Kolika količina dobre muzike, a sve u nedelji u kojoj su dečku u osnovnoj školi u Beogradu koja se nije ni oporavila od prošlogodišnjeg masakra našli nož. Život nam je sve luđi ali je muzika, zaista, sve bolja…
Prvo blek metal, kako je i red. Angel Massacre iz Severne Karoline su osnovani još 2006. godine a prvi album su snimili tek petnaest godina kasnije. Tako da to što dobijamo drugi album, tri godine nizvodno deluje sasvim okej. Kao i sam album, naslovljen Worshipped In Vain, a koji je isto sasvim okej. Angel Massacre su melodični i istovremeno, kako sami kažu, mizantropski orijentisani, svirajući u jednom prilično old school modusu, sa pesmama pravolinijske strukture koje slede formate sa početka stoleća i poznog drugotalasnog blek metala. I meni to, naravno, prija. Ne donosi ova ekipa neki posebno originalan pogled na celu problematiku ali melodični, oštri rifovi i brz tempo rade posao. Produkcija prštava, prljava, jeftina ali i ona radi posao, pa ako volite blek metal koji više mrzi crkvu nego što se bavi kontemplacijom samoubistva, ovo je savršeno lepa ponuda:
https://angelmassacreofficial.bandcamp.com/album/worshipped-in-vain
Prošle smo nedelje nešto guslali o progresivnom blek metalu, pa ko se tad zainteresovao ima debi album nemačkog sastava Vanta, nazvan Kollapsar. I ovo je vrlo uverljivo napisan i produciran album sa zrelošću koja sugeriše da ovim ljudima ovo nije baš prvi, jelte, studijski rodeo. Kollapsar je ambiciozna ploča sa pesmama od po jedanaest minuta i „svemirskom“ atmosferom koja i pored napetosti i pretnje imanentnih blek metalu, emituje i primamljiv poziv na istraživanje. Odazovite se, vredeće:
https://vanta-kollapsar.bandcamp.com/album/kollapsar
Nijemci Stiriah sa svojim trećim albumom, Portal, utvrđuju gradivo i nude razmazani, melodični ali agresivni blek metal za ljude koji vole onu klasičnu tune in, turn on, zone out formulu samo uz jako distorzirane gitare i vrištanje. Previše je to, dakle, razmazano u miksu za moj ukus, ali Stiriah definitivno znaju šta rade i publika kojoj je ovo namenjeno će u ovom albumu naći mnogo razloga za radost.
https://stiriah666.bandcamp.com/album/portal
https://thecrawlingchaosrecords.bandcamp.com/album/portal
Za publiku koja,pak, više inklinira satanističkom blek metalu, poljsko-beloruski Petit Nuage Noir (da, „mali crni oblak“) imaju drugi album, Staring into the Void. Ovo je vrlo svež projekt, star tek dve godine i sa prvim albumom koji nije star ni godinu dana u ovom trenutku, pa se i na novom albumu čuje jedna svežina, napaljenost, energična ambicija da se sva negativnost i mizantropija izbace u šikljajućim iskazima posle kojih više neće biti potpitanja. No, muzika benda je sofisticirana i ne svodi se nas prostu agresiju, to jest agresija je ovde temperirana zanimljivim gitarskim idejama i dobrim aranžiranjem. Ako ste pre, recimo 20-25 godina voleli Impaled Nazarene i pitate se ima li danas bendova koji mogu u čoveku da proizvedu slično uzbuđenje, imam za vas odlične vesti:
https://petitnuagenoir.bandcamp.com/album/staring-into-the-void
They Came from Visions su jedan od onih enigmatičnih blek metal bendova sa članovima kojima se ne znaju ni lica ni identieti (i samo se zovu Voice of Gloom, Voice of Misery i Voice of the Deep). Ipak, makar znamo iz koje su zemlje – Ukrajine – i da su osnovani 2019. godine. Drugi album, The Twilight Robes ih prikazuje u vrlo srećnom prelaznom obliku između melodičnog, blago folklorno informisanog blek metala i post-blek metala sa izuzetno prijatnim atmosferama i melodioznim gitarskim radom, ali i sa dovoljno znojave, ljudske svirke da sve ne pređe u puki zvučni tapet. They Came from Visions pritom imaju dosta „prirodan“ zvuk i ne naročito skupu produkciju a što doprinosi neposrednosti sa kojom inače dugačke i dosta složeno aranžirne pesme dolaze do slušaoca. Nisam preveliki ljubitelj melodičnog i atmosferičnog blek metala, ali ovo je baš dobro:
https://theycamefromvisions.bandcamp.com/album/the-twilight-robes
Tu je i poljski Kra, verovatno jednočlani projekat čiji je blek metal razumno melodičan, ali istovremeno i žestok, sa dosta solidnom produkcijom koja ga izdvaja iz populacije kloniranih atmoblek bendova. EP/ demo W ciszy i szarości ima tri pesme zabavnih multitrekovanih vokala i prijatno iskombinovanog krljanja i melodija. Po ceni od koliko date vrlo je vredno pažnje:
https://kraofficial.bandcamp.com/album/w-ciszy-i-szaro-ci
Ne znamo ko je i šta je Urstrid, sa istoimenim debi albumom, sem da je iz Norveške, ali ovo, taj debi album, Urstrid, zvuči nekako sjajno. Naravno, morate voleti zaista starinski blek metal po norveškom šnitu, pa ako ste ljubitelj old school Darkthrone/ Isengard zvuka, volite kada su pesme jednostavne, hipnotički monotone i melodične na jedan sirov, neposredan način, ovo treba da čujete:
https://urstrid.bandcamp.com/album/urstrid
Hrizg su osnovani 2005. godine i svoj peti album, Damnatio Memoriae, urađen posle šest godina pauze, najavljuju objašnjenjem da se radi o trijumfalnom povratku najjačeg španskog black-death benda. Ne baš PRESKROMNO al što je blek metal bez malo kurčenja? Enivej, ovo je prijatan album ako volite black death metal jedne savršeno strejt, savršeno normalne forme. Hrizg zanat imaju u prstima, produkciju umeju da naprave taman kako treba ali da će sad tu da ulete sa nekim svežim idejama, pa, neće. No, nije originalnost jedino što mi tražimo od metala i ko voli da se dobro protrese, nek posluša s apetitom:
https://hrizg.bandcamp.com/album/damnatio-memoriae
Mada priznajem da su mi kad je black-death u pitanju lepše legli Karkosa iz Indijane sa svojim debi albumom, Esoterrorcult. Prvo, ovo je jebeno krljački, vrlo tehnički na onaj razmetljivo-razigrani način kome je teško odoleti, a pesme su biseri agresije ali one šmekerske, satanističke, sa dosta zanimljivih ideja i trikova. Mastering OČAJNO glasan što je šteta ali ploča i pored toga IZVRSNA:
https://karkosa.bandcamp.com/album/esoterrorcult
I italijani Keres pakuju svoj black death u APSURDNO iskomprimovan master, pa na albumu Homo Homini Lupus, njihovom debiju posle osam godina rada, skoro da nema veze kojim se tempom i intenzitetom svirta jer sve zvuči ISTO. No, kad se malo oslušne, ne, ovo su sjajno napisane pesme, izuzetne tehnike ali pre svega zapaljivih melodija i tema i da je album samo malo lepše produciran ja bih, evo, rekao da je ovo remek-delo. A i ovako je odličan:
https://keresofficialband.bandcamp.com/album/homo-homini-lupus
Evergarden su dva Amerikanca sa demo albumom In Light koji zvuči odlično. Ovo je prilično melodični (post-) blek metal, ali pored atmosfere i emocije ume i da isporuči heavy, energičnu svirku i moram ga na tome pohvaliti. Pesme su apsolutno predugačke, sa zabacivanjem i preko deset minuta ali ambicije barem ne nedostaje:
https://evergardenbm.bandcamp.com/album/in-light-demo
I Hatesong su Amerikanci ali njihov blek metal je izmešan sa crustcore formatima i uticaji Celtic Frosta i Darkthronea su jasno vidljivi na EP-ju Blood Stains the Blackest Circle. Samo dve pesme, ali dobre, zle, sirove a sazrele. Ako vam se dopadnu, bend već iza sebe ima jedan album. A ovo plaćate koliko želite:
https://hatesong.bandcamp.com/album/blood-stains-the-blackest-circle
Heh, članovi mičigenskog blek metal benda Shadows Enshroud Us zovu se Thomas, Austin, Kollin i Leslie, što, priznaćete, nisu neka grim and frostbitten imena, ali debi minialbum benda, Metamorphosis je JEBANJE KEVE. Ozbiljno, ovo je tehnički kvalitetan, impresivno čvrst i brz a opet melodičan, glamurozan blek metal kao negde sa početka ovog veka, sav u mišićavim demonstracijama žestine i oštrim, zapaljivim rifovima. Šest pesama vrlo ozbiljnog odvaljivanja bubrega i KVALITETA:
https://shadowsenshroudus.bandcamp.com/album/metamorphosis-2
Black-death metal je baš lepo rodio ove nedelje pa evo i prve dugosvirajuće ploče projekta Legacy of Satan začetog u Rusiji a danas zvanično internacionalne postave. No, ovo nije „pravi“ album već kompilacija do sada urađenih pesama, sa naslovom Compilation Vol. 1 i mada je istina da ste ove pesme MOŽDA već čuli ranije, pakovanje osam komada u jedan format zapravo podcrtava koliko je ovaj bend jak. Ovo je agresivan, energičan, tehnički izvrstan black-death sa blek metal oštrinom i ekstrovertnom dimenzijom, a onda sa tehničkim kvalitetima i moš-faktorom brutalnog death metala. Ubitačna kombinacija sa odličnim vokalima i dosta gitarske pirotehnike koju ne valja propustiti, pogotovo što nemački izdavač Kryrart Records daunoud daje po ceni koju sami odredite:
https://kryrartrecordslabel.bandcamp.com/album/compilation-vol-1
Idemo na stoner rok, doom metla, psihodeliju, sludge metal i hard rok. Rusi The Chorts se oblače kao skejteri ali sviraju, bogami, dobar doom metal. EP Grimoire II, njihov drugi za manje od pola godine je, posle pijanističkog minimalnog uvoda, materijal sa dve kompozicije zanimljivog, teatralnog izraza koji spaja melodične, karakterne vokale i dosta kompleksne aranžmane. Ovo nije uobičajeni gotski doom metal kakav bi čovek očekivao već još teatralniji sklop glume i čvrste svirke. Interesantno je:
https://thechorts.bandcamp.com/album/grimoire-ii
Dobar doom metal stiže i iz Norveške posredstvom prvog EP-ja skupine Zebulon. Naslov Desolation I sugeriše da je ovo samo prvi EP u seriji a njegove dve pesme idu otmenim sporim tempom i nude melodičan, žalobnički materijal dovoljno smiren za kontemplaciju a dovoljno uzbudljiv za pokret i akciju. Vrlo obećavajuće:
https://zebulondoom.bandcamp.com/album/desolation-i
Sicilijanski stoneri Rhino imaju album epske grandioznosti ali i jedne svedene, neposredne psihodelične ekspresivnosti i to mi je vrlo prijalo. Human Farm je ploča koja se nikuda ne žuri, koja zna da će njeni teški rifovi i hipnotički gruv na kraju slušaoca oboriti na zemlju, ali koja ni ne preteruje sa gustinom zvuka. Gitare ovde jednako često služe da suptilno ofarbaju atmosferu, kao i da težinom i distorzijom proizvedu u vama male požare, pevanje je melodično i nenametljivo, a bend izvrstan:
https://rhinostoner.bandcamp.com/album/human-farm
Solidni psihodelični stoner stiže i iz Belfasta na (mini)albumu benda Gravity Well. Ta neka kombinacija izdrogirane sabatovštine i ženskih vokala, sa sve klavijaturama i raznim psihodeličnim efektima ume baš dobro da proradi i ovde je proradila JUNAČKI pa je Negative Space kolekcija izuzetno prijatnih heavy psych komada za staro i mlado:
https://gravitywellni.bandcamp.com/album/negative-space
Kad izmešate doom metal i hardcore dobijate doomcore, naravno. Muerto en la bacha su iz Argentine a njihov demo/ EP Rudimentarioje vrlo solidna demonstracija kako to zvuči. Prostački je, kako i naslov kaže, rudimentarno, ali ima šarma a plaća se koliko hoćete:
https://muertoenlabacha.bandcamp.com/album/rudimentario
Za baš PRAVI doom i to od one funeral sorte, imate album Slik Elven Renner norveškog u principu jednočlanog projekta Guðvangir. Album ima samo tri pesme, ali su one sve veoma dugačke, jako spore, emotivne do neizdrživosti i sa izmučenim vokalima koji su isto toliko blek metal koliko i doom metal. Guðvangir zapravo zvuči kao da je blek metal muzičar inspirisan folklorom uzeo da svira fineral doom i, pa, ide mu dosta dobro. Ovo zna da odluta i u postrokerskom smeru i svakako nije samo imitacija poznatijih bendova iz ovog podžanra:
https://gudvangir.bandcamp.com/album/slik-elven-renner
Guiltless snimaju za Neurot i ovo je novi bend nekih ljudi koji sviraju u nekim već etabliranim ekipama iz Neurosis orbite (Intronaut, A Storm of Light, Battle of Mice itd.) pa možete i da zamislite kako im približno EP Thorns zvuči. Jeste, ovo je mračan, težak blago ritualistički sludge-metal, sa pesimističnom vizijom ali optimističnom energijom, snimljen moćno i urađen da bude apokalipsa koju ćete voleti:
https://guiltless.bandcamp.com/album/thorns
Ako ne znate ko su Toadliquor, to je u redu, ovaj misteriozni sludge/ doom kombo iz SAD (originalno iz Kalifornije) je prethodni (i do juče jedini) album izdao još 1993. godine a poslednji komad nove muzike im je izašao 1998. Dakle, sećamo ih se samo mi metuzalemi. Ali, mislim, Toadliquor su ne samo ponovo među nama nego su i ODLIČNI. Novi, drugi album, Back in the Hole izašao je za Southern Lord, sada sa dosta naglašenom noise rock komponentom između brutalnih zidova sludge-doom rifčina i napeva iz daljine i, mislim, jako je dobro, ne propustite:
https://toadliquorsl.bandcamp.com/album/back-in-the-hole
Bukvalno niko više ne može da isprati koliko ima bendova koji se zovu Mistress i koji od njih šta svira. Ovaj najnoviji je iz Bostona i demo snimak nazvan samo Demo ih predstavlja u odličnom doom metal svetlu. Ovo je gruverski, siroviji doom metal po uzoru na, recimo, Electric Wizard, sav onako mastan i izfaziran, spor, preteći i zao ali ga izdvajaju IZVRSNI ženski vokali koji satanističko-pretećem imaginarijuju dodaju odličnu dimenziju melodije. Bubanj zvuči previše umjetno za moj ukus ali ostalo je odlično:
https://mistressdoom.bandcamp.com/album/demo
Finci Craneium su iznenađujuće melodični na svom albumu Point of No Return. Ovo je mišićav, energičan heavy psych/ stoner rock, ali sa jednim relaksiranim stavom u aranžiranju, sa dosta upečatljivih vokalnih tema i solidnom smenom gruva i psihodeličnih atmosfera. Lepo:
https://craneiumband.bandcamp.com/album/point-of-no-return
Heavy Psych Sounds Records samo štancuju hit ploče jednu za drugom. Ove nedelje na redu su kalifornijski Disastroid sa svojom vizizjom mešanja stoner rocka, grungea, ali i malko noise rocka pa i sludgea. Novi album, Garden Creatures producirao je legendarni Billy Anderson i to je sad jedna beskrajno šarmantna procesija teških rok pesama koje ni ne moraju da budu glasne ali uvek imaju savršen gruv i atmosferu. Nekako sve zvuči jednostavno kad Disastroid sviraju iako ovde svaki detalj ima svoju funkciju. Izvrsno:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/disastroid-garden-creatures
Idemo dalje na thrash i speed metal, hardcore, grindcore i death metal. Mada speed metala ove nedelje i nema… Enivej, iz Memfisa u Tenesiju ne dolazi samo brutalan gangsterski hip-hop nego i, evo, brutalan thrash metal. Vermin Fate su osnovani pre dve godine a nakon prošlogodišnjeg debi EP-ja stiže i prvi album, sugestivno nazvan Total Nuclear Assault. Iznenađujuće ili ne, ali muzika samo malo podseća na Nuclear Assault i pre bih je opisao kao kombinaciju krosover zvuka kakv je gajio, recimo MOD krajem osamdesetih (pevač jako podseća na Billyja Milana) i slejerovskog thrash metala zaoštrenog tako da prelazi u grindcore i death metal na momente. Ovo definitivno ima tvrd, težak zvuk, preteće rifove i inklinira ka brutalnijoj strani spektra i, ako je od pomoći, bend sebe upoređuje sa Power Tripom ili Warbringerom (doduše i sa Metalikom). No, ovo je vrlo ubedljiv debi, pritom napravljen i kao konceptualni album. Odličan materijal:
https://verminfate.bandcamp.com/album/total-nuclear-assault
Iako su mi Šveđani Rifforia delovali sumnjivo već po imenu a i debi album im se zove Axeorcism, ispostavlja se da ovo nije nikakva „shred“ ploča nego vrlo solidan thrash/ power metal sa, tako je, dosta jakih gitarskih rifova i moćnim zvukom. Bend piše kompaktne, energične troipominutne pesme u kojima gitare polivaju lavom, ritam sekcija odvaljuje a pevač, veoma iskusni Nils Patrik Johansson (iz Civil War ili Astral Doors) apsolutno dominira. Moćno:
Nijemci Smorrah imaju sumnjivo ime – ko bi očekivao da se iza njega krije thrash metal postava? – ali debi album, Welcome to Your Nightmare im je solidan. Nije ovo nekakav preoriginalan pogled na thrash, ali je kvalitetan, sa promišljenim pesmama u stilu koji jednako forsira tehniku i gruv, sa dovoljno energije i brzine za moje potrebe a opet sa jednim otvorenijim pristupom aranžiranju, gde ima prostora za različit tempo i atmosfere. Solidno!
Generalno ovde ne pokrivam singloive – rekosmo već da niko nema TOLIKO vremena na raspolaganju – ali ima situacija kada je neophodno prekršiti pravilo. Moji sugrađani, Kobold, dakle, najavljuju novi EP sa tri pesme singlom Nove stare igračke i ovo je TOLIKO dobro da nisam mogao da se strpim i sačekam ceo EP. Naime, Rigonat i ekipa kažu da je ovo za njih same bio neočekivan smer u smislu da su napisali tekstove na srpskom plus da su same pesme… drugačije od dosadašnjeg materijala i da nisu bili sigurni da li ikada da ih objave ili da iz njih samo pokupe dobre rifove i unište ih. Ali drago mi je da su se odlučili na publikovanje jer je kombinacija melodičnih, melanholičnih tema i apsolutno razaračke grind-thrash svirke neodoljiva. Ovo odmah da se kupi i čuva jer ne znamo da li će bend da se u jednom trenutku trgne i odluči da materijal suviše odstupa od njihovog svetonazora i da ipak nije za javnost:
https://koboldserbia.bandcamp.com/track/nove-stare-igra-ke
Rusi Barrier nude vrlo tvrd ali karakteran metalizirani hardkor na EP-ju Период Полураспада / Self-Decay Season. Ovde za tri dolara dobijate tri vrlo solidne pesme srednjetempaškog moshcore stila, sa kvalitetnom produkcijom i promišljenim aranžiranjem. Zrelo, ubedljivo:
https://thebarrier.bandcamp.com/album/self-decay-season
Prva pesma na EP-ju Enter the Dark Waters ruskog hardkor sastava Step to freedom zove se Ice Prison a što, u svetlu recentne smrti Alekseja Navaljnog u zatvoru „Polarni vuk“ koji se nalazi u Arktičkom krugu, daje neobično potentan naboj potpisu benda koji kaže: „Crust punk underground front! Against state control!“ Elem, ovo je metalizirani crustpunk i vrlo je solidan sa tri kvalitetne, štrokave ali dobro napisane i lepo producirane pesme. Plaćate koliko hoćete a bend od toga što platite neće videti ni dinara pa, eto, po svojoj savesti:
https://steptofreedom666.bandcamp.com/album/enter-the-dark-waters
Teksaški DSGNS dalje tresu vrlo ubedljiv posthardcore i novi EP, Nothing Is Waiting For us ima četiri pesme OPASNE energije i oštre agresije. Mislim, ovo je „post“ uglavnom jer koristi niži štim i rifove često bliže noise rocku nego panku, ali je brutalno, sa strašnim vokalima i odlično napisanim pesmama koje se za čoveka lepe i iz njega isisavaju sav optimizam i nadu. MOĆNO, a još je i snimljeno uživo (u studiju). Ne propustiti:
https://dsgns.bandcamp.com/album/nothing-is-waiting-for-us
I Alley Trash sa Rod Ajlenda valjaju kombinaciju posthardkor i metaliziranog zvuka sem što njihov EP, Instant Regret hoće da povuče i na nu metal. I lepa je to, zarazna kombinacija sa bendom koji zvuči profi, solidnom produkcijom i metalkor energijom koja se meni, za promenu, dopada:
https://alleytrashri.bandcamp.com/album/instant-regret
Spitting Demon su četvorica Indonežana sa demom nazvanim Demonstration a koji sa samo dve pesme ostavlja izvanredan utisak. Ovo je superiorno produciran, vrlo profi odsviran, zreo i ubedljiv metalizirani hardcore koji stručno šalta između moškor gruva i intenzivnije metalskih pasaža. Veoma kvalitetno, vredno svake pažnje:
https://spittingdemon666.bandcamp.com/album/demonstration
Atrophy iz Dalasa se nisu pretrgli od originalnosti u imenu, ali EP Futile im je solidan, sa četiri pesme i autrom RAZARAČKOG metaliziranog hardkora. Ovo je na momente na ivici industrial metala sa svim tim kompresijama i korišćenjem gitare kao perkusionističkog instrumenta a pevač je DEMON:
https://atrophytx.bandcamp.com/album/futile-ep
Klasičniji beatdown hardcore stiže iz, tako je, Njujorka. Real Despair su izbacili EP sa dve pesme, Buried/Leech, nudeći vrlo prepoznatljivo „gangsterski“ jezik, ugodni plesni gruv i agresiju koja je ovde više poziv na druženje nego ikakva destruktivna sila. Slatko, ugodno, prijateljski:
https://realdespairhc.bandcamp.com/album/buried-leech
Pa onda imamo i Indonežane JUPZHARDCORE čiji EP, Long Time No See nudi sličnu muziku samo sa jednom komponentom mladalačke naivnosti. Ozbiljno, ove tri pesme nekako zrače naivnošću i čistotom iako se ozbiljno upiru da zvuče gangsterski. Neodoljivo je:
https://jupzhardcore.bandcamp.com/album/long-time-no-see
Za ono što ja doživljavam kao klasičniji hardkor, otići ćemo do Maltimora u Merilendu. Sinister Feeling imaju istoimeni album i ovde su pesme svakako sa malo metal uticaja, ali svedene na kratke iskaze od po pola minuta ili minut, sa čestim promenama ritma, pankerski jednostavnim gitarskim temama, eksplozivnim pančlajnima… Solidno producirano (mada preglasno izmasterovano) i generalno dobro:
https://sinisterfeeling.bandcamp.com/album/sinister-feeling
Onda su tu i Gnose iz Brazila, sa dosta klasičnim crossover stilom. Album Manifesto Periférico je produciran malo upitno, sa premalo dinamike, ali je muzika pravoverni sociopolitički osvešćeni, antifašistički treškor za kakav uvek imam vremena. A i ne treba puno vremena jer su pesme kratke, jezgrovite, ekonomične. Fino, a i ovo plaćate koliko hoćete:
https://gnose.bandcamp.com/album/manifesto-perif-rico
Zato su Public Acid iz Severne Karoline snimili album kakvom nema ništa da zamerim. Na Deadly Struggle samo jedna pesma od osam ponuđenih pređe dva minuta dok bend krlja brutalan, abrazivan d-beat, bez direktnog kloniranja britanskih i švedskih uzora, ali sa neodoljivim rifčinama i nemilosrdnim tempom. Public Acid pritom aranžiraju muziku primetno zanimljivije od većine d-beat sabraće, pronalazeći i u jednoj od najsvedenijih formi popularne muzike prostor za poigravanje, a teksturalno album je sasvršen, sa jakim distorzijama i mučnim mikrofonijama koje zajednički tvore hipnotički sloj apstrakcije između vas i uzvitlanog metala. Savršeno! Titula albuma nedelje izmakla ZA DALAKU:
https://beachimpedimentrecords.bandcamp.com/album/deadly-struggle
Skull Splitters je split EP bendova One Way Terror i Wolfenstein koji se nalaze u Bafalu u državi Njujork i to je sad pet pesama poštenog thrashcore krljanja. One Way Terror imaju kraće pesme i za mrvu „pankerskiji“ zvuk a Wolfenstein su opet mrvicu bliži black-speed formulama i imaju nešto duže pesme, no ako vam se svide jedni, svideće vam se i drugi, skoro sigurno. Ovo je oštro, jebački i efektno, sa pristojnom produkcijom i nepobitnom uličnom aromom u muzici. A daunloud plaćate po želji:
https://onewayterror.bandcamp.com/album/skull-splitters
https://wolfensteinny.bandcamp.com/album/skull-splitters
Tu su i Italijani Loia sa albumom L’Alba della preda i ovo je još sedam pesama kvalitetnog thrashcorea. Loia imaju ambicioznije namere u domenu zvuka i atmosfere, pišući pesme sa dramatičnijim tokom i narativom, ali da ne bude zabune, ovde se krlja baš kako treba. Dobar zvuk, dobar bend, pevanje na Italijanskom, dakle, skoro savršeno a kod samog benda na Bandcampu daunloud plaćate po želji:
https://loia.bandcamp.com/album/lalba-della-preda
https://diodrone.bandcamp.com/album/lalba-della-preda
https://teschiodischi.bandcamp.com/album/lalba-della-preda
Volite žestoku muziku ali naprosto nemate vremena u životu? Češki jednočlani Sunshine Friendship Club pakuje 12 pesama u oko jedan minut na split albumu sa Days of Hate. Kakva je strana Days of Hate ne znam, dasa nije ostavio link ali njegova strana, Life of Regret Speedrun je odlična. Za standarde koji važe u žanru koji se bez ironije zove „Micro-grindviolence“ ovo je ne samo kvalitetno producirano nego su i te mikro-pesme solidno napisane. Respekt. A cena, naravno, po želji.
https://sunshinefriendshipclub.bandcamp.com/album/life-of-regret-speedrun-split-w-days-of-hate
MindTax su iz Vankuvera, ali u Vašingtonu. Tako piše na Bandcampu! Enivej, ovo je grindcore bend sa dve pesme na EP-ju subliminal vortex, ni jedna ne dobacuje do minut i po ali kvalitetne su, sa disonantnim rifovima, superbrzim tempom i smislenim aranžmanskim idejama. Plaćate kolko hoćete, razume se, a MindTax vredi držati na radaru za dalje:
https://mindtax.bandcamp.com/album/subliminal-vortex
Vašingtonski Burial Rites na svom prvom demo snimku, Demo 2024 tresu fin, gruverski deathgrind. Za razliku od nekih kolega koje forsiraju ili tehniku ili brzinu, Burial Rites i tehniku i brzinu stavljaju u službu finih pesama, razumnog trajanja i odličnog gruva i rifova. Produkcija je vrlo dobra, bend zvuči zrelo i snađeno, a onda je ovo najava odlične diskografske karijere koja dolazi:
https://burialritespnw.bandcamp.com/album/demo-2024
Torture Hammer je, jebiga, odlično ime za death metal bend a ovaj kalifornijski kombo na demo snimku Dormant Horror ima četiri pesme koje sasvim odgovaraju tom imenu. Nije ovo sad neki NAJBRUTALNIJE brutalni death metal ali jeste gruverski death metal sa slem deonicama, snimljen jeftino ali efektno i generalno lišen poziranja i nekakvog filozofiranja. Ovde se krlja za sve pare i to treba ceniti:
https://torturehammer.bandcamp.com/album/dormant-horror
Mađarima Damnation je Fátum prvi album ali ovo je iskusna ekipa sa smenama odrađenim u pedigriranim bendovima kao što su Ahriman i Thy Catafalque. Izdavač, Pest Records se ni malo ne usteže da ih nazove supergrupom i sigurnost svirke se nesumnjivo čuje. Što se materijala tiče, imamo posla sa klasičnim, rifaškim death metalom bez nekog velikog napora da se izađe iz okvira žanra ali sa izuzetno ubedljivim nastupom . Iz nekog razloga Damnation su me podsetili na klasični zvuk Gorefesta i sličnih bendova njihove generacije i to treba shvatiti kao kompliment. Ovo ne izmišlja toplu vodu ali TRESE za sve pare:
https://pestrecords.bandcamp.com/album/damnation-f-tum
Kolumbijski Bonestorm na svom drugom albumu, Under the Sight of Time obrađuju pesmu Killchain od legendarnih Bolt Thrower i to je otprilike sažetak njihovog zvuka. Ovo je dakle, težak, mastan death metal zainteresovan za moćan ton gitare i veliki rif, bez mnogo komplikovanja bilo u gitarskim temama bilo u aranžmanima. Tečno je to i, što se kaže, lepo curi i producirano je dosta korektno pa iako Bonestorm ne čuvaju neka velika iznenađenja za slušaoca na ovom albumu, on se sluša sa relaksiranim zadovoljstvom:
https://bonestormdeath.bandcamp.com/album/under-the-sight-of-time
Kad smo već kod Bolt Throwera, Chainsword su iz Poljske ali su i oni inspirisani univerzumom Warhammer 40K kao i slavni prethodnici iz Birmingema, pa je i njihov drugi album, Born Triumphant dovoljno sličan Bolt Throwerovim meljućim ratnim fantazijama da meni bude zanimljiv. Chainsword ni nemaju neku ambiciju da menjaju lice death metala, već, naprotiv, da podsete kako je okej kada svirate lepljive rifive preko stamenog, marševskog srednjeg tempa i da možete da imate ceo album tih ugodnih, tvrdih, mračnih ali prijateljskih mantri.
https://chainsword.bandcamp.com/album/born-triumphant
Šveđane Put Me Out smo već slušali pre par nedelja na aktuelnom demou a sada imaju kratki EP, All Flesh is Grass i stvari stoje odlično. Ovo su dve nove pesme bolesnog death/ thrash metala koji ima vrlo karakterne pesme i vrlo solidan miks i pravo je osveženje u moru kloniranih bendova u kome se generalno utapamo:
https://putmeout.bandcamp.com/album/all-flesh-is-grass
Članovi njujorškog benda Hypoxia sviraju ili su svirali u jedno 30 drugih bendova – neki od njih, poput Total Fucking Destruction ili Nader Sadek su i dosta poznati – pa nije neko iznenađenje da im treći album, Defiance zvuči ovako zrelo i profi. Pričamo o mračnom ali inteligentno sklopljenom death metal opusu, gde su preteći štimung i atmosferične gitarske teme bitnije od puke agresije. No, da se neko ne uplaši da Hypoxia nisu dovoljno heavy – ovo je VRLO heavy i kad krene da udara, udara bez milosti:
https://hypoxiaband.bandcamp.com/album/defiance
Nisam se nešto nikada previše bavio ekipom iz Arizone, Job for a Cowboy, njihovi prvi radovi su bili isuviše „deathcore“ za moj ukus pa sam ih rano precrtao, ali bend se upravo vratio petim albumom, deset godina posle prethodnika i, uh, Moon Healer je impresivna ploča savremenog progresivnog death metala. Ispostavlja se da pozniji Job for a Cowboy mnogo više gravitiraju taboru jednih Cynic nego, ne znam, Suicide Silence i ovde dobijamo sve poliritmije, ćelave bas gitare i progresivne melodijske linije koje možemo da pooželimo, plus dosta solidnog krljanja. Do sad mi je bilo lako a sada moram nekako da se suočim sa činjenicom da slušam bend sa ovako bizarnim imenom:
https://jobforacowboy.bandcamp.com/album/moon-healer
Za brutal death metal publiku, Unique Leader ove nedelje ima peti album benda Atoll iz Finiksa u Arizoni i, pa, Inhuman Implants zvči baš kako očekujete da zvuči brutal death metal album na ovoj etiketi u 2024. godini. Dakle, iskomprimovan do ludila, tehnički kvalitetan ali sklon upadanjima u vrlo jednostavne i efektne slem pasaže, miksovan solidno ali onda u masteringu učinjen toliko glasnim da uši otpadaju… Vrlo dobar primerak žanra, znatno iznad proseka ako već ne revolucionaran:
https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/inhuman-implants
Uvek moram da se podsećam da su Morta Skuld Amerikanci a ne nekakvi skandinavski mračnjaci (valjda me to „skuld“ buni) iako je bend osnovan još 1990. godine i naređao je dosta izdanja. Creation Undone je sedmi album za tri decenije (doduše sa velikim prekidima) i zvuči ubedljivo, teško, moćno a opet nekako svedeno, fokusirano. Morta Skuld kao da su zainteresovani samo da pišu dobre death metal rifove i slušaoca hipnotišu tim uskovitlanim srednjetempaškim nabijanjem koje im tako dobro ide. Ploča je, da se razumemo, dovoljno i raznovrsna i tehnička za 2024. godinu, ali istovremeno i jako old school i bend me je baš vratio u rane devedesete. Jaka preporuka s moje strane:
https://peaceville.bandcamp.com/album/creation-undone
Irski Vircolac svoj drugi album, Veneration, počinju folklornim napevom ali onda nastavljaju u vrlo krljačkom smeru. Ovo je death metal sa daškom black metala, zao, atmosferičan, ali sirov i prirodan. Bend svira vrlo organski i gaji finu količinu old school neposrednosti u svojoj srži pa album ima jednu ličnu, ubedljivu dimenziju već na prvi kroše:
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/veneration
Za ljubitelje baš sirove, neposredne death metal svirke, tu su bečki Skatoscivus čiji demo, Abyssalorum zvulči kao da ste ga iskopali iz nekog groba u koji je bačen 1991. godine. Ovo je mračno, gadno, ružno ali sve to na neodoljiv način. Ako ste old school, navalite:
https://skatoscivus.bandcamp.com/album/abyssalorum
Njujorčani Summon the Plague svoj death metal začinili su sa samo malo hardcore/ beatdown arome pa je minialbum Human Frailty nekako istovremeno i deathmetalski hermetičan ali i ulično propulzivan. Jako tvrda produkcija, ali solidno napisane pesme, moćna svirka, plus cena od koliko date za materijal koji kvalitetom dalekio prevazilazi prosek za debi izdanja, sve su to argumenti da odvojite malo vremena:
https://summontheplagueny.bandcamp.com/album/human-frailty
Poljski bend Orchivion porede sa Septicflesh ili Fleshgod Apocalypse na ime simfonijske dimenzije u njihovom zvuku ali istina je da Poljaci sebi čak ni ne pripisuju death metal deskripciju i radije se nazivaju ekstremnim simfonijskim metal bendom. I ima to smisla; debi album Carnivores jeste ekstreman u smislu da su matrice čvrste konstrukcije nemilosrednog ritmičkog zakucavanja i jako iskomprimovanih gitara, ali preko idu raskošne orkestracije i melodični vokali sa samo povremenim death metal režanjem. Svakako, publika koja voli death metal kada se ovaj ukršta sa orkestarskom muzikom će najpre da se pronađe u ovoj muzici, ali Orchivion definitivno imaju potencijala da budu interesantni i široj populaciji. Kvalitet nesumnjivo imaju, što ovaj album demonstrira svojim kompleksnim aranžmanima i autoritativnim izvođenjem:
https://orchivion.bandcamp.com/album/carnivores
Oh, izuzetan debi za finski Slaughterror. Doduše, Endless Lust for Gore je samo EP sa četiri pesme ali ovo je napisano sa autoritetom, odsvirano herojski, i zvuči kao da na vas pada barem 5-6 tona nakovanja. Pričamo o iskusnim muzičarima sa dosta projekata iza sebe pa je otud i zrelost zvuka Slaughterror ne preveliko iznenađenje, ali njegova svežina jeste. Ovo je istovremeno i vrlo tehnički, vrlo agresivan death metal, blizak američkoj rodbini, a sa opet nepogrešivom skandinavskom melodičnošću i hardkorpank dimenzijom u srži. Fantastično:
https://slaughterror.bandcamp.com/album/endless-lust-for-gore
Evo nas na kraju sa krosžanrovskim sadržajem i tradicionalnim heavy metal ponudama. A ako mislite da je ime Vincent Crowley za bend smešno, informisaćemo vas da se i lider, te pevač tog benda zaista zove Vincent Crowley i da mu je to ime ostalo iz vremena dok je služio kao jedan od sveštenika u Crkvi Satane. Crowley je napustio kuću Nečastivog kada je umro Anthony LaVey, osnivač ove verske organizacije, ali sada, sa pedesetsedam godina, pravi simpatičan metal negde između death metala i Mercyful Fate vodvilja. Drugi album, Anthology of Horror je procesija atmosferičnih pesama inspirisanih horor temama i, nekako je relaksiran, prijatan. Stari Crowleyjev bend, Acheron se trudio da bude mnogo namršteniji svirajući klasičniji death metal, dok je ovo satanistički i okultno u onom najljubaznijem smislu, sa odličnom svirkom ekipe iskusnih muzičara (članova Acheron, Blood Coven itd.) i finom produkcijom. Pa još obrada Kinga Diamonda na kraju, preukusno:
https://hammerheart.bandcamp.com/album/anthology-of-horror
Heh, epic doom se od „običnog“ heavy metala često razlikuje samo po nižem štimu pa otud drugi album kalifornijskih Stygian Crown stavljam u ovu sekciju. A dobro je ovo, da se ne zabunimo, Funeral for a King je jedna epska, ali mišićava, znojava ploča, Stygian Crown sviraju šampionski, pevačica i klavijaturistkinja Melissa Pinion ima moćan glas, ako već ne neku superraskošnu tehniku i sve je onako simpatično epski i mračno:
https://stygiancrown.bandcamp.com/album/funeral-for-a-king
Beastial Piglord samo štancuje nove albume. Najnoviji, Manipulating Reality se ponovo plaća samo koliko vi to želite i procesija je industrial-metal komada starog kova, eksperimentalnih zvučnih kolaža, psihodeličnih ambijenata. Piglord je i ovde ekonomičan i dobro produciran pa je u klasi kućnih eksperimentalnih muzičara koji kreću od metala a završavaju na drugom kraju svemira on i dalje jedan od najboljih u poslu:
https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/manipulating-reality
Borknagar su generalno premelodični za moj ukus, ali opet, novi album, Fall, dvanaesti za Norvežane koji ove godine obeležavaju tri decenije rada, je jedno tako ubedljivo, raskošno delo da ne mogu da ga ne preporučim za slušanje. Kombinacija progresivnog, melodičnog metala, vikinških, folklornih motiva i blek metak agresivnosti me je uhvatila već na prvoj pesmi i verujem da će i vas:
https://centurymedia.bandcamp.com/album/fall-24-bit-hd-audio
Čileanci Acero Letal imaju možda i previše tanušan zvuk na novom EP-ju, Legiones, ali ako prevaziđemo taj problem, ostaje nam vrlo ugodan old school heavy-speed metal sa prijatnom latinoameričkom aromom. Ovaj bend iz Valparaísa postoji već sedamnaest godina, još uvek nije snimio album ali ovo mu je do sada najduže izdanje i svedoči ne samo o ambiciji već i o kvalitetu koji bend ima. Da je produkcija samo malo bolja, Legiones bi bio izvanredan, ali i ovako je u pitanju odličan komad brijuće, uzbudljive heavy/ speed metalčine. Witches Brew su na sebe preuzeli izdavanje fizičkih nosača a to je odmah znak kvaliteta. Poslušajte:
https://aceroletal.bandcamp.com/album/legiones
https://witchesbrewthrashes.bandcamp.com/album/legiones
Dosta dobrog heavy metala smo dobili ove nedelje, a to uključuje i treći album kanadsko-američkih Traveler, nazvan Prequel to Madness. Ova ekipa iskusnih, zaposlenih muzičara (iz Kontact, Hazzerd, Shrapnel itd.) sa trećim albumom već vrlo ubedljivo pravi epski, himničan heavy metal koji i dalje ima kredibilnu street metal oštrinu, kombinujući vrlo epske melodije i aranžmane sa svirkom namenjenom podgrevanju ozbiljne pogibije u mošpitovima. Mislim ko može da ostane miran uz Take the Wheel, taj je već mrtav, ja da vam kažem, a bend odmah iza nje ubacuje moćnu Dark Skull sa nestašnim mejdnovskim rifovima i, mislim, slušajte, odlično je:
https://travelermetal.bandcamp.com/album/prequel-to-madness-2
Puljani SpellScroll su relativno mlad heavy metal bend sa nekim članovima Chronic Disease i simpatičnim zanošenjem u power metal smeru. Debi album istarske ekipe zove se Realms of the Unseen i dosta je ubedljiv ako već ne POTPUNO sazreo u domenu produkcije ali i songrajtinga. Prijemčivi, melodični rifovi u kojima se još uvek lako prepoznaju Iron Maiden koreni i čvrsta, energična ritam sekcija postavljaju kvalitetnu osnovu – i prepoznaje se da muzičari sa puno entuzijazma i radosti izvode ove kompozicije – a onda odozgo dolazi pevanje Kristine Damjanović koje je u ovom trenutku nesumnjivo najjači adut. Mislim, svi sviraju odlično, da ne bude tu ikakve zabune, i dugački, blago progresivni instrumentalni delovi su meni, starom Mejdnovcu, vrlo prijatni ali pevačica ima moćan, autoritativan glas i „otvara“ pesme na najbolji moguć način. Sve ovo plus daunloud se plaća koliko želite. Vrlo dobro:
https://spellscroll.bandcamp.com/album/realms-of-the-unseen
Sudbina je to tako namestila da iste nedelje solo albume izdaju Mick Mars i Ace Frehley, dvojica gitarista legendarnih bendova koji su se s tim bendovima razišli uz dosta prolivene žuči (u Marsovom slučaju i sa visokoprofilnim suđenjem). Marsov album meni se nije dopao pa o njemu ne pišem – suviše tu ima nekakve nu metal dimenzije za moj ukus – ali Frehleyjev je druga priča. On je inače pričao da će 10,000 Volts, kako se album zove, biti takvo JEBANJE KEVE da će bivši drugovi iz Kissa doslovno da plaču slušajući ga i dok, jelte, ne mogu da garantujem da Gene Simmons zbog ovog gubi mnogo sna, Frehley svakako Kiss publici pruža još klasičnog Kiss zvuka u modernom pakovanju. Nisam sad ni ja neki najveći fan Kissa na svetu, ali ovo je korektan, himničan glam metal sa refrenima koji zovu da se ruke dignu gore i ritmovima uz koje se refleksno trupka nogama. Ima to štofa, mislim, pesma kao što je Cherry Medicine je LEGITIMAN komad glam roka za 21. vek:
Dying Victims Records ove nedelje apsolutno trijumfuje jednim brutalnim het-trikom a gde je prvi na redu treći album lisabonskih Toxikull, nazvan Under the Southern Light. Iako južnjačka strast sigurno informiše ove energične pesme, Toxikull sviraju najpre unutar zvučnog i tematskog okvira koji je pre četrdeset i više godina postavio novi talas britanskog hevi metala. Nije da ovde nema laganog skretanja i u smeru američkih bendova onog vremena, pa recimo već druga pesma, Around the World plasira jedan ozbiljan teškorokerski hit za top liste 1984. godine kakav bi Motley Crue ili Skid Row voleli da su snimili. Toxikull su ubedljivi, sigurno, vrlo sazreli i objavljuju za firmu koja sakuplja neke od najboljih savremenih bendova što sviraju u tradicionalnom stilu. Nema greške:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/under-the-southern-light
Nije to sve od ovog izdavača, kako rekosmo. Iron Curtain imaju novi album (pre skoro tačno godinu dana su, sećate se, imali zapaženi mini Gladiator) i ko je voleo njihov sirovi, ulični old school speed/ heavy zvuk prošle godine, voleće ga i ove. Savage Dawn je ploča PRAVOVERNOG rifa (slušajte Gypsy Rocker koja podseća da je Metallica nekada pravila jebeno dobre rifove a danas zvuči kao da se James samo zagreva u prostoriji za vežbanje sedamdeset minuta), jakog tempa, starinske produkcije, cheesy old school vokala i generalno svega što tražite od propisnog heavy metala ulične provinijencije. Moćno, zarazno, neodoljivo:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/savage-dawn
I pošto je sve lepše utroje, Dying Victims su ovonedeljnu produkciju zaokružili debi albumom londonskih Coltre koji je… prelep. Ovo je BAŠ old schol heavy metal, koji zvuči kao da ste negde u kasnim sedamdesetima i slušate Thin Lizzy ili Wishbone Ash a onda njihov zvuk zaoštravate i ulazite u NWOBHM krivinu. Naslovljen To Watch With Hands... To Touch With Eyes ovo je i album dubljih meditacija o, jelte, ljudskom stanju preko proggy heavy metal pesama od po sedam i sedam i po minuta, produciran starinski i umiljato, sa vrlo prirodnom dinamikom i izvrsnim bojama instrumenata. Biser od debija:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/to-watch-with-hands-to-touch-with-eyes
Album nedelje doneli su nam posle podugačke anticipacije Sleepytime Gorilla Museum, kalifornijski avangardisti sa dosta metal elemenata u svom zvuku ali i dosta jakom ambicijom da metal, modernu kompoziciju, progresivni rok i generalnu avangardu spoje u jedno, stavljajući električne gitare i violine, harmonike i niklharfu, pa i neke instrumente za koje nikada niste čuli, u isti lonac i pišući magične kompozicije sa njima. E, sad, problem je što je ekipa poslednji album izdala pre, uh, sedamnaest godina, ali diskografska suša se prekida ove nedelje sa tek četvrtim albumom, of the Last Human Being. Ali, mislim, ovo je MNOGO MNOGO dobro. Bend je sa pisanjem i snimanjem ove ploče počeo još negde 2010. godine pa se tu svašta dešavalo, no, album uopšte ne zvuči kao da je imao težak porođaj i nudi vrtoglavo kompleksne aranžmane koji se sviraju ne samo sa lakoćom nego sa RADOŠĆU, sa malim pozorišnim komadima ispunjenim zanimljivim likovima i simbolikom, sve to u odličnom miksu kakav ovako složenoj muzici ume da podari dovoljno široku binu da se na njoj pokaže. Fenomenalno:
https://sleepytimegorillamuseum1.bandcamp.com/album/of-the-last-human-being
