U nedelji u kojoj smo saznali da Sepultura tokom narednih godinu i po dana zatvara firmu posle četrdesetak godina rada, treba se setiti i da su nove albume za prvu polovinu naredne godine najavili Judas Priest, Saxon i Bruce Dickinson, uglavnom JEBENO dobrim singlovima i da su ovo sve ljudi koji se rokenrolom i metalom bave i znatno duže od Sepulture. Uostalom, Max i Iggor su sva Sepultura koja je meni potrebna, a to su, mislim i dokazali u toku 2023. godine. Enivej, oprostićemo se od Sepulture kad dođe pogodan trenutak, a sad da pogledamo koliko je iznenađujuće dobrih stvari izašlo u toku ove tmurne decembarske sedmice. Mislim, album nedelje je tribjut jednom VELIKOM southern rock bendu, koji se raspao pre punih pedeset godina, tek toliko da se zna.
Al prvo blek metal, kako i (anti)bog zapoveda. Uzbekistanski Krsnī (a što je termin za noć na Sanskritu) prave blek metal insirisan vizijama planete Zemlje i prirode bez ljudi, u jednoj, jelte, primalnoj harmoniji nenarušenoj našim eskcesima. No, treći alum, Svoboda (prva dva su izašla prošle godine) nije puko nežno meditiranje nad setnim akordima edenskog mira već prilično žestoka blek metal ploča, poštene, znojave svirke. Štaviše, Krsnī su me prijatno iznenadili time da pored atmosferičnih harmonija imaju i propisan rifaški program te da sve zvuči kao da su ga svirali ljudi, bez blendovanja muzike u jednoličnu masu zvuka kakva je neretko kada se pravi atmosferični blek metal inspirisan prirodom. Dakle, Krsnī su u teoriji bend PRAVLJEN da ga objavljuje finski Naturmacht Productions (A ne objavljuje ga! Nepravda!), ali sa jednim osobenim pogledom na naturistički blek metal, sa dobrim, originalnim idejama i opipljivom strašću. Odličan album koji ne prestaje da iznenađuje:
https://krsni.bandcamp.com/album/svoboda
Simpatičan je prvi snimak američkog jednočlanog projekta Aldheorte, EP Upon Dying Fields sa četiri pesme furioznog a melodičnog blek metala sa zapadne obale. Nije to naravno ni mnogo maštovito ali je srčano, žestoko i ima fin odnos agresivne, brze svirke i melodičnih, prijatnih tema. Sirovo, ali umiljato:
https://aldheorte.bandcamp.com/album/upon-dying-fields-ep
Česi Bjes sviraju sasvim prijatan post-blek metal, sa dosta dobrim zvukom i jednim autoritativnim nastupom. EP Končina im je drugi koji su objavili ove godine – i uopšte, jer se radi o novom projektu – i materijal je dovoljno raznovrstan a opet dovoljno predvidiv da čovek tačno zna šta da očekuje i da to i dobije, u punoj meri. Pet pesama solidne žestine uz atmosferu i melodije PLUS pevanje na Češkom PLUS cena koju sami određujete:
https://bjes.bandcamp.com/album/kon-ina
Vraj već znamo a ovaj jednočlani projekat je unapredio svoj zvuk na novom EP-ju, Invoking the Great Wizard, Magnificent Lord „Radiant Garland of Skulls“ uvodeći, pored old school čukanja i simfonijske elemente. Lepo to zvuči kada se u suštinski jednostavan, agresivan blek metal stare škole doda malo violina i Jeff Wallien, a koji ima još jedan bend inspirisan hinduizmom, ali u death metal stilu (Emerald Lord) ovde demonstrira puno ukusa. Solidno!
https://vraj.bandcamp.com/album/invoking-the-great-wizard-magnificent-lord-radiant-garland-of-skulls
Švedski Hersir su vrlo ugodno old school orijentisan blek metal dvojac. Na kraju krajeva, Grim Vindkall, koji svira sve instrumente i napisao je svu muziku na trećem demou, Echoes from the Oubliette, ne samo da ima iskustva sa dosta bendova već je i išao u zatvor zbog podmetanja požara u crvkama početkom veka, što je deo, jelte, tradicije… No, Vindkall zna znanje i ovo je stručno napisan blek metal stare škole sa dinamikom, melodijama i atmosferama onako kako se to nekad radilo. Odlično je:
https://hersir.bandcamp.com/album/echoes-from-the-oubliette
Australijanci Executus nisu baš mnogo po mom ukusu ali im je debi album, The Black Throne Of Chaos Abandoned svakako simpatičan i kompetentno napravljen. Bend u promo priči pominje „galaxy-crushing riffs and reality-warping blastbeats“ ali istina je da je ovo jedna prijatna, uglađena muzika sa mnogo melodije i otklonom od nekakvog svirepog blek metala u korist thrash i melodic death metal elemenata. Simpatično je ako volite taj stil i Executus svakako zvuče napaljeno i raspoloženo, a imaju i dobru produkciju.
https://executus.bandcamp.com/album/the-black-throne-of-chaos-abandoned
Ali zato je danski jednočlani projekat Geistaz’ika obavezna lektira, ne nužno u smislu da ovo svakome mora da se dopadne ili da je ovo smer u kome sav blek metal treba da ide, ali drugi album, Midnatsbøn ved djævelens port tako slatko spaja blek metal i post rok, u jednoj produkcijski skučenoj, jeftinoj a efektnoj formi da se to mora čuti. Naravno, ovo je emotivno, melodično, ali i hermetično, sa elementima sakralne muzike i suludo dugačkim pesmama. Morate ga čuti:
https://geistazika.bandcamp.com/album/midnatsb-n-ved-dj-velens-port
Islanđani Nyrst su vrlo simpatični na svom drugom albumu, Völd, a koji se bavi pre svega vulkanima, tom, pored gejzira drugom prirodnom atrakcijom ove ostrvske nacije. Mislim, ovo je vrlo dobra kombinacija klasične blek metal deračine i post-blek elemenata, sa upečatljivim vokalom ali i odličnim gitarskim programom. Völd je pritom i solidno produciran i u pitanju je 45 minuta raznovrsne, melodične, epske svirke:
https://nyrst.bandcamp.com/album/v-ld
Ruski jednoipočlani Mort Froide ima treći album za dve godine, Decieved by the Gods, i meni se dopada ta možda tipično ruska ekspresivnost i emocija, a sve to u srazmerno sirovom zvuku i svedenim aranžmanima. Puno modernog blek metala na mene ne ostavlja apsolutno nikakav utisak jer mi zvuči kao da muzičari samo ređaju molske akorde bez razmišljanja i nadaju se da će razmazan zvuk odraditi posao. Mort Froide su par koraka iznad ovoga, sa melodijama koje su evokativne i pamtljive i tom svedenošću aranžmana koja me drži fokusiranim na temu. Solidno, dakle a plaća se po želji:
https://mortfroide.bandcamp.com/album/decieved-by-the-gods
Oh, zadnje je vreme došlo kad sa puno zadovoljstva preporučujem izdanje jednih Dimmu Borgir. Ali evo, norveški stadionski blek metalci snimili su album sa obradama, Inspiratio Proganus i molimlepo, kad se ovi ljudi dohvate Venoma, Bathoryja, ali i GGFH (Dead man don’t rape, naravno), jebiga, to je MNOGO dobro. Mislim, Black Metal i Satan My Master kao prve dve pesme su dovoljne da vas dovedu na rub infarkta, a kad onda krene GGFH sa svojom industrial mučninom koju Norvežani impresivno rekonstruišu, pa ja se sav istopim. Tu je, neizbežno i Celtic Frost u dve verzije Nocturnal Fear, pa Deep Purple (i to Perfect Strangers, sto mu gromova) a APSOLUTNA poslastica je Twisted Sister sa Burn in Hell, čime Borgiri pokazuju da su, posle svega, ljudi od ukusa i znaju koja je tajno najbolja pesma ovog benda. Jebiga, nezaobilazno i izmakla mu je titula albuma nedelje samo zato što je NEKO napravio još jači album sa obradama:
Svora je rusko-finski blek metal projekat, mada su oba člana, sudeći po dostupnim informacijma Rusi. Debi album, Война за ничто (Rat ni za šta) je svakako jasno utemeljen u ruskoj blek metal tradiciji, sa dosta melodije i specifične slovenske, jelte, emocije. Tema albuma i jeste lament nad ratovima za koje autori tvrde da su uvek ni za šta, a deset pesama na njemu su veoma melanholične ali je svirka dinamična pa i zabavna. Fino a naplaćuje se koliko date:
https://svoraa.bandcamp.com/album/war-for-nothing
Švedski jednočlani Windthrow nije možda sasvim po mom ukusu, ali ne može se poreći da u njegovom melodičnom, epskom blek metalu ima mnogo kvalitetne svirke i pamtljivih melodija. Drugi album, Katabasis, je i vrlo dobro produciran a Robin Pettersson, koji sve to piše i svira, apsolutno ume da uzme i melodične heavy metal elemente i bešavno ih spoji sa propisnim blek metalom. Vrlo dobro:
https://windthrowofficial.bandcamp.com/album/katabasis
„Formless black metal“, kako svoju muziku opisuju kalifornijski Wrath of Logarius na debi minialbumu Necrotic Assimilation zapravo ima formu vrlo kvalitetnog, tvrdo produciranog black-death metala koji voli rifove, voli brz ritam i generalno je agresivan i ne bavi se preterano setnim harmonijama tako čestim u savremenom blek metalu. Nije da ovde nema melodije, nije da ovo nije EPSKI, ali bend nazvan po jednom od težih bossova iz vanila verzije igre Bloodborne definitivno u ovih pet pesama i intro pakuje mnogo eksploziva. Ja sam bespomoćan kad čujem muziku koja ide ovako brzo i beskompromisno a da opet ima dušu i maštovitost, pa mi je Wrath of Logarius seo ko budali šamar.
https://wrathoflogarius.bandcamp.com/album/necrotic-assimilation
Ekvadorski Avræ Lvnæ su na sasvim drugoj strani sa svojim debi albumom, Ntdd Strl na kome klavijature imaju prominentno mesto u ansamblu a muzika je velikim delom smeštena između ratničkih marševa i emotivnijeg, praktično postpank gruva. Bend se navodno bavi i ambijentalnom muzikom ali ovde su sintisajtzerske kompozicije bliže dungeon synth cheesu a metal pesme su propisno gitarske i ugodne ako volite ovakav pristup:
https://auraelunae.bandcamp.com/album/ntdd-strl
Idemo sad na stoner rok, doom metal, sludge metal, psihodeliju i hard rok. I evo, No Falkes Given su iz Raleja u Severnoj Karolini i svoju muziku opisuju kao „nitro rock“. Ako još vidite i prominentnu Cancerslug majicu na omotu albuma Emperor of the North, biće jasno u kom se smeru sve ovo kreće. Emperor of the North je dakle, album na razmeđu hard roka, pank roka i garaže, sa bluzerskim gitarskim rifovima, izvikivanim pank stihovima (pesme se zovu, recimo, Shut Your Face (When I’m Talking To You), ili A Fistful od Dynamite) i pošteno znojavim tempom. No Falkes Given imaju odličnog gitaristu, čije su solaže masne, hrapave i vrlo zabavne. Pesme takođe nisu rđave, i mada bendu svakako sleduje još sazrevanja i šlifovanja (ti nekontrolisani vokali valjaju da se malo dovedu u red), ovo je zapaljiv album znojave rokenrol svirke kakav je teško ne voleti:
https://nofalkesgiven.bandcamp.com/album/emperor-of-the-north
Kanađani Pharm su mnogo dobri na EP-ju The Tower koji je prvo malo duže izdanje nekon njihovog debi albuma iz 2019. godine. Nije ni ovo nešto PREDUGAČKO, sa svega tri pesme, ali mnogo je dobro, sa progresivnom verzijom stoner roka koja je URNEBESNO dinamična, a opet himnična i pevljiva. Pharm sviraju kao Mastodon u najluđim danima, ali pišu pesme gde ludačke bubnjarske eskapade idu ispod ložačkih rifova i melodičnog, popaljivog pevanja, pa i kad bend uleti u klasičan math-metal eksces, krene sa blastbitovima (mada sa njima i kreće prva pesma) i neparnom metrikom, to ne remeti pobedničku, toplu, inkluzivnu atmosferu pesama. Fenomenalno a još i plaćate koliko hoćete:
https://pharmband.bandcamp.com/album/the-tower
Britanski Heavy Leg ne filozofiraju naročito mnogo. Osnovani 2020. godine, kao grupa praktično neznanaca koja je snimila prvi album, do danas su spakovali dva studijska albuma kvalitetnog old school heavy rocka. STUN/KILL Double Live im je novi, dupli živi album sniman letos i predstavlja čitav koncertni set jedne noći sa sedamnaest pesama i živom atmosferom koja je, jelte, old school kao i muzika. Publika se čuje maltene sve vreme a bend zvuči napaljeno i sigurno u svojoj hardrokerskoj deračini na tragu pa, recimo, svega između Blue Oyster Cult proto-metala pa do garažnog panka. Heavy Leg ne samo da su pakleno dobro usvirani nego su im i pesme, bez obzira na poznat format i stil, dobre, pamtljive, inteligentno aranžirane sa simpatičnim ukrasima tamo gde je to efektno. Izvrstan materijal:
https://heavyleg.bandcamp.com/album/stun-kill-double-live
Danski Kill Trip imaju album ugodnog sludgecore gruva. Sifting the Ashes je ploča kratkih, ekonomičnih pesama od dva i po i tri minuta sa teškim zvukom, jakim rifovima ali i poletnim tempom pa i dovoljno melodije u pevanju da sve to proizvede atmosferu zabave i dobrog raspoloženja. Nema pametovanja, nema filozofije, samo teški rok:
https://killtrip1.bandcamp.com/album/sifting-the-ashes
Prva pesma na albumu bolonjskih Holy Giant, nazvanom Diviners & Dividers zove se Cosmic Pilgrim i postavlja očekivanja za ostatak albuma. Ovo je, naravno, gruverski, psihodelični stoner rok sa vrlo teškim zvukom ali lakom, lepršavom svirkom. Produkcija je, zapravo, za moj ukus dosta muljava, ali gitare su moćne, vokal lepo isplivava iz miksa i mada se činele bore da se čuju kroz kompresor, Holy Giant imaju dovoljno zdrav saund da uživate u njihovim energičnim stonerskim himnama. Kako počinju, tako i završavaju, rokerski, šmekerski, nisko naštimovano i HEAVY:
https://holygiant.bandcamp.com/album/diviners-dividers
High su iz Engleske i već iz imena je jasno da je ovo muzika inspirisana korišćenjem narkotika. No, album Nice to Meet You nije zapravo toliko napušen da bi se zaboravilo na produkciju i aranžiranje i pričamo o kolekciji fino napravljenih sludge-doom pesama u kojima gitare lepo zavijaju a ritam je čvrst i čoveka fino pokreće. Vrišteći vokali su najmanje maštovit element jednačine ali je na gomili ovo sve dosta dobro i, sa samo četiri dugačke kompozicije, prilično ambiciozno. A plaća se po želji:
https://high-uk.bandcamp.com/album/nice-to-meet-you
Često pominjemo da su argentinski psihodelični bendovi danas među najboljim na svetu, pa evo još jedne potvrde. Monte Palomar su iz Rozarija a album Nadir im ima sedam pesama sanjivog gruva, prozračnih psihodeličnih gitara sa blagim mikrotonalnim zavrtanjima i odličnih ženskih vokala. Ovo je „heavy psych“ u svojoj osnovi ali muzika uglavnom ne preteruje sa težinom i više se bavi ugodnim harmonijama, hipnotičnim temama i opijajućim napevima. Sjajno:
https://montepalomar.bandcamp.com/album/nadir
Dobri su Francuzi Mars Red Sky sa svojim albumom Dawn of the Dusk. Ovo je mastan, nadrogiran stoner-doom, ali sa progresivnim otklonom, pa se dobar gruv i psihodelični rifovi mešaju sa zanimljivim vokalnim programom i puno kreativnih rešenja u aranžiranju. Odlično ovo radi i pesme su raznovrsne a opet unutar konzistentne psihodelične matrice:
https://marsredsky.bandcamp.com/album/dawn-of-the-dusk
Finci Saasta su svoj novi EP nazvali Black | Death | Doom i, mislim, da. Ovo je u suštini, haha, sludge metal sa elementima death, doom i black metala, ali važnije od nabrajanja komponenti je da su četiri pesme fino i organski napisane da imaju zarazan gruv, veliku masu ali okrenost u aranžiranju i solidnu produkciju. Prija!
https://saasta.bandcamp.com/album/black-death-doom
Nizozemci Carving Stone svoj debi album istog imena opisuju rečima „A solid alternative/stoner rock album thoughtfully crafted.“ i ovo je jedan eklatantan primer ISTINITOG reklamiranja. Carving Stone je ploča maštovitog rekombinovanja poznatih elemenata, fine produkcije, raznovrsnih atmosfera i dinamike. Ona je uredna, ima dobar zvuk, kvalitetnu svirku i mada ne lomi ni jedan kalup, vrlo se udobno namešta unutar poznatog kalupa i uspeva da svako malo izmami osmeh nekom kreativnom sitnicom. Fino:
Australijski Tube Warmers imaju drugi album, Wisdoom i ovo je simpatična džem ploča na kojoj se bluz (pa čak i malo fanka) sviraju u doom štimu i tempu. Naravno, dosta je to relaksirane forme, ali ritam sekcija je uslužna a gitarista fino solira i meni ovo prija:
Slow, jedan od glavnih projekata prolifčnog belgijskog muzičara po imenu Déhà je tokom godina i desetak izdanja evoluirao od drone metala do funeral dooma. Isti tempo, slična dinamika, ali opipljiva razlika u harmonskoj prirodi muzike. Najnoviji album projekta, Abîmes I je začetnik novog ciklusa i izuzetno je dobar primerak funeral dooma koji možete davati na slušanje ljudima koje zanima kako muzika tako bizarnog imena uopšte zvuči. Ono što Slow krasi je relativno dobar zvuk – mnogi funeral doom projekti pate od nedinamičnosti u zvuku što kod ovog albuma definitivno nije problem – u kome i rifovi koji se sastoje samo od pet tonova u tri minuta zvuče kako treba, ali i osećaj za narativ, dramu, priču. Déhà pažljivo konstruiše svoje dugačke pesme da prenesu stvarni osećaj depresije, gubitka, ali i bljeskove lepote koji neizbežno idu uz njih i ovo je album koji će vas, sasvim moguće, ostaviti zanemele i sa novim poštovanjem za metal u celini:
https://slowdooom.bandcamp.com/album/ab-mes-i
Kad smo već kod funeral dooma, teheranski Désespéré ima novi album, Furor Ab Intus, Caeleste Stragem Desuper, treći za tri godine. Solidna radna etika i osoben zvuk u kome se hermetični, vrlo svedeni metal arsenal spaja sa klavirskim temama u jednom neugodnom ali funkcionalnom partnerstvu. Intro i tri dugačke pesme, jeftin ali efektan zvuk:
https://desespere.bandcamp.com/album/furor-ab-intus-caeleste-stragem-desuper
Čuli ste za funeral doom, očigledno, ali da li znate šta je funeral sludge? Evo, ako ne znate, engleski At War with the Sun imaju split EP sa zemljacima Slump i njihova strana je jedna pesma od skoro deset minuta spore, teške, tvrde, ali i emotivne sludge cepačine. Ima smisla! I dosta je dobro. Slump su daleko manje „funeral“ tipa i njihova muzika je teži, melodičniji alternativni rok. I solidna je. Dve pesme. Cena ovog izdanja? Koliko sami date!
https://atwarwiththesun.bandcamp.com/album/sp-lit
https://slumpuk.bandcamp.com/album/sp-lit
Pošteno je reći da u mojoj kući Izrael, u ovom trenutku, zbog brutalnog etničkoig čišćenja koje sprovodi u odgovoru na Hamasov zastrašujući terorizam, nema baš najviši rejting. Ali Soul Kitchen Band iz Tel Aviva svakako ne nose veliki deo krivice. Ovo je rokenrol trio sa odličnim zvukom i vrlo ugodnim albumom naslovljenim sa Round One, te sa osam pesama intenzivnog gruva i dobrog raspoloženja. Ovo je i fazirano i ugodno psihodelično, naravno, ali je u prvom planu upravo taj zarazni gruv i kinetička energija svirke. Bend se vrlo lepo pokazao na ovom svom – pretpostaviću debi – izdanju pa se nadam da će imati finu karijeru:
https://soulkitchenband.bandcamp.com/album/round-one
Kanađani Aawks na EP-ju Luna imaju jednu svoju pesmu i to je veoma lep heavy psychedelic rock, a onda iza toga slede obrade Pink Floyd, Flock of Seagulls i jedna autorska pema snimljena uživo. Neobavezno izdanje, možda, ali puno odlične muzike. Aawks su jako dobri i kao izvođači i kao autori, nudeći prefinjen a opet HEAVY zvuk i ovo se preporučuje JAKO:
https://aawks.bandcamp.com/album/luna
Iiiii, idemo na thrash i speed metal, hardcore, grindcore i death metal. Poljski Topór su osnovani još 2012. ali evo tek sada debi albuma. Wieczna kaźń je ploča disciplinovane, tehničke thrash metal svirke, sa dosta uredno napisanim pesmama između tri i četiri minuta, korektnom produkcijom, solidnim rifovima. Ne prave Topór nikakav posebni kreativni napor da prošire granice žanra, ali unutar njih sviraju ubedljivo, sa pevačem koji se iz petnih žila upire da zazvuči opasno i peva malo na Poljskom, malo na Engleskom sa poljskim naglaskom, gde Poljski, naravno, zvuči bolje, te sa pristojnim solažama i generalno jakim tempom svirke. Solidno:
https://defenserecords.bandcamp.com/album/top-r-wieczna-ka
https://toporofficial.bandcamp.com/album/wieczna-ka
Kad nas krene istočnoevropski thrash, krenuo nas je. Affected su mladi thrash bend iz Češke, iz mesta sa preslatkim imenom – Miroslav – i imaju EP Forever a Slave, „poslednji sa starom postavom“, kako sami napominju, ali ovo zvuči vrlo dobro. Četiri su to pesme vrlo dobrog zvuka, plus vrlo solidne treš metalčine koja voli i melodiju i dinamiku i nešto kompleksnije aranžmane. Ima ovde i malo heavy metal melodičnosti ali Affected su čvrsti i ubedljivi i jedva čekam da vidim šta će da bude sa novom postavim. Slušajte:
https://affected.bandcamp.com/album/forever-a-slave
Novozelandski Cesura imaju debi EP, Reap the Night i ovo je sirovi, garažni thrash/ deaththrash koji zvuči kao da je 1988. godina, bez nekih sad kao inovativnih ideja i pristupa poznatoj formi ali sa dosta autentičnosti i napaljenosti u izvedbi. Volite rani Demolition Hammer? I ovi momci ih vole:
https://cesura.bandcamp.com/album/reap-the-night
Morbid Origin je treći album za norveške trešere Inculter i ovo je jako dobro. Rifovi su promišljeni, pesme dinamično aranžirane, ima energije i brzine, ali ima i atmosfere i melodije, produkcija je vrlo solidna. Zapravo produkcija ali i aranžiranje pesama dosta podsećaju i na skandinavski death metal pa iako Inculter sebe drže u thrash orbiti, ovo nije album koji bi robovao žanrovskim klišeima. Odlično:
https://edgedcircleproductions.bandcamp.com/album/morbid-origin
Nizozemski LIES! Imaju album Mind Pollution i ovo je brutalan, vrlo heavy metalizirani hardcore koji se, makar u zvuku, dotiče sa death metalom. Dakle, ako volite moshcore osnovu i death metal nadgradnju, LIES! Isporučuju. Ne sad nešto preterano kreativno, maštovito, originalno, ali da kidaju, BRT, kidaju. Taj vokal, ti dupli kikovi, ti rifovi, bude to baš dobro na momente:
https://lieshardcore.bandcamp.com/album/mind-pollution
Odlični su mi Sentinel, novi američki hardkor bend sastavljen od članova gomile već aktivnih hardkor bendova poput Mutually Assured Destruction, Mindforce, Age Of Apocalypse, Restraining Order i Casket Architects. Drugi album, Age of Decay nudi metalizirani hardcore koji mene podseća na recimo Cro-Mags iz perioda prvog albuma, ukršten sa ranim Crumbsuckers, onako masivan, težak, a opet napaljujući, sa geng vokalima i dovoljno brzine da me podigne pre nego što me srednjetempaški moš-rifovi ne spuste. Odlična produkcija i bend koji obara na patos:
https://convulserecords.bandcamp.com/album/age-of-decay
AntiFatum su „latinski blackened crustpunk“ iz, jelte, Švedske. Čari globalizacije! Enivej, ovaj kolubmijski kombo ima minialbum Pornomiseria i ta kombinacija crustcore sirovine i blek metal melodičnosti izuzetno dobro radi. Ovo je jeftino, garažno, prosto, udarački a opet ima prorađenije aranžmane i više dinamike od prosečne crustcore ploče. Jeftino ali lepo:
https://antifatum.bandcamp.com/album/pornomiseria
Ah, pa onda dođu Stress Positions iz Čikaga i album Harsh Reality koji uprkos naslovu, nije nikakav gangsterski moshcore nego napaljen, old school hardcore thrash sa brzim, nervoznim pesmama, praštećim pank rifovima, ubitačnim bubnjevima i pevačicom koja RAZARA. A jebote, da sam samo 40 godina mlađi uz ovo bih se izlomio na nekom koncertu za sve pare. SAVRŠENSTVO:
https://stresspositions.bandcamp.com/album/harsh-reality
Jarhead Fertilizer iz Oušn Sitija u Merilendu prže gadan deathgrind na albumu Carceral Warfare. Ovo počinje trap semplovima ali se izmeće u kvalitetno produciran, profi odsviran deathgrind stare škole, sa rifovima i gruvom iz devedesetih ali u produkciji treće decenije 21. veka. Što nije loša kombinacija:
https://jarheadfertilizeroc.bandcamp.com/album/carceral-warfare
Za najtvrđi, najgadniji grindcore, tu su Finci Uhritoimitus i njihova kolekcija EP bundle. Ovo je dvadesetpet pesama sa prethodnih izdanja od kojih ni jedna ne dobacuje do minut i po, rifove je nemoguće zaista razaznati a prostor između svirke je ispunjen bučnim, psihodeličnim tretiranim semplovima. Znate tačno kako to zvuči pa onda znate i da li su Uhritoimitus bend po vašoj meri.
https://esagoya.bandcamp.com/album/ep-bundle
https://uhritoimitus.bandcamp.com/album/ep-bundle-cd
Profanation dolaze iz Francuske i osnovani su 2020. godine ali minialbum Skull Crushing Violence zvuči kao da je stigao iz 1987. Ovo je old shool deathgrind sa nemalim punk elementom i onako kako se u rifovima i aranžmanima čuju uticaji (koje bend uslužno navodi: Repulsion, Terrorizer, Repugnant) tako je i produkcija jeftina, garažna i starinska. Za ljubitelje (Edit: Prc! Sklonjeno sa Bandcampa i najavljeno za 2024. Godinu. Hajde, nek stoji link, biće jednom):
https://profanationband.bandcamp.com/album/skull-crushing-violence
Axiom Utopia je hamburški, pretpostaviću jednočlani projekat tehničkog death metala i, debi izdanje miniLP Disembodied Voices je savim korektno. Ne superoriginalno, ali korektno odsvirano, korektno producirano i napisano tako da „tech“ komponenta ne bude u prvom planu. Ovo nije najpe demonstracija tehnike već kolekcija atmosferičnih pesama koje death metalu pored agresije daju i malo kontemplacije:
https://axiomutopia.bandcamp.com/album/disembodied-voices
Brazilski Cult Of Putrefaction dotiču same ekstreme nihilizma sa albumom Cult Of Rotten Bodies. Ovo su death metal i goregrind spojeni u jedno pod jakim pritiskom, pa je i zvuk takav, iskomprimovan, mučan, hermetičan, a svirka brutalna, ali jednostavna. Cult Of Putrefaction skoro da zvuče kao da su ovo snimili Novembra 1993. a ne Novembra 2023. godine, pa ako čeznete za malo old school brutalnosti, izvolte:
https://cultofputrefaction.bandcamp.com/album/cult-of-rotten-bodies
Rusi Deprecation svoj drugi album, Annihilation Of Increasing Pain izdaju ponovo za Inherited Suffering i tu znate šta dobijate: ovo je tvrdi, tehnički kvalitetni slamming death metal koji ne izlazi izvan žanrovskih okvira ali unutar tih okvira sve gazi superteškim zvukom, mrvećim slem rifovima, neljudskim vokalima itd. Inherited Suffering drže jedan nivo kvaliteta ispod koga se ne ide kada je produkcija u pitanju a Deprecation su već pokazali da umeju da pišu dobre pesme pa Annihilation Of Increasing Pain ne iznenađuje ali ISPORUČUJE:
https://inheritedsufferingrecords.bandcamp.com/album/deprecation-annihilation-of-increasing-pain
Metal Archives tvrdi da su se finski Gomorran raspali prople godine ali bend se očigledno s tim ne slaže jer evo novog, a i prvog albuma. Wander je kombinacija death metala i melodičnijeg, „finskijeg“ blek metala i sasvim je na liniji onog što očekujete, sa dosta epske melodije, zabacivanjima ka folk tradiciji itd. No, death metal komponenta muzike joj daje izvestan odmak i to se lepo kombinuje. Plus omot inspirisan vidoigrama – preslatko:
https://gomorran.bandcamp.com/album/wander
Meksički Abominate imaju iza sebe dva albuma pa je novi EP, Vocare Pulvere urađen u već izgrađenom stilu i zvuku. U osnovi je brutal death metal, ali Abominate ovde dosta ambiciozno ubacuju i dosta atmosferičnih i melodičnih delova. Ovo ne umanjuje agresivnost i težinu njihove muzike ali joj svakako daje dodatne dimenzije pored one osnovne koja se sastoji od prigušenih rifova i rafalnih blastbitova. Ima ovde dosta štofa a i produkcija je iznenađujuće suptilna tako da iako na prvi pogled deluje da imate zid buke ispred sebe, mnogi detalji krenu da se čuju kako pesme odmiču. Solidno:
https://abominatebrutaldeathmetal.bandcamp.com/album/vocare-pulvere
Defenestration je toliko gotivno ime za bend da su Kanađani iz Manitobe kojima je Mortal Cremation prvi EP i prvi snimak uopšte barem četvrti death metal bend koji ga je sebi nadenuo. Enivej, zaslužuju ga, barem kvalitetom muzike jer ovo je kavernozni, podrumski death metal stare škole, u skladu sa nasilnim a duhovitim nazivom benda. Zvuk je muljav i mutan ali radi posao a muzika je, iako strogo zagledana u istoriju, zapravo kreativna, maštovita i prijatna. Mislim, prijatna ako volite taj košmarni stil, naravno. Ali i ako ne volite, poslušajte Mortal Cremation, zavolećete:
https://defenestration204.bandcamp.com/album/mortal-cremation
Altar of Obedience suz iz Stokholma i njihov novi EP, Pull the Plug, zvuči vrlo švedski. Producirano dosta jeftino, ovo je svejedno egzemplar švedskog death metala sa solidnim zvukom i pesmama koje se voze na jakim rifovima, brutalnom ritmu i pevanju pa ovde nećete nikako promašiti:
https://altarofobedience.bandcamp.com/album/pull-the-plug
Za malo novozelandskog brutalnog death metala – znamo da tamo to fino uspeva – tu je debi album sastava Plague of the Fallen iz Krajstčerča. I, odličan je. Amongst the Rats je moderan brutalni death metal ali uz izbegavanje njegovog oslanjanja na prenaglašenu kompresiju zvuka i puko ređanje tvrdih rifvova. Naravno, master je i ovde jako iskomprimovan ali basista benda, Vin Minchington, koji je radio i miks i mastering se ozbiljno potrudio da se stvari ipak ČUJU što je velika stvar. Pogotovo jer su pesme napisane dobro, maštovito i mada ne beže iz žanra brutalnog death metala, unutar njega uspevaju da zvuče sveže, dinamično i zrelo. Apsolutne preporuke:
https://plagueofthefallen1.bandcamp.com/album/amongst-the-rats
U sve izraženijoj opsednutosti ženskim polnim organim, švedski Mumincunt su svoj četvrti album naslovili Crusaders of the Cunt, čisto da bude jasno o čemu se tu radi. No, uprkos juvenilnim očekivanjima koja ova estetika gradi, album je… dobar. I sasvim ozbiljan. Ne sad nešto revolucionaran ali ovo je kvalitetan death metal/ melodeath (ali bez mnogo melodije) sa dobrom produkcijom i izrazito solidnom svirkom. Ubacivanja sintisajzera, gudača i klavira u death metal pokolj mu dođu kao fin bonus.
https://pesttanzklangschmiede.bandcamp.com/album/crusaders-of-the-cunt
Montrealski Phobocosm su jako dobri i prilično ambiciozni na svom trećem albumu, Foreordained. Kako je i ova ploča, pripremana solidnih sedam godina, kao i prethodne dve objavljena za Dark Descent Record, ona može da posluži i kao neka vrsta sažetka zvuka i svetonazora ovog izdavača – naime pričamo o kompleksnom, ambicioznom death metalu koji kao osnovu uzima sasvim old school zvuk i pristup bendova poput Incantation ili Immolation i na njemu gradi impresivne katedrale disonantnih rifova i mrvećeg ritma. Bend na ovom albumu – zaključnom u trilogiji – ide najdublje i najtvrđe, od supersporih, masivnih doom-death himni pa do razaračkog (anti)kosmičkog krljanja i ovo je ploča za ljude kojima death metal nije samo podloga za šutiranje već koji u njemu vole da se potpuno izgube i, možda, pronađu:
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/foreordained
E, dobro, na kraju smo i slušamo razne krosžanrovske stvari plus heavy metal. I odmah heavy metal: španski Age of Steel imaju istoimeni debi EP i meni je ovo jako simpatično. Pričamo o klasičnom heavy metalu sa epskim vokalima i žestokom, borbenom svirkom, kao ispalom iz nekog dobrog momenta u osamdesetima kada su rifovi dobijali speed metal ubrzanje a vokali spontano svaki čas uletali u falseto registre, sa pesmama koje su razbarušene i ne baš UREDNE ali od kojih puls krene da raste a osmeh se sam pojavi na licu. Age of Steel svakako potrebuju još rada i na aranžiranju i na produkciji, ali ovo je jedno zdravo, zabavno izdanje vredno pažnje:
https://ageofsteel.bandcamp.com/album/age-of-steel
Recker iz Portlanda u Oregonu (mada ih Metal Archives smešta u Vašington) su kao neki moderni teški rok informisan klasičnim teškim rokom. EP Stormbringer ima čak šest pesama ozbiljno epskih rifova i atmosfere, odsviran lepršavo ali gruverski, sa glasnim ali dosta zdravim zvukom. U muzici Recker se čuje dosta hard roka i hevi metala sedamdesetih i osamdesetih ali bend uspeva tome da udeli poprilično modernog zvuka i da ne zvuči kao stilska vežba iz nostalgije:
https://recker.bandcamp.com/album/stormbringer
Novi Beastial Piglord ima vrlo malo metal elemenata. Nazvan Geriatric Music ovo je album plesnog gruva koji bi se svakako i dalje mogao nazvati industrialom, ali su gruv i psihdoelični elementi znatno izraženiji od metala. Je li i dobro? Naravno da jeste, Piglord je eksperimentator ali jako talentovan pa i ovaj album po ceni od koliko date zaslužuje lepo mesto u vašoj kolekciji, posebno ako volite eksperimentalni rok iz osamdesetih:
https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/geriatric-music
A ako imate na raspolaganju sat i po i neizdrživu potrebu da slušate muziku koja spaja elemente drone muzike, metala, post roka, nešto malo i free jazza, definitivno se udobno zavalite jer duo Among The Rocks And Roots ima treći album, Pariah i ovo je masivna, eklektična ali na više mesta i veoma dobra kombinacija svega nabrojanog i još ponečega. Nije Pariah, naravno ni najmetalnija ni najambijentalnija ploča koju biste čuli ove godine, ali radi dovoljno sa svojim idejama i ambicioznom strukturom da čovek ovo ozbiljno posluša. Ne znam što su napravili tako nedinamičan master ali to na stranu, sve drugo je vrlo vredno pohvale:
https://cacophonousrevivalrecordings.bandcamp.com/album/pariah-2
Nominalno sličan je novi album projekta iz Portlanda, Megaton Leviathan, nazvan Magick Helmet. Ali, ovo je mnogo prljavije, mnogo eksperimentalnije sa gomilama old school analognih efekata i jeftine musique concrete vožnje izmešane sa savremenim psihodeličnm doomgaze tendencijama. Četiri pesme od kojih se poslednja zove Helios Creeds Magick Helmet, čisto da se zna od koga su učili.
https://megatonleviathan.bandcamp.com/album/magick-helmet
Čuli ste za „haunt rock“? Ako niste, ne čudi me jer su Teksašani Unmothered izmislili ovaj podžanr i za sada su i jedini koji ga sviraju. Elem, sudeći po albumu Corridors, ovo je kao neka kombinacija sludge metala i alternativnog roka sa dosta atmosfere, dobrim gruvom, energičnim ali ne isključivo agresivnim gitarskim radom. Unmothered dosta polaže na atmosferu, ali ovde se svira znojavo i časno:
https://unmothered.bandcamp.com/album/corridors
Italijani Trick Or Treat se previše, jelte, zezaju, za moj ukus, ali opet, živi album A Creepy Night Live i jeste napravljen da bude jedna dobroćudna žurka na temu „holiday season“ dela godine, pa je fer i da kažem da njihov power metal ovde ima i kvalitet i ubedljivost i to potrebno dobro raspoloženje. Bend je iskusan, sa dvodeceniskom karijerom i ovo je i tehnički vrlo uverljiva predstava. Ako ste manje namrgođena osoba od mene, Trick Or Treat vrede da se čuju:
https://scarletrecords.bandcamp.com/album/a-creepy-night-live
Polkadot Cadaver nisu možda uvek i skroz po mom ukusu ali uvek (i skroz) imaju dovoljno avangardne energije da budu zanimljivi i inspirativni. Novi album, Echoes Across The Hellscape ima bar 2-3 pesme koje mogu da idu na bilo koju godišnju listu sa svojim „The Residents kad bi svirali metal“ pristupom rok muzici i, mislim, apsolutno je neophodno da se čuje:
https://polkadotcadaver.bandcamp.com/album/echoes-across-the-hellscape
Mađar Naqoy nije BAŠ metal, ali njegov DIY industrial sa elementima postpanka i konkretne muzike biće blizak svakome ko je osamdesetih i ranih devedesetih slušao ne samo Ministry i Godflesh već i bendove kojima su se oni inspirisali, koji su im bili braća i ortaci, i koji su premošćavali naizgled široki jaz između metala, elektronske plesne muzike i avangarde. Naqoy ima više izdanja ali najnoviji EP, Art Brut je izašao za Forbidden Place Records i meni je ovo ODLIČNO. Maštovito, hipnotično a plesno, abrazivno a suptilno. Plus plaćate koliko hoćete:
https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/naqoy-art-brut
Ako biste da, recimo, pomognete da neka deca koja žive u siromaštvu dobiju poklone za Novu godinu (dobro, za božić, pričamo o Škotskoj) a da istovremeno slušate dobar heavy metal, evo, glazgovski Tantrum su izdali Christmas EP 2023 i svi prihodi idu humanitarnoj organizaciji Glasgow’s Spirit of Christmas. Ljudski. Plus, jebem mu, ovo je puno obrada meni omiljenih pesama kao što je Cold Sweat od Thin Lizzy (JEBENO!), Hazy Shade of Winter od, jelte, Paula Simona i Arta Garfunkela (PREJAKO!) i Road to Hell od Brucea Dickinsona.(GAD DEMIT ROĐACI) da bi se sve završilo Mejdnovom The Loneliness of the Long Distance Runner (ARGH). Sve to za skromne četiri funte, plus jedna originalna pesma. Budite i vi nekome Deda Mraz ili Sveti Nikola ili štagod već volite da budete kad ste darežljivi:
https://tantrumscotland.bandcamp.com/album/christmas-ep-2023
Album nedelje i ne znam koliko je sad to kao opšte poznato, ali ja sam priličan štovalac Johna Fogertyja i njegovog istorijski esencijalnog rada sa Creedence Clearwater Revival. Kalifornijski bend koji je southern rock svirao sa puno elegancije, mešao folk i bluz sa nepogrešivim šefovim njuhom za dobru pesmu je u mojoj mladosti bio rado slušan a mislim da o uticajnosti na rok muziku generalno ne treba da se sad kao nešto puno priča. Otud sam bio veoma zainteresovan kada su Ripple music najavili tribjut album, Burn on the Bayou: A Heavy Underground Tribute to Creedence Clearwater Revival i , sada kada je album izašao, oh, pa ispunio je MNOGE moje nade. Čim čujete prvu pesmu – naravno Run through the Jungle, pesmu koja je 1970. godine upozoravala na preveliki broj komada vatrenog oružja u rukama američkih civila A GDE SMO SADA – u izvođenju JPT Scare Band biće vam jasno da je ovo ozbiljna priča. Todd Severin, osnivač ove etikete je, uostalom, ozbiljan lik profesionalni hirurg sa fantastičnim muzičkim ukusom i neverovatnom voljom i istrajnošću da dobar, kvalitetan teški rok pronalazi, izdaje i promoviše, pa je za ovaj album skupljeno čak 32 benda koji obrađuju isto toliko pesama Kridensa. I sve je SJAJNO. Bone Church odrađuju Fortunate Son tako da poželite da ste na nekom stadionu i derete se iz sve snage, a Suzy Q dobija avetinjsku, ritualnu obradu od Cities of Mars sa Suzy Bravo. A to su samo prtve tri pesme na albumu a koje će vas BAŠ upecati. Dok stignete do War Cloud koji rade Working Man u NWOBHM stilu bićete promenjena žena. Obavezno, obavezno, obavezno.
