Sledeći obećanje dato samom sebi da ću čitati više stripova koji će me oraspoložiti, zabaviti i učiniti da se osećam bolje u tmurnim zimskim danima, posegao sam bez mnogo stida za najnovijom Fantagraphicsovom kolekcijom u Disney Masters serijalu, Walt Disney’s Uncle Scrooge: Operation Galleon Grab: Disney Masters Vol. 22. Ovo poveliko ime nam govori mnogo toga: da je ovo već dvadesetdrugi tom u serijalu koji slavi legat različitih autora što su ostavili značajan trag u istoriji stripova rađenih po propertijima firme Walt Disney, da ćemo tu čitati neke stripove u kojima se pojavljuje stric Baja, kao i da će se u barem jednom od njih raditi o potrazi za nekakvom galijom koja, nije teško napraviti pretpostavku, krije nekakvo starinsko blago. Ono što ne možemo da pretpostavimo je koji je „Disney Master“ zastupljen u ovim stripovima, pa da odmah kažemo i to: u pitanju je legendarni italijanski crtač Giorgio Cavazzano.
Ovaj dvadesetdrugi tom izašao je prošlog leta i predstavlja rad slavnog ilustratora kroz nekoliko dužih priča o porodici Patak, ali i jednu u kojoj je glavni junak Super Šilja. Iako je Cavazzano poznat i po tome što je kreirao nekoliko novih likova u Disney univerzumu, odnosno onoj njegovoj verziji koja se objavljivala u italijanskim magazinima, priče u ovoj kolekciji se bave gotovo isključivo već etabliranim likovima koje je i američka publika poznavala. Naravno, mi ovde smo bili u prednosti tokom šezdesetih i pogotovo sedamdesetih i osamdesetih, sa pristupom izboru i američkih i italijanskih autora, mada ne mogu da kažem da sam i jedan od stripova u ovoj kolekciji prethodno čitao na našem jeziku. Jedini koji mi MOŽDA deluje poznato je Here Today, Gone Apollo, pomenuti kratki strip o Super Šilji koji nema potpisanog scenaristu pa je pretpostavka da je Cavazzano ovo, pored ilustrovanja i pisao, ali može biti i da je to zato što su maltene svi stripovi o Super Šilji imali skoro identične zaplete i vrlo malo rada sa karakterima ili zanimljivih preokreta, namenjeni ionako popunjavanju prostora između dužih i ambicioznijih priča. U ovom slučaju, Cavazzanov crtež je spakovan u veliki broj malih panela kako bi se više priče utrpalo na manjem broju tabli, a oštar, kvalitetan tuš Sandra Zemolina daje svemu jedan fin, energičan kvalitet iako sama priča, reći ću, nije naročito memorabilna.
No, Cavazzanovi crtački kvaliteti su ovde predstavljeni u punoj meri uz tu demonstraciju da je u stanju da uradi i po petnaest panela po jednoj tabli i da svaki bude savršen. To je strip iz srednje njegove faze (barem u odnosu na ostale u ovoj kolekciji), objavljen 1982. godine i na delu se svakako vidi ruka sazrelog majstora koji je u to vreme imao već 35 godina i dvadeset godina iskustva rada u industriji.
Da, dobro ste pročitali, Giorgio Cavazzano, rođen u veneciji 1947. godine je već sa petnaest godina imao ludu sreću ne samo da mu se ponudi profesionalni rad za ugledni italijanski magazin Topolino,* koji je bio i ostao glavna platforma za stripove unutar Walt Disney univerzuma u ovoj zemlji,** već i da to bude u formi tuširanja za Romana Scarpu, verovatno najvažnijeg a svakako najpoznatijeg italijanskog crtača Disneyjevih stripova.
*a što je ime za Mikija Mausa u Italiji, za slučaj da neko ne zna
**sa do danas naređanih više od tri i po hiljade brojeva
Cavazzano je, šegrtujući za velikog majstora – jednog od prvih evropskih autora ovih stripova koji je bio objavljivan i u SAD – brzo učio tajne posla pa je od prve tuširane Scarpine priče 1962. godine, za pola decenije stigao i do svog prvog samostalno nacrtanog stripa za Topolino, 1967. godine, a tek mu je bilo dvadeset. Od te tačke na dalje Cavazzano je išao samo uzlaznom putanjom, radeći mnogo stripova, kreirajući nove likove koji su bili popularni među čitaocima i pojavljivali se mnogo puta. Krajem sedamdesetih i osamdesetih počeo je da radi i za druge izdavače i radio i stripove u realističnom stilu, ali, kako i naglašava pogovor ove kolekcije, Cavazzano ionako nije bio tipičan crtač Disneyjevih stripova. Sa uzorima koje je imao prevashodno među franko-belgijskim crtačima Cavazzano se izdvajao od kolega što su svoj stil temeljili pre svega na legatu Carla Barksa, proučavajući Uderzove i Franquinove radove na Asteriksu i Spiruu i prilagođavajući svoj senzibilitet diznijevskom pripovedanju i vizuelnoj komediji. Od sedamdesetih godina, računa se da je Cavazzano bio u „tehno“ fazi, opsednut crtanjem detaljne mašinerije postavljene u slepstik okruženje, a rad na mnogo detektivskih stripova izvan Disney okruženja je konačno doveo i do njegovih kasnijih radova gde je crtao Mikija Mausa, mada to u ovoj kolekciji, naravno, nećemo videti i ostaje nada da će Fantagraphics u neko dogledno vreme da spremi još jedan tom sa izborom tih stripova.
U ovom veku je Cavazzano radio i Mikija i Paju, kreirajući i za skandinavske i francuske izdavače i, sa punih sedamdesetšest godina, u dobrom je zdravlju i rado i dalje crta pa se nadamo da ćemo videti još njegovih stripova u budućnosti. No, do tada, da pogledamo šta ima u ovoj kolekciji.
Strip koji je otvara je, naravno, i naslovna avantura. Operation Galleon Grab je iz 1973. godine, a scenarista je bio Osvaldo Pavese. U pitanju je, zaista, potraga za blagom ispod morske površine, a na koje ukazuje slučajno nađena stara mapa. U dobroj barksovskoj tradiciji, strip počinje bez mnogo vatrometa, pre svega se orijentišući na „domaće“ okruženje u kome Paja i sestrići mu spremaju rođendansko slavlje za starog rođaka, kupujući mu jeftin poklon od uličnog prodavca, samo da bi ih taj poklon na kraju odveo na neverovatu avanturu na drugi kraj sveta. No, Paveseov skript je moderniji i nije puki pastiš avanturističkih filmova iz četrdesetih, pa se potraga za blagom zapravo dešava u okolini luksuznog turističkog odmarališta na Bahamima gde Bajin tvrdičluk i snalažljivost sestrića dolaze u fin komični ali i trilerski kontast, pogotovo kada se otkrije da isto blago traži Bajin rival Rockeduck (kod nas u ono vreme prevođen kao Varalić, a povremeno i Paralić), ali i da iza svega stoji banda braće Buldoga. Ljubitelji Raje, Gaje i Vlaje će uživati u vrlo trilerskoj drugoj polovini ove priče sa simpatičnim humorističim hepiendom u kome Paja i njegovi klinci dobijaju makar zasluženi odmor ako već ne veliku zaradu.
Dok je Operation Galleon Grab nacrtan vrlo dobro, Cavazzano je u njemu imao tek 21. godinu i tek će naredni strip, The Snacking Sleuths iz 1977, urađen duboko unutar njegove tehno faze, pokazati osobenosti njegovog stila. Ovo je prevashodno socijalna satira (scenarista Giorgio Pezzin) izmešana sa urnebesnim slepstikom u kome Paja i njegov rođak Fethry (povremeno kod nas prevođen kao Caja, ali ne Cakani Caja – mada se i Cakani Caja do kraja pojavljuje) rade za Strica Baju na pronalaženju hiljadu kutija slatkiša koje su već otišle u distribuciju iz Bajine fabrike, a neke su već i prodate mušterijama. Zaplet je standardno bizaran: kao poseban vid promocije, Bajina fabrička linija je dizajnirana da u jednu od sto hiljada kutija među slatkiše ubaci jedan sečeni dijamant, a što među Patkovgrađanima izaziva pravu pomamu za njegovim slatkišima. Međutim, greška u programiranju ubacuje 99 dijamanata u jednu od kutija i Paja i Fethry moraju kako znaju i umeju, ali svakako bez obaveštavanja javnosti, kako bi se izbegla zlatna groznica, da lociraju tu kutiju među hiljadu prodatih i vrate dijamante Baji.
Strip je, naravno, urnebesno smešan, i u domenu scenarija koji se lako ali nemilosrdno sprda sa marketingom i ljudskom lakomošću (koje ni Paja i Fehtry nisu lišeni, naravno), ali i u domenu crteža koji je dinamičan, energičan i pun fenomenalnih set pisova.
Brother from Another Earth iz 1995. godine je napisao Rudy Salvagnini i ovo je zapravo iznenađujuće moderna priča o multiverzumu koja bi i danas delovala potpuno savremeno. U njoj Baja ne samo da saznaje za postojanje paralelnih univerzuma nego ga njegove verzija iz drugog univerzuma na prevaru navede da zamene mesta, samo da bi „naš“ Baja shvatio da je u drugom univerzumu njegov alter ego napustio etiku štedljivosti i domaćinskog poslovanja i firmu doveo na rub propasti. Kako ne vidi način da se vrati u svoj univerzum, naš se junak rešava da zasuče rukave i posrnuli porodični biznis vrati na noge.
Salvagninijev scenario na srazmerno malom broju strana pakuje mnogo dobre priče, sa transformacijom okruženja oko Baje koja je ubedljiva, dok i njegovi ukućani (u ovom je univerzumu on oženjen) ali i Paja i sestrići od razočaranih, problematičnih likova koji su izgubili poverenje u strica, postaju preduzimljive i vredne osobe. Naravno da je ovo hod po oštrici brijača, ali strip uspeva da ne bude apologija kapitalizma kao vrednosti po sebi već, naprotiv, zaranja duboko u lik Baje Patka i podseća da su njegovi glavni kvaliteti ne beskrupuloznost i patološka štedljivost već marljivost, inteligencija, posvećenost, ali i kapacitet da druge inspiriše PRIMEROM a ne pukim govorancijama. Kameo-gostovanja Proke Pronalazača i Varalića su prava mala remek-dela karakterizacije a Cavazzano sve ovo crta sa puno apetita.
Priča koja kolekciju zatvara, There is no Fool Like an Old Fool je iz 1994. godine i u njoj je scenario došao iz pera Amerikanke Janet Gilbert. Ovo je ponovo jedan sjajan primer avanturističkog stripa koji organski izrasta iz sasvim običnog, domaćeg zapleta u kome Paja patak shvata da stari – velikim delom i jer jede nezdravu hranu, samo gleda televiziju, ne kreće se itd. – i, u tipično tvrdoglavom naletu ambicije, odlućuje se da nađe formulu eliksira podmlađivanja za koji se ne zna je li mit ili zaista postoji, radije nego da uradi nešto na sebi. Uspevši da strica Baju navede da mu finansira suludu ekspediciju u Južnu Ameriku, Paja sa sobom vodi i njega i sestriće pa dobijamo tipičan ali uobičajeno funkcionalan spoj egzotične avanture i satirične komedije. Cavazzanov crtež je ovde kolorisao Leopoldo Barbarini i to izgleda izvanredno, pogotovo sa Gilbertinim skritpom ispunjenim vizuelnim gegovima, bilo da se radi o Pajinim suludim idejama za podmlađivanje na početku ili o nadmudrivanju sa ogromnim ljudožderskim krokodilom.
Sve u svemu? Još jedno apsolutno zakucavanje za Fantagraphics i veliki dobitak kako i za američke čitaoce (koji jesu NEKE od ovih priča već imali prliike da čitau) ali i za ostatak sveta koji ne zna Italijanski. Od mene ovo, kako već i nagađate, ima samo najtoplije preporuke, pogotovo uz tipično sjajan prevod koji američk izdavač po pravili isporučuje. Fantagraphics ga prodaje ovde.
