je pristojno mada ne možda na onako visokom nivou kako smo navikli od Grka, plus pevač ima malo jači naglasak u svojoj dikciji. Eto, to su sve kritike, ali album pored svega toga zrači hardrokerskom energijom koja čoveka ponese i obraduje:
https://beyondthisearth.bandcamp.com/album/portraits-of-the-absurd
Tu su i Indonežani Jawless sa odličnim EP-jem The Wrath King. Ovo je agresivniji, žešći ali i dalje gruverski stoner rok sa zaraznim rifovima i vokalima, utemeljen u fantazijskoj, „metalskoj“ tematici i imaginarijumu. Dve nove pesme i dva remiksa pesama sa prvog albuma, sve solidno producirano, vredno svake pažnje:
https://jawlesswarstoner.bandcamp.com/album/the-wrath-king
Urge iz Hanovera su negde između stoner roka i alternativnog metala što možda ne bi bila idealna kombinacija ali album Noiseversity je pun dobro napisanih pesama zasnovanih na jakom rifu, dobrom soliranju, zdravom gruvu. Vokal je najmanje impresivan element muzike, mada je i on sasvim prihvatljivog kvaliteta i bend spaja sa tim nekim hardcore korenima koje reklo bi se imaju, no ceo paket je zdrav, energičan, raznovrstan i vredi da se čuje:
https://urgeband.bandcamp.com/album/noiseversity-2
Španci Saturna svoj album zovu The Reset, možda ukazujući da vas njihova muzika resetuje na prave vrednosti. A te prave vrednosti su uredan, prijatan, pametan ali emotivan prog/ hard/ blago psihodelični rok sedamdesetih godina prošlog veka. Bend album završava živim obradama nekih omiljenih pesama i u rasponu od Sabbatha, preko Doorsa i Hendrixa stiže do Beatlesa, pokrivajući tako sve svoje inspiracije. No, autorski materijal je IZRAZITO snažan i mada Saturna na momente imaju slatke melodične sanjarije koje su mene asocirale na Korni Grupu, imaju bogami i propisnog heavy psych gaženja. Odlično:
https://spindarecords.bandcamp.com/album/the-reset
Čileanski stoneri Dixie Goat imaju novi album, treći u svom opusu, Order, Chaos, Life and Death, i bend se ne mrda predaleko od svog poznatog zvuka. Dakle, ovo je spor, blago okultan stoner-doom, sirov, prirodan, bez napadnog studijskog šminkanja, oslonjen na snagu faziranih rifova, dubok, jak bas, spor, težak ritam. Dixie Goat su jedan od onih bendova koji razumeju da najbolji doom dolazi kada imate najbolji rif koji će ponavljanjem postajati još bolji i konstruišu pesme upravo oko tog rifa. I nema tu dalje neke filozofije. Sve ide prirodno:
https://dixiegoat.bandcamp.com/album/order-chaos-life-and-death
Ubrzavamo i slušamo thrash i speed metal, hardcore, grindcore i death metal. Atomic Witch iz Klivlenda sviraju tačno onakav thrash metal kakav ja volim. Svideo mi se njihov prošlogodišnji debi album a ove godine EP Charmed By Darkness ima dve pesme savršene, vrlo „tehničke“ svirke a opet napisane da budu interesantni, dinamični narativi. Odlični rifovi, često sa razmišljanjem daleko preko granica thrasha, nervozan a stamen ritam i sjajni vokali, Atomic Witch su ol inkluziv aranžman koji preporučujem od sveg srca:
https://atomicwitch.bandcamp.com/album/charmed-by-darkness
Čileanci Abreaktion su hermetičniji u zvuku ali su dobri. Njihov debi EP, Pyromaniac smešta ih u klasu sa disciplinovanim, agresivnim deaththrash bendovima kod kojih je komponenta thrasha još uvek jako izražena. Bend ima jednu svoju pesmu i jednu obradu Dark Angel na ovom izdanju i uticaj velikih Bay Area prethodnika je vrlo jasan. Dobro je:
https://abreaktion.bandcamp.com/album/pyromaniac
Hexoffender iz Ontarija sviraju blackened punk ’n’ roll metal, što deluje komplikovano kad se ovako napiše ali vrlo jednostavno i prirodno kad se sluša. Novo izdanje, Regurgitated Rot ima dve prijatne, rokerske pesme koje zvuče kao Motorhead i GBH na koncertu Bathoryja. Dakle, prelepo, prelepo zvuče. A i produkcija je vrlo okej. Užitak. Sa druge strane su Path of Totality, takođe Kanađani, sa tri pesme vrlo lo-fi blackened speeda za koji ne marim previše ali neka, ne škodi:
https://hexoffender.bandcamp.com/album/regurgitated-rot
https://path-of-totality.bandcamp.com/album/regurgitated-rot-split-with-hexoffender
Ali onda vrlo lep black speed dobijamo na promo snimku, Promo 2023, meksičkih Zaghan. Ovo je producirano kvalitetnije – mada se i dalje drži lo-budget etosa – i dve pesme koje najavljuju album što bi uskoro trebalo da stigne (snimljen je još proletos) su faking odlične. Mislim, rifovi su dobri, vokal sirov, ekspresivan a ritam poznaje dva tempa: brz i brži. Jebanje keve:
https://zaghanoficial.bandcamp.com/album/promo-2023
Maltežani Sonic Storm imaju debi album, Keys to Your Ruin i ako se na stranu stavi BAŠ nedinamičan zvuk bubnja, njihov new wave of old school thrash metal je vrlo pristojan. Sonic Storm nisu šampioni sirovosti i rokerske neposrednosti već pišu ambicioznije, kinematičnije pesme, sa uvodima, razradama, dosta kompleksnim aranžmanima ali imaju, a što je bitno, dobre rifove i jednu uzemljenu, energičnu čvrstinu. Znate već, negde na tragu Testamenta, Sacred Reich itd. Lepo je:
https://sonicstorm.bandcamp.com/album/keys-to-your-ruin
Australijski Idle Ruin su već ove godine izdali debi album, a sada ga prate živom pločom, Live Ruin. Njihov (blago) blackened thrash je ovde u dobroj formi i kvalitet pesama i izvedbe je na očekivanom nivou, naravno pa tu nema nikakvih prepreka vašem užitku. Snimak je, pak malo siroviji i ovde morate malo voleti neujednačene nivoe. Mislim, bend ima odličan zvuk na bini ali svakako pričamo o sirovom „live“ saundu za koji morate imati i malo inklinacija:
https://idleruin.bandcamp.com/album/live-ruin
Cesspool iz Montreala sviraju beatdown hardcore koji je bliži „pravom“ hardkoru nego death metalu a što je danas pomalo i ekscentrično. EP SOME SAY IT’S A... ima pet kratkih, zakucavačkih pesama dobre, suve produkcije i poštene, znojave izvedbe, bez previše stilizacija. Cesspool zvuče garažno i ostavljaju utisak autentičnosti a naravno da se ovaj materijal prodaje po ceni koju sami određujete:
https://cesspoolmtl.bandcamp.com/album/some-say-its-a
Za još „praviji“ hardkor, evo ih Shuzo iz Osla. Norvežani na EP-ju Eterna Agonia cepaju malo D-beat, malo propisan thrashcore i, ako se na stranu stavi dosta dobar, savremen zvuk, sve drugo je kao da je polovina osamdesetih a mi mladi i u naponu snage. Pet pesama šutiranja i dranja za ljude koji te stvari vole:
https://shuzo.bandcamp.com/album/eterna-agonia
NIX iz Švedske svoju muziku označavaju kao petricore, što, naravno, ne znam da li inače postoji ili su ga oni izmislili. Enivej, album XIN je kao anarhopank iz devedesetih ukršten sa metalom, odnosno sa više metala nego kad su to radili Scatha ili Nausea. Ali opet, pesme su jednostavne, rifovi prosti, zvuk čist ali muzika je fundamentalno primitivna sa ugodnim doziv-odziv pevanjem između muškog i ženskog vokala i ritmovima za šutku. Ne sad nešto hiperinventivno ali ima šmeka:
https://nixumea.bandcamp.com/album/xin
Ali evo šta JESTE inventivno. Njujorčani Cash Bribe su valjda u osnovi hardkorpank ali njihov novi album, Escape From New York je hardkor pre svega u smislu energije, žestine, sirovosti, a pesme uzimaju šta im treba i od noise rocka i metala. Ovo je vrlo vrlo zapaljiva smeša i Escape From New York, iako bend ne svodi sve pesme samo na kratke, eksplozivne iskaze, na kraju zvuči kao serija strahovitih sprintova kroz tenzične, teskobne ambijente, sve sa jako bogatim, snažnim zvukom i upečatljivim hardkor pevanjem. Mnogo dobro:
https://cashbribe.bandcamp.com/album/escape-from-new-york
Shinigami su indonežanski hardcore bend sa simpatičnim EP-jem Program Kerja. Ovo je pet pesama metaliziranog hardkora sa daškom ulične, siledžijske škole, ali bliskim i ’80s krosover formatima. Po običaju, Indonežani sviraju odlično (solaže su masne, napaljujuće, na nivou ranog Suicidal Tendencies ili Gang Green), ovo je dobro producirano i pesme su doro napisane. Nema promašaja:
https://shinigamimusixx.bandcamp.com/album/program-kerja
Vraćamo se beatdownu, i to u supertešku kategoriju, sa EP-jem Primal australijskog kvinteta Cold Blood. Prosto da čovek ne veruje da bend iz mesta koje se zove „Zlatna obala“ može da zvuči OVOLIKO zlo jer Cold Blood MRVE. Ovo su pesme koje iz hardkora lako i rado ulete u traku u kojoj se vozi slamming death metal nudeći baš prebijački ritam i šureće rifove, a vokale i da ne pominjemo. Cold Blood imaju dobru produkciju koja uspešno prodaje njihov kvalitetni ali ne sad nešto nečuveno originalni beatdown i ovo je izdanje taman lepo zaokruženo sa pet pesama zvuka koji može da stoji u enciklopediji pored odrednice za ovaj tip muzike:
https://coldbloodau.bandcamp.com/album/primal-ep
Fishface iz Masačusetsa nisu TOLIKO teški, ali da se ne zezamo, i njihov album, The Rebirthing je još jedan biser beatdowna. Ovo je tenzično, gruverski, i kako i sam bend kaže na Bandcamp stranici „its sick“. OK, fali im apostrof ali zašto bi beatdown hardcore bend iz Masačusetsa znao sve gramatičke trikove? Važnije da znaju da zakucaju rif u glavu, da imaju dobre vokale, disciplinovan ritam, dobru produkciju. A Fishface sve to imaju. Plus malo gangsterskog poziranja. Odlično je:
https://fishface2.bandcamp.com/album/the-rebirthing
Dogmatic iz Tampe ozbiljno kidaju na svom istoimenom EP-ju sa četiri pesme. Ovo je hardcore thrash na prelasku u crustgrind i bend zvuči ljuto, opasno, ali i jako uigrano, sa dobrim gruvom koji ne remeti ta agresivnost što ih vozi. Digitalna kopija je samo dolar:
https://dogmaticfl.bandcamp.com/album/ar021-dogmatic-s-t
Sa imenom benda kao što je Beaten Unconscious znate da sleduje demo snimak (nazvan samo Demo 2023) ili beatdowna ili slamming death metala ili, ah, grindcorea. Beaten Unconscious iz Tupela u Misisipiju su ovo treće i nude sedam pesama najružnijeg mogućeg grajndovanja. Nije to tehnički nekompetentno, iako je demo snimljen jeftino, koliko je sirovo u duši i insistira da ne razumete ni jedan od rifova kojima vas polivaju. Iskustvo je zaista malko kao da dobijate batine. Plaćate koliko želite:
https://beatenunconscious.bandcamp.com/album/demo-2023
this is the part where you help me su četiri lika iz Garden Stejta koji sviraju nekakav hardkor što se dodiruje sa grindcoreom, ali ima duže pesme, složenije aranžmane. EP Absolute Pain tako ima samo dve pesme ali su to ubedljive, abrazivne, agresivne a opet suptilno urađene pesme žestine i atmosfere:
https://thisisthepartwhereyouhelpme.bandcamp.com/album/absolute-pain
Zagrepčani Stranger mešaju grindcore i death metal sa malo false grind i mathcore elemenata pa je njihov novi EP, The Lesser Man jedna kompleksna smeša harmonija, ritmova, dinamika. Mislim, prva pesma je kraća od minut ali ostale bacaju i preko pet, dakle, ovo nije klasični grindcore kratež već muzika sa više ambicije i znanja. Možda je i preambiciozna jer neke pesme zvuče kao da je bend dodavao nove delove kako su mu padali na pamet a ne kako je nužno imalo smisla, ali ne mogu da ne volim napor učinjen da se sve to uplete u nekakav narativ. Lepo je a naplaćuje se koliko date:
https://stranger-theband.bandcamp.com/album/the-lesser-man
Rusi Hellbomb imaju već dva prethodna albuma ali su tek ovaj treći nazvali isto Hellbomb, praveći jasan manifestni iskaz. Tako da je i muzika URNEBESNO jaka, brza i energična, sa grindcoreom, d-beat hardcoreom, pa čak i malo maničnog metalcorea ubačenim u mešalicu i onda JAKO nagaženim. Album ima deset opesama sa naslovima poput Overdosed on Hate ili Violence We Adore i, da, mislim, ovo nije muzika za hipike ili dobre pravoslavce ali je vrlo dobro napisana i osvaja energijom.
https://hellbomb.bandcamp.com/album/hellbomb
Američki Reap (ili EAP, zavisi kako kad) imaju debi album, Born From Plague i to je dvadeset minuta besomučnog zakucavanja ali sa osećajem. EAP tresu grindcore koji se ne loži na lo-fi zvuk i rifove prepisane od Agathoclesa pa je ovo ploča kvalitetnih gitarskih tema i odlične produkcije, odsvirana tako da vam skrati život bar pola sata, a da vama to uošte ne smeta. Tekstove srećom ne razumem jer slutim da se bend buni protiv „woke“ ideja, ali ajde…
https://selfmadegod.bandcamp.com/album/born-from-plague
Onda dođu Brazilci Unblooded sa novim EP-jem, Marcas da Tortura i ovo je brz, energičan deathgrind koji na momente pravi nesrećnu odluku da pored zdrave, energične svirke doda malo tog nekog „evropskog“ pig squeel šegačenja. Mislim, zvuči awkward i razblažuje inače vrlo zdravu cepačinu, ali hajde, ne kvari zabavu do neke kritične mere. Unblooded sviraju kvalitetno, imaju dosta lepih rifova i ovo je ploča sa sedam solidno produciranih pesama koje i traju preko dva minuta, pa se za sedam dolara dobija dosta lepote:
https://unbloodedband.bandcamp.com/album/marcas-da-tortura
PoserCorpse su dva mlada momka iz San Dijega sa demom/ EP-jem, Brutality Kill’t i, pa, mislim, to je thrash/ death metal demo kvaliteta. Nije sad da će vam promeniti život ali ljudi se BAŠ trude oko aranžiranja a svirka je strastvena i pošteno znojava za sve pare:
https://fuckposers.bandcamp.com/album/brutally-killt
Imamo još death metala iz demo sfere. Annihilation Cult su tri tipa iz Mineapolisa koja sviraju u Aberration ali su odlučila da započnu i drugi svoj projekat pa, evo, Demonstration MMXXIII zvuči kao nešto što biste čuli 1994. godine da ste zalutali u neki od beogradskih studija u kojima se tada na traku bacao bolesni, disonantni death metal zvuk, sa kompulzivno ponavljajućim rifovima i nervoznim izmenama ritma. A slatko je.
https://annihilationcult.bandcamp.com/album/demonstration-mmxxiii
Ako vam to nije dovoljno hermetično i vaše potrebe može da ispuni jedino muzika koja zvuči kao umetnička interpretacija špagetifikacije vašeg tela i usporavanja protoka vremena prilikom spuštanja u crnu rupu, molim lepo, black death ekipa Cultum Interitum ima treći album, Sacrum Funeral. Ovaj poljski trio postoji nekih šest godina ali su albume objavljivali isključivo nakon početka pandemije, i, pa, njihov novi album zaista zvuči postapokaliptično. Ovo je IZUZETNO mračno sa disonantnim gitarama, iznurujućim ritmičkim radom i vokalima koji kao da stižu sa ivice svesti. Plus, naravno, pesme su aranžirane više kao da pokušavate da nekom prepričate košmar nego kao, jelte, rokenrol kompozicije. Nije za svakog, naravno, ali vredi:
https://necroeucharistproductions.bandcamp.com/album/sacrum-funeral
https://arsmagnaumbrae.bandcamp.com/album/sacrum-funeral
Da malo isperete uši i dušu, Killermia iz Budimpešte imaju debi album, Path to Affliction. Ne da je ovo sad neka umiljata i nežna muzika, ali njihova kombinacija melodičnijeg death metala i progresivističkih tema i melodija je svakako komunikativnija. Killermia jesu melodičniji i njihove kompozicije imaju odjeke klasične muzike kao i klasičnijeg melodeath pristupa, sa sve prominentnom bas-gitarom koja svira interesantne varijacije na glavne teme, te povremenim harmoničnim vokalnim multitrekingom no, da ne bude zabune, bend je PRILIČNO sirov u produkcijii i sam ima hermetičnu dimenziju u zvuku. Lepo je, a kao debi album posebno originalno i zanimljivo. Povrh svega, komšije ovo daju po ceni koju kupac sam odredi:
https://killermia.bandcamp.com/album/path-to-affliction-2
Notice of Destruction je jednočlani švajcarski projekat koji spaja death, thrash i hardcore da izrazi zabrinutost nad društvenim problemima, bla bla bla. Mislim, kul, debi album Inni d’irriverenza zvuči kao da ste spojili rani Sadus i Demolition Hammer i pod Suncem svakako ima mersta za još jedan takav bend. Album je iskren, žestok i nostalgično staromodan i meni je to simpatično.
https://noticeofdestruction.bandcamp.com/album/inni-dirriverenza
Portorikanci Necronemesis sviraju sirov, ulični death metal koji lepo dođe da čovek plakne uši od apstraktnije svirke koja nekako dominira u ovom žanru. Novi EP, izašao za HPGD, ima pet pesama u petnaest minuta, zove se Warfield Forever i baš je onako pošten i agresivan kako dolikuje. Sirov, daleko od tehničke savršenosti, ali POŠTEN:
https://necronemesis.bandcamp.com/album/warfield-forever
https://hpgd.bandcamp.com/album/warfield-forever
Neverlight Horizon su iz Belgije a njihov novi EP, Walxaz, zvuči vrlo ubedljivo. Ne specijalno inovativno ali bend već ima iza sebe tri albuma i više je nego verziran u konstrukciji energičnih death metal pesama punih lepih rifova, dobrog gruva i satanskih vokala. Neverlight Horizon imaju ime koje kao da je ispljunuo AI kad mu nije bio dan, ali njihova svirka i produkcija su ekstremno korektni i ovo je ekstremno pitko izdanje za hedbengere sa ukusom:
https://neverlighthorizon.bandcamp.com/album/walxaz-2
Slampig iz Mejna su meni nepoznat slamming death metal bend kome je prvo izdanje živi album, Live at the Slaughterhouse snimljen ovog leta. I kako nisam očekivao da mi se to imalo dopadne, anticipirajući detinjasto iživljavanje i loš zvuk, Slampig su me prijatno iznenadili. Ovo je pre svega death metal a slam komponenta dolazi kao nadogradnja inače korektno napisanih gruverskih pesama srednjeg tempa, vokali su vrlo solidni za živo izvođenje a bend svira odlično, sa osećajem za dinamiku i čak dosta melodije u onome što radi. Nije ovo, dakle, najhardkorskiji slem na svetu, ali je vrlo dobar i Slampig imaju na šta da budu ponosni:
https://slampigofficial.bandcamp.com/album/slampig-live-at-the-slaughterhouse
Embrace Your Punishment su pak francuski slam/ beatdown bend sa popriličnom količinom „gangsterskog“ u svom zvuku. Ovo se pre svega odnosi na vokale gde pevač Vivien Rue zvuči kao Roger Mirett koji je mutirao, te na povremene beatdown momente sporog, mučnog zakucavanja, ali je death metal komponenta albuma Made of Stone, trećeg za bend, vrlo korektna. Bend i sam kaže da meša Panteru, Crowbar i slične bendove sa Misery Indexy i Dying Fetus uticajima i ovaj album je lepa demonstracija kako to može da ide:
https://embraceyourpunishment.bandcamp.com/album/made-of-stone
Kanadsko-nemački duo Rorigøre ima debi EP, Fylth Idolatry i ovo je komplikovani progresivni death metal koji se toliko zapliće u poliritmiju i disonancu da na momente imate utisak da se nikada neće ponovo vratiti na noge. Ali vrati se! Rorigøre su kao pijaniji Artificial Brain opsednut videoigrama i sve to na kraju ima dosta šarma:
https://rorigoere.bandcamp.com/album/fylth-idolatry
Debi album kanadskih Hatred Reigns, nazvan Awaken The Ancients nudi vrlo korektan brutalni tehnički death metal, koji po ko zna koji put podseti da je ovo danas naprosto žanr a ne eksces i da disciplinovani, posvećeni muzičari već na prvom dugosvirajućem proizvodu mogu da deluju kao iskusna, uigrana ekipa majstora. I deluju! Awaken The Ancients je kvalitetna ploča, naravno, ne konceptualno originalna, ali Hatred Reigns razumeju šta znači dobar rif, umeju da aranžiraju pesmu oko njega i mada ovo KIDA od brzine i agresije, istovremeno je suptilno i inteligentno. Ne PRETENCIOZNO, samo dovoljno pametno da se uvuče pod kožu:
https://hatredreigns.bandcamp.com/album/awaken-the-ancients-2
Simpatični su Poljaci Devility sa svojim EP-jem Infernal Retribution koji sa četiri pesme ne pokazuje sad neke nečuvene i originalne ideje, ali vozi fin death metal gruv, ima pristojan zvuk, nudi kvalitetnu svirku i dobar vokal. Ovo je prvo izdanje za bend osnovan 2021. godine i prijatno je:
https://devility.bandcamp.com/album/infernal-retribution-ep
Abyssal Rift iz Ohaja imaju kavernozan zvuk, ali onda i razigrane, nervozne death metal solaže, brutalan ritam i rifove ali i sklonost ka usporavanju do doom metal glacijalnosti. Debi album, Extirpation Dirge je takav, nestašan, sa čestim promenama ritma i tempa, klaustrofobičnim miksom u kome sve odjekuje ali sve vam je in your face (i nije zapravo neprijatno) i očigledno velikom ljubavlju ka old school death metalu. Valjano je:
https://sentientruin.bandcamp.com/album/extirpation-dirge
Whoa, pa gde su Gravehammer bili celog mog života? Ovaj njemački kvintet prilično zaposlenih muzičara svira već nekih osam godina, ima razne EP-jeve i splitove, ali Bones to Harvest mu je prvi album i, pa, taman mi je legao na ovo klimatski nepristojno vreme. Gravehammer su old school do koske, sa kombinacijom zaraznih grindcore čukanja i mučnog doom metal gruva. U rezultanti to daje odličan death metal stare škole, nepretenciozan, nisko štimovan, produciran jeftino i sa puno memorabilnih momenata. Kao da ste izmešali Grave i Agahtocles? E jeste, BAŠ tako. Or something!
https://gravehammer.bandcamp.com/album/bones-to-harvest
Ajmo malo deathcorea? Malo? Evo, ne znam šta me je tačno privuklo kod britanskih Divine Hatred, ali mi je EP Moral Event Horizon prijao. Mislim da je to činjenica da ovde pored standardne rifaške skromnosti koju deathcore bendovi vole, Divine Hatred imaju imalo propisnih death metal rifova, a produkcija im je nekako prštava, bučna i ne ostavlja onaj uobičajeno klaustrofobični utisak totalne iskomprimovanosti koji mi ne prija. Puno gruverskog rokanja u ove četiri pesme:
https://divinehatred.bandcamp.com/album/moral-event-horizon
Za pravoverniji death metal moramo se vratiti etiketi kao što je Fucking Kill Records. A čije je novo izdanje novi, drugi album sastava Kriegszittern nazvan Flamethrower. Nije da ne znate šta da očekujete, jelte, ovo je sirov, primitivan ali vrlo autentičan, vrlo duševan old school death metal koga ne zanimaju nikakve moderne kerefeke. Zvuk je sirov i težak, pesme su bazirane na hipnotičkim rifovima i melodijama, vokali su skoro neljudski. Sve je kako treba:
https://kriegszittern.bandcamp.com/album/flamethrower
https://fuckingkillrecords.bandcamp.com/album/kriegszittern-flamethrower
Finci Malicious se mažu po licima i oblače kožne jakne sa nitnama kao da su u blek metal bendu ali kad zasviraju, to je sirov, agresivan death metal stare škole. Novi EP, Merciless Storm dolazi kao nastavak debi albuma od pre tri godine i dere iz sve snage sa četiri pesme urnebesne svirke i odličnog zvuka. Kad slušate ovaj materijal podsetite se da su podele na speed, thrash, death i black metal korisne da se snađemo u moru muzike koje nas zapljuskuje, ali da kod nekih bendova one nemaju previše smisla. Malicious su sve to zajedno i RAZBIJAJU:
https://invictusproductions666.bandcamp.com/album/merciless-storm
Na poslednjoj smo krivini i slušamo malo heavy metala i krosžanrovske muzike. Emerald Rage iz Ohaja imaju drugi album, Valkyrie i to je prijatan, melodičan power metal koji uspeva da izbegne pošasti „plastične“ produkcije koja je praktično pravilo za evropske bendove iz ovog krila metala. Emerald Rage imaju dobar, kvalitetan miks a koji zvuči prirodnije i dinamičnije nego što sam očekivao pa mi je i album veoma prijao sa svojom nervoznom energijom i čestim promenama smera. Pevanje gitariste Jakea je svakako najmanje zanimljiv element, ali je uslužnog kvaliteta a rifovi i melodije su prijemčivi što, uz visok tempo koji bend nameće, meni bude dovoljno da se nasmešim:
https://emeraldrage.bandcamp.com/album/valkyrie-2
Prvi put čujem za Metal Jacket iz Njujorka, ali njihov debi album, Patchwork, je jedno prijatno iznenađenje. Bend navodi da se inspiriše i tradicionalnim metalom i thrash metalom i klasičnim rokom, pa je Patchwork jedna vrlo zrela i autoritativna kombinacija (da ne kažem pačvork, jelte) raznih elemenata osamdesetih, uvek sa dosta melodije i himničnim refrenima. Prelazi iz street/ sleaze koračnica kao što je naslovna pesma u power/ thrash koji čujemo u Waves su organski i daju bendu više dimenzija a čuvaju taj osnovni, melodični, himnični zvuk. Bend, dakle, piše vrlo solidne pesme i svira za desetku (sa odličnim pevačem), a ploču je snimio i miksovao Randy Burns što je poseban pečat kvaliteta. Odlično:
https://metaljacketmetal.bandcamp.com/album/patchwork
Već sam negde pominjao da sam sumnjičav prema bendovima koji sebe oglašavaju kao „alternativni metal“ ali Kanađani Consequents su ne samo u fullu zaslužili ovo ime nego im je i novi album, Venerate Paragon, pun zanimljivih momenata. „Alternativno“ ovde podrazumeva pre svega jednu autoritativnu, upečatljivu vokalnu interpretaciju sa pevačem (i gitaristom) Mathewom Briseboisom koji poseže duboko u devedesete i manične ponore grunge i nu metal predložaka za svoju, jelte, „glumu“. No, muzika je vrlo impresivna, takođe, sa čestim disonancama, progresivističkim, pa i matematičarskim elementima, ali tako da pesma uvek ostane centralni deo događaja i bude narativ i atmosferični ambijent u kome se taj narativ događa, radije nego da se pažnja skreće na kompleksnost aranžmana. Vrlo vrlo vrlo dobro:
https://consequents.bandcamp.com/album/venerate-paragon
Gladni ste novog materijala omiljenog industrijskog benda Ministry a ne možete da dočekate novi album najavljen za Mart? Evo, Cleopatra Records ima najbolju moguću zamenu, kroz izdavanje kompilacije koja sakuplja neke neobjavljene snimke iz ranih godina ovog uticajnog benda. Ultimate Rarest Tracks ima četrnaest komada, uglavnom živih snimaka i nešto manje demoa iz najranije faze rada grupe, dakle od 1981. pa do 1986. godine i, naravno, ovo ima vrlo malo veze sa bajkerskim metalom po kome DANAS znate ovaj bend. Ministry su u ono vreme bilo bliži Depeche Modeu, sa ipak nešto hladnijom New Wave oštricom, ali znam puno ljudi koji to vole, pa, eto, možda ste i BAŠ VI jedno od njih:
https://ministryband.bandcamp.com/album/ultimate-rarest-tracks
Novozelandski Demons of Noon sebe nazivaju doom metal bendom (dodaju i da su kultni bend!) ali njihov album Death Machine u doom metal ubacuje popriličnu količinu industrial metala. Pričamo i o zvuku koji je hermetičan, svirci koja je vrlo mašinska, sa puno mehaničkih ponavljanja, ali i pesmama koje u doom melanholiju dodaju mnogo industrijske hladnoće i bezosećajnosti. Nije nezanimljivo:
https://demonsofnoon.bandcamp.com/album/death-machine
Italijani Silverbones imaju malo piratske/ mornarske tematike u svojim pesmama ali drugi album, Brethren of the Coast je više „normalan“ hair i power metal nego što stopostotno skida piratski metal na tragu Running Wild i drugih modernih bendova ovog stila. Solidno je to, mada, naravno, dosta cheesy i ne nešto mnogo originalno, ali Silverbones znaju zanat, pišu solidne pesme i imaju dobru produkciju i, prosto, pitki su:
https://silverbones.bandcamp.com/album/brethren-of-the-coast
Portlandski bendovi retko razočaraju, pa tako i posthardkor ekipa If This Be Doomsday im album perfektno tenzičnog gruva i odlične svirke naslovljen Oakmother. Ovo je žustro i abrazivno, uglavnom lišeno „emo“ i „atmo“ elemenata koji često idu uz posthardcore a bend ima zdrav, kvalitetan zvuk i odlično svira:
https://ifthisbedoomsday.bandcamp.com/album/oakmother
The Lord, odnosno Greg Anderson iz Sunn0))) i Goatsnake je snimio dve pesme sa princezom antifašističke avangarde, Marthe, i ovo je izašlo kao singl The Eye of Destiny. Naslovna pesma je posveta Quorthonu i, pa, mislim, prelepo je jer se Andersonovi topli dronovi izvrsno uklapaju uz Italijankine veštičije napeve. I druga pesma je odlična i ovo je jedan rani poklon za novu godinu za sve nas:
https://thelordsl.bandcamp.com/album/the-eye-of-destiny
Full of Hell se ozbiljno trude ne da budu zapamćeni samo kao dobar grindcore bend pa je nova kolaboracija nminialbum When No Birds Sang sa šuzgejzerima Nothing i ta kombinacija sanjivog gitarskog popa i mrvećeg sludge metala je, naravno, (ne)iznenađujuće potentna. Ima ovde i ozbiljne krljačine i vrištanja, i nežnog popa ali i kvalitetnog ambijentalnog materijala između. Vrlo dobro:
https://fullofhell.bandcamp.com/album/when-no-birds-sang
Album nedelje je iz grindcore orbite! Zaista dobra nedelja za grindcore krunisana novim albumom gotenburških majstora Walking Corpse koji dolazi kao melem na ranu. Ili kao usijano željezo koje treba da je kauterizuje, da budemo precizniji. Our Hands, Your Throat nastavlja sa hipekvalitetnim, hiperagresivnim grindcore terorom koji kao osnovu uzima stilski i senzibilitetski legat zemljaka Nasum a onda ga zaoštrava u svakom smeru. Ovde ima, da se razumemo, pesama i od skoro pet minuta pa Walking Coprse demonstriraju jako dobro vladanje materijalom i sposobnost da svoju agresiju toniraju i ekonomično raspodele i na duže aranžmane tako da ona ne izgubi na oštrini. Fantastično:
https://walkingcorpse.bandcamp.com/album/our-hands-your-throat
