U nastavku priče o obeležavanju tridesetogodišnjice Wildstorm univerzuma, danas ćemo se osvrnuti na The Vigil, DC-jev šestodelni miniserijal koji zapravo nema mnogo veze sa starim Wildstormom i baziran je na sasvim novim likovima i zapletima, ali koji daje OSEĆAJ da čitate u najmanju ruku jedan sa ljubavlju urađen omaž Wildstormu. Plus, naravno, poslednja stranica poslednje epizode pravi sponu sa Wildstormom putem koncepta „bleeda“ koji je, istini za volju, u međuvremenu kooptiran od strane mejnstrim DC univerzuma, ali ovde očigledno služi za potvrdu onog što ste od prvog broja osećali: The Vigil je reimaginacija Wildstorma ali iz indijske perspektive. I ta je perspektiva intrigantna.
The Vigil je izlazio između Maja i Decembra prošle godine i mada je verovatno predstavljao pre svega ustupak izdavača autoru sa kojim je nedavno sklopio ekskluzivni ugovor (a koji je u međuvremenu zablistao pišući ono što ljudi nazivaju najboljim Betmenom poslednjih godina u okviru magazina Detective Comics), ne treba potceniti ni to da je DC odobrio kreiranje sasvim novog ansambla metaljudskih operativaca, gde je većina značajnih likova indijskog porekla a lokaliteti na kojima se radnja odvija se dobrim delom nalaze u Aziji. Naravno da i DC i Marvel povremeno koketiraju sa „etničkim“ superherojima, uzimajući autore iz Azije da rade stripove koji treba da se dopadnu Kinezima, Japancima ili Indusima, ali The Vigil se izdvaja time da iako nije u pitanju distinktan univerzum, ovde oslanjanja na prepoznatljive DC-jeve ikone – poput Supermena ili Betmena – koje bi obezbedile marketabilnost ovom serijalu – nema. Najsnažnija spona sa DC mejnstrimom je pominjanje firme Lexcorp, a to je izvedeno u sasvim low key tonalitetu. A što je već značajno ređa pojava i to da u DC-ju kao da misle da je dovoljno to što scenario ovde piše jedan sada već vrlo cenjen autor jeste nešto što treba pohvaliti. Urađen u okviru DC-jeve inicijative We Are Legends, posvćene promociji istočnoazijske i pacifičke kulture, The Vigil ni slučajno nije promenio svet ali već to što je nastao, dao priliku indijskim autorima da rade u okviru superherojskog mejnstrima i izgurao svoju ne SULUDO ambicioznu ali interesantnu priču do kraja je jedna fina, mala pobeda.
Razume se, scenarista o kome pričam i čiji je The Vigil bio projekat iz ljubavi je Ram V, rođeni Indus danas sa prebivalištem u Ujedinjenom kraljevstvu i čovek koji se poslednjih nekoliko godina pokazao kao svestran spisatelj kadar da radi sasvim različitim stilovima. Ovde je već o njemu pisano ali vredi podsetiti da je V pored nekoliko izuzetno cenjenih radova za nezavisne izdavače (These Savage Shores, Grafity’s Wall, Blue in Green, The Many Deaths of Laila Starr) ostavio i ozbiljnog traga u korporacijskom superherojskom stripu sa zapaženim pisanjem za Marvel (Venom) ali i još više za DC (Catwoman, The Swamp Thing, Aquaman Andromeda, Justice League Dark). Kao čovek koji izvrsno radi na tački spajanja evroameričkih i istočnoazijskih kultura, sposoban da organski u svoje stripove uključi elemente koji bi kod nekog manje spretnog autora bili čisti egzoticizam, V je dobio od DC-ja ekskluzivni ugovor i priliku da piše Detective Comics a za The Vigil je imao slobodu da sam odabere saradnike. Tako je prvi crtač na ovom serijalu bio Lalit Kumar Sharma, ilustrator iz Zapadanog Delhija, čovek sa već izvesnim iskustvom rada za DC, Marvel i BOOM!, da bi u trećem broju kao zamena uleteo mumbajski Sid Kotian, a u četvrtom Devmalya Pramanik koji će i dovršiti serijal. Tri crtača za šest brojeva stripa jeste mnogo ali su makar kolorist Rain Beredo i leterer Dave Sharpe (neke tuševe je, da dodamo, radio i veteran Norm Rapmund) obezbedili konzistentnost izgleda ovog stripa. Dodaću i da je zapravo u pogledu karaktera i energije koje ovaj strip treba da prenese, Lalit Kumar Shamra svakako najmanje upečatljiv od sva tri crtača i da su dodatak Kotiana i Pramanika za kasnije epizode obezbedili stripu eskalaciju spektakla i cool faktora u skladu sa pričom koja je detonirala mnoge nagazne mine zapleta posejane u prvim brojevima.
The Vigil na svojoj strani dakle ima tu „indijsku“ notu a koja, opet, izbegava da igra na kartu egzotike. Ono što kod V-a treba prepoznati i ceniti je baš ta sposobnost da čak i kada koristi eksplicitno indijske ili, generalno, azijske motive , ideje i estetike, čak i kada ih stavlja direktno nasuprot „zapadnjačkoj“ kulturi, kako je to bilo u These Savage Shores, ovo nije da bi se istakle razlike i iznosila nekakva (makar i dobronamerno) nacionalistička argumentacija. Možda je to potrebno naglasiti, imajući u vidu porast nacionalizma u Modijevoj Indiji tokom poslednjih godina: Ram V je čovek koji savršeno poznaje, razume i primenjuje zapadnjačka žanrovska pravila i vrednosti i u njih organski unosi „indijski“ sadržaj tako da je krajnji utisak da „zapadni“ i „istočni“ elementi njegovih stripova ne stoje u opoziciji već se, naprotiv, skladno dopunjuju kao deo jedne globlane kulture.
Sa The Vigil je ovo i dobrodošlo i zanimljivo jer je u smislu zapleta i osnovnog koncepta ovo jedan ne naročito originalan strip, a kome svežinu u obradi poznatih motiva donosi pre svega to da ispred sebe ne gledamo stereotipne angloameričke likove već ljude azijskog porekla i fizionomija.
The Vigil iz naslova je, naravno, ime kriptične grupe osoba sa supermoćima koje predvodi vrlo cenjeni naučnik koji je, saznajemo to vrlo rano, namerno sabotirao sopstvenu karijeru da bi imao priliku da svoja velika znanja koristi kako bi u tajnim ratovima za sudbinu čovečanstva, barem dok je on živ, trijumfovali dobri momci (i devojke). Grupu sačinjava gomila disfukcionalnih likova sa teškim prošlostima i još težim karakterima, a koji su svi, da su se kockice drugačije složile, mogli da završe kao kriminalci, ubice ili nešto još gore, dok su ogromne pare potrebne da tim što rešava globalne pretnje, kojima nacionalne obaveštajne službe i armije nisu dorasle, može da stigne kud treba i tamo spase stvar, obezbeđene od strane misterioznog dobrotvora koga svi znaju samo pod pseudonimom.
Ovo je jedna vrlo klasična, vrlo razgažena postavka prisutna u žanrovskom stripu (i istoka i zapada) već značajno duže od pola veka, a izvesna sličnost sa Wildstormovim timom Planetary sigurno nije sasvim slučajna.
Ram V The Vigil isprva piše kao klasičnu futurističku „spy ’em up“ trilersku akciju. Čitaočev ulazak u svet duboke intrige i administracijama sveta nepoznatih timova koji rade na njegovoj zaštiti obezbeđen je kroz najnovijeg regruta za The Vigil, mladu agentkinju po imenu Nia koja nakon početnih uspeha u „normalnoj“ kontraobaveštajnoj službi biva preporučena za The Vigil od strane starog, iskusnog operativca koji rešava da se povuče i ode u penziju, kako bi živeo „negde gde ću moći da kenjam a da se ne plašim da će me neko ubiti čim spustim pantalone“. Nia zna samo da je The Vigil poseban program, koji predvodi ugledni naučnik, ali tokom narednih par epizoda se sve što misli da je znala ruši pred njenim očima. The Vigil ne samo da nije dobro utreniran tim terenskih operativaca koji znaju svoj posao i disciplinovano slušaju komande – naprotiv, ovo je gomila nestabilnih, traumiranih ljudi koje na terenu predvodi starmali sociopata – već su i zadaci koje oni izvršavaju više iz domena spekulativne fikcije nego normalne borbe protiv terorizma i sličnih pretnji.
Sličnost sa Planetary se ovde naprosto ne može prenebrebregnuti. Ovde su supermoći tretirane pre svega kao taktički, terenski aseti i mada The Vigil nije vojna jedinica, njegovi članovi skoro da nemaju stvarni civilni život, a kostimi su im, kada ih imaju, stavljeni u funkciju njihovih supermoći i nemaju nikakve ambleme i druge estetske elemente. Takođe, slučajevi koje The Vigil rešavaju su smešteni u domen granične nauke i imaju finu patinu klasične palp literature, slično onome kako je Planetary tretirao svoje zaplete.
No, The Vigil je, nažalost, i značajno skromniji rad od Planetary već i po tome da ima svega šest epizoda. Sa Planetary je tek protokom vremena i priča postalo jasno da nemamo posla sa niskom izolovanih slučajeva, da je sve što se u stripu dešava deo jednog metazapleta i da je taj metazaplet bio komplikovani esej u stripu kojim je Warren Ellis diskutovao o tome kako je uspon superherojštine praktično zatro klasične palp žanrove. The Vigil naprosto nema prostora za ovakvu metatekstualnost, ali ni za kompleksnost zapleta – koja scenaristi kao što je Ram ni slučajno nije strana, setimo se šta je radio sa Catwoman – pa se od četvrte epizode serijal ubacuje u „final stretch“, otkriva svoje karte, prikazuje nam prirodu tima i pozadinu njihovih supermoći ali i gradi konačni sukob između ovog tima i negativaca koje smo jedva stigli da vidimo u prethodnim brojevima.
Da bude jasno, The Vigil je od početka do kraja zabavan, intrigantan špijunsko-superherojski akcioni triler sa kul supermoćima i spekulativnom naukom, a kada se otkrije kako je tim nastao i šta je bila stvarna uloga naučnika koji ga predvodi iz pozadine, V sebi napravi prostora i za lepe filizofske eskapade koje se odlično uklapaju uz palpoidnu naučnu fantastiku i superherojrsko šibanje što ga dobijamo u finalu. No, stoji i da strip naprosto nije imao dovoljno prostora da razradi mnoge zanimljive zametke radnje zasađene u prvim brojevima. Nia, koju po prirodi stvari doživljavamo kao glavnu junakinju ovog zapleta dobija decidno sporednu ulogu u drugoj polovini priče a u prvi plan se stavlja odnos dvojice likova koji su do tada bili u pozadini.
Ram V je ovo svakako spretno izveo i finale priče je sasvim korektno „zarađeno“ i ostavlja na čitaoca utisak jednog sudbinskog susreta dve suprostavljene lične filozofije, ali stoji i to da bi The Vigil bio značajno upečatljiviji sa još barem 5-6 epizoda koje bi bile ubačene između i koje bi razradile stvari što smo ih ovde često dobili samo u kratkim crtama.
No, želim da naglasim: u pogledu onog što jeste, The Vigil je dobar narativ sa crtežom koji postaje sve bolji kako se ide prema kraju i pričom koja uspešno eskalira od špijunske intrige preko paranormalne akcije do filozofskog sukoba u kome dva, praktično, božanstva sučeljavaju svoje poglede na stvarnost a njihove ratove vode ljudi sa moćima daleko iznad ljudskih ali i mentalnim ožiljcima koje ljudi ne bi trebalo da ikada nose. Ostaje žal što ovaj strip nije imao prostora da bude VIŠE od toga, ali to je najpre na ime činjenice da se naprosto vidi potencijala za više priče, više zapleta, više razrade interesantnih ideja. Utoliko, poruka na poslednjoj tabli, da će se The Vigil vratiti deluje ohrabrujuće i nadajmo se da će Ramova pozicija u DC-ju obezbediti da se ovo obećanje ostvari što pre. A vi serijal možete da pogledate na Amazonu ovde, dok će kolekcija izaći u Aprilu i biti nabavljiva na ovom mestu.
