Još jedna vrlo jaka nedelja za majku Srbiju sa čak dva ekstremno notabilna izdanja beogradskih bendova, a koja i u nekom internacionalnom okviru bivaju zapažena. Greje to srce u ovim zimskim danima. Idemo:
Prvo blek metal. Ius Ad Bellum iz Nemačke započinju svoj debi EP, The Magic Force Against The World introm od skoro tri minuta orgulja, međutim kad muzika krene zaistinski, ovo je oštar, napadački, melodičan blek metal sa malo te neke „srednjevekovne“ dimenzije, ali sa dosta zaista znojave, kvalitetne svirke i podužim pesmama. Dopada mi se kako bend u melodije ubacuje i malo nestašnih tema, dopada mi se koliko brzo svira kada svira brzo (naslovna pesma je jedan JURIŠ) i mada je produkcija još uvek dosta jeftina, bend apsolutno obećava svojom kreativnošću i idejama. Plaćate koliko hoćete a vredi ove ljude pratiti i dalje:
https://iusadbellum.bandcamp.com/album/the-magic-force-against-the-world
Abhoria iz Los Anđelesa se u svojoj muzici sasvim vidno napaja skandinavskim uticajima, pa je i drugi album, Depths, negde između neumoljivog bombardovanja koje biste čuli na albumima Nordjevel ili Marduk i eksperimentalnije, mrvu avangardnije muzike iz šifonjera, recimo, jednih Enslaved. Amerikanci generalno ne imitiraju Skandinavce tako često ali Abhoria kao i da ima šta da kaže ovom pločom, nudeći istovremeno agresivni ali i atmosferični blek metal kome visoki tempo i volumen ne oduzimaju na dubini i zapravo često podcrtavaju zrela rešenja u rifovima i harmonijama. Naravno, pesme su podugačke i posle izvesnog vremena taj volumen i tempo mogu da odvedu uho putem monotonije, ali uz malo treninga, Depths je ploča koja nudi dosta interesantnog materijala za zahtevnijeg slušaoca:
https://abhoria.bandcamp.com/album/depths
Poljaci Rarog’g nisu MNOGO plodni sa albumima, Homo ad Fundum im je treći za petnaest godina, ali se čuje da su materijal pripremali studiozno i ploča zvuči promišljeno i raznovrsno. Naravno, pričamo o poljskom blek metalu i Rarog’g su udobno unutar poznate matrice melodije, atmosfere, emocije, agresije i visokih tehničkih standarda. No bend ima karakteran album sa pesmama koje će vas stručno provozati između različitih raspoloženja i ambijenata a pritom se ovo prodaje po ceni koju sami odredite. Pobednički:
https://rarogg.bandcamp.com/album/homo-ad-fundum
Kanadski bend (projekat?) Son Of Iron sebukvalno nigde na internetu ne pominje sem na stranici na Bandcamu koja nudi EP The Age Of Rust tako da ne znamo NIŠTA ni o čemu, uključujući da li je ovo stvarna muzika. Ali je dobra. Ovo je dobar, čak i vrlo solidno produciran black-deah metal sa dosta dinamike i melodije u aranžmanima, dobrim rifovima, lepom atmosferom. Želim da verujem da anonimni projekat iz Ontarija na svom prvom izdanju može ovako lepo da zvuči, nemojte mi ubijati snove:
https://son-of-iron.bandcamp.com/album/the-age-of-rust
Poljaci Kalt Vindur sviraj „podkarpatski blek metal“ i, mislim, lepo to zvuči. Treći album, Magna Mater je zrela, energična i melodična ploča snažne atmosfere i mišićave svirke. Tipično za Poljake, ovo ima jednu epsku širinu, nabudženu produkciju, visok nivo sviračkih kvaliteta, ali i melanholične, melodične elemente pored tvrdoće i energičnosti. Veoma ubedljivo i profi, plus ima i dušu:
https://kaltvindur.bandcamp.com/album/magna-mater
Corax B.M. nije blek metal poznatog ovdašnjeg političkog karikaturiste već blek metal kvartet iz Atine. Debi album, Pagana je veoma simpatičan sa naglašenom tom paganskom i okultnom dimenzijom, bez preterivanja sa agresivnošću i sa lepom kombinacijom ženskog i muškog vokala u mračno-sakralnim napevima. Fino:
https://coraxbmthecircle.bandcamp.com/album/pagana
A iz istočne Engleske stižu The Infernal Sea i možda je meni samo popustila pažnja ali njihov četvrti album, Hellfenlic je vrlo slušljiva ploča. Ovo je melodičan blek metal, ali melodičan na jedan zao način a okultno-ritualni elementi muzike stoje u finoj ravnoteži sa epskim a onda i sa brzim, krljačkim. Ceo paket, što se mene tiče:
https://theinfernalsea.bandcamp.com/album/hellfenlic
Meksikanci Luciferian Rites su nekako duševni na svom četvrtom albumu, Oath of Midnight Ashes. Da ne bude zabune, ovo je satanistički blek metal do koske, koji krlja vrlo žestoko i bez mnogo milosti kad krene da krlja, ali Luciferian Rites u sav taj lom mešaju i melanholične, tužne melodije, kojima sviranje preko superbrzog ritma daje simpatičnu urgentnost. Ukusno:
https://luciferianrites.bandcamp.com/album/oath-of-midnight-ashes
Pretpostaviću da je Summoning Ancient Bleakness debi album za španski sastav Dolorosa jer nikada nisam čuo za ove ljude. Niste ni vi, ali ČUĆE SE jer ovde dobijamo leden, oštar blek metal koji mene podseća pre svega na skandinavski zvuk od pre trideset i kusur godina, Mayhem ili Darkthrone, sa jednom totalnom posvećenošću mraku i smrti i pesmama koje ne komplikuju i dobro znaju potreban minimum elemenata da naprave svoju poentu. Jebačina:
https://dolorosabm.bandcamp.com/album/summoning-ancient-bleakness
Pa ni njemalčki Mal Doror nije rđav sa svojim demo snimkom MMXXIII koji je, uprkos imenu, tek sada izašao. Ova dva momka uzimaju taj neko ledeni old school blek metal pa ga mešaju sa malo modernijeg atmobleka i ove tri pesme to lepo podnose:
https://maldororofficial.bandcamp.com/album/mmxxiii
Rhûn je, uh, psihodelični jednočlani blek metal projekat iz Portlanda u Mejnu i nisam očekivao da mi se debi album, Conveyance in Death, ovako dopadne. OK, pomaže što ovo ima dodatog živog bubnjara pa odmah zvuči „stvarnije“ ali ta kombinacija blek metal sirovine i psihodelične atmosfere je ovde postignuta zaista skromnim sredstvima i ima dosta šarma i otmenosti. Ko je to očekivao?
https://rhun-official.bandcamp.com/album/conveyance-in-death
Pređimo na stoner rok, doom metal, sludge metal, psihodeliju i hard rok. Mayeflower su tri lika iz Australije koji sviraju vrlo zdrav hard rok. Debi album, Mayeflower je raspložen, energičan, glasan materijal koji, iako koristi klasične hard rok elemente, ne deluje starinski ili kao pokušaj imitiranja uspelih prethodnika. Umesto toga, Mayeflower zvuče dosta autentično pa iako ne koriste neke nove i nečuvene ideje, imamo utisak da su i do tih starih ideja koje koriste došli sami, nezavisno. Ovo čini album pitkim, svežim i prijatnm za slušanje iako je on zaista „samo“ komad zdravog teškog roka:
https://mayeflowerband.bandcamp.com/album/mayeflower
Cheddar su španska muško-ženska ekipa čiji debi album Psyche nekako zgodno meandrira između čvršćeg roka i atmosferičnijeg post roka, uspevajući da bude i intiman i ekspresivan a da me ne iritira nekakvim razmazanim atmosferama i readymade shoegaze rešenjima. Produkcija je deo toga: ovo je prilično suvo i oslanja se na grupu ljudi koja svira radije nego na efekte, a drugo, tu je odličan vokal pevačice Clare Dorronsoro, dok su treće svakako pesme koje su napisane dovoljno maštovito da čovek bude angažovan tokom slušanja. Vredi da se posluša!
https://cheddarcorp.bandcamp.com/album/psyche
Spillage su čikaši bend koji meša doom metal sa old school hard ’n’ heavy uticajima Uriah Heep, Scorpions i Judas Priest, po njihovom sopstvenom priznanju. Četvrti album, Phase Four svakako nudi melodičan, staromodan ali prijemčiv hard rok i hevi metal sa prijatnim klavijaturama koje se motaju oko klasičnih rifova. Album najviše jebe miks koji nekako uspeva da istakne najlošije detalje i čini da bend zvuči značajno lošije nego što ovaj jeste, sa vokalom istaknutim isuviše u prvi plan koji onda zvuči odglumljeno i isforsirano, bek vokalima sakrivenim u pozadini, čime im je oduzeta funkcija, plastičnim, ružnim zvukom bubnja itd. Ali Spillage imaju zanat i ovo nije loše:
https://spillage.bandcamp.com/album/phase-four
Heh, Fuzz Forward je jako lepo ime za stoner rok bend a ni bend, iz Barselone, nije loš. Parasites im je drugi album i ovo je heavy, sporo, gruverski i sa dovoljnom merom bluza u svom tom teškom cepanju da se bend ipak ne odvoji od baze i padne u dekadenciju. Lepo i prijatno:
https://discosmacarras.bandcamp.com/album/parasites
Slower je projekat koji pesme Slayera svira, pa, sporije, pretvarajući manični thrash metal u melodični, prijemčivi doom metal. Zvuči šašavo, ali ovo je čedo Boba Balcha iz Fu Manchu i nastalo je doslovno kada je učenici pokazivao kako da odsvira Slayerov South of Heaven pa usporio rifove da joj bude jasnije. Sve mu se to dopalo, pa je posle spustio štim i uzeo da se igra sa Kingovim i Hannemanovim kompozicijama i evo nam sada EP-ja isto nazvanog Slower gde imate War Ensemble, Dead Skin Mask, Blood Red, The Antichrist i naravno South of Heaven u vrlo lepim novim verzijama. Pored Boba ovde su članovi Monolord i Lowrider u ritam sekciji a vokale je dala Laura Pleasants iz benda Kylesa i, pa… mislim, odlično je NARAVNO. Slayer i doom metal su izrazito prirodan spoj a iako EP ima samo pet pesama, traje skoro 40 minuta i, evo, garantujem da ćete uživati u ovom novom izdanju nepogrešivog Heavy Psych Sounds Records:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/slower-slower
Greengoat su jedan od onih stoner rok duo projekata u kojima žena svira bubnjeve a muškarac gitaru i peva i album A.I. im je izdao Argonauta Records a što je odmah znak da se obrati pažnja. Naravno da je muzika sirova, smišljeno jednostavna i nabijena primitivnom energijom ali bend, inače iz španjolske, ima sofisticiranosti i u pisanju i u produkciji pesama i ovo se lepo suša:
https://greengoat.bandcamp.com/album/a-i
Urnebesni sardinijski izdavač Electric Valley Records za ovu nedelju i kao svoje prvo izdanje u 2024. godini ima fenomenalni debi album masačusetskih Grave Speaker. Nazvana isto Grave Speaker, ovo je ploča ozbiljnog obožavanja Black Sabbath, sa vrlo živom, dinamičnom svirkom i sirovom a dobrom produkcijom. Bend, naravno, ide par koraka dalje u smeru doom metal ekstravagance i narkotičkih ekscesa pa je ovo ploča koju će voleti i publika Electric Wizard, ali, mislim, ako volite dobar heavy bluzerski rif i spori, hipnotički tempo, nema šta da razmišljate:
https://evrecords.bandcamp.com/album/grave-speaker-grave-speaker
I idemo na thrash metal, speed metal, hardcore, grindcore i death metal. Reign su, pretpostavljam iz Čikaga a njihov debi album, Foul Territory, je disciplinovana thrash metal ploča sa mračnom atmosferom i daškom siledžijskog hardkora u svom zvuku. Nothing wrong with that, mislim, ima to svoj karakter i svirka i produkcija su vrlo solidni a to da bend ume da pesme napravi da budu lepe, male drame je svakako plus:
https://reignchicago.bandcamp.com/album/foul-territory-2
KnifeKnife iz Kolorada sviraju thrash metal koji nekako prirodno zavrće ka melodičnim, malo pank, malo melodeath, a onda malo i metalcore pašnjacima. Iako je debi album, Bloodlines, i besan i politički angažovan, ta melodičnost mu daje fin karakter i izdvaja ga od onog što prave kolege. Dobro producirano, ambiciozno napisano, upečatljivo, pa na momente i keči:
https://knifeknife.bandcamp.com/album/bloodlines
Dočekali smo i novi Bombarder. Tridesetosam godina posle osnivanja, a osam posle prethodnog albuma, legendarni Jugoslovenski, bosanski, pa sada srpski speed metal sastav Bombarder izbacio je svoj osmi album, Sa dna groba. Naravno Neša i drugovi nisu bili neaktivni u poslednje vreme, prethodne smo godine imali EP koji je najavljivao ovaj album, no, kao neko dovoljno mator da se seti da su Bombarder krajem osamdesetih bili svojevrsni fenomen, uspevajući da dobace do „prave“ štampe i donoseći dah ekstremnog metala u tadašnji mejnstrim, ja sam apsolutno raznežen. Aktuelna postava benda kombinuje šefa Nenada Kovačevića sa članovima dodatim nakon prelaska u Srbiju dvedesdetih, kao i sa dva mlađa momka koji sviraju u nekim bitnim aktuelnim bendovima (Quasarborn, Nadimač…) pa je ovo ugodan spoj iskustva i mladosti, ali pre svega kvaliteta. Rezultat je postava koja radi kao sat, sa superdisciplinovanom svirkom punom ukusnih melodičnih heavy/ speed rifova i kvalitetnom ritam sekcijom, sve aranžirano profesionalno, sa mnogo finih, maštovitih momenata a da se ipak ne preteruje sa ukrasima jer Bombarder je uvek i karakterisala jedna neposrednost. Neša i dalje praktično samo izgovarta tekst ali njegov glas i skoro četiri decenije nizvodno ima harizmatični ton i sve se to dobro uklapa uz osveženu, punokrvnu muziku. Bombarder uspevaju da i u 2024. godini budu staromodna ali ne zastarela metal atrakcija koja, u meni barem, izaziva samo pozitivna, ugodna osećanja. Svaka čast.
https://bombarder.bandcamp.com/album/sa-dna-groba
Srbija, rekosmo, i ove nedelje sa vrlo jakom reprezentacijom pa nam je tu i drugi album ženskog thrash metal sastava Jenner iz Beograda. Preseče me malo kada vidim da je basistkinja Anja Mirković rođena 2005. godine jer je meni 2005. godina bila JUČE ali nećemo mojoj starosti dopustiti da nas navede na krivi put, jer Jenner TRESU. Iako bend sebi i dalje pripisuje speed metal elemente, i oni se čuju u harmonskom domenu istina je da je Prove Them Wrong, sedam godina nakon prvog albuma i sa osveženom postavom, jedan vrlo siguran i ugodno „tehnički“ thrash materijal gde tri žene sviraju jebeno ubedljivo, producirane su kako treba i nude pesme sa lepim melodijama i promišljenim aranžmanima. Izuzetno kvalitetno, uverljivo, sa odličnim vokalima šefice Aleksandre Stamenković i obavezno za slušanje i hajpovanje:
https://jennerserbia.bandcamp.com/album/prove-them-wrong
https://fighter-records.bandcamp.com/album/prove-them-wrong
Indonežani Extincted svoju muziku opisuju sasvim lepo: „Slammin metallic hardcore, breakdowns with power as usual.“ Sve to dobijate u dve pesme na EP-ju Divided Purpose / Triumph of The Ratrace sa dve pesme ozbiljnog hardkor gruva i metal rifčina, te dobre, masivne produkcije. Odlično:
https://extincted.bandcamp.com/album/divided-purpose-triumph-of-the-ratrace
World of Malice iz Mičigena su beathdown hardcore, da, ali sa toliko nabasovanim zvukom, toliko zajebanim vokalima i teškim gruvom da je njihov demo, Demo 24, praktično death metal. Dve pesme i intro vrlo jebene muzike. Sedam dolara je visoka cena ali ako volite, vi ćete dati:
https://worldofmalice.bandcamp.com/album/demo-24
Kakvi su inače kućni goregrind projekti, Terminal Secretions je dosta dobar. Drugi EP ovog meksičkog one man banda je kao neki ubrzani Regurgitate sa malo brutal death metal naklona, a što je meni naravno leglo ko budali šamar. Solidna produkcija, zapaljivi rifovi, na pesmama još može da se radi ali ovo obećava. The Second Flood plaćate koliko hoćete a ovog momka držite na radaru. Sad kad nemamo više Hatefilled, dragoceno nam je sve što iole valja:
https://txsx.bandcamp.com/album/the-second-flood-ep
AMBUSH! Records je mali DIY izdavač iz Sijetla posvećen andegraund grindcore/ noisecore itd. muzici a Auditory Assault Vol. 1 je kompilacija bendova koji izvode takvu muziku, za koje nikad niste čuli, ali koji će vam ulepšati dan, a moda i život. Mislim, sve je to krš i lom ali DOBAR krš i lom. A plaćate koliko hoćete. Podržite scenu i budite malo šmeker:
https://ambushrecords.bandcamp.com/album/auditory-assault-vol-1
Njemački deathgrinderi Arroganz se javljaju sa prvim EP-jem posle četiri godine, ali zvuče napaljeno i žejni dokazivanja. Spiritual Outlaws je mesnata, energična a opet melodična ploča sa kombinacijom mošerskog death metal gruva, zakucavanja i malo blek metal tema, a što je sve spakovano u kvalitetnu produkciju. Arroganz uspevaju da budu atmosferični i agresivni u jednakoj meri i ovih pet pesma po ceni koju sami odredite je vrlo solidan dil:
https://arroganz.bandcamp.com/album/spiritual-outlaws
I prošli album sastava Knoll iz Tenesija me je dobrano protresao a novi, As Spoken je KIDANJE. Ovo je „artistički“ grindcore, u kome ima i blek metala i avangarde koliko hoćete, ali koji pre svega razbija nudeći neumoljivu brzinu, paklene rifove, demonske vokale, sve to upleteno u pesme koje nisu obični krateži od po par desetina sekundi već ambicioznije kompozicije. Prva na albumu, recimo, traje preko pet minuta i to je ozbiljan rad i za njih kao muzičare i za vas kao slušaoca. Jedanaest hermetičnih pesama stiglih pravo iz pakla, samo za sladokusce:
https://knollgrind.bandcamp.com/album/as-spoken
Demonfuck su sa Floride i sviraju, pa, recimo blago blackened deathcore i meni je album Necronomicum sa svojom perverznom, nestašnom demonskom tematikom i konstantnim polivanjem blastbitovima zapravo bio vrlo simpatičan. Demonfuck imaju sve juvenilne tematske opsesije koje očekujete od tinejdž slem benda koji posle škole sedi u garaži, duva i smišlja naslove pesma (ovde dobijamo stvari poput Pussy on a Chainsaw, ili Anal Del Rey, ili I Roofied Myself) i stilsku doslednost koja ume da pređe i u malo monotonije jer pesme uglavnom ponavljaju iste fore, ali istovremeno, bend je simpatično zao, ne filozofira mnogo i arsenal koji koristi, koristi sa sigurnošću. Slatko!
https://demonfuck.bandcamp.com/album/necronomicum
Još deathcorea? Ima! Sacricide su iz Vašington DiSija i njihov prvi album Nearer the Flame je lepa mešavina deathcore gruva, death metala i progresivnijeg metala. Sve je to pitko, energično i mada neke pesme naravno odu predaleko u meoidčnom metalcore smeru za mene, a druge su suviše srednjetempaške za moje potrebe, Sacricide imaju s čim da izađu u čaršiju i nisu se izbrukali:
https://sacricideofficial.bandcamp.com/album/nearer-the-flame
U do sada neprecendiranom triptihu deathcore izdanja nudimo vam i Elysian Tyrant iz Španjolske, jednočlani, kućni projekat, čiji mi je demo/ EP Pseudodecoherence bio baš simpatičan. Ovo su četiri pesme surove agresije i maničnih vokala, isto onoliko grindcore koliko i deathcore, sa produkcijom koja jeste „plastična“ ali joj to nekako i dobro pristaje. Autor je svakako sklon disonantnim rifovima tipičnim za ovu muziku ali mu izleti i po koji odličan death metal pasaž i, s obzirom koliko je sve to na gomili brzo, agresivno i brutalno, ja sam vrlo zadovoljan a vi plaćate koliko želite:
https://elysiantyrant.bandcamp.com/album/pseudodecoherence
A onda spektakl, to jest Lockslip iz Los Anđelesa čiji istoimeni EP ima četiri pesme LUDILA. OK, disonantnog, haotičnog hardkora koji je negde na sredini između maničnog noise rocka, spastičnog mathcorea i vašeg najgoreg košmara. Savršeno napisano, herojski odsvirano pa još sjajno producirano (slušajte tu bas gitaru!), ovo se pritom prodaje po ceni koju sami odredite. Neki ljudi su predobri za ovaj svet, a Lockslip su i generalno PREDOBRI:
https://lockslip.bandcamp.com/album/lockslip
Enforcement Droid su death metal bend iz Nju Džersija inspirisan Robokapom, konkretno robotom ED209 koji je dao i ime prvom EP-ju. I ovo je zapravo vrlo solidno, nudeći pristojno produciran, vrlo gruverski, vrlo tečan death metal uz koji se može lepo provesti vreme, bez nekakvih velikih iskakanja iz formata ali i bez smaranja. Četiri lepe, čvrste pesme dobrog death metal gruva, odsvirane od strane pravih muzičara sa jasno demonstriranim entuzijazmom, ništa vam više ne treba da budete srećni:
https://enforcementdroid.bandcamp.com/album/ed209
OK, to je bio death metal baziran na Robokapu, ali ako ne možete da odete mirno u krevet ako niste prelsušali bar jedno death metal izdanje inspirisano igrom Control finskog studija Remedy, IMATE SREĆE. The Oldest House iz Madrida kolju sasvim solidan death-doom metal na EP-ju A Worm Through Time, njihovom prvom, rekao bih, i ono što možda nemaju u skupoj produkciji i nekakvoj kompleksnosti, nadoknađuju energijom i finim gruvom. Ima tu i malo horova i ambijentalnih nežnosti za osetljivilje dušice ali većina materijala, je, naravno, TEŠKI metal
https://theoldesthouse.bandcamp.com/album/a-worm-through-time
Debi album death metalaca Dissected iz Ohaja, Golden Hues of Decay možete da kupite po ceni koju sami odredite a što je vrlo fer jer je ovo sasvim solidna ploča. Dissected su negde između slamming death metala i jako metaliziranog hardkora, pa je i njihov izraz agresivan, ali dosta okrenut mošerskom gruvu. Ovo je pristojno producirano i mada ne puca od originalnosti, zabode po koji memorabilan rif i zvuči iskreno, energično, ljudski:
https://dissected1.bandcamp.com/album/golden-hues-of-decay
Necromaniac su iz Londona i njihova kombinacija death metala, black metala pa i malo thrash elemenata je nekako… andergraund. Promo MMXXIV je sledstveno tome jedan sirov, vrlo šarmantan materijal gde u tri pesme bend vaskrsava duh kasnih osamdesetih i ranih devedesetih, uspevajući da zvuči istovremeno i zlo i sasvim umiljato. Bend čak ni ne prodaje ovaj demo, što me hrabri da je u pitanju samo najava albuma kojim će Necromaniac sebe konačno da nametnu kao mesije kakve su nam potrebne na našem putu ka paklu. Sjajno!
https://necromaniac.bandcamp.com/album/promo-mmxxiv
Argentinski slem sastav Spontaneous Combustion sva svoja izdanja nekako elegantno u naslovu poveže sa vatrom, pa tako i najnoviji EP, Incineration. A i muzika je elegantna, sa tri pesme kvalitetnog, dobro produciranog slamming death metala za ljude koji ne padaju na baš najdetinjastije fore, ali ih loži dobar mošerski gruv i fini rifovi. Odlično:
https://spontaneouscombustion1.bandcamp.com/album/incineration
A Boltcutter su iz Oregona, i njihov prvi EP The Slamz: Chronicles, Vol. 1 već i imenom izaziva asocijacije na gansgterskiju stranu ove muzike, pa i kad čujete hip-hop intro nećete biti mnogo iznenađeni. Boltcutter svakako sviraju slamming death metal, ali on ima dosta elemenata beatdown hardcorea i gangsterskog senzibiliteta, sa sve semplovima i repovanjem ubačenim između dubokih death vokala i pig squeelova, no, ovo je u svakom pogledu prijatan materijal, lepo produciran i sa pošteno postavljenim gruvom:
https://boltcutterslam.bandcamp.com/album/the-slamz-chronicles-vol-1
Norvežani Blood Red Throne su prošle godine proslavili četvrt veka postojanja a onda evo odmah izbacili i jedanaesti album, Nonagon. Njihov zvuk se već zna, dakle, ovo je disciplinovan, srednjetempaški death metal sa dobrim rifovima, dobrim gruvom, dobrim, čvrstim ritmom i klasičnim neolitskim vokalima. Bend svakako osvežava poznate matrice sa puno finih ukrasa i zanimljivih ideja i ovo je album pitkog, lepog death metala za stariju publiku koja još može da baci hedbeng:
https://soulsellerrecords.bandcamp.com/album/nonagon
Kanađani Dissimulator sviraju, hajde da kažemo death-thrash ali pošto im je debi album izdao ugledni 20 Buck Spin, znate da to ne može da bude baš običan deaththrash metal. I nije, ovo je, onako, nervozno, rastrzano i sklono razvaljivanju forme kroz kompleksne ritmičke i harmonske vratolomije, ali Lower Form Resistance je ploča na kojoj je vučna sila uličnog thrash metala uvek prisutna i ovo mu daje jednu neodoljivu neposrednost. Plus ta lepa produkcija!
https://20buckspin.bandcamp.com/album/lower-form-resistance
Pohvalili smo prošle godine debi album portlandskih Dripping Decay a sada je ekipa izbacila i odličan EP pod naslovom Ripping Remains. Ovo ima i malo spooky atmosfere i nije baš samo zakucavanje sve vreme, ali i kada zakucavaju, Dripping Decay su na tragu starih majstora poput Repulsion i Terrorizer i ne zvuče monotono i mašinski. Pet originalnih pesama, plus obrada detroitskih Halloween za kraj – užitak!
https://drippingdecay.bandcamp.com/album/ripping-remains
I njemački Drowned zvuče prijatno old school na svom drugom albumu, Procul His. A koji dolazi deset godina nakon prvog albuma, a koji je bend izbacio posle više od dvadeset godina rada. Dakle, Drowned nisu mnogo plodni ali zato valjda Procul His zvuči sveže, sa pesmama koje nisu industrijski pravljene nego imaju divljačku ekspresivnost i jednu finu andergraund autentičnost. I lepa old school produkcija pride!
https://drowned.bandcamp.com/album/procul-his
Dvojica članova gotenburških Carnal Savagery su svirala u Desolation i Cromlech a zajedno i u Divine Souls pa su i u ovaj bend doneli jak pedigre. No, onda su sagradili i pedigre za ovaj bend jer je Into the Abysmal Void već peti album ovog projekta za, evo, pet godina i ako volite gotenburški stil švedskog death metala, ovo je TO samo odvrnuto na jedanaest. Superteška produkcija, kombinovanje abrazivnih rifova sa krvočnim solažama ali pre svega onaj klasični švedski mrtvački gruv, Carnal Savagery sve to isporučuju bez pardona i nude jedanaest pesama horora i buke:
https://carnalsavagery.bandcamp.com/album/into-the-abysmal-void
Britanci Cognizance sa svojim trećim albumom, Phantazein, našli su se negde na razmeđi tehničkog death metala, deathcorea i progresivnijeg, melodičnijeg death metal zvuka. Nije sad ovo neka superkomplikovana muzika, naprotiv, dosta je pitka i bendu su i melodija i gruv dragi koliko i „tehnika“. Sasvim fino:
https://cognizance.bandcamp.com/album/phantazein
Za ljubitelje apsurdno brzog i brutalnog a opet suludo melodičnog i razmetljivo virtuoznog tech-death zvuka, Francuzi Exocrine imaju šesti album, Legend. I, mislim, ovo je preterano u svakom smislu, arpeđo je ovde osnovna jedinica mere bubnjevi, su neverovatno brzi na momente a produkcija prenapregnuto komprimovana do besmisla, sa aranžmanima koji teraju vaše uši da se sapletu i mole vas da vratite pesmu bar deset sekundi unazad. E, sad, ko to ne voli, neće voleti. Ko voli, pa, Exocrine su pokidali:
https://exocrine.bandcamp.com/album/legend
Smara vas sav taj ulickani, dobro producirani death metal i priželjkujete nešto što zvuči kao da je ispalo iz utrobe kita A JOŠ UVEK MRDA? Dopustite mi da vam preporučim Purulency iz tenesija. Njihov demo, Transcendent Unveiling of Dimensions je baš onaj kavernozni, dementni old school death metal koji vam treba. Sve je ovde mučno, hermetično i teško ko tuč a opet sirovo i vitalno. Caligari Records ZNAJU:
https://caligarirecords.bandcamp.com/album/transcendent-unveiling-of-dimensions
Poljaci Kult Mogił ispoučuju standardno kvalitetan metal, u njihovom slučaju u formi death metala koji je samo malčice oplemenjen nekakvim, recimo blek/ post-blek idejama. Bend iza sebe ima dva albuma a novi EP, Fenêtres de l’enfer je izvrsna kombinacija koljačkog, agresivnog death metala i malo atmosferičnijih gitarskih pasaža u pet stručno napisanih pesama. Sjajno odsvirano, dobro producirano, ovo je zrelo i zaista izvrsno na svim nivoima. Jake preporuke:
https://k-m-b.bandcamp.com/album/fen-tres-de-lenfer
Evo nas u poslednoj sekciji sa heavy metalom i krosžanrovskim (pa, nadam se uvek, i krosdreserskim) izdanjima. Debi album brazislkih Lucifer Priest, Unexpected Presence je, pa… simpatičan. Ovo je heavy metal sa jednim narodnim, kafanskim šmekom i mada se ovde ne da čuti mnogo neke originalnih ideja, bend ono što je napisao izvodi sa puno srca i entuzijazma. I radi to posao, ovo ume da bude onako, poletno, melodično, zarazno, i pošto je producirano okej, pitko je i lepo se sluša:
Byron je šarmantni finski heavy/ doom metal bend sa dvoje pevača i klavijaturama i zdravim hardrokerskim temeljima. Drugi album, Chapter II: The Lotus Covenant, pokazuje kako bubnjar i šef benda, Johannes Lahti vidi dalju evoluciju zvuka, sa vrlo prijatnim, epskim temama ali sa jednom disciplinovanom izvedbom i dobrim gruvom. Byron se ne gubi previše u širinama i mada ovde ima i lepa količina virtuozne svirke i epskih, blago folk melodija, na delu je pre svega kvalitetan, čvrst hevi metal kome vokali Johanne Eteläkari daju dobru oštricu:
https://byronfinland.bandcamp.com/album/chapter-ii-the-lotus-covenant
Ralej u Severnoj Karolini je autentični rasadnik dobrih metal bendova. Najnoviji primer su Mega Colossus čiji je četvrti album, Showdown jedna vesela, melodična rekonstrukcija ironmaidenovštine na američki način. Mislim, ovo je melodično, čak i popi, ali su pesme dugačke po šest i sedam minuta i svira se dosta, sa puno razmišljanja o razradi tema i dinamizovanju aranžmana i album je jako pitak, moderno i lepo produciran. I, da dodam, čini mi se da, uprkos tome što je ovo čist heavy metal, možete da ga puštate i civilima i da neće biti mnogo problema jer su gitare umiljate a vokali čisti i prijatni, pa ga svakako testirajte na najbližoj rodbini i prijateljima:
https://colossusmetal.bandcamp.com/album/showdown
Enchanted Steel je ljupko ime za ljupki jednočlani projekat iz Poljske. „Arion Galadriel is an elf.“, kaže autor za sebe, pa vi vidite koliko vam se dopada ovaj nežni, optimistični, epski ali intimni power metal sa jasnim tolkinovskim uticajima i nenametljivo virtuoznom svirkom. Nostalgično i simpatično, ovaj projekat sa EP-jem Astral Kingdom u tri pesme ponudi dosta razloga da ga držite na radaru:
https://enchantedsteel.bandcamp.com/album/astral-kingdom
Death Spa su iz Sijetla a na EP-ju Cracked Eggs, prvom snimljenom u formi pravog benda imamo dve pesme odličnog bučnog, abrazivnog ali zaraznog noise rocka izmešanog sa hardcore punkom. Ne filozofira se tu mnogo, sve je disonantno, bolesno i iskrivljeno na sve strane, ali gruvi i zarazno i meni je dovoljno da bend stavim na radar iz sve snage. Death Spa ovo naplaćuju samo dolar ali ako ste baš CHEAP, imate isto da kupite i od Forbidden Placea po ceni koju sami odredite:
https://death-spa.bandcamp.com/album/cracked-eggs
https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/death-spa-cracked-eggs-b-w-body-horror
I Eye Flys iz Filadelfije su u osnovi noise rock sastav, onako, bučni su i rastrzani, ali drugi album, isto Eye Flys ima i malo sludge metal težine. No, Eye Flys fino kombinuju teški, mučni metal gruv i maštovite noise rock gitare, pa kad na to dođe grub, ekspresivan vokal, bude to odlično. Mislim, mučno, ali prelijepo.
https://eyeflys.bandcamp.com/album/eye-flys-2
Brazilci Sangue de Bode su baš nezgodni za klasifikaciju jer svciraju ekstremni metal koji ima elemente death i thrash metala, pa i blek metala na momente ali onda dodatno i kompozitorski i aranžerski i studijski eksperimentišu sa formom pa im je treći album, Eu Sou a Derrota, skoro nemoguć za opisivanje a kamoli za pakovanje u fioku. Ali je DOBAR. Ovde ne znate šta će se sledeće desiti, ali Sangue de Bode pesme pišu odgovorno a sviraju JUNAČKI pa čak i dosta jeftina produkcija ne smeta i samo doprinosi autentičnosti. Obavezno poslušati:
https://sanguedebode.bandcamp.com/album/eu-sou-a-derrota
Španski sastav Mägo de Oz postoji od kraja osamdesetih a Alicia en el Metalverso im je sedamnaesti album, pa ako niste čuli za njih to je, naravno, jer pevaju na Španskom i većina anglofonih medija ih ignoriše. Enivej, ovo je vrlo sladak heavy metal sa folk elementima, ali propisno rokerski i krljački odsviran tako da melodične teme na violini pređu u krvoločne gitarske solaže i vice versa. Pritom, stvari su ovde vrlo ambiciozno aranžirane i ako ste maštali o bendu koji bi po zvuku, ambiciji i idejama bio između Sigh i Iron Maiden, mislim da smo vam našli udavaču:
Vipassi možda nisu baš moja šolja čaja (mada, mislim, taj omot na kome mlade nage devojke plešu oko vatre, ko ne bi poželeo da popije TAJ čaj?) ali ovaj australijsko-francusko-britanski bend svakako na sebe skreće pažnju svojim ambicioznim instrumentalnim metalom. Novi album, Lightless je kao da ste izmešali tehniki death metal i jazz rock, sa sve blastbitovima, ćelavim basom i gitarskim temama kompletno sviranim u flažoletima. Naravno da ovde poliritmija hara i sve je veoma kompleksno, ali bend ima vrlo dobar miks i maštovitost u čijoj je službi i visoka tehnička ekspertiza. Što znači, uh, da Vipassi možda i JESU moja šolja čaja, bez obzira na nagost i biološki pol osoba na omotu:
https://vipassi.bandcamp.com/album/lightless
Za drezdenski Cosmic Void na Metal Archivesu stoji da svraju post-blek metal i možda je to samo put koji su stigli do muzike na svom debi albumu, Subterranean Rivers. No, muzika je ovde mnogo više post-sve, sa kombinacijom atmosferičnosti koja bi odgovarala i psihodeličnom roku, doom metal rifova, blek metal melodija, pa onda i malo naklona ka jazzu. Cosmic Void svakako ne pokušavaju da se zatvore u jedan obor a njihovo eksperimentisanje je smelo i zanimljivo ako već ne daje uvek i stalno isključivo izvrsne rezultate:
https://cosmicvoidmusic.bandcamp.com/album/subterranean-rivers
Ne znam ni u koji bi podžarn bendovi Lotus Thief i Forlesen spadali ali ova kalifornijska ekipa (bendovi dele nekoliko članova, da bude jasno) na split albumu Lotus Thief – Forlesen nudi dva pogleda (u dve dugačke pesme) na spoj, recimo, blek metala, doom metala, post rocka, pa možda malo i folka. Sve je primereno dramatično i atmosferično i, pa, dobro je. Ovo je izdao I, Voidhanger i tačno se uklapa u njihovu viziju. Da Swans sviraju blek metal, možda bi zvučali ovako:
https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/lotus-thief-forlesen
Njujorški Guhts su u nekom sličnom muzičkom domenu sa izraženom post-metal (oni kažu i metalgaze) dimenzijom. Dovoljno je reći da bend kao svoje uzore navodi Velvet Underground i Sonic Youth a da je muzika na albumu Regeneration ipak uverljivo metal i steći ćete pravu sliku. Guhts su atmosferični, pa i melanholični, sa ubedljivm ženskim vokalima i pesmama koije se nikud ne žure i zbog toga prijaju:
https://guhts.bandcamp.com/album/regeneration
Čileanci Hellman spajaju hard rok i death metal za osobenu death ’n’ roll kombinaciju na debi albumu Born, Suffering, Death. Nije to onako zezatorski kako sam ja mislio i bend se BAŠ trudi oko svirke, ima dobru produkciju a pesme zvuče zrelo, promišljeno i kvalitetno. Eto!
Gore smo imali Lucifer Priest a sada imamo i samog Lucifera. SAMO NEK JE VESELO. Nemačko-švedski heavy metal-doom metal kombo u kome svira Nicke Anderson iz Entombed, a njegova žena, Johanna Platow Andersson peva, se vraća sa petim albumom, Lucifer V i ovo je SJAJNO. Mislim, doom težina i masivan zvuk, fine, sabatovski atmosferične pesme ali onda i puno propisnog feelgood glam rock, hard rock i heavy metal štofa, sve se to uklapa kao čokolada i Smoki. Gospođa Andersson i dalje peva za desetku a pesme sa sve dairama i radio-friendly refrenima i dalje imaju propisan doom metal koeficijent mase. Odlično:
https://luciferofficial.bandcamp.com/album/lucifer-v
Danski progresivci Manticora su jaki na novom albumu, Mycelium. Bend, nominalno klasifikovan kao progresivni power metal ovde zapravo šeta kroz čitav spektar žanrova, bez problema spajajući power metal melodičnost, heavy metal nestašluke, proggy komplikacije i death metal zakucavanja. Jako atraktivno sa sviračke strane ali i impresivno napisano da se pesme formiraju kao posebni entiteti a ne samo kao gomile ideja. Jebeno:
https://targetgroup.bandcamp.com/album/mycelium
Swedish Metal je split album bendova Midnatt i Overture i mada je ovo zapravo reizdanje demo snimaka koje smo već čuli jer su se njima ova dva benda predstavila svetu pre dve godine, vredi skrenuti pažnju na njega. Jer oba benda su sirov, autentični garažni heavy metal i donose čoveku mnogo sreće. Nadam se uskoro novim radovima:
https://jawbreakerrecords.bandcamp.com/album/swedish-metal
Satyasena iz Los Anđelesa sebe opisuju kao psihodelični metal bend, ali album Satyasena ima barem isto toliko progresive koliko i psihodelije u sebi. Nešto kao kad bi se Devin Townsend nagutao pečuraka pa uleteo u studio? Tako nekako. Sad, naravno, nije mi sve što ovi ljudi rade podjednako uspešno ali Satyasena su kreativni i nemaju problem da isprobaju mnogo različitih ideja i pristupa i NEŠTO od toga je ODLIČNO.
https://satyasena.bandcamp.com/album/satyasena-2
Command su iz Švedske a Resver im je debi album i ovo je ekstremno prijatan heavy metal/ hard rock sa okultnom notom. Znate već, zvuk je prirodan, produkcija dosta suva, a pesme imaju puno atmosfere. Resver ume da bude i žestoka, brza ploča sa naklonima speed metalu (slušajte Twisted Mind) ali bend je ugodan šta god da radi i nudi veoma lep program ozbiljnog, zrelog, old school metala. Skoro da sam šokiran da ovo nije izdao Dying Victims jer su Command TAČNO njihov fazon. No, švedski Jawbreaker ovim izdanjem podseća da nije naivna firma (već u katalogu ima Acid Blade i Black Denim Rage, recimo) i da je valja pomno pratiti:
https://jawbreakerrecords.bandcamp.com/album/resver-2
A jebem mu, Wizard Death iz Indijane su podsećanje da, uprkos svom mračnom imaginarijumu i depresivnim konceptima, metal treba da bude i muzika RADOSTI. Ovo je duo oca i sina gde klinac (i to baš omalen klinac) peva (vrišti, peva, zabavlja se) a ćale pravi muziku i sve svira, i prvi EP, I Am the Night je, uprkos kućnom štimungu nekako neposredan, iskren i prelep:
https://wizarddeath333.bandcamp.com/album/i-am-the-night
Acerus su čikaški bend sastavljen od samih Latinoamerikanaca, što je vrlo slatko. A sladak je i njihov četvrti album, The Caliginous Serenade čiji heavy metal ima jednu fantazijsku, pomalo i snoliku dimenziju a da se opet ne izgubi sasvim u nekakvim vilovnjačkim sanjarijama. Hoću reći, ima ovde propisnog rif-rada i poštenih solaža, a bend ume da se oznoji dok svira i muzika ima i blagi progresivni naklon. Vredi čuti:
https://luxinframundisproductions.bandcamp.com/album/the-caliginous-serenade-2
Show N Tell iz Arizone sviraju heavy/ speed metal kao da je 1982. godina a oni su upravo izbačeni iz bara u kome glam metalci i matori pankeri zajedno šmrču kokain i jedni drugima drkaju kurac plačući. Hoću reći The Ritual Has Begun je jedna lepa, autentična ploča i vrlo uspešan debi album. Show ‘N’ Tell su zaista kao da ste se vratili u slavne momente osamdesetih godina kada su bendovi poput Riot i rane Metalike uzimali pelcer od NWOBHM sabraće sa druge strane okeana, ubrzavali muziku i ekstremno se zabavljali to radeći. Čista, nepatvorena heavy metal proslava:
Za statistički neverovatan ali ipak tehnički moguć slučaj da vam se Show N Tell ne dopada jer je previše agresivan, španski Savaged bi sa svojim debi albumom, Night Stealer trebalo da su prava temperatura za vaš razmaženi ukus. I ovaj bend rekonstruiše najbolji zvuk metala osamdesetih, ali u njihovoj heavy/ speed kombinaciji ima taman tolkiko sleaze melodije da vam se srce malo otopi a i produkcija je prostornija, za nijansu dinamičnija. Bend je, da se ne lažemo, FENOMENALAN, sa pesmama koje su ozbiljni hitovi a kada im vidite frizure USRAĆETE SE.
https://savaged.bandcamp.com/album/night-stealer-pre-order
Album nedelje? Ovo je praktično atentat! Mislim, KOLIKO su jebeni Vitriol iz Portlanda (kao i nekih 96% portlandskih bendova sa bilo koje scene koje ćete ikad čuti)? Drugi album ovog death metal sastava iz Oregona, Suffer & Become je evolucija njihovog zvuka koji bi se MOGAO uporediti sa Cattle Decapitation (sa kojima su radili turneje i dele producenta, Davea Otera) ali nije njegova imitacija. Vitriol ako ništa drugo zvuče LUĐE i agresivnije nego CattleDecap u svojim poslednjim inkarnacijama, nudeći ekstremno brz, abrazivan, ali i esktremno tehnički death metal koji opet ne deluje kao naštrebana matematičarska svirka nego, znate već, muzika iz samog pakla. Naporno je to i za uho sa jako naprženim miksom i masterom, ali i za ostale intelektualne i druge organe jer treba isprocesovati sav taj zvuk, no Vitriol u svom ludilu definitivno imaju metod i album, kad mu se prepustie, otvara svioje dubine i razotkriva se kao je jedna disciplinovana pa onda i jebeno fascinantna predstava brutalnosti koju ne smete propustiti:
https://centurymedia.bandcamp.com/album/suffer-become
