Evo nas u snegom prekrivenom Beogradu. Posle nedelje u kojoj smo imali i praktično letnjih 18 stepeni, stiže vikend koji se vraća zimskim čarolijama. Uz saosećanje sa svima koji moraju na posao po kijametu, evo malo metala da izvida rane.
A dezinfekcija ide prvo sa blek metalom. Crypts Of Dusk su blek metal duo iz Belgije koji sebi pripisuje simfonijske kvalitete, ali debi album (ako im je to debi… a i ako je album, s obzirom na četiri pesme i dva introa/ interludija) Beyond This Mortal Realm ne preteruje sa simfonisanjem, naprotiv. Ovo je dosta sirov blek metal sa atmosferom, svakako, sa klavijaturama, da, ali prevashodno utemeljen na gitari, bubnju i jednostavnim temama. Meni prija jer se drži te neke klasične matrice i ima jednako klasični, mrtvački zvuk i svetonazor:
https://cryptsofdusk.bandcamp.com/album/beyond-this-mortal-realm
Da li je Plaguehound jednočlani nemački blek metal bend? Ne znamo ovo oko broja članova ali Bandcamp stranica tvrdi da je projekat iz Njemačke a EP Plaguehound ima tri pesme i jedan interludij finog tevtonskog blek metala. Ovo je melodičan i epski materijal koji malo vuče i na melodični death metal ali sa druge strane ima i siroviju, pank komponentu. Sve ga to smešta na vrlo dopadljivu teritoriju i Plaguehound prilično obećava ovim debijem:
https://plaguehound.bandcamp.com/album/plaguehound
Detestial iz Atine sa prvim demo snimkom, Amongst The Winds Of Twilight, nude očekivano kvalitetan black i black-thrash metal. Bubnjar Vagelis Felonis je jedna vrlo iskusna faca sa desetinama projekata iza sebe pa je i Detestial ekstremno kvalitetan projekat sa odličnom produkcijom, vrhunskim sviračkim kvalitetima i pesmama koje se uspešno kreću od krešenda do krešenda, uspevajući da uvale i malo egejskih harmonija u pokolj. Ne propustiti, pogotovo što plaćate koliko želite:
https://detestial.bandcamp.com/album/detestial-amongst-the-winds-of-twilight
Bečlije Abigor ni posle trideset godina rada ne pokazuju znake zamora. Novi album, četrnaesti po redu, pompezno naslovljen Taphonomia Aeternitatis – Gesänge im Leichenlicht der Welt je, naravno, ploča pompeznog, satanističkog blek metala koji slavi haos, gori u paklu, gosti se prorokovom krvlju i sve to radi uz dobro napisane, atmosferične pesme. No, ovo je atmosfera horora i okultizma, za razliku od danas uobičajenog shoegaze atmosferisanja a Abigor su i majstori aranžiranja sa pesmama (kao što je ta pomenuta o pijenju prorokove krvi) koje se transformišu u praktično operske komade. Lepo, ubedljivo, zabavno:
https://luzifer.bandcamp.com/album/taphonomia-aeternitatis-ges-nge-im-leichenlicht-der-welt
Moje uobičajene predrasude prema britanskom blek metalu su ove nedelje na muke stavili Andracca (malo iz Engleske, malo iz Velsa) svojim drugim albumom, To Bare the Weight of Death. Konfuzija u naslovu na stranu, ovo je vrlo lep, teatralan a istovremeno agresivan i brz blek metal gde se moderniji melodičniji sadržaj fino meša sa sirovijim, prirodnijim zvukom i pomenutim teatralnim elementima. Odlično:
https://andracca.bandcamp.com/album/to-bare-the-weight-of-death-2
https://vendetta-records.bandcamp.com/album/to-bare-the-weight-of-death
Norveška je čovečanstvu dala dva benda po imenu Vemod. Jedan se raspao posle prvog demo snimka još pre četvrt veka, a drugi, evo, ima drugi album, The Deepening. I ovo je, oh, pa znate već, norveški TO THE MAX. Dakle, filozofski, zagledano u prirodu, sa dugačkim pesmama koje kombinuju psihodelični rok, folk i propisni blek metal u iznenađujuće kinematskim aranžmanima. Melodično, na momente i hipi, producirano dosta suvo, ovo se gustira i preslušava sa puno pažnje:
https://vemod.bandcamp.com/album/the-deepening
I italijanski trojac Voltumna se fino uklapa u ovonedeljnu ponudu blek metala koja je puna ekscentričnih izdanja što vole da pomešaju blek metal sa raznim drugim elementima i ponosna su na ono što na kraju tu ispadne. Konkrento, novi EP ovog benda, For Death Is Fate, je jedna smeša black i death metala sa psihodeličnim rokom, kinematskim aranžmanima i sve je prepuno kul osmišljene drame i virtuozne svirke. Proverite:
https://voltumna.bandcamp.com/album/for-death-is-fate
Rusi Drakon na svom drugom albumu, Thunderdome (na Ruskom se album zove Светопреставление) imaju i drombulje, ali muzika je zapravo više strejt blek metal od prethodna dva opisana izdanja. I dobra je, ovo je melodični, dobro producirani blek metal čija himničnost stoji na čvrstim, mošerskim osnovama. Bend ima energiju, ima melodiju, ali i sofisticiranost da ih spoji na efektne načine. Lepo:
https://sleaszyrider.bandcamp.com/album/drakon-thunderdome
Kada francuski LADLO izbaci debi album nekog novog francuskog sastava možete biti sigurni da je to vredno da se makar čuje. A/Oratos su osnovani 2016. godine i ovo je bend koji se bavi gnosticističkom ezoterijom – na kraju krajeva album se zove Ecclesia Gnostica – a kad čovek ovo čuje shvati koliko je „melodični blek metal“ najčešće sužena odrednica i svodi se samo na ređanje shoegaze harmonija preko istog starog ritma. A/Oratos su melodični, da, ali njihova melodičnost je znatno šireg zahvata, a opet spakovana u dobro formatirane, čvrste metal pesme. Produkcija je veoma čista, vokali su JAKO dobri i ovo je bez sumnje jedan od najboljih metal albuma izašlih do sada u 2024. godini:
https://ladlo.bandcamp.com/album/ecclesia-gnostica
Prelazimo na stoner rock, doom metal, sludge metal, psihodeliju i hard rock. Memory Driven iz Oklahome pamtimo po albumima na kojima su svirali obrade raznih tuđih pesama ali Thirteen je album originalnog materijala i ova ekipa pokazuje da im i dalje od ruke ide autorski doom metal nežne emocije i progresivne inklinacije. Album ima šest pesama koje nisu ekstremne dužine ali jesu duže i aranžirane da se himnične, elegične teme lepo razviju a da sporiji tempo svemu da svečanu dimenziju. Melodični, fino aranžirani vokali, žalobnička atmosfera, sve je na mestu i ovo se preporučuje ljubiteljima Peaceville Doom talasa iz devedesetih bez mnogo rezervi:
https://memorydrivenofficial.bandcamp.com/album/thirteen
Novi Monegros Acid Resort je EP sa četiri pesme nazvan Pineal Passenger Paradox. Asonanca na stranu, a ja se na njih uvek ložim, ovo je još jedna korektna i primamljiva ploča psihodeličnog, jelte, roka i eksperimentisanja, sa naslovima pesama koji se bave hormonima što ih želimo u što većoj količini u svom oragnizmu (oksitocin, dopamin, endorfin i serotonin). Ništa od ovoga nije naročito formalizovano ili formirnao, i autor, Napoleon Rigor Mortis i dalje zadovoljno eksperimentiše i pušta da mu muzika nastaje što je spontanije moguće, ali lepo to zvuči. Naravno, plaćate po želji:
https://napoleonrigormortis.bandcamp.com/album/pineal-passenger-paradox
Niški doom metalci The Bloody Earth su u post-reunion periodu bili, pa… prilično neaktivni u diskografskom smislu, sa samo jednim albumom iz 2017. godine. Ali novi EP, Crnoslovlje donekle unapređuje situaciju sa dve dugačke, moćne pesme mračnog death-doom zvuka punog sakralnih orgulja i kvalitetnih aranžmanskih ideja. Ovo je izuzetno atmosferično, sa opresivnim obrednim kvalitetom i košmarnom aromom u kojoj su sjajni vokali Dušice Antić savršen centar oko koga se sve vrti. Pored dve pesme na Bandcampu, EP sadrži i treću, obradu kompozicije Cveta trešnja Zorana Simjanovića iz filma Sabirni centar, pa proverite s bendom kako da i do nje dođete. A ovo se daunlouduje po ceni koju sami odredite. A sjajno je:
https://thebloodyearth.bandcamp.com/album/crnoslovlje
Nemam pojma ko su i šta su Ridge a švedski Ozium Records ne daje nikakve informacije o njihovom albumu, Hymns From The Renascent Ghost, ali ovo je sirovi, jako fazirani, garažni stoner-rock, pa ako volite jake, moćne rifove, teške gitare, energičan rad, ali tako da sve zvuči spontano i kao da bend svira tu, u vašoj sobi, sa ovim nećete pogrešiti. Za sad nije na prodaju, datum izlaska je tek u Oktobru, i može samo da se čuje, ali vredi da se čuje:
https://oziumrecords.bandcamp.com/album/hymns-from-the-renascent-ghost
Evo nam i novog albuma španskog trija Axiom9, a prethodni je bio pre jedva mesec dana. Ovo je bend koji albume snima tako što improvizovane džemove baca na, jelte, traku/ hard disk i onda probere šta valja pa to objavi, ali kako sam i u Decembru rekao, njima to ide znatno bolje od nekog proseka heavy psych scene. Tako je i Disturbances In The Outer Limits sa svoja tri dugačka džema još jedan vrlo dobar primer kako možete svirati improvizovanu psihodeličnu muziku, biti heavy a da sve to ima sofisticiranost u pristupu i kvalitetan zvuk. Axiom9 su prosto vrlo odgovorni u tome kako svaki od članova shvata svoj ulogu u celini i konzistentno proizvode vrlo prijatne albume koje preporučujem iz sve snage. A naravno da plaćate po želji:
https://axiom9.bandcamp.com/album/disturbances-in-the-outer-limits
Britanci Dungeön zvuče kako im i ime sugeriše, kao da sviraju u podrumu u kome je dosta toga bilo utamničeno i umrlo. Eponimni debi EP ima tri pesme mračne, muljave ali zarazne i dopadljive doom-sludge svirke za ljude koji vole da osete štroku pod rukom.
https://dungeonriffs.bandcamp.com/album/dunge-n
Trip su, pak, tri lika iz Trinidada, a što je, ispostavlja se, grad u Koloradu u ovom slučaju, koja imaju živi EP Your 1 is Not My 1. Uprkos imenu benda, ovde se mnogo više čuje mišićavi stonerski power-trio rad nego neka duboka psihodelija. Trip prave instrumentalne komade skakutavog ritma i matematičarskog gruva i to zvuči uredno i zabavno.
https://trippydippy.bandcamp.com/album/your-1-is-not-my-1
Jasno je šta Kanađani Fuzzpeddler sviraju, samo je, jelte, pitanje KAKO. Demo mmxxiv, njihov prvi snimak je jedan zid fuzziranih gitara i zvuči toplo i prijateljski iako je svirka žestoka, na momente i agresivna. Ovo jeste stoner rok, prva pesma se zove Thus Smoked Zarathustra, na kraju krajeva, i ima melodične, pamtljive vokalne teme, ali zvuk je toliko teksturiran i hrapav, a opet, kako rekoh, topao i prijatan, da može da se na ranu previje. Pet lepih, kratkih pesama za isto toliko kanadskih dolara je sasvim pošten dil:
https://fuzzpeddler.bandcamp.com/album/demo-mmxxiv
The Stone Eye su pak dva lika iz Filadelfije koja sviraju ugodan teški rok i imaju novi EP sa četiri pesme naslovljen Nothing Shall & By Any Means. Oni sebe opisuju kao fuzzom pokretani progresivni sludge metal i mislim da je ovde progresiva naglašenija nego sludge jer iako pričamo o, rekosmo, teškom roku, zvuk je mnogo topliji i dinamičniji nego što je za bilo koji sludge metal standard. A ritmovi su nemirni, metrike kompleksne, pevanje melodično, a gitare pune maštovitih ukrasa i generalno zanimljivih ideja. Vrlo, vrlo prijatno:
https://thestonedeye.bandcamp.com/album/nothing-shall-by-any-means
Po ko zna koji put se teza o tome da nečeg specijalnog ima u vodi (ili vazduhu?) u Portlandu u Oregonu potvrđuje kroz zanimljiv album, ovog puta progresivnog sludge metala. Bend je Lord Dying, a Clandestine Transcendence im je četvrti album i ovo uspeva da istovremeno bude i sirovo i atmosferično, i suptilno i primitivno. Na promo slici ova tri muškarca izgledaju kao da jedu samo ono što ulove golim rukama (a da nisu ništa ulovili nedelju dana) ali muzika im je zbog toga još moćnija:
https://lorddying.bandcamp.com/album/clandestine-transcendence
Nick Oliveri ima ne jedan nego dva albuma ove nedelje. Izdao ih je, naravno, pouzdani rimski Heavy Psych Sounds Records i ovo su njegovi snimci sa raznim muzičarima u raznim studijima, sa pesmama koje su sve vrlo „stonerske“ ali se kreću od bluza i akustike do hardkor panka. A muzičari, pa, već u prvoj pesmi na prvom od dva albuma imate Slasha, pa, dakle, tu ima malo i star powera. N.O. Hits At All Vol.8 i N.O. Hits At All Vol.9 su žurka od početka do kraja, pa proverite jeste li poneli kašiku i upaljač i upadajte:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/nick-oliveri-n-o-hits-at-all-vol-8
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/nick-oliveri-n-o-hits-at-all-vol-9
Slift su iz Tuluza a sviraju kombinaciju krautroka, psihodelije i malo doom metala. I još izdaju za Sub Pop! Album Ilion sastavljen je od dugačkih, psihodeličnih, na momente obrednih ali generalno zabavnih pesama sa dosta atmosfere ali i znojave, časne svirke i meni je to šarmantno i vrlo pitko:
https://slift.bandcamp.com/album/ilion
Nisam ranije čuo za One Eyed Moon iz Atlante ali album Wasteland im je opasan. Ovo nije nekakvo veliko filozofiranje, već prevashodno energični teški rok, sa fino hrskavim rifovima, bluziranim temama i kvalitetnom izvedbom. Čak četrnaest komada se spakovalo u malo više od sat vremena, sa ekonomičnim trajanjima i prijateljskom atmosferom:
https://oneeyedmoon.bandcamp.com/album/wasteland-2
Njujorški instrumentalni psihodelični doom majstori Clouds Taste Satanic su kežuali dropovali novi album preko noći na Bandcamp, najavljujući da vinil stiže prvog Marta. I, oh, da je 79 A. E. „saundtrak za apokalipsu“. Al kad je muzika ovako dobra, nek dođe i ta apokalispa što pre. Mislim, ovo su samo dve pesme relaksiranih heavy psych meditacija, obe po dvadesetjedan minut, snimljene stručno i odsvirane sa sada već veoma visokim nivoom ekspertize i razumevanja formata u kome bend operiše već godinama. Nezaobilazno, kao i obično:
https://cloudstastesatanic.bandcamp.com/album/79-a-e
Cold in Berlin nisu iz Berlina i jedan su od vrlo retkih doom metal bendova sa izraženom gotskom dimenzijom a koji se meni dopadaju. Od prošlog, odličnog albuma, Rituals of Surrender prošlo je skoro pet godina pa je novi EP, The Body Is The Wound, došao kao nasušna potreba. Nisam još siguran šta je to u zvuku Cold in Berlin što mi se dopada, njihova muzika je vrlo gotski uplakana, melodična i teatralna, ali možda je u pitanju ono što u nju oni donose izvan metala a što me podseća pre svega na klasične 4AD bendove. Ta kombinacija postpank i metal gotike nekako vrlo dobro radi za moj ukus i The Body Is The Wound je kolekcija prosto neodoljivih pesama sa neodoljivim ženskim vokalima preko moćnih rifova i hermetičnih melodija. Prelepo:
https://coldinberlin.bandcamp.com/album/the-body-is-the-wound-e-p
Idemo sad sa thrash metalom, speed metalom, hardcoreom, grindcoreom i death metalom. Bloodstone su thrash metal ekipa iz Singapura, a Electrocution im je drugi album (osam godina posle prvog), izašao za kineski Awakening Records i sa kasetnim izdanjem za takođe kineski Toxic Death. I, ovo je baš simpatično, sa jednom sirovom, old school black-thrash dimenzijom u zvuku i deset zaraznih, energičnih pesama. Bloodstone nisu komplikatori i vole da zuje brzo, sa ubedljivim uletanjima u blastbit tempo i ložačkim, nervoznim gitarskim rifovima, što sve albumu daje osećaj urgencije, ali sa stručno aranžiranim pesmama gde ima prostora i za drugi tempo, dinamiku. Produkcija je funkcionalna i ovo je jako prijatna ploča za svakog ko voli old school speed i thrash metal:
https://tdr666.bandcamp.com/album/bloodstone-electrocution
Nikada nisam čuo za španski mOnOs de chOcOlate ali mislim da njih to ne bi potreslo. Bend minialbum Amaga les Vergonyes izdaje da obeleži trideset godina rada pa ko se upeca, upecao se, a ima ovde dopadljivog, gruverskog krosover treša za sve generacije. Karakterno i kvalitetno:
https://monosdechocolate1.bandcamp.com/album/amaga-les-vergonyes
Executive Disorder je politički osvešćeni thrash metal bend iz Perua. Ali taj Peru je u državi Njujork. Novi EP benda, Failed State je jednostavan, pankerski thrash sa četiri pesme koje se bae uobičajenim sociopolitičkim temama. Failed State je jedno, onako, generičko ime, a ni muzika nije sad nešto preterano originalna ali sve na gomili ima šarma:
https://executivedisorder.bandcamp.com/album/failed-state
Acid Mass je, rekosmo onomad, jedan čovek iz Sinsinatija koji svira sirovi thrash. U međuvremenu snimio je debi album (jesenas) a danas slušamo novi EP, Upon the Knife sa četiri pesme ozbiljne cepačine. Prosto, ovo je i dalje sirovi thrash, bez mnogo sofisticiranosti, ali sa primerenom atmosferom ’80s VHS horora i dovoljno muzičkog znanja da zrači šarmom. Jedtina produkcija je ovde a feature, not a bug, i radi kako treba:
https://acidmass666.bandcamp.com/album/upon-the-knife
Orders in Blood je drugi EP za kanadski thrash metal Prohibitor i mada bend ni slučajno ne puca od neke originalnosti, ovo su četiri pesme kvaliteta. Bend svira vrlo disciplinovano, vrlo tehnički, više forsirajući stamen srednjetempaški moš-gruv nego brzinu i silovitost. No, materijal je odlično produciran, napisan sa razumevanjem kako da pesme zvuče dinamično iako su sve vreme zapravo svirane istim nivoom intenziteta i sve zvuči vrlo prijemčivo:
https://prohibitor.bandcamp.com/album/orders-in-blood
Methedrine su Italijani a No solution, no salvation im je debi album i ovo je thrash metal pomešan sa pankom, dakle, jelte, krosover, sa jednim onako ličnim stavom i pesmama koje nisu sad neki HITOVI ali su dobre za šutiranje i imaju karakter. Methedrine umeju da se produciraju, umeju da sviraju, zvuče energično i to se sve odobrava:
https://methedrine.bandcamp.com/album/no-solution-no-salvation
Novosađani Pannox imaju debi album, The Night of Pan i ovo je dopadljiva ploča melodičnog, proggy thrash metala. Iako bend postoji nepune dve godine, pričamo o iskusnim muzičarima koji već imaju masu projekata u siviju pa je i The Night of Pan jedna sigurno napisana i odsvirana ploča energične, a melodične muzike. Sviđa mi se što je i pored te progresivne komponente koja se čuje najpre u maštovitim gitarskim arabeskama, onaj bazični deo muzike, trešerska krljačina, i dalje je ne samo prisutan nego i vrlo ubedljivo old school. Produkciji bi imalo štošta da se zameri, ali album je napisan inspirisano i odsviran impresivno, ne propustite:
https://pannox.bandcamp.com/album/the-night-of-pan
Potpuno su me nespremnog zatekli Šveđani Xion sa svojim debi albumom, Between Shadows and Gods. Ovo je PREDOBAR thrash metal, čisto produciran, perfektno odsviran, sa pesmama koje su krljačke a opet maštovite. Pevač Robin Björk zvuči kao unapređena verzija Jamesa Hetfielda a što se prefektno uklapa uz muziku koja uzima old school predloške a onda na njima gradi vrlo kreativno, sa mnogo interesantnih harmonskih ideja i genralnih aranžmanskih mađija. Ovo je u osnovi čvrst, mošerski treš metal ali sa toliko pametne i ambiciozne naddgradnje da sam ja BRUTALNO impresioniran. Ovome je titula albuma nedelje izmakla za dlaku!
https://xiontheband.bandcamp.com/album/between-shadows-and-gods
A HOMELAND DENIED: A Compilation for the Palestinian Liberation je, kako i nagađate, kompilacija hardkor bendova koji podržavaju palestinsku slobodu, nezavisnost itd. Bez obzira kakav je vaš stav prema politici i terorizmu Hamasa, činjenica da prihodi od prodaje ove kompilacije idu za pomoć deci u Gazi bi trebalo da bude dovoljna da posegnete za karticom, a to da imate 105 hardkor (i sličnih) bendova koji ovde pošteno podsećaju da biti hardkor ne znači samo imati tetovaže i izigravati gangstera je tek dobrodošao bonus. Koliko shvatam inicijatori projekta su Racetraitor, i kvalitet muzike je zapravo na povisokom nivou ovde:
Hacker su iz Australije i sviraju nevaljao, zabavan hardcore punk. Novi seveninčer, Psy-Wi-Fi, ima četiri pesme energije, pevanja kroz nos, solidnih hrskavih gitara i dobrog tempa. Totalna zabava:
https://beachimpedimentrecords.bandcamp.com/album/psy-wi-fi
https://heltaskeltarecords.bandcamp.com/album/psy-wi-fi-7
Cannon su kalifornijska metalizirani hardcore/ beatdown ekipa a Defy & Control je EP od tri pesme silovitosti. Mislim, OK, ovo je uglavnom srednjetempaški gruv, ali onako, težak, sa masivnim rifovima, mrvećim bubnjem i brutalnim vokalima, a sve to zvuči simpatično i prijateljski zahvaljujući solidnoj produkciji koja ne preteruje sa kompresijama. Cenu određujete sami:
https://cannonhc.bandcamp.com/album/defy-control
Zuckerburger dolaze iz Ukrajine a Decimate je EP sa tri kratke ali slatke pesme hardkor čukanja. Ovo je maštovitije od uobičajene ponude metaliziranog hardkora i uspeva da bude kreativno i raznovrsno i u veoma skučenom formatu. Solidna produkcija, takođe:
https://zuckerburger.bandcamp.com/album/decimate-ep
Pa onda iz Kirgistana dolaze YBF a čije je ime skraćenica za Your Broken Face, kako im se zove i prvi (?) EP. I, ako očekujete siledžijski, metalizirani hardkor, samo ste na pola u pravu jer u ove tri pesme YBF zapravo dosta vuku na klasični crossover thrash sa, svakako, elementom siledžijstva ali su pesme po tempu, energiji i nervozi jasno usmerene na krosover stranu, sa sve skretanjima ka deathgrindu u poslednjoj pesmi. Produkcija je odlična, tekstovi na besnom Ruskom, pevanje upečatljivo i ovo je veoma dobar materijal, pogotovo što dolazi iz države za koju nemamo pojma u pogledu hardkor scene. Jake preporuke:
https://ybface.bandcamp.com/album/your-broken-face
xDEVOUTx su naravno straight edge bend is Ilinoja ali demo Demonstration 2024 je mnogo bliži klasičnom moschore izrazu sa gansgertskom dispozicijom, pesmama koje pominju lojalnost, veličaju komšiluk itd. No, dobro sve je to povezano a xDEVOUTx to što rade, rade dobro:
https://xdevoutx.bandcamp.com/album/demonstration-2024
Motogrinder je haotični grindcore projekat iz Kolorado Springsa a Eat Shit Or Die Trying je prvi, recimo EP. Ovo je brzo, divljački odsvirano, sa dementnim vokalima i pesmama koje su očekivana muljavina rifova i ritma koji prestiže sam sebe, no Motogrinder nije projekat „nemuzičara“ koji bi samo da se iživljavaju i ima u sebi jednu vučnu silu rokenrol ekscesa poguranog na poslednju potenciju (sa sve džez uvodom u Jazz Hands). Naravno da ovo plaćate koliko želite:
https://motogrinder.bandcamp.com/album/eat-shit-or-die-trying
Srbija ove nedelje sa gomilom zanimljivih izdanja. Jedno će na kraju biti i album nedelje. Ali pre toga, sremskomitorvački Dishate imaju treći album, Mankind Existence i ovo je zabavna kombinacija tehničkog, malo i progresivnog deathgrinda sa sirovom produkcijom. Bend je vrlo usviran, sa pesmama koje prave impresivne piruete i skretanja pod pravim uglom, ispaljuju ludačke solaže i sve to u visokom tempu, i kad se naviknete na prudukciju koja je dosta… kućnog tipa, moći ćete da cenite kvalitet muzike i visoku kakvoću izvedbe:
https://dishate.bandcamp.com/album/mankind-existence
Telavivski Vermintide sviraju tek tri godine a Virus Pedigree im je već drugi album. I odličan je, pričamo o deathgrind krljačini spakovanoj u pesme od po minut i neki sitan kusur preko, producirane vrlo solidno i sa istovremeno „tehničkom“ i divljačkom svirkom. Vermintide su jaki sa svih strana, pišući kvalitetne pesme a onda ih svirajući za medalju i ako ste ikad voleli Groinchurn i takve bendove, Vermintide su obavezna lektira:
https://vermintide.bandcamp.com/album/virus-pedigree
New Hell sa Rod Ajlenda postoje nešto više od deset godina i mada su marljivo snimali tokom ovog perioda, upravo izašli New Hell im je prvi album. Bend se sa ovih sedam pesama smešta negde između grindcorea, deathgrinda i nekakvog, kako i sami kažu, blackened death punka, nudeći agresivnu ali i emotivnu muziku u isto vreme. Pesme svakako nisu predugačke, ali jesu pažljivo napisane da kapitalizuju na grindcore prodornosti ali da ipak budu karakterne i zanimljiv je ovo album u celini. Možda su vokali blago monotoni, ali opet, vrištanje je to, i ima svoju energiju:
https://newhell.bandcamp.com/album/new-hell
Ne znam ko su Worse Than Death iz Kalifornije ali njihov EP Maimed and Displayed ima dve prvoklasne pesme grindcorea koji se lepo druži sa thrash i death metalom. Rifovi su napredni, aranžmani promišljeni, svirka izvanredna a produkcija veoma dobra i pritom pesme traju svega po minut i po. Plaća se po želji ali ovo je bend koji treba zapamtiti jer ovaj materijal mnogo obećava:
https://worsethandeath.bandcamp.com/album/maimed-and-displayed
Ova nedelja ima dosta opasnog grindcorea u ponudi. Wasp Mother su iz Masačusetsa a Digital Pollution je EP sa šest razbijačkih pesama. Ovo je „tehničkiji“ grindcore ali sa zvukom i atmosferom koji, za razliku od često jake iskomprimovanosti izdanja koje izbacuju kolege ima volumen ali ima i dubinu. A pesme na momente imaju skoro ritualni kvalitet (pogotovo ako ritual izvode pankeri). Odlično izdanje:
https://waspmother.bandcamp.com/album/digital-pollution
Torsion iz Tenesija imaju drugi EP u karijeri, kasetu Suspended In Darkness, sa četiri pesme simpatičnog death/ black metala koji voli da malo začini stvari i hardcore/ grindcore elementima. Nije to neki visoki koncept, ljudi jednostavno prave fini mošerski metal sa izletima u brzinu, izletima u atmosferu, itd. a da sve ostaje gruverski i pitko. Lepa svirka, solidna produkcija, dobre pesme, nadam se da će bend da se malo dinamičnije angažuje jer se polako stvaraju uslovi da se snima prvi album. A ovaj EP možete da daunloudujete po ceni koju sami odredite.
https://torsion615.bandcamp.com/album/suspended-in-darkness
Inhuman Scourge iz Mineapolisa su death metal kvartet sa prvim EP-jem, Haunted by Apocalyptic Visions, ali sudeći po promo fotografiji, imamo posla sa dosta iskusnim muzičarima, a Metal Archives potvrđuje da su svirali (i sviraju) u dosta drugih bendova. Ovo su četiri pesme death metala koji ima sve što treba, i atmosferu, i rifove, i agresivnost i gruv i vidno je da se bend potrudio oko pisanja i aranžiranja pa sve zvuči dostatno zrelo i kvalitetno. Ni produkcija nije loša i ovo je veoma solidan debi a bend pritom daunloud daje po ceni koju sami odredite. Pošteno i ljudski:
https://inhumanscourge.bandcamp.com/album/haunted-by-apocalyptic-visions
A Dipygus dolaze iz Kalifornije i Dipygus im je treći album (bend postoji desetak godina a albume snima od 2019.). I ovo je mračan, kavernozan, old school death metal sa pevačicom koja zvuči neolitski i rifovima koji obožavaju one hammering ukrase koje su Cannibal Corpse promovisali polovinom devedesetih. Enivej, ako volite Cannibal Corpse i generalno old school death metal, Dipygus sa deset pesama u četrdeset minuta nude sve što treba: atmosferu, disonancu, zarazne rifove, mučan gruv. Ne oklevajte:
Italijani Exequiae Sacro sa prvim EP-jem, Leading a War Against Tools of Posthumanity nude primitivan, sirov death metal. Gadno je to, onako, hermetično, mračno, kavernozno, sa bogami i podužim pesmama u nekim momentima i meni se dopada. Nije za neutreniranu publiku ali je valjano:
Ribspreader (Rogga Johansson i još dva drugara) vrlo lepo štancuju albume pa su evo za dve decenije rada nahizali deset komada plus još masu drugih izdanja. A nikom od njih to čak nije ni glavni bend! Reap Humanity je, kako i očekujete, ploča nestašnog, visceralnog švedskog death metala sa niskim štimom, debelim, masivnim zvukom i pesmama koje ne komplikuju mnogo nego uleću u šutku bez zaštitne opreme. No, nije ovo samo bezdušna rekonstrukcija swedeath formule i pesme su ipak napisane sa dosta pažnje i elegancije. A i produkcija je dobra! Pobednički:
https://xtreemmusic.bandcamp.com/album/reap-humanity
Rumunski Necrotum sa svojim trećim albumom, Defleshed Exhumation i sami simpatično mešaju old school gruv i te neke gitarske ukrase koji asociraju na Cannibal Corpse iz ONOG doba, samo što su u njihovom slučaju aranžmani pogurani nešto naglašenije ka progresivnom delu spektra. Dobro to zvuči, sa pesmama koje uprkos standardom death metal arsenalu deluju prijateljski i pitko radije nego preteće i agresivno. Vrlo vredno ulaganja vremena:
https://necrotumdeathmetal.bandcamp.com/album/defleshed-exhumation-album
Dying Victims ne prave ni jedan pogrešan korak u novoj godini i donose nam ove nedelje čak tri izdanja a među njima debi album njemačkih Boundless Chaos, naslovljen Sinister Upheaval. Ovo je death-thrash metal sirove, ali tehnički kvalitetne teksture, sa pesamama koje su sklopljene oko mračnih rifova i sviračkih bravura članova benda. Sve zvuči spontano i kao da je bend do finalne forme pesama došao džemujući u prostoriji za vežbanje a ne pišući ih na telefonu kako se to danas radi i ovo je sa 36 minuta jedna lepa proslava šutiranja i znoja:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/sinister-upheaval
Portugalski Dark Oath uopšte ne bi trebalo da mi se dopadnu, jer oni sviraju „epski melodični death metal“ imaju napucanu produkciju i jako komprimovan master, ali… njihov drugi album, Ages of Man je TOLIKO epski da tu ni kamen ne bi izdržao. Bend svira kao da im sam Dionis štimuje instrumente, simfonijski elementi su stručno utisnuti između znojavih blastbitova, demonski vokali Sare Leitão kidaju a bend piše pesme apsurdno zaraznih tema i melodija. Evo, šokiran sam ali meni je ovo vrlo simpatično:
https://darkoathmetal.bandcamp.com/album/ages-of-man
Od prošlog albuma legendarnih Master prošlo je šest godina ali ovo je bend koji sebi može da dozvoli kolike god želi pauze jer radi skoro pune četiri decenije. Kao i kod (skoro) ispisnika Autopsy koji su prošle godine imali odličan novi album, i Paul Speckman sa Masterom ne odlazi daleko od formule koja ga je, jelte, proslavila, ali to je ionako formula iz koje je nastao SAV death metal. Saints Dispelled je ploča raspoloženog, energičnog deaththrasha sa Paulovim prepoznatljivim vokalima, puno ložačkih rifova i nula filozofiranja. Beng jor hed tu dis:
https://master.bandcamp.com/album/saints-dispelled
Još deaththrasha? Ima! Sovereign su iz Osla a debi album, Altered Realities im je izdao Dark Descent i odmah znate da to ne može da bude loše. I nije, Sovereign ovde sviraju i brzo, i žustro, ali i suptilno, pišući blago progresivne pesme koje imaju iznenađujuće simpatične pasaže melodije između ozbiljnog krljanja. Produkcija je suva, prirodna, svirka znojava, poštena, album opasan:
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/altered-realities
Al zato debi album australijskih Resin Tomb, Cerebral Purgatory, baš udari u glavu i protrese čoveka. Ovo je disonantni death metal sa malo sludge prljavštine, a svirka je tehnički vrlo izbrušena, čak i virtuozna. Bend ima brutalan, težak zvuk i kad krene da melje rifovima i blastbitovima tu vrlo malo toga može da ostane čitavo i moram da priznam da ovako ubedljivu death metal ploču, pa još kao prvi album nepoznatog benda, davno nisam čuo.
https://resintombaus.bandcamp.com/album/cerebral-purgatory
Paroxysm iz Brazila sviraju prijatan death-doom. Album Faith Swallower ima šest gruverskih pesma koje zalivaju toplim rifovima, promuklim death vokalima i povremenim bržim delom, držeći se pre svega rifova iz Candlemass/ Cathedral škole. Solidna produkcija doprinosi ugođaju, a pesme su napisane originalnije i maštovitije nego što je prosek za ovakve bendove. Proveriti!
https://paroxysm777.bandcamp.com/album/faith-swallower
I za kraj da poslušamo heavy metal i krosžanrovske projekte ako ih ima! Dakle, malo prijatnog i prijatno cheesy heavy rocka dobijamo na drugom albumu argentinske postave Ethimos. Hijo de la luz nije sad nešto vrhunski producirana ploča ali je puna iskrene energije i poletnih rifova. Pevačica Romina Briglia ima odličan glas a ostatak ekipe drma solidnu hard rokčinu i mada Ethimos ne idu nikuda gde mi već nismo bili, prijatno je još po koji put obići familijarna mesta teškog roka. Valjano i pošetno.
https://ethimos.bandcamp.com/album/hijo-de-la-luz
Nakon vrlo solidnog prvenca iz 2022. godine, kragujevački heavy/ power metal heroji Oathbringer prave korak dalje novim albumom, Tales of Valor. Kako se prvi album zvao Tales of Glory, ovde je ne samo tematska i tonalna konzistencija očuvana već slutim da će i treći album imati sličan naslov. Ako volite „fantasy“ metal opšteg tipa, Oathbringer isporučuju za sve pare, nudeći epsku, energičnu, dobro napisanu i aranžiranu muziku sa kvalitetnom produkcijom (koja pritom ne pati od beživotne preupeglanosti). Upečatljivi vokali basiste Miloša Stošića i dalje su u prvom planu kao najočiglednija atrakcija, ali bend je na svim frontovima jak, nudeći tvrd ritam, jake rifove, pamtjive melodije i vozeći se u tekstovima od nordijske mitologije do Dine Franka Herberta. Album je primećen na, jelte, kolektivnom zapadu, i sa dobrim razlogom jer su Oathbringer ubedljivi:
https://oathbringer.bandcamp.com/album/tales-of-valor
Dying Victims Productions nas podsećaju na kvalitet mančesterskih Heavy Sentence novim 7“ EP-jem, Warriors of Madness. Ovo su tri slatke, himnične pesme tradicionalnog metala uz koje se nekontrolisano đuska, ruke dižu u vis i promuklo horski peva. Heavy Sentence i dalje naoko beznaporno vaskrsavaju duh NWOBHM zvuka sa početka osamdesetih, onog namenjenog radničkoj klasi i njihovoj deci, i ovaj materijal prosto pršti od pab-energije ili makar energije malog kluba gde se svi znaju iako se nisu nikad upoznali, sve je toplo, znojavo, i optimistično. Ne propustiti:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/warriors-of-madness-7
Nemački izdavač potpuno kida ove nedelje i nudi nam i debi album kanadskih Kontact nazvan Full Contact (da, sa „c“) i, oh, pa nije što su iz Kanade ali Kontact zvuče kao Voivod koji sviraju heavy metal. Dakle, ovo je i blago proggy i dosta svemirski, ali je vrlo old school sa kombinacijom heavy i speed metal elemenata u jednoj epskoj, melodičnoj i zabavnoj formi. Produkcija je takođe dosta old school sa lepom separacijom instrumenata, finim bas-registrom i prštavim bubnjem. Progresivno i superzabavno:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/full-contact
Britanci Final Coil kažu da je njihov prvi album bio poređen sa radovima tako bitnih bendova kao što su Tool i Pink Floyd, pa, evo, slušajte novi album, The World We Inherited i recite da li vi tu čujete Tool ili Pink Floyd? Ne baš, a što je dobro jer imamo valjda dovoljno imitatora i jednih i drugih. Final Coil su svakako pod generalnim uticajem ovih prethodnika, ali njihov post-metal sa malo progresive je dovoljno njihov da ih ne moramo nazivati bilo čijom kopijom. Ima ovde atmosfere, cepačine, sve je onako, ozbiljno, znate već kako post-metalci vole, ali može da se maše kosom. Nije loše, dakle!
https://finalcoilrock.bandcamp.com/album/the-world-we-inherited
Veteranski američki trešeri Destructor su prošle godine imali novi album (a ove obeležavaju 40 godina od osnivanja) a njihov pevač i bubnjar su pre nekoliko godina kreirali i neku vrstu sajd projekta, Vulgar Devils čiji je drugi album, Witches Wheel upravo postao dostupan. Da je vulgarno i đavaosko, jeste, i to se vidi već i po omotu, ali muzika je fina. Ovo je rokerski metal sa thrash disciplinom i kvalitetnom produkcijom, ali i sa puno nestašne, prljave energije. Pričamo o muzici napravljenoj za neobuzdane žurke na kojima bi posetioci trebalo da padaju od pića, droge i da imaju nezaštićen seks dok istovremeno izvikuju himnične refrene ovih energičnih pesasma. Da su kok-rok bendovi osamdesetih formirani desetak godina kasnije i imali više Venoma i Overkilla u svom vokmenu, zvučali bi ovako:
https://vulgardevils1.bandcamp.com/album/witches-wheel-2
https://witchesbrewthrashes.bandcamp.com/album/witches-wheel
Koliko je prelepo to da Saxon imaju novi album? I da je album dobar? Yorkširska metalna mašina je u izvanrednoj formi s obzirom da bend postoji od pre mog rođenja (a ja sam rođen pre više od pola veka) i Hell, Fire and Damnation im je četvrti album za četiri godine. Naravno, dva od tih albuma bile su kolekcije obrada bendova koje su Biff i ekipa voleli, ali Carpe Diem iz 2022. je bio legitimna i odlična ploča a sada i Hell, Fire and Damnation ima čime da se pohvali. Ovo je vrlo prepoznatljivo i vrlo ubedljivo ČIST Saxon od prvog tona, sa samo onoliko modernizovanim zvukom i pesmama koliko je potrebno da se bend ne svede na sopstveni tribjut ekt. Neke pesme su čiste heavy metal himne, kao što je naslovna, ili su NWOBHM juriši (Fire and Steel) mada priznajem da mi je jako lepo legla i There’s Something in Rosewell sa svojom atmosferičnošću iako je u pitanju teško gazeća metal pesma. Posebno je lepo da je druga polovina albuma natrpana pesmama koje zvuče inspirisano i smelo, sa lepim ekstrapolacijama klasičnog Saxon modela. Naravno da se ovde nikada ne odlazi predaleko od poznatog predloška, ali predložak, evo, i u 2024. godini radi vrlo dobro i pesme poput Kubla Khan And The Merchant Of Venice ili Pirates Of The Airwaves zaslužuju svu vašu pažnju i ljubav. Volim Saxon već četrdeset godina a oni nikako da mi daju razlog da in ne volim. To je, jelte, ljubav:
Album nedelje stiže iz Beograda sa prvim izdanjem benda M L E V, nazvanim ...i nema naznaka izlečenja, a koji je novi projekat nekih iskusnih likova. Sa Borisom, basistom i gitaristom ove postave (i starim fanzinskim majstorom) se poznajem i, što se kaže, sarađivali smo u okviru benda Disfigured jedno vreme i imam o njemu samo najlepše i najbolje reči. U M L E V svira i Igor Kuzmanović, bubnjar Chemical Tomb a vokale odrađuje Relja Brajović, dok je crtež na omotu uradio Igor Štanglicki koga možda pamtite iz URGH! Ili po raznim avangardnim muzičkim radovima iz ovog veka (a sa kojim sam takođe svirao u nekoliko postava) i ovaj album je izvrstan komad modernog, progresivnijeg, pa i blago avangardnog grindcorea. Dakle, ovde imate sve što treba: kompjuterski preciznu svirku, strateško korišćenje disonance, veoma ekspresivno pevanje i, a što pogotovo prija ušima, vrlo čistu produkciju. Pesme su napisane odlično i ovaj album zaslužuje da bude zapažen i u svetskim okvirima a za našu scenu se svakako radi o biseru kakav ne smete propustiti (a i plaća se koliko sami date):
https://mlev.bandcamp.com/album/i-nema-naznaka-izle-enja
