Skoro da je kraj. Ova nedelja je praktično obeležila poslednji talas „notabinih“ izdanja i većina onog što će izlaziti do kraja godine biće ekscentričnosti i ultrahardcore andergraund. Ali uživaćemo svejedno. Ovog tjedna, Latinska Amerika kao da je eksplodirala u svim smerovima i stilovima i preplavila metal planetu svojom muzikom. Odobravamo. I idemo:
Blek metal! Demoncy iz Sijetla sviraju već duže od trideset godina i imaju masu izdanja pa ih se ne mora posebno predstavljati. Novi EP, koji izlazi za Hell’s Headbangers naslovljen je Diabolica Blasphemiae i naravno da je to mračan, satanistički, agresivan black metal. No, kod Demoncy ima nečeg toplo familijarnog i iako je ovo nominalno agresivna muzika, meni ona zvuči umirujuće i prijateljski:
https://demoncy-us.bandcamp.com/album/diabolica-blasphemiae
Iako je norveški trio Ormpest svoj album (Demo?) naslovio sa Love Propaganda, ovo je, budite sigurni, sirov, abrazivan blek metal. On svakako ima jednu kontemplativniju komponentu, kako već to zna da bude u norveškom blek metalu ali zvuk je izuzetno sirov, a svirka brutalna. Vredi svaku norvešku krunu koju ćete na njega potrošiti:
https://ormpest.bandcamp.com/album/love-propaganda
Francuski jednočlani Havor za svoj četvrti album, Unfailling Faith In Darkness, svom jedinom članu i autoru sve muzike, po imenu Mathias Nagy, dodaje i živog bubnjara i to jako osvežava izvođenje. Muzika je hermetični, ali zapravo iznenađujuće gruverski blek metal sa elementima grindcorea i post-blek metala i mada sam ja očekivao jedan aranžmanski i produkcijski skromniji program, Havor me je prijatno iznenadio i maštovitošću ali i zrelošću svojih rešenja. E, sad, cena od 20 evra za daunloud je poskupa, ali ovo je solidna ploča:
https://havor.bandcamp.com/album/unfailling-faith-in-darkness
Jednočlani kalifornijski projekat Devouring Famine ima novi EP, Whispers of Forsaken Desire i to su sasvim korektne tri pesme melodičnog osećajnog blek metala. Solidna produkcija, lepa atmosfera, sve kako treba.
https://devouringfamine.bandcamp.com/album/whispers-of-forsaken-desire-ep
Da odmah pretrčimo na drugu stranu proverbijalne gvozdene zavese, Sun of Dead su iz, uh, rostovske oblasti, iz Azova i mada sad ime tog grada izaziva dosta loše asocijacije, Sun of Dead nemaju nikakve veze ni sa ukrajinskim ni sa ruskim nacistima. EP Царство Холода se bavi, jelte, zimom i hladnoćom i dolazi nakon drugog albuma koji je bend već izdao letos i, pa, veoma je lep. Ovo su tri hladne, melodične pesme slovenskog blek metala napisane sa autoritetom i kvalitetom i ne treba ih propustiti, pogotovo po ceni od koliko date:
https://sunofdead.bandcamp.com/album/-
Ne znam odakle su izronili Norvežani Darghl, nema ih na Metal Archivesu, ali debi (?) album, Satan Obscure je baš opasan. Ovo je blek metal, naravno, ali moderniji od klasične norveške orijentacije a opet sa dovoljnom merom tradicionalnog zvuka da konzervativci poput mene budu zadovoljni. Muzika je brutalna, divljačka ali ima prostora za emociju a zvuk tvrd, sa dosta basa, karakterističniji za post-blek formule. Odlično:
https://darghl.bandcamp.com/album/satan-obscure
Južna Amerika je baš dobro rodila ove nedelje. Kolumbijci Defunctorum su, tako, posle debi albuma iz 2021. godine sada izbacili EP Daimonion i ovo su četiri pesme plus intro BRUTALNOG war metal gaženja. Ako volite blackened death metal koji je tehnički kvalitetan ali se to jedva čuje jer bend svira prebrzo i prejebeno i ništa ne razaznajete od navale krvi u mozak, evo, Defunctorum su vaš fazon. Pesme imaju i momente da se predahne, ali kad se krlja, krlja se BAŠ za sve pare:
https://defunctorum.bandcamp.com/album/daimonion
Sludge! Doom! Stoner! Psihodelija! Hard rok! Danci Freddy And The Phantoms imaju ime kao da su Amerikanci, album su naslovili Heathen Gospels, KAO DA SU AMERIKANCI i, mislim, zvuče kao Amerikanci. Al to nije ništa loše. Ovo je prijatan, blago zanarodnjačen pustinjski rok, sa lepim gruvom i bluz šmekom, pa ta lagana kantri i vestern komponenta ne smeta, naprotiv:
https://targetgroup.bandcamp.com/album/heathen-gospels
Ritvs su nove zvezde izdavača Dying Victims Productions, sa debi albumom Der Tag Naht koji kanališe psihodelični i progresivni rok sedamdesetih na jedan izuzetno atraktivan, a neposredan i iskren način. Nastali od benda Vviva koji je i sam svirao ’70s hard rok i proto metal, Ritvs su samo malo „zaprogresivili“ svoju muziku, dodali prstohvat krautrocka i dobili smo nešto elegantno, otmeno, prelepo. Ritvs su i u izvesnom smislu hermetični jer pevaju samo na Nemačkom, ali muzika je ekstremno komunikativna, zabavna, pitka, a produkcija zvuči prirodno, umiljato. Obavezno slušanje:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/der-tag-naht
Pa onda dođu Italijani Witchsnake sa svojim drugim albumom, Deathcult of the Snake. Njihov prvi album, pre dve godine je zapravo bio spoj dva demo snimka, ali kome je to bilo previše sirovo i nadao se da će za naredno, „propisno“ izdanje da se produkcija unapredi, treba da zna da ovaj duo ne odstupa od svoje lo-fi estetike. Tako je i Deathcult of the Snake sirov, abrazivan u produkciji, ali, ruku na srce, zvuk je za nijansu slojevitiji a pesme su definitivno kompleksnije, držeći se prirodnog, okretnog gruva koji je bend ubacio na mapu, ali se trudeći da ga razrade što bolje mogu. A, mislim, sjajno:
https://regainrecords.bandcamp.com/album/deathcult-of-the-snake
A ne valja bez italijanskog dooma da se bude ni nedelju dana. Evo, Warcoe iz Pesara imaju drugi album, A Place for Demons i mnogo je dobro. Ovo je energičniji, gruverskiji doom od onog na šta ste možda navikli sa britanskom i portugalskom školom, i bend u četrdeset minuta istrese osam drusnih pesama fine psihodelije i energičnog, sabatovskog rokanja i rolanja. Odličan zvuk i solidna produkcija (ovo je izdanje Helter Skelter u distribuciji Regain Records, dakle, nema greške) ali kvalitet pesama je na prvom mestu:
https://warcoe.bandcamp.com/album/a-place-for-demons
https://regainrecords.bandcamp.com/album/a-place-for-demons
Al ne valja ni bez Šveđana a New Mexican Doom Cult su, uprkos imenu, upravo iz Švedske. I njihov album, From the Crypt, nudi sabatovski, bluzerski doom metal sa savršenim rifovima, uljuljkujućim gruvom, umirujućim tempom i odličnim, čak prilično „prirodnim“ zvukom. Ovaj bend svakako voli pored bluz skala da uvali i po neku egzotičniju harmoniju i time sugeriše da mu nije jedina ambicija da zvuči kao da je 1970. godina ali u rezultanti dobijamo album savršenih pesama, izvrsne izvedbe (vokal je genijalan) i sjajnog zvuka. Ne popustiti:
https://newmexicandoomcult.bandcamp.com/album/from-the-crypt-2
https://oldemagickrecords.bandcamp.com/album/new-mexican-doom-cult-from-the-crypt
A tek što ne valja bez Japanaca! Jedini čovečanstvu poznati „Tokyo samurai doom“ sastav, Hebi Katana izbacio je svoj treći album, nazvan, otmeno, III, i ovo je, znate već, ozbiljna stonerčina. I dumčina. Pre svega rokčina. Nije da ovaj bend, osnovan pre svega tri i kusur godine, ove sezone nije već bio aktivan, bila je tu i kolekcija demosa, i letošnji EP, pa i jedan živi album, ali III je onako idealan kraj godine kakav smo samo mogli da zamislimo. Hebi Katana su nestašni, razigrani, puni revolveraških rifova i neodoljivog gruva a za promenu su i odlično producirani. Da su Electric Wizard i Cathedral 30 godina mlađi, zvučali bi kao Hebi Katana. I pored svega toga, daunloud plaćate koliko hoćete:
https://hebikatana.bandcamp.com/album/iii
U nastavku latinoameričke dominacije ove nedelje, odlični su Čileanci BlackFlow sa svojim debi albumom, Seeds of Downfall. Ovo je epski doom metal, dobro produciran, glasan, drčan a dinamičan. Intelektualna je lenjost reći da se ovde operiše u Candlemass teritoriji ali ja sam generalno lenj čovek i prija mi kako BlackFlow trpaju energičan metal, na momente i drsko visokog tempa a da to i dalje ostaje elegantan, moćan, otmen doom metal. Da smo vi ili ja snimili ovakav debi album PA NE BI PRESTAJALI DA SE HVALIMO:
https://personal-records.bandcamp.com/album/seeds-of-downfall
Rusi Shamayna na promo fotografiji imaju baš impresivne mišiće a ni muzika na debi albumu, Shamacaine, nije uopšte loša. Ovo je gruverski, metalizirani stoner/ sludge/ doom, sa lepim, mračnim a prijemčivim rif-radom, te dobrim vokalima. Shamayna definitivno ne izmišljaju nove stilove ali rade vrlo sigurno u okviru postojećih i daju nam šest pesama kvalitetnog teškog roka i metala:
https://wetrecords.bandcamp.com/album/shamacaine
Saint Ali su sa Sumatre i podsećaju da se u Indoneziji svira često odličan doom metal. Bend je prošle godine izdao prvi album a sada sa EP-jem The Meadow, the Lungs odozgo zakucavaju sa dve dugačke, spore, gruverske, psihodelične pesme. Odličan materijal, odličan bend, hipnoza i užitak:
https://saintali.bandcamp.com/album/the-meadow-the-lungs
Još indonežanske stoner psihodelije nam donose The Broken Heroes koji su album nazvali Whoreshiper, pa onda za svaki slučaj objasnili: ’Whoreshiper is slang word we made from „Worshiper“.’ Ako smo to apsolvirali, vredi reći i da je album odličan, sa psihodeličnim sabatovskim programom koji se oslanja na lepljive, valjajuće rifove i hipnotičke efekte ali i na melodične, kvalitetno aranžirane vokale. The Broken Heroes su vrlo sigurni u svom izrazu, raznovrsni u okvirima onog što ih zanima da sviraju i ovo je naprosto odličan psihodelični rokenrol:
https://thebrokenheroes.bandcamp.com/album/whoreshiper
Pa tu onda dođu i Francuzi Bourbier sa drugim EP-jem, Stuck In A Loop i ovo je dvadesetak miniuta ozbiljnog sludge metal prebijanja. Ali ne bez osećaja. Pesme imaju dobre rifove ali i dinamiku i gruv i mada vokal deluje monotono u prvi mah sa svojim perpetualnim bolnim krikom, i on je dosta izražajan a ništa ne traje dovoljno dugo da dosadi. Odlično:
https://bourbier.bandcamp.com/album/stuck-in-a-loop
Da ostanemo negde na francuskom govornom području, evo ih Mystic Lamb iz Liježa. Njihov EP Midas Altar je negde na pola puta između tvrdog stonera i gruverskog sludge metala i, pa, lep je. Četiri pesme solidne ako sad ne nešto revolucionarne svirke, dobrih rifova, časne rokerske energije:
https://mysticlamb.bandcamp.com/album/midas-altar
Poljake Narbo Dacal smo voleli i prošle godine na tadašnjem istoimenom EP-ju, a evo ih sada sa debi albumom, Elysium Now i, jebem mu, još su bolji. Ovo je „atmosferični sludge metal“ sa odličnim disonantnim rifovima, neužurbanim tempom, umilnim vokalima basistkinje Eli i jednom generalno apokaliptičnom ali prijemčivom atmosferom. Bend je album izbacio još krajem Novembra, ali ja to nisam video, pa evo sa zakašnjenjem, ne propustite:
https://narbodacal.bandcamp.com/album/elysium-now
Ako vas sva ova predpraznična atmosfera i užasno stanje u kome se naše društvo (ali i ostatak sveta) nalazi, možda će vam prijati malo VRLO depresivnog funeral doom metala? Temerinski Wurmloch imaju novi EP, Ad Umbrae Infinitatis, i ovo je enciklopedijski funeral doom metal, odsviran sporo, veličanstveno, melodično, depresivno. Samo dve pesme, koje pritom ne traju predugo, su dokaz da neki ljudi znaju da nije stvar u veličini nego u tome kako ga koristiš pa oni svoj talenat i znanje doom metala jako dobro koriste. Masiv rispekt za zemljake, a daunloud plaćate po želji:
https://wurmlochdoom.bandcamp.com/album/ad-umbrae-infinitatis
Imam familiju u nizozemskom Groningenu već četiri decenije i mada nikad nisam bio tamo, nekako ga doživljavam kao domaći, moj grad. Tako i JINI iz Groningena meni odmah zvuče kao da smo ortaci. Album Animate je kombinacija alternativnog roka, malo progresive ali i dooma i, lep je. Melodičan, ali dinamičan sa dosta jakim, hrskavim zvukom i puno, jelte, emocije, ali dostojanstvene. Lepo!
https://jini-band.bandcamp.com/album/animate
Okay You Win iz Londona su svoj debi album, snimili uživo u studiju. Čisto da pokažu svoje, jelte, kvalitete. Live From The Pit se daje po ceni koju sami odredite, što sugeriše da bend ovo doživljava pre svega kao legitimaciju, nešto što treba da vam razgori glad za narednim izdanjima. I hoće, trebalo bi, ovo je vrlo solidan stoner/ alternativni rok, sa dosta melodije ali umotan u teške rifčine i energičan gruv. Živa atmosfera i zvuk dosta doprinose pozitivnom utisku koji je ovo ostavilo na mene ali već su pesme dobre i vrede da se poslušaju:
https://okayyouwin.bandcamp.com/album/live-from-the-pit
Onda su tu Francuzi Un8able koji sviraju uživo u kafiću i ne znam kakvu kafu da pijete, album Live at Lembarzique Café nikako nije tek ugodna pozadinska svirkica. Bend sebe vidi kao prelaznu formu između grungea i, uh, black metala, ali ako mene pitate, ove je prevashodno kvalitetan, bučan sludge metal sa malo začina iz kuhinje alternativnog roka. Ali, onako, sa pesmama čije refrene pevate zajedno sa bendom i kreirate mahnite šutke u publici. Zvuk je veoma glasan, ali i to nekako ide uz ovu žustru, strastvenu svirku i ložačke pesme. A plaće se koliko želite! Ne propustite:
https://un8able.bandcamp.com/album/live-at-lembarzique-caf-2
Čile ove nedelje ima jaku ponudu. The Polvos! su izbacili svoj drugi album, Floating, i mada ovo ima samo šest pesama, one su i dugačke i DUBOKE i nećete se žaliti posle svega. The Polvos! sviraju prvorazredan psihodelični/ space rock sa jakim gruvom ali relaksiranim tempom, odličnom međuigrom čak tri gitare (tu je i sintisajzer), a gde su vokali tek jedan sloj u tapiseriji zvuka. Moćna ritam sekcija drži svu tu tripčinu na okupu i ovo je jedna od ploča koje je opasno prelako zavoleti. Ukrašće vam srce, naime:
https://thepolvosccp.bandcamp.com/album/floating
https://smolderbrainsrecords.bandcamp.com/album/floating
Thrash! Speed! Hardcore! Grindcore! Death! Šveđani Sulfuric su svoj debi album izdali na 31. Decembar 2021. godine, ali im se sa drugim žurilo, pa je Macabre Festivities evo izašao tri nedelje pre nekog prirodnog roka. Ali toliko je i inače brz i nestrpljiv da to ne treba da čudi. Sulfuric sviraju brz, rokerski black-thrash metal i ovih deset pesama su himne uz koje se dobro provodi vreme, pije, šutira, možda i brzo vozi. Ne savetujem, naravno, neodgovorno ponašanje ali priznajem da ovaj album zvuči kao nevolja u koju biste rado upali. Dobri, zujeći rifovi, ritam sekcija koja ne može da dočeka da zavari svom brzinom, promukao, vrištav vokal – Sulfuric su u svakom segmentu muzike izvanredni a imaju i dobru produkciju pa se ovo NE PROPUŠTA.
https://sulfuricevil.bandcamp.com/album/macabre-festivities
Takođe Šveđani, Ominum su iz Gotenburga a u njihovom thrash metalu svakako treba tražiti tragove gotenburškog melodičnog death metala. A što sam pisao i prošli put kasda sam obrađivao neko njihovo izdanje, prošlogodišnji debi album, Monument. Novi EP War For Peace je na liniji iste filozofije i zvuka, čvrst, disciplinovan thrash sa tim simpatičnim death metal začinom, socijalno osvešćen ili makar zabrinut (prva pesma pominje fašističku policiju sa rasističkim uverenjima…). Pesme su poduže i nisu puki sprintovi kroz rif-kolekcije, ima ovde dinamike i, u solažama pogotovo, melodije. Vrlo dobro:
https://ominumthrash.bandcamp.com/album/war-for-peace
A onda Dablin! Irci Crossfire su dropovali debi album, Switch to Reset i ovo baš dere. Bend sebe naziva old school thrash metalom, ali ovo je onako, tehnički robusno, kvalitetno aranžirano, negde na transverzali Testament-Acid Reign-Assassin-Deathrow, pa da samo znate da se upuštate u ozbilnu avanturu sa ovim albumom. Bend piše poduže, kompleksne pesme, produkcija je izuzetno kvalitetna a izvedba izvrsna. Nema greške, sjajan debi:
https://crossfirethrash.bandcamp.com/album/switch-to-reset
Dva benda iz Mineapolisa na split albumu se piše ovako: Skimask and Penis Split. Skimask je jedan baja i on svira više kao black-thrash. Dosta je to garažno-sobnog kvaliteta ali je iskreno i energično i nekako je simaptično. A i lik izgleda kao mladi Lemmy. Jebigasad, pa nisam ni ja od kamena. E, ali Penis sa druge strane su odlični. Mislim, GROZNI su, ali na divan način. Ovo je, hajde da kažemo, war metal, dakle, nesveta kombinacija black i death metala, ali svedena na praktično grindcore skelet. Ovde se svira samo najbrže, najcrnje, najogavnije, sa meljućim rifovima i užasnim vokalima s onu stranu svesti. Bukvalno samo jedna pesma skoro da dostiže dva i po minuta a nekoliko ih je znatno ispod minut. PRELEPO JE, to hoću da kažem a sve plaćate koliko hoćete:
https://skimaskmetal.bandcamp.com/album/skimask-and-penis-split
https://penis666.bandcamp.com/album/skimask-and-penis-split
Portraits of Dismay nije baš album ali jeste sjajna kompilacija singlova italijanskih blek-trešera Bunker 66. I ako ih do sada niste slušali, Dying Victims Productions su vam napravili divnu kolekciju sa čak osamnaest odvaljivačkih metal komada stare škole. Toliko stare da se sve završava obradama Motorheada i Dischargea. Ako vam se ovo ne sviđa, vi možda uopšte ne volite metal, ne, ŽIVOT!
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/portraits-of-dismay
Shogun su vrlo teški metalizirani hardkor iz Noksvila u Tenesiju i minialbum Execution Style shodno tome ima sedam pesama brutalnosti i težine. No, Shogun su dovoljno maštoviti da mi se izdvoje od gomile drugih metaliziranih hardkor bendova, i ovo na momente ima thrash rifove i propisan mošerski program a ne samo gangstersko mahanje ručicama. Dobra produkcija, generalna brutalnost a cena koliko vi kažete:
https://shogunhctn.bandcamp.com/album/execution-style
Isto su superteški Panic Strike iz Džeksonvila na Floridi, pa njihov Demo 2023 ima samo dve pesme u manje od tri minuta muzike al zvuči kao da su vam dečaci sručili pola tone cigala na glavu. Dobar, napaljen metalizirani moškor a cena po izboru:
https://panicstrike.bandcamp.com/album/demo-2023
Kad vam kažem da skraćenica AWAP – ime petočlanog hardcore/ crossover benda iz Ipsviča – znači Ant Walking Alligator People, vi ćete da mislite da je to smešno. Ali bend pojašnjava da su tako u Japanu zvali preživele posle atomskog udara na Hirošimu zbog njihovih deformiteta. SAD VIŠE NIJE TAKO SMEŠNO A ROĐACI? Enivej, EP Mongrels zapravo ne zvuči tako namršteno, ozbiljno i tragično. Ovo je brz, energičan krosover sa dobrim vokalima, kratkim, efektnim pesamama, dobro produciran, odlično odsviran. Nema greške pogotovo jer daunloud plaćate koliko želite:
https://awap.bandcamp.com/album/mongrels
The Future Means Murder je split album švedskih crustcore šampiona DSM-5 i japanskih sirovih crust pankera 暴力装置. Rezultati su eksplozivni, naravno. DSM-5 donose na meni klasičan švedski D-beat, težak, jednostavan, dobro produciran, disciplinovan i zarazan, sve na tragu zvuka iz devedesetih, poput Disfear, Dischange ili Meanwhile dok su 暴力装置zatočnici japanske tradicije sirovine i urlanja u kojoj su nekada šampioni bili Inzest i Disclose. Još kada na kraju udare obradu meni najdraže pesme švedskih kraljeva, Discard, Death From Above, pa teško je ostati miran. Prelepo:
https://blackkonflik.bandcamp.com/album/dsm-5-the-future-means-murder-split
Češki NOT! Mi deluju dovoljno matoro da se sećaju da je ova fraza bila zaštitni znak Scotta Iana iz Anthrax u osamdesetima, pa su i SOD u ono vreme imali i pesmu istog naziva (i teksta) izvođenu uživo. Ali album V září si řekneme!, iako ima elemente krosovera, zapravo nudi kompleksniji, progresivniji spoj hardkora i metala, sa elementima posthardkora ali i grajndkora umešanim u brzi, nervozni thrash. Nisam ovo očekivao i prilično sam impresioniran:
https://notteplice.bandcamp.com/album/v-z-si-ekneme
Necronado je, podsetimo, lepo ime za old skul krosover treš sastav, pa još kad je to sastav pola iz Kanade, pola iz Čilea, znate da smo na dobitku. Već smo ih slušali pre nekoliko meseci na debi EP-ju a novi EP, Seeds of Disease, ima solidnih šest pesama (plus intro) surovih treš rifova, brze, napaljene svirke i još napaljenijih vokala. Momci možda izgledaju kao da se zezaju na slikama ali muzika je odsvirana i producirana bez greške. Krljačina! Jake preporuke! (Edit: bend se i javio da ukaže kako je izdao novi EP, što jako cenim, iako sam ga ja već čuo, no uvek je zgodno kad me bendovi kontaktiraju kad imaju nova izdanja jer, jelte, ne mogu ja sam da postignem BAŠ sve)
https://necronado.bandcamp.com/album/seeds-of-disease-ep
Kad smo već kod krosover treša, evo ih i Poljaci Technophobia sa svojim prvim EP-jem, Anti-Human Terror. Nije ovo mnogo teroristički, naprotiv, sasvim je prijatno i ima četiri pesme energične svirke, žive produkcije, srčanosti. OK, bend još uvek ima da sazreva, ali materijal je zdrav, zabavan i vredan vašeg vremena:
https://technophobiathrash.bandcamp.com/album/anti-human-terror-ep
Britanski War Within svoj osnovni metalizirani hardkor stav oplemenjuju sa dosta sludge metal i noisecore preliva pa je EP I Reside Where Our Love Died BAŠ DOBAR. Ovo je srednjetempaški nabod od koga ne puca samo vilica već i dosta drugih kostiju u glavi, a opet je nekako emotivan, ne nužno formatiran siledžijski nego kao da autori proživljavaju težak bol i nepravdu al ne daju se. OK, to bi bio opis za 90% hardkora, al ovde to nekako zvuči stvarno. Meni je ovo odlično a plaća se koliko date:
https://warwithinhc.bandcamp.com/album/i-reside-where-our-love-died
Sarajevski L I N Č na svom drugom izdanju, Užas, ima četiri pesme prilično old school hardcore thrasha. Ovo je jeftin studijski snimak koji i produkcijski zvuči kao spasen sa neke kasete sa početka devedesetih a i muzika, zapravo vuče na tu epohu sa dosta gruva u nervoznom thrashu. Tekstovi na našem jeziku su neposredni i iskreni a muzika jednostavna ali ne pežorativno primitivna. Dopadljivo a plaća se koliko vi poželite:
https://lincband.bandcamp.com/album/u-as-2
Kad smo već kod old school hardkora, evo i EP benda Fantasy World iz Detroita naslovljen Fantasy World II. Da ovo nije masterovao Will Killingsworth, zvučalo bi kao da zaista slušate kasetu sa kraja osamdesetih u svojoj kombinaciji gadnog, mučnog thrasha i gruva. Surovo, ulično, posvećeno,a plaća se koliko VI poželite:
https://fantasyworldhc.bandcamp.com/album/fantasy-world-ii
Nemci Cruel Division – iz Limburga, od svih mesta na svetu – su svoj crustgrind veoma snažno ukrstili sa blek metalom na EP-ju Under The Burden Of Rotting Fruit i rezultati su uzbudljivi. Ovo je vrlo agresivna, vrlo energična muzika koja uzima najbolje elemente grajndkora i blek metala, nudeći četiri pesme koje zvuče kao da su grubom silom uobličene u svoju finalnu formu. Ovo mislim u pozitivnoj konotaciji, jer se ovde vrlo dobro mešaju mošerski gruv i brutalost, a bend ima sluha i za melodije, ali i za disonance. Napucana produkcija, ali adekvatna za muziku. Odličan, ODLIČAN materijal:
https://crueldivisionhc.bandcamp.com/album/under-the-burden-of-rotting-fruit
Polish Grindcore Attack je, nagađate, kompilacija grindcore muzike koju izvode poljski bendovi., Sastavljač je Grzegorz „Hansio“ Kłos, bubnjar benda Delayed Ejaculation a koji je samo jedan od 24 na albumu. Ne ni najbolji, pošto ovde ima stvarno sjajnih bendova kao što su na primer Hostia ili HIV, ili Spowiedź Chama ili Necrosodomistical Slaughter ili… No, većina umetnika je prilično dobra i ovde sem par party-grind projekata nema neke specijalne neozbiljnosti i lo-fi krša. Svakako odličan način da se upoznate sa aktuelnom poljskom grindcore scenom, od najpankerskije opuštenzije pa do deathgrind klanice. A i plaćate kolikogod:
https://musica-tenebris.bandcamp.com/album/polish-grindcore-attack
Brazilski kvartet Louco na svom istoimenom albumu ima zvuk par sitnih koraka udaljen od garažnog ali to nekako pristaje njihovoj verziji death metala. Ona nije nesofisticirana niti amaterska, pesme su odlično napisane a bend ih svira virtuozno, no Louco karakteriše jedna divljačnost i nepoštovanje za uhodana žanrovska rešenja. Louco tresu nešto svoje ali to njihovo je moćan, agresivan death metal. Sjajno:
https://loucodm.bandcamp.com/album/louco
Keeper of Innsmouth iz Omahe u Nebraski tresu solidan tech-death na svom prvom EP-ju Tales Of Woe. I pored prominentnog Suffocation duksa na promo slici, ovo je moderniji, pa i melodičniji tehnički death metal, koji bi mogao da se dopadne i deathcore publici na ime izvesne tribalne himničnsoti koju forsira. No, dopada se i meni, a iako mislim da je bend premelodičan za tu lavkraftovštinu koju gura, svejedno mi se čini da će ovo imati odličnu prođu kod šire publike orijentisane na death metal (Edit: to jest kad STVARNO izađe jer je bend ovo u međuvremenu uklonio sa Bandcampa, ali ostavljamo tekst ovde, VRATIĆE SE).
https://keeperofinnsmouth.bandcamp.com/album/tales-of-woe
I Njujorčani Futility imaju dosta deathcore dimenzije u svom zvuku, ali ona je izmešana sa zapaljivim death metalom i meni se debi EP, All the Same možda i iznenađujuće mnogo dopao. Bubnjar (odnosno programer perkusija) Bryce Butler bio je član nekih bitnih deathcore i metalcore atrakcija poput Lorna Shore, Whitechapel ili Abigail Williams, i pedigre se ovde odmah čuje, no, Futility su MNOGO više death metal bend od bilo čega nabrojanog i imaju JEBENO dobre rifove, a pesme su ubitačne, energične, ložačke i pamtljive. Sjajno.
https://futilityny.bandcamp.com/album/all-the-same-ep
Finski Veret sebe opisuje rečima „metal of death“ ali istina je i da demo Demons Rise, Demons Ride! Barem isto toliko vuče na black thrash koliko i na death metal. Ali manje je važna klasifikacija a važnije je da je ovo beskrajno šarmantno, onako sirovo i primalno i sa puno zdrave posvećenosti metalu:
https://veret666.bandcamp.com/album/demons-rise-demons-ride
Nešto su mi prijali Sanktpeterburžani Murder Of Life čiji Demo 2023 sa dve pesme prođe ceo program od agresivnog zakucavanja do mošerskog gruva. Ovo je death metal koji nije zaboravio šta je u njemu zabavno, odsviran iz srca, napisan vrlo solidno, produciran pristojno. Velike stvari očekujemo, momci! A plaća se koliko hoćete:
https://murderoflife.bandcamp.com/album/demo-2023
Onda dođu Eyecatcher iz Baltimora sa četiri kratke, slatke pesme na prvom EP-ju, isto naslovljenom Eyecatcher. Nominalno, ovo je death metal, ali sviran uz dosta pankerske opuštenosti i nestašne energije pa svakako može da se sluša i ako volite deathgrind i slične aberacije. Pesme nisu sad neka čuda komponovanja i aranžiranja i bend još uvek traži krajnnu formu ali simpatično je, anarhično i slatko:
https://eyecatcher.bandcamp.com/album/eyecatcher
Za još death metala sa notabilnom pank notom, tu je drugi album bristolskih Cryptworm. Sa debijem od prošle godine koji je s moje strane bio dosta dobro ocenjen, Cryptworm novim albumom, Oozing Radioactive Vomition kao da se trude da pokažu da nisu izgubili ni trunku inercije. Možda im je produkcija za mrvicu bolja, ali ovo je i dalje gruverski, jednostavan death metal sa mrvećim rifovima i ritmom koji poziva na ples, namenjen ljudima koji bi da se dobro provedu u klubu, manje onima koji bi da kontempliraju ili spoznaju neke nove stvari o univerzumu i ljudskom stanju. Zabava!
https://cryptworm.bandcamp.com/album/oozing-radioactive-vomition
Na Japance možete računati da će da idu kontra opšteprihvaćene logike. Bloody Cumshot je jednočlani melodični death metal sastav koji se bazira na švedskom melodeathu gotenburšek škole a onda u miks dodaje JOŠ melodije i baroknih tema koje kao da su ispale iz neke buduće Castlevania igre. Ali, mislim, projekat se zove Bloody Cumshot i niko ko bi u ovome uživao ga neće dotaći ni u rukavicama. Mislim, i album, drugi za ovaj projekat, se zove Deflorantism. Pa još taj omot! Sick! Autor ima još jedan jednočlani projekat, oblači se i šminka jako ekstravagantno i ako volite transgresivni melodeath, sa ovim nećete pogrešiti:
https://bloodycumshot.bandcamp.com/album/deflorantism
Evo još malo melodeatha: Plague Incarnate je jednoipočlani sastav iz Švajcarske a EP A Fiery Abomination ima tri pesme dobre, solidne, sasvim korektne, melodične a žestoke svirke. Ovo je raspevano i ekstrovertno, naravno, ali se aranžmani ne gube u širini vizije i pesme su formirane oko poštene krljačke filozofije i dobrih, pamtljivih melodija. Pristojna produkcija takođe a cena je koliko vi date:
https://plagueincarnate.bandcamp.com/album/a-fiery-abomination-ep
Da malo plaknete uši od sve te melodije, stižu Peruanci Sexual Defecation. Ako volite ODVRATNI brutal death/ gore izraz kao iz slavnog perioda sa početka stoleća, onda su ovi momci za vas. Demo Demofecation ima šest vrlo solidno napisanih pesama koja zaista zvuče kao da su pravljene (i snimane) pre dvadeset godina, kombinujući death metal i goregrind na najnestašnije načine. Sami određujete cenu, naravno:
https://sexualdefecation.bandcamp.com/album/demofecation
Drugi album australijskog tech-death dua Revulsed zove se Cerebral Contamination i na njemu mi je najveće iznenađenje produkcija koja je, pa, istovremeno i preglasna i pretiha. Bend je sve ispresovao u masteringu a da istovremeno sami instrumenti, gitare pogotovo, kao da nemaju mnogo snage i kao da je ideja bila da se kreira intimnija atmosfera. A to nekako ne ide uz brutal death metal, ma koliko tehnički bio. No, kad se malo naviknete – ide. Revulsed pišu dobre pesme i mada tu ima dosta tehničke razmetljivosti, nije ona poenta kompozicija. OK, treba voleti ovoliko hermetičan, težak death metal, ali to se valjda podrazumeva:
https://everlastingspewrecords.bandcamp.com/album/cerebral-contamination
Debi album norveških Horrifier zvuči kao neka klasična ploča švedskog death metala koju ste propustili da čujete 1992. godine i sada joj se divite kako je neposredna, prodorna, jednostavna a moćna, kako težak zvuk, preteći rifovi, urlajući vokal i neumoljivi ritmovi zajednički tvore proverbijalno više od puke kombinacije elemenata. Bend je vrlo svež, osnovan prošle godine i Horrid Resurrection dolazi posle nekoliko kraćih izdanja i oseća se tu jedna napaljenost, želja za kreacijom i dokazivanjem. Treba ovo slušati i uživati u muzici koja se još uvek nije ohladila i nije puka kolekcija tropa i oprobanih gestova već MOĆAN death metal koji lomi sve pred sobom i ne ostaje nikome dužan:
https://horrifiermetal.bandcamp.com/album/horrid-resurrection
Za baš ZAJEBAN death metal, koji skoro da izlazi izvan granica žanra i pretvara se u nešto avangardnije, zvučeći često pre kao prirodna nepogoda nego kao rokenrol, tu je debi album supergrupe sa istočne obale SAD, Sulfuric Hatred. Članovi već sviraju u Undeath, Vile Ritual, Bowel Erosion, Exsanguinated i još nekoliko bendova a eponimni debi album je onaj savremeni death metal gde rifovi zvuče kao oluja zarđalih brijača a ritmovi kao zemljotres. Moćno, puno negativne emocije ali na svoj način prelepo, ovo je rađeno ozbiljno, posvećeno i uz jasnu svest da se traži nekakva transcendencija u svom tom crnilu. Fantastično:
https://sentientruin.bandcamp.com/album/sulfuric-hatred
Kad smo već kod death metal supergrupa, Horror Pain Gore Death Productions ima debi EP benda Empires Of Euphrates gde sviraju Kevin Talley i Vincent Matthews (obojica su svirali u Dying Fetus i još masi bendova) te Jim Ross iz Fleshreaper i, takođe još mase projekata. Echoes Of Ancient Past je old school, epski i melodični death metal koji ide na taj neki ’90s osećaj, dosta udaljen od onog po čemu ove ljude prepoznajemo, ali dobro im ide. Još i obrada Krokusa za nas baš matore! Milina:
https://hpgd.bandcamp.com/album/echoes-of-ancient-past
Na kraju smo, pa još da obiđemo krosžanrovske transgrtesije, normalan heavy metal i da čujemo št aje album nedelje pa da se razilazimo! Slatki, elem, su Kanađani Devil’s King na istoimenom EP-ju sa pet pesama tradicionalnog heavy zvuka i pevanjem na Francuskom. Devil’s King nema neku naprženu produkciju, naprotiv, uredan je, zvuči prirodno, organski, neprskano, a pesme su ulične ali himnične, sa dobrim refenima i ponekim pamtljivim gitarskim foršpilom. Simpatično:
https://devilsking.bandcamp.com/album/devils-king
Medusa Touch su osnovani još 1982. u Edinburgu, ali prvo izdanje im je bila kompilacija demo snimaka izašla 2019. na etiketi posvećenoj opskurnim NWOBHM izdanjima (doslovno, etiketa se zove Obscure NWOBHM Releases). U međuvremenu su veterani snimili i debi album, pa je novi EP, The Loser/Savage Circle podsećanje da su još tu i da ne nameravau da tiho odu u noć. Elem, ovo su dve pesme vrlo klasičnog NWOBHM stila, srednjetempaške, čvrste, marševskog koraka i tradicionalnih rifova. Medusa Touch ni slučajno ne pokušavaju da izmisle nešto novo, to je jasno, ali su vrlo kompetentni u onome što rade i ove dve pesme će se rado vrteti na bilo kojoj novogodišnjoj heavy metal žurci:
https://medusatouch.bandcamp.com/album/the-loser-savage-circle
Kinsley iz Severne Karoline nije lako ni opisati jer se njima pesme dosta razlikuju. U osnovi je ovo neki alternativni rok, ali je malo i sludge metal, pa malo i post-metal i tako… bend sebe naziva eksperimentalnim ali naglašava da su ovo tri dobra prijatelja pa to objšanjava i toplinu i hemiju koje se čuju na albumu VI. Ima ovde dosta dobrih momenata a ima i eksperimenata koji nikud ne odu. Preglasan mastering, ali ima srca:
https://kinsley.bandcamp.com/album/vi
Gathered Under Open Skies je split EP imeđu dva nemačka heavy metal benda: Firmament i Midnight Prey. Ovo izdaje Dying Victims, ali ni jedan od bendova nije baš tradicionalni HM. Firmament ovde, sa novim pevačem naginju epskom hard rok izrazu, sa dve pesme raspevanih refrena i herojskih tema i rifova. Pevač nije savršen ali ima to šarma. Midnight Prey pak sebe smeštaju negde između heavy metala i postpanka sa emo pevačem i to mi je bilo izrazito dražesno:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/gathered-under-open-skies
Inertia su iz Bafala u državi Njujork i njihov album The Human Element je baš, ono, nehuman. Dobro, ne nehuman, ali ovo je vrlo „tehnički“, vrlo progresivni spoj death metala i mathcorea, sa gomilom teških ritmova, egzotičnih harmonija, generalno vrlo zahtevne svirke. Ali i zabavne ako inklinirate ekstremima. Inertia nije teška za slušanje, što se mene tiče, i njihov izraz je pitak i neposredan bez obzira da li je u death metal ili jazz-rock ključu. Produkcija je okej i ovo vredi da se posluša a onda, ako vam se dopadne, i da se kupi, po ceni koju sami odredite:
https://inertiametalny.bandcamp.com/album/the-human-element
Debi album čileanskog benda Emboscada, nazvan Renacer je baš ono što mi je bilo potreno da osveži jednu pomalo sumornu nedelju. Ovo je zdrav, energičan, napaljen heavy metal rađen u NWOBHM stilu, brzog tempa, ložačkih rifova i nestašnih, melodičnih vokala. Bend radi od 2019. godine i ima nekoliko kraćih izdanja pa se na Renacer čuje idealna kombinacija mladalačke napaljenosti i jedne dobre usviranosti i profesionalizma. Solidna produkcija, solidno napisane pesme, mnogo MNOGO energije i obavezno slušanje:
https://evilmetal.bandcamp.com/album/renacer
Italijani Forest of Insomnia se baš ne plaše visokog koncepta. Ovo ne samo što je vrlo melodičan doom metal izmešan sa black metalom i sa solidnom količinom klasične gitare u aranžmanima nego su još i tekstovi za EP Black Gaia preuzeti od Džejmsa Džojsa. Srećom i muzika i produkcija su dosta dobri i opravdavaju sav taj ambiciozni seting:
https://forestofinsomnia.bandcamp.com/album/black-gaia
Kiprani Solitary Sabred sviraju preko dvadeset godina i Temple of the Serpent im je peti album pa se ovde od prve note čuju iskustvo i usviranost. Ne u smislu pijanstva, zaboga, u smislu KVALITETA svirke. Solitary Sabred sviraju herojski tradicionalni heavy metal sa samo malo upliva thrash tehnike u svirku ali sve se to drži sa prave strane power metal ekscesa da niko ne mora da se brine. Zabavno, epski, cheesy, valja čuti:
https://solitarysabred.bandcamp.com/album/temple-of-the-serpent
Neko nosi sablju, a neko sekiru. Poljacima Axe Crazy je Creatures on the Hunt treći album i oni su isto tako negde između NWOBHM i power metal formula, na pravom mestu ako volite rani Helloween, recimo. Album je melodičan, himničan a pošteno znojav i rokački pa ko voli KOSU i gitare što sviraju u tercama nema šta da razmišlja, ovo je odvaljivanje:
https://axecrazy.bandcamp.com/album/creatures-on-the-hunt
Capsule iz Majamija cepaju odličan, vrlo glasan i energičan posthardcore na EP-ju Ferox. Samo tri pesme, ali ovo je puno energije, mišićave, znojave svirke i ponora disonance između znojavog gruva pa se EKSTREMNO jako preporučuje. Ako ste voleli, recimo, Sweet Tooth, projekat Justina Broadricka iz devedesetih, ovo je to, samo brže:
https://capsule.bandcamp.com/album/ferox
Whoa, novi EP Merciless Law? Slavlje! Čileanski majstor Pancho Ireland je prošle godine izdao dva albuma pod ovim imenom, ove je malo usporio pa smo imali samo jedan singl, ali evo nam sad u minut do dvanaest nova četiri komada pod naslovom Grimoire for the Ultimate Sinner. Kao i uvek, ovo je melodičan, energičan heavy metal u NWOBHM stilu samo što se ovom prilikom produkcija unapređuje još par stepeni i, ako volite heavy metal, nemate šta da mislite, UZIMAJTE:
https://mercilesslaw.bandcamp.com/album/grimoire-for-the-ultimate-sinner
A onda PROSLAVA. To jest album nedelje. Ja sam mnogo voleo prošli album singapurskih Infernal Execrator, naslovljen, genijalno, Obsolete Ordinance, i od njega je prošlo, evo, punih pet godina. Tako da mi je veliko zadovoljstvo da izvestim kako je novi album, Diabolatry apsolutna DETONACIJA. Ovo je black-death-thrash metal sviran toliko brzo da imate utisak da bend poništava prirodne zakone i lansira se pravo u šestu dimenziju, a sve to uz zaista dosta dobru produkciju i kanonadu OPAKIH rifova, vrtoglavih solaža i jednu sveopštu divljačnost koja se čuje u izvođenju. Fenomenalno i najbolji poklon koji sam mogao da dobijem pred novu godinu:
https://pulverised.bandcamp.com/album/diabolatry
