E, pa tako. Godina je već zaozbiljno počela (a biće ovo godinau kojoj izlaze novi Judas Priest, Ihsahn, Saxon, Bruce Dickinson, i svi će, sudeći po singlovima, biti jebeno dobri) pa se i izdavaštvo zahuktava. Ove nedelje smo dobili i prvu turu „većih“ izdanja i ima tu da se probere jako dobre muzike. Probrali smo za vas, pa poslušajte.
Prvo blek, jelte, metal. Asphalt Grieving je malo neobično, svakako originalno ime za blek metal sastav, a u pitanju je kombo (ili jednočlani projekat) iz Čilea sa debi (?) albumom Lack of Certainty. Ako jeste debi, ovo je vrlo solidno, sa modernim, praktično post-blek stilom i produkcijom koja nije skupa ali je rezonska. Pesme su tenzične a imaju mesta i za, jelte, melodije i ovo je, ako volite moderni blek metal vrlo obećavajuć debi:
https://asphaltgrieving.bandcamp.com/album/lack-of-certainty
Obično se tu nešto kao mrštim kad treba da slušam britanski blek metal ali jednočlani Naegling mi je nekako ispao sladak. Naravno, demo The Murmuration je kućna produkcija sa dve pesme ali sve je to dopadljivo, sa finim melodičnim temama i puno sirove, poštene emocije. Lepo je:
https://naegling.bandcamp.com/album/the-murmuration-demo
U Decembru smo svedočili debi albumu norveškog projekta Darghl, a evo njih opet sa već drugim albumom, Trivmph ov Fire. Iznenađujuće, ovo nije smeće, naprotiv, ovo je u skladu sa imenom benda „TRVE NORWEGIAN BLACK METAL KVLT“, ili makar agresivna, jednostavna blek metal muzika posvećena antihrišćanstvu, paljenju crkava (nagađate, jelte, na šta aludira naziv albuma, a ako i ne nagodite, vidite omot) i svim tim, jelte, neprijatnim stvarima. Ali iako Darghl nisu mnogo sofisticirani, njihova muzika nije ni glupa ili previše jednostavna. Ima ovde autentične energije, dobrog poznavanja žanra pa i solidne produkcije, s obzirom na koju se tradiciju naslanja:
https://darghl.bandcamp.com/album/trivmph-ov-fire
Tu je i novi EP danske blek metal mašine, Panzerchrist. Bend je već imao album prošle godine, posle deset godina pauze a sada EP All Witches Shall Burn potvrđuje stopostotnu dominaciju iskusnog komboa sa četiri pesme krvničkog zakucavanja i lepog spajanja blek metal pervertiranosti sa death metal čvrstinom. Odličan materijal za nas matore a i mladi da poslušaju da nešto nauče:
https://emanzipation.bandcamp.com/album/all-witches-shall-burn
Za pet godina je njemački jednočlani Apeiron snimio, evo, već pet albuma. Najnoviji, Geistzeit, je ubedljiva, dobro producirana demonstracija modernog blek metala sa puno melanholične emocije i zvonkih gitara. Ne moja šolja čaja, ali svakako korektan, kvalitetan album koji treba preporučiti ljudima što imaju inklinaciju. Da ne budem nerazumen, ima ovde pesama koje mi se dosta dopadaju, na primer Sternenstaub, a album se daje po ceni koju sami odredite pa ne treba da mnogo oklevate:
https://apeiron-metal.bandcamp.com/album/geistzeit
Skopski (jednočlani?) Psevdanor na svom prvom albumu spaja lo-fi, kućni blek metal sa malo, recimo, postpank šmeka. Ima to svoju logiku i atrakciju, mada naravno treba da imate inklinaciju ka zvuku koji je ovboliko hermetičan a istovremeno naglašeno ekspresivan. Recimo da Artimpasa, kako se album zove, svakako obećava, nudeći prepoznatljiv identitet i strastvenu svirku a plaća se koliko date pa mu pružite priliku:
https://psevdanor.bandcamp.com/album/artimpasa
Jednočlan je i argentinski ÚLHNAR a debi album, Sempiternal sorrow, je jedna žalobnička meditacija o svemu i svačemu (uključujući grčku mitologiju, samoubistvo itd.) unutar melodičnog, melanholičnog post/ black metal ambijenta. Nije to rđavo i ko voli ovako introverne projekte, ne smeta mu donekle kućna produkcija i raduje se plutanju u shoegaze gitarskim ambijentima, neka pristupi:
https://ulhnar.bandcamp.com/album/sempiternal-sorrow
Ne znam, ali nagađam da bi i francuski Dark Aeon mogao biti jednočlan. No, album Alpha svakako nudi izuzetan program sa tehnički kvalitetnim, proggy black-death zvukom u pesmama koje idu od šapata do vriska i nazad kroz impresivne razvoje ideja, puno melodije i vrlo solidnu produkciju. Crni biser ove nedelje a naplaćuje se koliko date:
https://darkaeonmusic.bandcamp.com/album/alpha
Pređimo na sporu muziku, to jest stoner rok, doom metal, psihodeliju, hard rok i sludge metal. Scavenger su iz Montane a Feral im je drugi album i ovo je sludge-stoner metal sa dosta agresivnom dispozicijom ali ipak prevashodno utemeljen na gruvu. Produkcijski ovo je prljavo i imam utisak da bi malo bolji miks zapravo hajlajtovao dobre strane pesama a malo prikrio neke generičke, no Scavenger svakako vrede da se čuju, pogotovo ako volite loše raspoloženi, dinamični sludge zvuk:
https://scavenger2.bandcamp.com/album/feral
HazeHound su iz Montreala i sviraju prljav, bluzirani rokenrol/ stoner rok. Debi album Macrodose zvuči kao da je snimljen u malo jačoj garaži, zvuk je distorziran i prepucan, ali pesme su zapaljivo gruverske i vrede da se čuju. Da za naredno izdanje porade malo na produkciji i biće bomba a i ovako je to prijatno za svakog ko voli Hendriksa, MC5 i tako te proverene vrednosti:
https://fromtheurn.bandcamp.com/album/macrodose
https://hazehound.bandcamp.com/album/macrodose
Dopadljivi su Red Sun Sermon iz Misurija,sa svojim hard rokom i stoner rokom, na albumu Queen of Swords. Fino je to bluzirano, produkcija je dovoljno živa i dinamična za moje potrebe, gitare lepo hrskaju a gruv je zdrav, da bi sve na kraju odozgo overili ugodni, takođe lepo bluzirani ženski vokali. Prija:
https://redsunsermon.bandcamp.com/album/queen-of-swords
Mourning Dawn su iz Pariza, začeti kao jednočlani projekat ali evoluirali u pravi bend koji spaja tužni, mučni doom metal i blek metal za jednu vrlo francusku, emotivnu kombinaciju abrazivnosti i emotivnosti. Novi album, The Foam of Despair, šesti u opusu benda, napisan je vrlo sigurno da i pored pucnjave iz svih oružja deluje intimno i introvertno a produkcija koju je radio Déhà podcrtava taj kontrast buke i hermetičnosti. Vrlo dobro:
https://mourningdawn.bandcamp.com/album/the-foam-of-despair
Murder One su također iz Francuske a EP Cluster One (ne njihov prvi) ima dve pesme finog teškog roka. Ovo je negde između stoner roka i heavy metala, onako, gruverski ali kompleksnije u ritmici i aranžiranju od „normalnog“ stonera, Dobar, težak zvuk, lepi vokali, propisan etitjud, preporuke:
https://murderone.bandcamp.com/album/cluster-one-2
I za francuski triling tu su nam Qilin, instrumentalni stoner sastav iz Pariza koji sebe poredi sa Yawning Man ali da budem iskren, zvuk koji Francuzi gaje je bliži doomgaze formulama. Ne skroz po mojoj meri, album Parasomnia je ipak dopadljiv i ima čime da se podiči, nudeći hipnotičke, harmonične gitare, topao bas i lep ’gejzerski gruv:
https://qilin.bandcamp.com/album/parasomnia
Solunci Altar of The Stag su izmešali doom metal i post-metal na albumu Visceral Offering i ovo je, pa, ploča koja ide na to da vas smori dužinom pesama, sporinom svirke, jednom namerno repetitivnom, hipnotičkom koncepcijom. Nije to loše i mada se ne radi o nekakvom svuiše originalnom zvuku, bend zna kuda je krenuo a ako ste i sami krenuli na isto mesto, lepo ćete se ispričati:
https://altarofthestag.bandcamp.com/album/visceral-offering
Heavy Psych Sounds Records za svoje prvo izdanje ove godine odmah jako i do daske. The Clamps su iz Italije a Megamouth je kolekcija deset sirovih a opet himničnih faziranih heavy psych komada. Ovo je zapravo brzo i energično, bez stajanja da se napravi atmosfera, sa dosta masnih gitarskih solaža i pankerske žustrine. Izdavač govori o solobađanju pandemijskih tenzija i zaista, ovaj album sa svojom nemirnom, ne nužno optimističnom svirkom lepo dođe svima nama koji smo pod pritiscima i mukama sve vreme, da se izduvamo i opustimo:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/the-clamps-megamouth
Da nam ni Ripple Music ne ostane dužan, evo novog split albuma iz njihovog serijala Turned to Stone. Turned To Stone: Chapter 9 spaja fantastične filadelfijske psihodeličare Ritual Earth i italijanski psihodelično stoner duo Kazak. Ovi prvi su moćni, elegantni, sa bogatim, jakim zvukom i epskim a intimnim pesmama, dok su Kazak simpatično svedeni i dopadljivo hipnotični. Turned to Stone je izvanredan način da se skrene pažnja na bendove koji započinju svoje karijere i JAKO obećavaju a iza sebe već imaju snimljen materijal pa veoma toplo preporučujem ovu odličnu ploču:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/turned-to-stone-chapter-9
Sad ubrzavamo icepamo thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. I evo odmah, thrash metal sa malo crossover začina stiže nam iz Slovačke. Technology of Death imaju debi album, Skutočný nepriateľ i ovo je vrlo dobro producirano, sa mesnatim gitarama u oba kanala i dubokim, jakim basom na sredini terena. Bend piše pesme očigledno namenjene mošpit rekreaciji ali one nisu i primitivne i aranžmani su elegantno razrađeni sa finim smenama dinamike i ljupkim melodičnim iznenađenjima između surovog denflovanja. Ulično, napaljeno, a rafinirano:
https://technologyofdeath.bandcamp.com/album/skuto-n-nepriate
A iz Kolumbije dolaze Tyrants sa svojim drugim albumom, Warlord. Ovo je old school treš metal, sa nekim tu i tamo upitnim rešenjima u produkciji ali sa dovoljno energije i zujećih, opasnih rifova da ja u sumi svih stvari budem zadovoljan. Bend ima hipnotički, topli zvuk gitare, dobre solaže, forsira jak tempo i u sve ubacuje jednu zlu, staroškolsku speed metal aromu. Lepo je:
https://tyrants2.bandcamp.com/album/warlord
Kill Your Masters je treći album pensilvanijskih Maniacal Device, kolekcija sa trinaest kratkih, brzih pesama koje se konzumiraju lako i ostavljaju dobar ukus u ustima. Maniacal Device sviraju crossover thrash ali su maštoviti i nisu puko skidanje SOD ili DRI formula. Ne šeta se ovde predaleko od predložaka, da bude jasno, ali bend zvuči autentično u zvuku, sveže i inspirisano u idejama i ima izuzetan kvalitet svirke i produkcije. Odlično:
https://maniacaldevice.bandcamp.com/album/kill-your-masters
Ako već iz imena benda, Wrong Move, nije jasno da imamo posla sa metaliziranim hardkorom, onda ime snimka – 2 Song Promo ’23 – daje potrebnu informaciju. Zašto demo kome u naslovu stoji 2023. godina izlazi tek naredne je pitanje za kad neko bude intervjuisao ove ljude, ali do tada, ovo su dve pristojne moshcore pesme dobre produkcije i bez mnogo smaranja. Bend je iz Olbenija u Njujorku a ovo vredi čuti:
https://wrongmove.bandcamp.com/album/2-song-promo-23
Nazar su iz Merilenda i First Curses je, valjda, njihov prvi EP (demo?) sa četiri pesme BESNOG hardkora. Ovo je metalizirano ali u dosta old school stilu, sa krosover notom i bučnim, pankerskim/ grajnderskim teksturama. Zapaljivo je i čoveka odmah privuče. Fino:
https://nazarthrash.bandcamp.com/album/first-curses
Indonežani Gagak su pak bliži moschore i beatdown formulama i odlično im to ide. EP Gelap ima pet pesama i produciran je i odsviran superkvalitetno, sa pesmama koje su takođe sjajno napisane. Ovde imate mnogo tog uličnog, gengsta gruva koji volite, ali sve spravljeno maštovito i sveže pa ne časite ni časa:
https://gagak.bandcamp.com/album/gelap
Tu su i Avulsion iz Kalifornije sa kasetom Throne of Shadows. Ovo ima samo dve kratke pesme a košta solidnih pet dolara da se daunlouduje, no bend piše dobar moshcore, ima produkciju koja je ugodno garažnog tipa i svira srčano i žestoko pa svakako vredi da se posluša:
https://avulsionhc.bandcamp.com/album/throne-of-shadows
Dulzura je kvintet iz Belingema sa debi EP-jem Dulzura i pet pesama hardkorčine na pola puta između metaliziranog moškor zvuka i pankerskije, lepršavije svirke. Dobro je to snimljeno i solidno je karakterno, a po ceni od koliko date zaista nema mnogo premišljanja:
https://dulzura.bandcamp.com/album/dulzura
Blindsider iz Nju Džersija ga malo jače kolju pa je njihov EP, Resurgence, prvo izdanje nakon demo snimka od pre dve godine kojim je bend debitovao, iako i sam dosta pankerski lepršav, takođe optočen vrlo metal zvukom i urlajućim, zverskim vokalima. Sve je to hardkorpank na kraju dana ali sladak je:
https://blindsider.bandcamp.com/album/resurgence
Ako ne možete da slušate beatdown hardcore sem ako se eksplicitno bavi hardcore pornografijom, i za vas ima nade: These Days and Those Days su švajcarski beatdown trio čiji najnoviji EP, Eminent Pleasurment – Fucked Into Sextasy provajduje baš to to vam treba. Muzički je ovo vrlo pristojan beatdown sa odličnom produkcijom, raznovrsnim vokalnim tehnikama i gruvom uz koji je teško ostati miran. Tematski, pa… hardkor porno. Eto:
https://thesedaysandthosedays.bandcamp.com/album/eminent-pleasurement-fucked-into-sextasy
Pa su tu onda No Refuge iz Mičigena sa EP-jem At The End of One’s Rope. Ovo su četiri pesme metaliziranog/ beatdown hardcore zvuka bez pornografskih ili bilo kakvih drugih ekscentričnih tematskih skretanja, jedan klasičan ulični stil, sa gruverskim, poletnim pesmama, tvrdom produkcijom i ekstrovertnim pevačem. Lepo:
https://norefuge.bandcamp.com/album/at-the-end-of-ones-rope
Imamo još tvrdog, moškor zvuka: iz Ujedinjenog kraljevstva, tačnije iz Šefilda stižu Rough Justice sa debi albumom, Faith In Vain i mada ovo svakako sugeriše i imenom da će biti klasična gangsterska žurka, zapravo je njihov hardkor, onako plesan i tvrd kakav jeste, fino oplemenjen harmoničnim pasažima i neočekivano atmosferičnim momentima. Dakle, ovde dobijate sav mošerski program za znojave rekreacije u mošpitu ali onda i malo ugodne melodije odozgo. Lepo:
https://mlvltd.bandcamp.com/album/faith-in-vain
Agonista iz Meksika su taman po mom ukusu. Ovaj bend iskusnih hardkor likova iz Tihuane je pre šest godina izdao prvi EP, a sada (ili makar u Martu) im izlazi debi LP, Grey and Dry, kolekcija sa 11 D-beat pesama vrlo klasične forme, bez mnogo komplikovanja, a sa opet dovoljnom merom maštovitosti da sve ne bude baš čisto kloniranje Diščardža. Produkcija čista, lepa, a opet ne prebudžena, svirka žustra a disciplinovana, sve odlično:
https://armageddonlabel.bandcamp.com/album/grey-and-dry
Još lepog D-beata stiže iz Rusije sa EP-jem Remark istoimenog benda. Ovo mi deluje kao mlada ekipa jer je muzika jednostavna a produkcija jeftina, no ovih šest pesama idu dobrim tempom, imaju opresivnu atmosferu a zarazne rifove i sve je baš kako treba da bude u ovom stilu hardkorpank muzike. Plus pevaju na Ruskom, PLUS, obradili su Police Bastard od Dooma. RESPEKT:
https://remark666.bandcamp.com/album/remark
Lazer Bullet iz Portlanda u Oregonu su sa svojim debi EP-jem, Spirit Suck Shit napravili ploču taman po mojoj meri. Ovo je brz, energičan hardcore thrash sa osam pesama u kojima gitare zuje kao komarci, vokali su na ivici demencije (ali s one strane) a pesme su kratke, eksplozivne, pankerske. Kao nekakav nedavno otkriveni dragulj iz osandesetih! Ne časite ni časa:
https://blackwaterrecords.bandcamp.com/album/lazer-bullet-spirit-suck-shit-ep
Decoy iz Baton Ruža u Luiziani tresu baš onako zajeban metalcore kakav bi sav metalcore bio da sam ja neka vlast. EP re:selection ima samo tri pesme ali ovo je jedna agresivna, razjarena kombinacija granitno čvrstih gitara, plesnog, mošerskog gruva i urlajućih vokala. Ima čak i himničnih refrena kakve ja ne volm u modernom metalkoru ali bend uspeva da sve to bude kompaktno, mučno i nepraštajuće. Valja:
https://decoy225.bandcamp.com/album/re-selection
Izdavač Daze najavljuje album Breathing Through The Wound benda Splitknuckle iz Eseksa rečima da je ovaj album „fucking gangsta“ ali istina je i da koliko da ovde ima gangsterskog, uličnog moshcore zvuka, toliko ima i death i thrash metala. Svakako pričamo o agresivnoj, teškoj ploči, dobroj produkciji i jednom prebijanju iz sve snage:
https://dazestyle.bandcamp.com/album/breathing-through-the-wound
Recimo da su AMDeathCult u osnovi pank bend. Ova ekipa iz Čikaga ima EP AM Death Cult sa dve pesme u kojima se Husker Du sreće sa sludgecore gruvom i to dobro zvuči. Odlično odsvirano, lepo producirano, puno energije a elegantno, pa još plaćate koliko hoćete. Premija!
https://amdeathcult.bandcamp.com/album/am-death-cult
I Fetishist iz Čikaga su, recimo, pank bend, nastali iz umetničke grupe koja je radila performanse, pre nekoliko godina. Prvi album je naišao na solidan odgovor ali bendu se na kraju nije dopadao pa su ga izbrisali sa Bandcampa a sada su izdali novi, nazvan Austerity Messiah. Ovo je snimljeno uživo u studiju, inženjer zvuka je bio niko drugi do Steve Albini a muzika, je, pa blago artistički pank, koji prija ušima. Fetishist ne komplikuju previše, ali ovo svakako nije običan radnički i seljački pank rok, već muzika koju informišu decenije nasleđa „alternativnog“ i andergraund roka sa raznih strana uglavnom američke scene i sve se to fino spakuje u jednu pank-postpank mešavinu energije i atmosfere.
https://fetishist.bandcamp.com/album/austerity-messiah
Još panka? Ima! Bonefire iz Mineapolisa su bend nastao od članova Misery i još nekih drugih postava, okupljen na koncertu Danziga pre nekih 18 godina i sa zanimljivom kombinacijom pank roka, metala i, uh, gotike u zvuku. Novi EP, Frankenstein’s Soap Opera nema baš mnogo gotike da se čuje ali ovo su dve vrlo lepe, energične a elegantne pank rok pesme sa izvrsnim vokalima Crystalynn Emelianoff i jednom opipljivom anarhopank teksturom. Ako volite anarhopank iz Ujedinjenog kraljevstva iz osamdesetih, ovo je mnogo prijatno i ne valja se propustiti:
https://bonefireact2.bandcamp.com/album/frankensteins-soap-opera
BREAKING/ENTERING iz Memfisa u Tenesiju sviraju jako abrazivan, bučan, mučan, glasan, na ivici podnošljivosti powerviolence hardcore. I, mislim, uživaćete. EP III ima pet pesama od kojih samo jedna prebacuje minut i po (i to jedva) i toliko distorzije i mikrofonije da ćete satima posle podrigivati. A plaćate koliko želite. Ajmo:
https://breakingandenteringtnpv.bandcamp.com/album/ep-iii
Powerviolence sa skretanjem u grindcore dobijamo i na demo snimku sastava F.O.A.M. Full On Attack Mode, a koji se zove Torment Demos. Ovde nema mnogo filozofije, puca se rafalno, iz svih oružja i materijal od osam pesama ne traje ni toliko minuta. Ali je kompetentno i solidno producirano!
https://foam4.bandcamp.com/album/torment-demos
I još odličnog powerviolence zvuka na demo snimku sastava Chain Snatcher iz Litl Roka u Arkanzasu. Winter Demo 2024 nažalost ima samo dve pesme ali one traju malo duže od PV proseka, imaju pored brutalnig zakivanja i malo gruva i mada je produkcija garažna i muljava, ovo vrlo lepo šamara. Još i to prelepo ime benda. Plaćate koliko hoćete:
https://chainsnatcher501.bandcamp.com/album/winter-demo-2024
K.N.B. su dva lika iz Klivlenda sa istoimenim albumom (EP-jem? Demom?) surovog, vrlo bučnog grindcorea. Ovo je veoma old school i zvuči kao nešto što ste mogli dobiti na nekoj kaseti osamdesetih godina, ako niste pazili šta radite, i meni se jako dopada. Pogotovo to da je ovo autentičan studijski snimak, dakle, ne neka kućno-garažna produkcija, a da i dalje zvuči kao totalna kataklizma. Prelepo je, a plaćate koliko hoćete:
https://knbgrind.bandcamp.com/album/knb
Indonežanski AK//47 više nisu skroz indonežanski jer sada imaju dva američka člana, ali muzika na četvrtom albumu, Menari Dalam Abu Algoritma nije nimalo popustila, naprotiv. Ovo je odlična ploča modernog azijskog grindcorea sa jednom zrelom, pa i melodičnom dimenzijom koju znate, štujete i volite u radovima bendova kao što su Grindlink ili Wormrot. Album ima deset odličnih pesama, vrhunsku svirku i kvalitetnu produkciju pa ni slučajno ne propustite jer pričamo o remek-delu savremenog grajnda:
https://ak47grind.bandcamp.com/album/menari-dalam-abu-algoritma
Iako masačusetski Escuela Grind imaju „grind“ u, jelte, imenu, njihova muzika je razigrano različita od izdanja do izdanja. Najnovije je EP DDEEAATTHHMMEETTAALL a koji sledi iza EP-jeva PPOOWWEERRVVIIOOLLEENNCCEE i GGRRIINNDDCCOORREE iz 2020. godine (bilo je i drugh izdanja u međuvremenu). Nije ovo baš oštra separacija i DDEEAATTHHMMEETTAALL svakako ima elemente i grindcorea i powerviolencea i death metala, no, važnoje da je ovo zabavno, kvalitetno, sirovo a IPAK rafinirano. Četiri pesme udarničke svirke gde na poslednjoj gostuje Barney Greenway koga vi znate kao pevača Napalm Death a ja kao originalnog pevača Benediction:
https://escuelagrind.bandcamp.com/album/ddeeaatthhmmeettaall
everdying je jednočlani melodični death metal projekat iz Ilinoja i mada su produkcija i mastering na drugom njegovom albumu, Dimensions of Mortal Frailty neprijatelji uha i sa svom tom kompresijom jedva da možete da čujete muziku, kompozicije su dobre, đavo ih odnio. Johnny Dove se loži na rani švedski melodeath ali ga svira sa deathgrind energijom i ovo su srazmerno kratke pesme nabijene sa jedne strane finim melodičnim temama a sa druge sirovim razbijanjem. Živi bubnjevi u svim pesamama se pozdravljaju mada, naravno, nije da ćete zaista moći da čujete da ovo sviraju živi ljudi, no, sve u svemu, ovo je bučan, neuredan ali ljubak projekat.
https://everdying.bandcamp.com/album/dimensions-of-mortal-frailty
Nešto su mi ove nedelje simpatični jednočlani death metal projekti, pa tako i Xaphon iz Tenesija koji je pritom i hrišćanski death metal projekat. No, Heights of the Far North je prijatna ploča dinamičnih aranžmana, ali solidnog gruva. Ovde ima dosta mirisa kasnih devedesetih, možda se, ironično, muzika benda donekle može uporediti i sa određenim fazama Deicide, i mada imamo posla sa agresivnim zvukom i jako komprinovanim masteringom, sve to fino curi i lepo se sluša. Individuate je, recimo, baš hitčina.
https://xaphon.bandcamp.com/album/heights-of-the-far-north
Jer evo ga i Engulf iz Nju Džersija, još jedan jednočlani projekat sa debi albumom, a koji, taj debi album, The Dying Planet Weeps, obrađuje klimatsku i svaku drugu kataklizmu koju smo sopstvenim rukama i kuroboljom sagradili. Ovo je vrlo tehnički album koji pritom ne zvuči kao da se autor bavi demonstriranjem svojih muzičarskih kvaliteta već ploča koja izbegava gotova rešenja i prirodne puteve, krčeći svoju putanju kroz niski štim ali i vrlo dobar miks. Hal Microutsicos, inače gitarista filadelfijskih Blasphemous piše vrlo dobre pesme negde na transverzali agresivne kompleksnosti Gorguts i satanskog šarma Morbid Angel, nudeći mučnu ali neodoljivu kombinaciju krljanja i bolesnog gruva. Ovo je i vrlo dobro producirano i zavređuje ozbiljno slušanje i ozbiljno praćenje ovog momka u budućnosti:
https://everlastingspewrecords.bandcamp.com/album/the-dying-planet-weeps
Portugalski Saevus Finis imaju tri člana i UBIJAJU na debi albumu, Facilis Descensus Averno. Ovo je vrlo moderni, vrlo disonantni death metal kome jako iskomprimovan zvuk nije smetnja da prenese poruku, jer je poruka da ovi ljudi žele da vas smrskaju. Iako vrlo tehnička, ova ploča je takođe i sva u atmosferama i mada teško da ćete zapamtiti ijedan rif sa nje jer ovde gotovo da nema normalne harmonije da se čuje, opšti utisak teške opresivnosti ali i pažljivo kontrolisane dinamike i gruva je neporeciv. Vrlo solidno:
https://saevusfinis.bandcamp.com/album/facilis-descensus-averno
Iz iste države dolaze i Karnak Seti koji nisu toliko agresivni i zapravo sviraju melodični death metal ali novi EP, Restos zapravo nije onoliko melodičan koliko bi mene žuljalo i u stvarnosti kombinuje death metal, thrash metal pa i malo death rock elemenata za jednu funkcionalnu smešu. Bend iza sebe ima tri albuma i pregršt kraćih izdanja pa se ovde čuju iskustvo ali i kreativnost. Aranžmani su vrlo dobri rifovi autoritativni, miks i mastering napucani ali rade posao kako treba i uz Restos se provede finih dvadeset minuta:
https://karnakseti.bandcamp.com/album/restos
Abyssal Frost iz Atlante su mnogo slatki na slikama jer je u pitanju multirasni blackened death metal bend koji voli da se maže po licima kao da svira blek metal a oblači se kao da svira death metal. I svira. Mislim, death metal, a koji je samo stručno oprljen blek metal atmosferama. Većinski, ovo je tvrda, tehnički precizna muzika death metal štima u kome epski blek metal delovi zvuče dosta srećno. Produkcija napucana ali radi posao, pesme solidno mošerske i dovoljno maštovite da se niko ne smori, pa računam da je debi album The Pyre Aflame vrlo solidna ponuda:
https://abyssalfrost.bandcamp.com/album/the-pyre-aflame
Primordial Seed su dva momka, jedan iz Portlanda u Oregonu, drugi iz Denvera u, jelte Koloradu, a koji prave death metal. EP Chaos Unbound je dopadljiv sa svojih pet pesama atmosferičnog, ekonomičnog rokanja koje ima i fine rifove i dosta gruva, a pomalo kućna produkcija mu ne smeta mnogo. Primordial Seed su maštoviti i nihov old school death metal zvuči i zrelo i sveže u isto vreme. Lepo je (Edit: mada uklonjeno sa Bandcampa u međuvremenu. Ostavljamo tekst u nadi da će se izdanje uskoro pojaviti).
https://primordialseed.bandcamp.com/album/chaos-unbound
E, dakle, pravo je zadovoljstvo slušati slamming death metal koji se ne zaustavlja samo na ispunjavanju infantilnih fantazija. Iron Front iz Oklenda na svom drugom albumu, Hooked isporučuju brutalan gruv i zakucavačke slemove a da to zvuči opasno, istinski nadrkano i nekako otmeno. Doprinosi i zvuk koji nije onaj uobičajeni sterilni do besvesti komprimovani meni digitalnih semplova što ih koriste kućni slem projekti, već propisan kavernozni pokolj u kome stvari mučki odjekuju a vi imate utisak da se nalazite usred šutke koju izvodi neka ekipa iz neolita. Odlični slemovi, odličan gruv, vrlo dobre pesme, odlična produkcija, pravi biser od albuma benda koji svira nekih osam godina ali je odlučio, čini se, da prvo sazri pa da onda krene da snima albume. Sjaj! No!
https://ironfront.bandcamp.com/album/hooked
Još slema, ali od decidno sirove, lo-fi sorte stiže na debi albumu kanadskog benda Masticated Cadaver. Progression Towards Total Maceration je poštena, časna ploča kućnog slema koji nije ni nešto preterano originalan ni skupo produciran, ali se ne gubi u fetišizaciji detalja i ima pesme koje lepo cure i ispunjavaju svoje funkcije:
https://masticatedcadaver.bandcamp.com/album/progression-towards-total-maceration
E, na kraju smo i slušamo krosžanrovske ekscentričnosti i heavy metal. Prvo izdanje Beastial Piglorda za ovu godinu zove se Essence Of Brown i karakterišu ga duge, spore pesme sa dosta psihodeličnog kvaliteta. Ovo je konsekventno manje „eksperimentalno“ od onog što bi Piglord mogao da radi, jer se uglavnom svodi na ponavljanje onog što je već radio, ali on to dobro radi, nudeći hipnotične, dobro producirane kompozicije psihodeličnog industrial metala i naplaćujući to koliko vi želite. Dakle, ne da nemam šta da zamerim nego ovo preporučujem vrlo snažno vašoj pažnji:
https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/essence-of-brown
Losanđeleski Ruthless se štimuju prenisko i imaju pretaman zvuk za heavy/ power metal kombinaciju koju izvode pa mi se čini da pesme na novom albumu, The Fallen, imaju manje efekta na mene nego što bi imale sa svetlijim zvukom i u „običnom“ štimu. No, mislim, ne da ja sad bendu hoću da određujem kako treba da zvuči. Ovo je svakako simpatično napisana ploča koja beži od power metal sterilnosti i vanila-fentezi šmeka i ima „uličniji“ pristup materijalu. Solidne su to pesme, pevač je ekspresivan i ima tu dosta lepe arome. Vredi:
Francuski No Terror In The Bang su definicija krosžanrovskog benda jer njihov album, Heal u osnovi ima metalcore ali veoma naglašava „kinematsku“ dimenziju svoje muzike pa je ovo na momente i materijal koji uopšte nije metal, ali je uvek zanimljiv a često opojno intenzivan:
https://noterrorinthebang.bandcamp.com/album/heal
Bronson Arm iz Mičigena su duo koji svira „psihodelični sludge punk“ a debi album im zvuči kao noise rock ukršten sa ranim Nomeansno hardkorom. Dakle, ima ovde puno nervozne ali pitke energije koja dolazi kao iz poznih osamdesetih sa deset finih, grčevitih komada koji u svojoj minimalnosti svejedno ne izmiču gruvu i atmosferi:
https://bronsonarm.bandcamp.com/album/s-t
Nizozemci Sea Of Consciousness sa svojim istoimenim debi albumom vrlo ambiciozno mešaju žanrovke karte, radeći u rasponu od melodičnog, atmosferičnog heavy metal zvuka, preko progresive i thrasha do black metala. No, ploča ne zvuči kao nekakav postmoderni pačvork koliko kao prirodna i promišljena konstrukcija osobeng karaktera podignuta na raznorodnim ali i dalje dovoljno srodnim temeljima. Album je, što je najvažnije, pitak i lak za slušanje sa varljivo kompleksnim aranžmanima koji su stavljeni u službu centralnih tema kompozicija i njihove marljive razrade. Dakle, puno ideja i smela ali autoritativna igranka među njima:
https://seaofconsciousness.bandcamp.com/album/sea-of-consciousnes
Animårum su isto dosta eklaktični ali uglavnom unutar jasno definisanih granica ekstremnog metala. Novi EP, Machina, koji govori o dehumanizujućoj stvarnosti što je delimo, je fin blend hermetičnog death metala i melodične progresive, sve uz ugodno tehničku svirku i produkciju kakvu ja inače ne mogu da kažem da volim – znate već, malo dinamike, puno kompresije – ali koja radi dobar posao gde treba. Animårum su maštoviti, sigurni u aranžiranju, ma odlični:
https://animarum.bandcamp.com/album/machina
Auh, što su dobri danski Lifesick na novom EP-ju za Metal Blade, nazvanom Love and Other Lies. Prva pesma je mračna, akustična balada kakvu bi Michael Gira i Nick Cave napisali da su se zatekli na pustom ostrvu na kome ima da se pije samo apsint a onda slede dva komada BRUTALNOG mešanja metalkora i sludge metala. Zvuk je zastrašujuće težak, bas gitara zvuči kao da ste kontrabas priključili na distorziju veličine lokomotive, bubnjevi praktično klipuju sve vreme a vokali su URNEBES. Prejebeno:
https://lifesickhc.bandcamp.com/album/love-and-other-lies
Grčki pregaoci iz Rock of Angels Records imaju za ovu nedelju sedmi album nemačkih Scanner a koji, pod raznim imenima sviraju još od kraja sedamdesetih i pauzirali su skoro deceniju od poslednjeg albuma. The Cosmic Race, pak, nema mnogo „retro“ zvuka u sebi i ovo je fina kombinacija nemačkog power metala i tradicionalnije heavy metal pirotehnike. Bend odlično šalta između melodičnih, epskih momenata, propisne rifaške cepačine i intrigantnog gitarskog rada, a produkcija je ako ne baš „suva“ a ono dovoljno svedena da ne bude neprijateljska. Vrlo lepo:
https://roar-scanner.bandcamp.com/album/the-cosmic-race
Za još melodičnog kombinovanja power metala i heavy metal tradicije tu su brazilsko-njemačko-dansko-italijanski The Grandmaster sa svojim drugim albumom, Black Sun. Ovde glavnu reč vodi Alessandro Del Vecchio, klavijaturista Edge of Forever a koji radi sa još mnogo drugih bendova i uz izvrsne vokale koje isporučuje Per Johansson iz legendarnih Fate i Alessandrove kompozicije i produkciju, The Grandmaster odmah deluje otmeno i kvalitetno. Ima tu dosta cheesy elemenata, naravno, ali ovakva muzika ne bi živela bez njih pa ako volite power metal, uz The Grandmaster nećete pogrešiti:
Za ljude kojima je to sve previše razobadano i samo žele da slušaju kvalitetan teški rok sa začinom ’80s AOR cheesea, tu su Italijani Last in Time. Osnovani pre tri godine, ovi ljudi imaju novi album, Too Late, a koji se nalazi na teritoriji negde između kanadskih Loverboy i onog momenta kada je Ritchie Blackmore shvatio da Rainbow može da ima sve žive neoklasičarkse i proggy pesme sve dok on za svaki album napiše bar jedan do dva power-pop singla tipa Stranded ili All Night Long. Ali, mislim, ovo je baš dobro. Svakako, jako je cheesy ali je real deal, sa fino aranžiranim pesmama, stručno multitrekovanim vokalima u himničnim refrenima i miksom koji bi mogao da bude i malo prozračniji ali ne kvari suviše. Valjano:
No, možda ste u fazonu da bend osnovan 2021. godine ne može da svira AOR onako kako su to radili heroji sedamdesetih godina prošlog stoleća (i ne može) pa će vama ko ljuta trava na ljutu ranu leći novi Magnum. Britanski veterani ove godine slave pedesetdrugu godišnjicu rada a dvadesettreći album Here Comes the Rain ima jako lepih momenata, pored, naravno, onih koji su suviše cheesy čak i za mene. No, mislim, elegantno je ovo i to da je pevač, gitarista i autor velikog broja Magnumovih pesama, Tony Clarksin umro pre manje od nedelju dana je, pa… tragično. Ali ispisati se ovakvim albumom je kraj koji vi i ja možemo samo da sanjamo:
Iako Tracii Guns nije nimalo neaktivan sa matičnim bendom LA Guns, ima vremena i za projekte sa strane pa tako dobijamo Russell/Guns, kolaboraciju sa pevačem Great White, Jackom Russellom. Koji, da, deli ime sa jednom vrlo slatkom rasom pasa. Album Medusa je, nećete se iznenaditi, lepa kombinacija hard rok i sleaze metal komada koji, uprkos solidnoj kilometraži svojih autora zapravo ne deluju rutinerski i bezbedno nego unutar svog tradicionalnog formata zvuče sveže i energično. Pomažu i dobri muzičari u bendu (Alessandro Del Vecchio svira klavijature i na ovom albumu) ali Tracii je napisao neke zaista jako solidne komade ovde. Već otvarač, Next in Line je dobra pesma a druga, Tell Me Why je vrlo vrlo dobar hardrokerski benger za sve generacije. I ostatak albuma je za poštovanje pa ne propustite. Hevi metal, sestre moje, for evr:
https://russell-guns.bandcamp.com/album/medusa
Dosta dobrog death metala ove nedelje, pa tako i album nedelje stiže iz ovog smera. A i iz Australije. Domination Campaign, sajd projekat pevača i gitariste veteranskih death metalaca Psycroptic je baš dobar. Ovaj duo sada ima već drugi album, A Storm of Steel i to je jedna gruverska, drusna death metal ploča koja agresiju lako ukršta sa teškim, ukusnim gruvom. Reći da je Domination Campaign pomalo kao Bolt Thrower je pomalo i varanje s obzirom da i ime benda i albuma sugerišu jasan uticaj birmingemske ratne mašine, ali ovo nije puki omaž velikim prethodnicima, koliko radi u istom prostoru srednjetempaškog, mrvećeg death metala, ali sa osobenim ukusom. Jason Peppiatt je jako dobar pevač, kadar za širok spektar izraza unutar death metal stila, a ovde svira i sve gitare i bas, dok Joe Haley, gitarista Psycroptic ovder svira izvrsne bubnjeve. Jako JAKO dobro:
https://dominationcampaign.bandcamp.com/album/a-storm-of-steel
