Prva nedelja godine je na izmaku i mada, naravno, nismo dobili nikakvo spektakularno novo izdanje, bilo je dosta dobre muzike da se čuje, probere, sa zadovoljstvom potroši. Evo malog izbora:
Naravno, sve počinje blek metalom, kao i uvek. Ne slušamo prečesto blek metal pravljen na Sri Lanci, pa evo onda debi EP-ja ekipe po imenu Agathi, a koji se zove Asamgna i odličan je. Pričamo o melodičnom, atmosferičnom blek metalu, dakako, ali Agathi u jedan dosta izraubovan format ubrizgavaju dosta svežine sa svojim pamtljivim temama pa njihov melanholični blek metal iskače iz oceana melanholičnog blek metala u kome se davimo već toliko vremena. Tri pesme tuge i nevjerice:
https://agathi.bandcamp.com/album/asamgna
Finci Aihos imaju drugi album, Sarvipää i ovo je vrlo korektan, lepo produciran, ugodan finski blek metal. Bend je sebe osudio na priličnu opskurnost publikovanjem albuma na samom kraju godine (pa još, inicijalno, samo putem Black Metal Promotion JuTjub kanala (bez čak i Spotify ili Bandcamp ponude, pa je ova potonja dodata kasnije), a što je šteta jer je ovo solidno napisana ploča fine kombinacije agresivne svirke i melanholičnijih tema. Aihos zvuče kao da su na tačno idealnoj sredini između rutinerske zrelosti i još uvek ličnog, neposrednog izraza. Vrlo lepo:
https://aihos.bandcamp.com/album/sarvip
Još Finaca? Ima! Vredni su bili potkraj stare godine pa je Domus Serpentis snimio novi EP, The Storm Upon the Altar i ovo je perfektan blend sirove, agresivne old school cepačine i melodičnih, samo blago folkornih tema. Sve u jeftinoj ali dobroj jednočovečijoj produkciji, naravno. Markus Silvennoinen koji sve ovo svira i peva ima još neke projekte pored Domus Serpentis i vidi se da se radi o kreativnom i maštovitom čoveku, a ovo je materijal baš po mom ukusu:
Song ov Darkness je split EP četiri indonežanska benda i sve je ovde blek metal različitog stila, a nalazim da su Fallen God koji sviraju najortodoksniji blek metal, najbolji. Njihova pesama je razarački brza i žestoka, ali uz dosta melodije i razgovetnog rukovanja temama pa sam se ovde ozbiljno proveo. Ostali bendovi su takođe zanimljvi: Wong Alus je nešto melanholičniji, meditativniji blek metal, Atrocious su još naglašenije melodični a Moon je negde između atmosferičnog blek metala i ambijenta. Plaća se koliko date a vredi čuti:
https://moonblackmetal.bandcamp.com/album/song-ov-darkness-split
Belgijski Absolutus pak nude VEOMA hermetičnu viziju blek metala na novom minialbumu, Entfremdung. Bend ima iza sebe više izdanja i iskusan je, pa je Entfremdung samo potvrda da je baš ovo zvuk kojem oni teže, jedna mračna, jedva prozirna muljavina gitarskih atmosfera, vokala na granici svesti i ritmova koje ćete teško i razaznati. Pun je internet klinaca koji se trude da budu što hermetičniji, naravno, ali Absolutus ovo rade sa velikom merom umetničke sigurnosti i zrelosti i vredi im posvetiti vreme:
https://absolutus.bandcamp.com/album/entfremdung
Malist ima novi, peti album, Of Scorched Earth i iako se umetnik, Ovfrost, u međuvremenu iz Rusije preselio u Češku (pitamo se zašto! Šalim se, jasno je valjda da koliko god da blek metal nominalno slavi rat, teško da iko želi da iskusi teškoće što uz njega dolaze, pogotovo kada dobar deo sveta smatra da ste na pogrešnoj strani istog), kvalitet muzike je ostao nepromenjen. Ovo je ponovo vrlo sigurno napisana ploča kompleksnih aranžmana, čija atmosferična dimenzija je neupitna ali Ovfrost je bar klasu ili dve iznad kolega koje se zadovoljavaju senčenjem atmosfere. Njegove su kompozicije utemeljene na şloženim preplitanju tema i razrada i atmosfera je njihov proizvod, ne samo boja postignuta harmonijom. Odlično napisano, solidno miksovano, snažno se preporučuje:
https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/of-scorched-earth
Kako slušati podzemni, štrokavi blek metal a nekako time pomoći Palestincima koji su trenutno, nije to preterano reći, na meti genocidne akcije Izraela? Možete i ovako: kupite kompilacijski album Black Metal Against Blackout i tu ćete naći 41 bend za koji nikada niste čuli, a od kojih su neki zapravo solidni. Što je manje bitno, koliko je bitno da ćete ovim podržati ne samo andergraund koji se cima oko jednog pravičnog cilja, nego i civilno stanovništvo Gaze što prolazi kroz nimalo metaforički pakao u momentu dok ovo kucam. A plaćate koliko želite:
https://blackstagrising.bandcamp.com/album/black-metal-against-blackout
Shograath je australijski blek metal duo (u sastavu Shograath i Drugoth) a EP Carving the Sigil in the Realm of Man je, uprkos pompeznom naslovu, jedna fino svedena ploča fino svedenog, bestijalnog blek metala. Shograath ne komplikuju sa aranžmanima i ova muzika počiva pre svega na tenzičnim ponavljanjima napetih, disonantnih rifova i ritualnih, ne baš napeva ali krikova koji imaju obrednu težinu. Tri pesme vrlo sličnog tempa, boje i dinamike i mada to svakako deluje monotono, monotonost i jeste jedna od poenti ovde:
https://shograath.bandcamp.com/album/carving-the-sigil-in-the-realm-of-man
Nemački duo Fantasma ima iza sebe jedan EP a sada smo dobili dugosvirajući demo Abomination of Human Pestilence i to je vrlo sladak, sirov, old school blek metal. Ovo je snimljeno sa živim bubnjevima (sešn muzičar Mortos, molićulepo) i demo odiše podrumskom, vitalnom energijom a pesme su jednostavne ali efektne, sa puno energije u svirci i ugodnim, toplim lo-fi zvukom. Plus svu tu lepotu plaćate po želji:
https://fantasmabm.bandcamp.com/album/abomination-of-human-pestilence
Kubanci Narbeleth imaju šesti album, A Pale Crown, i ovaj iskusni duo nudi samo suvu krtinu na novoj ploči. Pričamo o svakako melodičnom i atmosferičnom blek metalu ali sa dovoljno old school sirovine i energije da to bude usklađeno sa mojim konzervativnim potrebama. Narbeleth su jednostavni u aranžiranju, ali ovo je jer su rifovi i teme koje sviraju upečatljivi i fascinantni sami po sebi pa nema potrebe za komplikovanjem u egzekuciji. Dah skandinavskog blek metala iz devedesetih se ovde više nego oseća pa ako kao i ja volite drugotalasnu sirovinu, navalite. Narbeleth su odlični:
https://folterrecords.bandcamp.com/album/a-pale-crown
Idemo dalje sa stoner rokom, doom metalom, sludge metalom, hard rokom i psihodelijom. Nizozemci Bonebag Alley imaju gadno ime i gadan omot svog debi EP-ja, Taste the dirt, ali muzika nije loša. Ovo je između stoner roka i groove metala ali sa zaista dobrim gruvom i dobrim rifovima i generalno dobrim zvukom. Koji je, da se razumemo, jeftin, ovo je snimljeno u studiju koji je sam bend napravio i zvuči kao, jelte, malo jača prostorija za probu, ali zvuči SOLIDNO. A plaćate po želji:
https://bonebag-alley.bandcamp.com/album/bonebag-alley-taste-the-dirt-ep
Floriđani Royal Graves sviraju vrlo heavy verziju post-metala, sa sludge težinom i agresivnošću, ali sa dosta, jelte, zamišljenosti i melanholije. Bend još nema album ali aktuelni EP, Amen donosi četiri solidno atmosferične i agresivne metal pesme, pa poslušajte, vredi:
https://royalgraves.bandcamp.com/album/amen
Peacepipe iz Kalifornije nemaju mnogo dilema oko toga kako žele da zvuče. Njihov debi album, isto Peacepipe, je jasno utemljen na hašišarskom stoner-doom-sludge pristupu (uz navođenje uzora poput Eyehategod, Bongzilla i Toke), pa je ovo sporo, puno masnih, psihodeličnih rifova i sirovih, mučnih vokala. Bend nije originalan ali je sasvim ugodan u onome što radi, nudeći hipnotički spori tempo i lepljive gitare u kolekciji od šest finih, solidno produciranih pesama a sve po ceni koju sami određujete:
https://peacepipe.bandcamp.com/album/peacepipe
Zanimljiv debi album imaju Temporal Driver iz Denvera. Album nazvan A Treatise of Sorcery: The Definitive Guide to Mysticism in Magic je kombinacija doom metala i stoner roka, sa svim tim očekivanim okultnim i mističnim osnovama ali sa jednom neposrednom izvedbom koja ne komplikuje i slušaocu pruža čistu emociju, razgovetne teme, pitke melodije. Ovo je HEAVY, da ne bude zabune, samo ne pozira i ne folira se, nego iskreno i ljudski ide napred.
Za propisan heavy psych ugođaj ponekad je potrebno otići do Kanade. Hexerei su imal ijedan EP pre tri godine a sada su pripremili debi album, Nihil i Celandum i ovo je vrlo fina ploča doom metal/ stoner rock hibrida sa dosta bluza u svojoj osnovi i živom, sirovom svirkom u izvođenju. Produkcija prirodna, dosta jeftina, ali muzika autentična i energična:
https://hexerei1969.bandcamp.com/album/nihil-i-celandum
Naši stari argentinski prijatelji Black Sky Giant su izbacili novi album instrumentalnih psihodeličnih džemova i red je da se posluša. To što znate šta ćete sa The Red Chariot dobiti, naravno, malo umanjuje iznenađenje koje (možda) sugeriše font na omotu pozajmljen od Scorpionsa, tako da, da bude jasno, ovo NIJE nekakav retro metal paket, već kolekcija lepih krautrok/ psych maštarija bez smaranja, bez pevanja, elegantna i spakovana u manje od 40 minuta. Ugodno a sve za dolar:
https://blackskygiant.bandcamp.com/album/the-red-chariot
Blistering Tree sa Floride imaju debi album, Somewhere Within sa svega pet pesama sporog, relaksiranog doom-sludge zvuka. Ovo je melodično, sporo ali ne prenaglašeno sporo, gruverski i opušteno, i mada se tekstovi bave „satanskim deluzijama“ i „delirijum tremensom“, album ima jedan prijateljski, umiljat zvuk. Za neko opušteno popodne:
https://blisteringtree.bandcamp.com/album/somewhere-within
Švajcarci Kala Azar i sami sviraju doom-sludge i nakon debi EP-ja od pre dve godine sada su izdali „Self Titled LP“. E, sad, ovo ima samo četiri pesme i traje manje od pola sata pa nije neki pravi „LP“ ali je sasvim solidno. Ima ovde lepih metalskh rifova, dobre atmosfere a zvuk nije prebudžen i sludge komponenta se ne odnosi na do besvesti iskomprimovan master. Naprotv, zvuk je prozračan i dinamičan a lepe distorzije na gitarama ukusno hrskaju u vašim ušima. Same pesme nisu sad nešto nečuveno originalne ali lepo cure i, s obzirom da sam daunloud plaćate po želji, Kala Azar su više nego vredni vaše pažnje i vremena:
https://kala-azar.bandcamp.com/album/self-titled-lp
Škoti Gutterblood su negde između alternativnog/ pank roka, noise rocka i stoner roka pa EP Hard Gandhi (sa dve nove i dve stare a remasterovane pesme) ima spektar atmosfera i ideja. Meni sve to zvuči nekako iskreno, časno, radnički i seljački, u skladu sa imenom benda koje označava osobu nižeg staleža, a sa muljavom ali opet solidnom produkcijom, sve nekako ima jedan opipljiv DIY šarm:
https://gutterbloodband.bandcamp.com/album/hard-gandhi-e-p
Prošle smo se godine upoznali sa iranskim jednočlanim projektom Andromelin gde gospodin Mohammad Tajik stvara i svira simpatičan doom metal. Andromelin je imao čak tri izdanja u 2023. godini – dva albuma i jedan EP – a tempo se ne usporava ni u novoj, pa EP Satan’s child ima tri pesme u malo manje od dvadeset minuta intimnog, kućno produciranog ali i dalje simpatičnog dooma. Ovde se nežne, elegične atmosfere i rifaški rad smenjuju prirodno i ugodno a iako je tempo ujednačen tokom celog trajanja materijala, monotonija se izbegava spretnim aranžiranjem uz povremeni dodatak bliskoistočnih harmonija.
https://andromelin.bandcamp.com/album/satans-child
Aye Mammoth iz Tenesija sviraju „Rock and roll with heavy tendencies“ a što se u slučaju EP-ja Return čita kao kvalitetan, atmosferičan, psihodelični stoner rok. Ovde imamo četiri pesme jakog gruva ali i fine atmosfere, sa faziranim gitarama i teškim a opet ne preteškim zvukom. Aye Mammoth zvuče poletno i razigrano iako ne sviraju više nota nego što je minimalno nužno i njihova muzika ostavlja utisak pritajene radosti, kako i dolikuje. Produkcija jeftina ali funkcionalna, bend vrlo solidan:
https://ayemammoth.bandcamp.com/album/return
I Horse God sviraju rokenrol sa hevi tendencijama, mada oni svoju muziku opisuju i kao progresivni, stonerski hard rok, ili alternativno „muzika uz koju umiru konji“. Pa pripazite ako imate nekog ajgira u domaćinstvu. Nije to tako strašno, da ne bude zabune, konji su osetljiva bića, i album Giraffatron je prijatan lo-fi psihodelični, samo blago progresivni stoner rok sa dosta gruva i drogeraške atmosfere, ali bez sad nekih dramatičnih konceptualizacija. Pesme su dobre, svirka sigurna a ni produkcija, iako sam je u prethodnoj rečenici opisao kao lo-fi nije MNOGO sirova. Solidno je ovo:
https://horsegodband.bandcamp.com/album/giraffatron
E, idemo sad na thrash i speed metal, hardcore, grindcore i death metal. Francuzi Strong Defense igraju jako i napad, ako je sudeći po EP-ju Choice of Contradiction. Ovo su četiri pesme vrlo kvalitetnog, udaračkog thrash metal sa visokim nivoom produkcije i sviračke discipline, ali sa dovoljno dobrih ideja i svežih rifova da se ne svede na stilsku vežbu. Ima ovde svakakvih dinamika, atmosfera i brzina i pričamo o odličnom debi izdanju:
https://strongdefense.bandcamp.com/album/choice-of-contradiction
Godinu punu kvalitetnog blackened speed metala zatvorili su Atömic Seasön, austrijska ekipa sa debi EP-jem Ancient Rites. Ovo je vrlo korektno producirano i zapravo zvuči čistije i „studijskije“ od većine sirovog blackened speeda koji smo slušali u 2023. godini ali rifovi su pravoverni, pevanje na liniji a pesme napisane pristojno. Valja:
https://atomicseasonthrash.bandcamp.com/album/ancient-rites
Kolumbijci Guerra Total postoje već duže od četvrt veka i imaju iza sebe dosta izdanja. No, album Himnos Rituales De Guerra y Total Devastación izašao poslednjeg dana prošle godine svejedno zvuči sveže, napaljeno, sirovo, jelte, AUTENTIČNO i ovde se ne primećuje ni trag nekakve rutiniranosti i pukog sviranja žanra. Žanr je, naravno, blackened speed metal sa onim moćnim latinoameričkim mirisom, pa, eto, navalite:
https://ironbloodanddeath.bandcamp.com/album/himnos-rituales-de-guerra-y-total-devastaci-n
Peruanci Lethal Blaster već su izdali EP nazvan Lethal Blaster pre pet i po godina a sada su izdali i debi album i on se zove – isto Lethal Blaster. Treš metal? Treš metal, naravno. Lethal Blaster dobro sviraju, imaju sklonost i ka melodičnosti pored tvrdog treš rif-rada, a jednu pesmu su posvetili Tori Black. Mislim, gospoda. Njihov thrash ima u sebi malo rokenrol šmeka, što mu lepo prija a produkcija je sasvim okej, ako već ne glamurozna. Lep debi:
https://lethalblasterthrash.bandcamp.com/album/lethal-blaster
Templar vs. Terror Cross je split EP finskih bendova Templar i, jelte, Terror Cross i ako volite lo-fi blackened thrash punk, ima da se poradujete. Templar su u formi sa dve pesme sirovog, ali zapravo prvoklasno napisanog krljanja, sa dobrim rifovima i žustrom, rapsoloženom, svirkom i svemu tome čak ni potpuno garažni zvuk ne smeta ni malo da bude proslava metal radosti. A prva pesma je i obrada Van Halen! Terror Cross imaju za nijansu „studijskiji“ zvuk i mrvicu su bliže klasičnom speed metalu a jedna od njihove dve pesme je i obrada Ratt. Prelepo! Jedini problem je što morate da kupite kasetu jer se daunloud ne prodaje (ili barem ne ikome koje normalan), pa, eto:
https://nucleartemplar.bandcamp.com/album/templar-vs-terror-cross
Ne znam da li Mass Appeal iz Dalasa baš mogu da računaju na masovnu popularnost sa svojim tvrdim, metaliziranih hardkorom, ali među nama bolesnicima ovo se vrlo solidno kotira. „Ovo“ je EP isto naslovljen Mass Appeal sa pet pesama odličnog gruva i dobrih metalskih rifova. Pevač je takođe ubedljiv a produkcija jaka sa ukusno žvaćućom bas-gitarom i nabod-bubnjem. Kako to obično kažemo u ovim momentima: moš iz treš, sestre i braćo. A i plaćate koliko hoćete:
https://massappealtx.bandcamp.com/album/mass-appeal-ep
Losing Vision su sa Floride i Vessel of Violence im je prvo duže izdanje posle par demosa i jednog singla. Ovo je tvrd, vrlo metaliziran hardcore, sa sedam pesama koje se uglavnom vrte oko dva-dva i po minuta i zadovoljiće svačije potrebe za teškim rifovima, tromim, mučnim gruvom i zapaljivim refrenima. Prilično odlično a plaćate po želji:
https://losingvision.bandcamp.com/album/vessel-of-violence
Onda imamo i Indonežane Snapped sa EP-jem Despize. I ovde, kad prođe intro koji vozi brejkbitove visokog tempa kao da je 1998. godina, dolaze tri pesme tvrdog, metaliziranog moschore zvuka. Vrlo solidno producirano, vrlo dobar gruv, svirka dobra, vokali ubitačni. Preporučuje se:
https://targetrecords.bandcamp.com/album/snapped-despize
Pa iz Argentine dolaze Heridas. Demo El caos en la inercia ima samo dve pesme i intro, ali i on lepo zakiva, dajući nam metalizirani, gruverski hardkor, sa interesantnim uletanjem u epske, melodične refrene koji se nekako lepo uklope uz inače vrlo tvrdu moškor svirku. Bendu je ovo prvi snimak, urađen u Decembru i obećava:
https://heridas.bandcamp.com/album/el-caos-en-la-inercia
Final Words sa severozapada Ujedinjenog kraljevstva ne filozofiraju ni malo. Njihov EP Injustice je pet pesama brutalnog beatdown gaženja sa zverskim vokalima, slem rifovima, niskim štimom i gruvom koji melje u sitne mrvice. Nema ovde nikakvog truda da se ikako promeni poznati format, ali Final Words su vrlo tr00 u ovome što rade i to se čuje:
https://finalwordsbd.bandcamp.com/album/injustice
Tu su i Indonežani Bruse sa prvim studijskim minialbumom, Ruthless Neighborhood. I mada ovo u prvi plan izbacuje gangstersku estetiku, muzika ima dosta hermetičnog metala umešanog sa moshcore i beatdown tendencjama. Neki rifovi bi se pre trideset godina zvali industrial metalom, a onda tu dođu i solaže, pa deathcore breakdownovi itd. Fino je:
https://brusehardcore.bandcamp.com/album/ruthless-neighborhood
Finski Gray State ima izvrstan album metaliziranog hardkora naslovljen Under the Wheels of Progress sa omotom na kome je reprodukcija platna Točak sveta slikara Jeana Delvillea i sedam pesama (plus intro i autro) energične, krljačke muzike. Ovo je pre svega utemeljeno u thrash i crustcore predlošcima, ali Gray State nadrastaju puku reciklažu postojećih formi i njihove pesme umeju da potraju i po pet i po minuta, sa solidnim trudom ulivenim u aranžiranje. Ima ovde odličnog gruva, atmosfere, dinamičnog razvoja kompozicija, ali sve je to žestoko, sa odličnom produkcijom i bendom koji u svemu ima prepoznatljiv identitet. Baš, baš dobro:
https://graystatehc.bandcamp.com/album/under-the-wheels-of-progress
Monomaniac iz Bafala imaju EP sa dve pesme, Dysphoria // Destined To Question, prvi sa novim pevačem i ovo je… sirovo. Njihov hardcore je hermetičan ali gruverski, agresivan ali plesan, lo-fi ali dovoljno razgovetan. Mislim, sad zvuči kao da pričam o nekom visokom konceptu a Monomaniac prosto u studiju vrše brutalni električni egzorcizam anksioznosti i besa i to zvuči prirodno i fino:
https://monomaniac.bandcamp.com/album/dysphoria-destined-to-question
Onda imate Gimmick. (tako, sa tačkom) iz Birmingema u Alabami kojih u bendu ima ŠEST. Ne znam šta radi šest ljudi u hardcore bendu, valjda imaju bar dva pevača… enivej, EP Don’t Belong to Us ima jednu originalnu pesmu i četiri obrade hardcore bendova za koje verovatno niste čuli, ali ako jeste, svideće vam se kako su urađeni kaveri. Naime, čvrsto, jako, sa dobrim zvukom i zakivačkom moshcore svirkom. Gimmick. imaju , jelte, „gimmick“ u imenu ali svirka je 100% tr00:
https://gimmick.bandcamp.com/album/dont-belong-to-us
Nightfeeder iz Sijetla sviraju i aranžiraju jednostavnije na EP-ju Disgustör. Ovo je pank/ hardkor sa D-beat osnovom i jednim neposrednim, savršenim formatom u kome dobar rif, promukli vokal i energičan, kompulzivan ritam odrađuju posao bez ikakvih problema. Solidan zvuk i D-beat materijal bez filozofiranja, jednostavan i savršen. Daunloud plaćate koliko hoćete a ima i vinil:
https://nightfeeder.bandcamp.com/album/disgust-r-ep
https://newdarkagerecords.bandcamp.com/album/disgustor-e-p
Katorga iz Melburna imaju samo dve pesme na seveninčeru Hellfire, ali pošteno se tu krlja. Bend sebe taguje i kao stenchcore, a što je uvek znak obrazovanosti i ukusa pa je i muzika u tom nekom old school formatu spajanja krastpanka i metala koji smo slušali krajem osamdesetih. Kompetentno je i zabavno:
https://katorga2.bandcamp.com/album/hellfire-7
Skoro da se čovek iznenadi kada iz Norveške dođe bend koji NE svira blek metal. Sepulcher su ekipa sa dva albuma iza sebe a aktuelni EP, Veins of the Void, ima tri pesme na razmeđi metaliziranog hardkora, death metala i thrash metala. Dobro to zvuči, zrelo i promišljeno, sa dosta atmosfere ali i dosta poštene, znojave svirke, sa dobrom produkcijom i generalnim kvalitetom koji očekujete od Skandinavaca:
https://sepulcherfusa.bandcamp.com/album/veins-of-the-void
Mađari Rigorist imaju tri pesme lepog death metala na kaseti Demo ’23 izdatoj u sto primeraka. Ovo je vrlo korektno napisan i odsviran materijal stare škole, bez nekih inovativnih vizija, ali sa finom atmosferom, finim gruvom i pristojnom produkcijom. Mosh-friendly i generalno friendly.
https://rigorist.bandcamp.com/album/demo-23
Bostonski Torn In Half imaju već nekoliko singlova i demo snimaka iza sebe, a split EP Prayers Returned With Pain sa Open Casket sadrži samo dve njihove pesme ali te dve pesme UBIJAJU. Ovo je death metal srednjeg tempa, velike težine, debljine i niskog štima, napravljen da se uz njega mlati glavom i gubi svest. Iako Torn In Half ne koketiraju svesno sa hardcoreom, ovo je apsolutno pogodno i za hardcore publiku. Jako dobar zvuk, odlični vokali, preteški rifovi, moš faktor 120, ne propustiti. Open Casket su slični ali su bliži death-sludge i hardcore formulama i, bogami, i njihove dve pesme su solidne:
https://torninhalfmetal.bandcamp.com/album/prayers-returned-with-pain
https://isolatedincidentsinc.bandcamp.com/album/prayers-returned-with-pain
Pseudo-Supremacy su dva lika iz Kalifornije sa albumom sirovog deathgrinda nazvanim You Are but a Thought. Ovo je kućna produkcija, ali su pesme srčano odsvirane, napisane solidno i ako volite lo-fi krljačinu u kojoj nema naročito mnogo filozofije ali se TRESE za sve pare, onda ovom treba da posvetite malo vremena.
https://pseudo-supremacy.bandcamp.com/album/you-are-but-a-thought
Što kažu, ne slušam često deathcore al kad slušam volim da je ovako sirov i da ima izobilje slemova. Manifestations iz Indijane vole i death metal i deathcore pa su se smestili na neku finu sredinu između ovo dvoje i njihov EP Our Death Will Mean Nothing je, onako, sirov, brutalan a zarazan u rifovima. Bend zvuči časno, iskreno, ubeđeno u ovo što radi a ta sirova, gruba produkcija dodatno oživljava snimak. Pesme su podugačke, to je istina, ali meni je ovo vrlo lepo prijalo a bend i naplaćuje samo onoliko koliko biste vi da date:
https://manifestations.bandcamp.com/album/our-death-will-mean-nothing
Čileanci Deconsekrated su već prvog januara dropovali svoj debi, Ascension in the Altar of Condemned i ovo je jedna ugodna ploča kavernoznog, old school death metala. Nije da ovakve muzike nemamo u izobilju ali Deconsekrated svemu uspevaju da ubrizgaju dovoljno osobenosti i u zvuku i u kompozicijama da ne zvuči kao puko kloniranje popularnih OSDM sastava iz poslednjih par godina. Sirova, ali efektna produkcija, puno mračnih rifova, dobri vokali, atmosfera za deset, manje od pola sata muzike ali ta muzika je vrlo vredna vašeg vremena:
https://ironbloodanddeath.bandcamp.com/album/ascension-in-the-altar-of-condemned
Voidskull iz, jelte, Albukerkija, tvrde da ne prate nikakva pravila i da namerno idu i protiv sebe a kamoli protiv nekh drugih autoriteta. Enivej, onda je debi album, Isolation as a Weapon, u osnovi death-black metal ploča, povremeno začinjena nekim malim ekscentričnostima, da se vidi to „razmišljanje izvan kutije“ ali je u suštini dobra, krljačka, zabavna kolekcija energičnih pesama i svirke koja ume da bude i pošteno oznojena i brza ali i suptilno atmosferična. Nije svaki eksperiment ovde uspešan, ali ima dosta šarma da se posluša:
https://voidskull.bandcamp.com/album/isolation-as-a-weapon
Atavistic Decay iz Indijanapolisa svoju muziku opisuju i rečima „metafizička trulež“ pa, eto, ako biste da poslušate malo death metala koji dolazi ne iz bilo koje pećine već iz PLATONOVE pećine, Demo MMXXIV je tu. Ovo je neočekivano dobro snimljeno i producirano za prvi demo snimak a pesme su dugački, zaista kavernozni death metal komadi koji treba da hipnotišu i povuku vas u metafizičke dubine gde ćete, jelte, istruliti. Vrlo solidno:
https://atavisticdecay.bandcamp.com/album/demo-mmxxiv
Čileanci Nigromancia su svoj drugi EP, Vortex of Existence izdali poslednjeg dana prošle godine i tako zatvorili istu na častan i pošten način. Nije njihova muzika ni mnogo originalna ni maštovita, ali je ovo dobar old school death metal koji će prijati publici od iskustva, sa pristojnom studijskom produkcijom i čak i snimcima sa probe koji su snimljeni kroz miksetu i zvuče odlično. Prija!
https://blacklegionrecs.bandcamp.com/album/vortex-of-existence
At The Plates je naravno, kulinarski death metal bend iz Virdžinije, a kome je Omnivore već drugi album. Ako se na stranu stave igre reči u naslovima pesama (kao i u imenu benda), Omnivore je kućna radinost i jedan koloplet uticaja i interesovanja koji dolaze sa različitih strana death metala, black metala i ekstremnog metala uopšte. To da bend ne zvuči kao da svaštari nego da naprosto zna kako da aranžira pesme sa mnogo različitih ideja je svakako jedna od najboljih karakteristika ovog projekta. Ne mora da znači da će vam se sve ovde dopasti, ali ima mnogo toga što verovatno hoće, pa vredi poslušati:
https://attheplates.bandcamp.com/album/omnivore
No, B4RBAR4 su tri Čeha koji ubijaju na albumu Forfeiture of Repentance. Već prva pesma se, reklo bi se, inspiriše aktuelnim ratovanjem na Bliskom istoku i brutalno mokri po sve tri avramske religije koje se mogu povezati sa ovom teritorijom, a to je tek početak. Ostatak albuma je jednako nihilistička, brutalna death metal avantura, sa jednostavnim ali evokativnim pesamama, lo-fi produkcijom ali odličnom, žestokom svirkom. B4RBAR4 su old school ali nemaju potrebu da to naglašavaju, oni su toliko besni da će vam biti malo i muka od svega, ali to je i pročišćujuće:
https://b4rbar4.bandcamp.com/album/forfeiture-of-repentance
Poslednja sekcija, sa krosžanrovskom muzikom i heavy metalom! I, evo, Déhà nije usporio svoju prednovogodišnju izdavačku aktivnost a na sam novogodišnji dan izašao Live In Theatrum Denonium, snimak celog koncerta koji je održao kao solo umetnik, ali i sa gostima, pred raspoloženom francuskom publikom. Prošle nedelje smo ovde pričali o njegovim albumima koji su bili u daleko više apstraktnom modusu, baveći se drone i ambient muzikom, no, Live In Theatrum Denonium (a ovaj prostor je više umetnička galerija nego „teatar“, barem ovaj deo u kome je nastup urađen) je kombinacija mnogo „žanrovskijeg“ zvuka od propisnog blek metala, preko trapa i post roka do old school g-funka (sa sve izvođenjem Coolijeve Gangsta’s Paradise). Moram priznati da je ovo briljantno i da Déhà sve radi ne samo tehnički impresivno već i umetnički izvrsno, nudeći organske spone među nekoliko nominalno ne naročito bliskih žanrova. Album plaćate koliko želite a na Bandcamp stranici je i link do YouTube snimka nastupa, pa toplo preporučujem:
https://deha.bandcamp.com/album/live-in-theatrum-denonium
Njemački projekat Loudanum je teško uhvatiti za glavu ili rep. Album Ignoranzmedizin je malo spori, mučni sludge metal, malo brzi, energični grindcore-thrash. No sve je to odrađeno uz dosta entuzijazma, energično i u sasvim solidnoj kućnoj produkciji pa izaziva osmehe i prijatna osećanja, a naplaćuje se koliko date. Dvanaest pesama rifova i urlanja:
https://loudanum.bandcamp.com/album/ignoranzmedizin
Mortal Man iz Severne Karoline nisu ništa snimili od debi albuma koji je izašao još 2012. godine. No, prvi Januar ove godine je video izlazak drugog albuma, Dawn of the Time Immortal i u skladu sa epslim naslovom, ovo je ploča epskog, melodičnog, herojskog heavy metala. Ali ne i pompeznog, ne i toliko cheesy da i meni malo bude neprijatno. Mortal Man svoju muziku postavljaju na zdrave osnove kombinujući maštovitost progresivnog roka i atmosferu epskog doom metala za jedan izrazito zdrav heavy metal opus u kome nema poziranja, nema klišeiziranih trikova i obaveznog sadržaja. Ovo je prosto, propulzivna, energična a neposredna ploča heavy muzike sa pristojnim miksom i puno poštene gitarske pirotehnike. Užitak:
https://mortalmanrock.bandcamp.com/album/dawn-of-the-time-immortal
Unatoč imenu, pa i pesmi nazvanoj Doomed to Infinity, sanktpeterburški Doomerion ne sviraju doom metal. Album Transgressia je zapravo kombinacija post metal i posthardcore halucinacija i cepačina, sa pesmama koje alterniraju između atmosferičnog, čak i nežnog instrumentalnog ambijenta i takođe instrumentalnog, emotivnog ali veoma žestokog krljanja. Iznenađujuće mnogo mi je prijala ta toplo-hladno kombinacija žestine i miline, a kako album košta koliko VI kažete, nema razloga da mu ne pružite sve šanse:
https://doomerion.bandcamp.com/album/transgressia
Španci In Victory prže vrlo disciplinovan, pažljivo aranžiran simfonijski power metal i ovu godinu započinju EP-jem Ignite. I baš su ga zapalili, ovo je napisano da u prvi plan stavi sve jake strane benda, sa baroknim aranžmanima, pamtljivim folki temama i kvalitetnom, tehničkom svirkom. Nisam sad nešto ljubitelj ovog tipa produkcije, ali to naprosto ide uz power metal i ako volite muziku koja uživa u svom visokom kiču ZA SVE PARE, In Victory su odlični:
https://invictoryofficial.bandcamp.com/album/ignited
Freddy Krumins kaže da bi Fountain Of Youth 2023 mogao da mu bude poslednji solo album (uradio ih je četrnaest do sada) a mi ćemo i dodati da bi ovo bila šteta jer veteran iz Las Vegasa na ovoj ploči zvuči sveže i kvalitetno kao i uvek, ne pokazujući nikakve znake popuštanja. Pričamo o pre svega odličnom pevaču koji nikada nije dobio pažnju koju zaslužuje – iako je svirao sa nekim bitnim muzičarima – ali i o multitalentovanom muzičaru, aranžeru i producentu čiji solo albumi su često raznovrsna, bogata ponuda sjanog teškog roka sa ingeniozno uvezanim različitim uticajima i idejama. Tako je i na Fountain Of Youth 2023 pa ljubitelji klasičnog hard roka i hevi metala imaju čemu da se poraduju:
https://freddykrumins.bandcamp.com/album/fountain-of-youth-2023
Album nedelje je druga ploča koju je agilni meksički Iron Blood and Death Corporation izbacio na prvi Januar, dakle drugi album čileanskih Meridion, nazvan Caverns. I ovo je odlično. Meridion su napravili pauzu od skoro sedam godina između albuma a njihov zvuk je u ovom periodu sazrevao pa je sada to jedna vrlo prirodna, organska smeša death metala, black metala, psihodeličnog roka, doom metala… Sve to zvuči intrigantno jer je aranžirano maštovito, sa epskim prelivom ali uz fokus da se ne izgube osnovne teme pesama, a i sa zvukom koji iako nije preskup, fino služi toj žanrovskoj kombinaciji koju bend servira. Sedam odličnih pesama plus autro i odličan provod za slušaoca spremnog na sve:
https://ironbloodanddeath.bandcamp.com/album/caverns
