Američkim strip-izdavačima su puna usta „diverziteta“ i „davanja platforme“ manjinskim autorima da se čuju glasovi „obojenih osoba“ ili osoba iz LGBTIQitd. zajednice, ali naravno, kad imamo posla sa korporativnim preduzećima ovo često znači samo da će urednici izabrati već etablirana imena iz domena književnosti ili publicistike i mahnuti im ispred nosa solidnim čekom u zamenu za pisanje stripa. Tako smo u DC-ju i Marvelu videli kako visokoprofilna imena kao što su N. K. Jemisin ili Ta-Neishi Coates moraju da se uče poslu pisanja stripova kroz rad, jer sa ovim nemaju nikakvog iskustva (Coates čak nije ni pisao fikciju pre ulaska u Marvelovu produkciju), i mada su se ovi ljudi na kraju solidno snašli, naravno da uvek stoji pitanje zašto angažovati ljude koji nemaju stvarnu stripovsku ekspertizu kad postoje stotine i hiljade „obojenih osoba“* koje rade stripove u okvirima manjih scena i imale bi da ispričaju interesantne, osobene priče i kada ih spustite u korporativno superherojsko okruženje.
*na Engleskom izraz „person of color“ zvuči kudikamo uljudnije od ovog kako ja to prevodim
Naravno, jasno je da izdavači ovde idu „na sigurno“, sa jedne strane demonstrirajući da su „woke“ a sa druge uzimajući imena koja će njihovim stripovima dati preliv ozbiljnosti i glavnotokovske relevantnosti, no, tu je i činjenica da praksa korišćenja osoba iz manjinske zajednice kod njih uredno postoji, i tiče se korišćenja najamne radne snage – uglavnom crtača, tušera i kolorista – iz zemalja koje i dalje dosta omalovažavajuće umemo da nazovemo „trećim svetom“. Korporacijski strip je, sigurno se nećete iznenaditi, jedno eksploatativno okruženje…
No, zato je važno i da vidimo da postoje inicijative kao što je Megascope, imprint izdavača Abrams ComicArts, a koji je posvećen upravo promovisanju radova „obojenih osoba“ koji mogu biti i iz domena ne-fikcije, ali i fikcije žanrovski orijentisane na horor, fantastiku, naučnu fantastiku i magični realizam. Abrams ComicArts je stripovsko krilo izdavača Abrams Books, a koji je osnovan 1949. godine od strane Harryja Abramsa i bio prva firma koja se fokusirala pre svega na izdavanje knjiga sa umetničkim (dakle, likovnim) sadržajem. Danas je ovo velika kompanija u vlasništvu još većeg francuskog Média-Participations i mada je ovo, dakle, takođe jedna korporativna situacija, ona omogućava Abrams Booksu ritam od nekih 250 knjiga koje izdaju godišnje, kao i zdravo funkcionisanje relativno nedavno (2009. godine) osnovanog Abrams ComicArts, a koji pored grafičkih romana objavljuje i knjige koje se bave istorijom stripa, animacije, karikature, pa i knjige koje reprodukuju istorijski popularne serije trading cards karata.
Megascope je nova inicijativa u okviru ovog izdavača, nazvana po fiktivnoj napravi izmaštanoj od strane afroameričkog sociologa, mislioca i aktiviste W. E. B. Du Boisa, a koja je u njegovoj zamisli služila da se preko prostora i vemena gleda u druge realnosti. Unutar Megascope imprinta, cilj je, kako rekosmo, da se ukaže na stripove koje rade „obojene osobe“ i koji bi se bavili temama što ne spadaju u, da kažemo, „belu“ kulturu glavnog toka. Naravno, problem sa „belom“ kulturom je što ona ne postoji i što bele osobe sebe – sem kad su zadojene fašističkom propagandom – i ne vide kao bele, no, zato su ovakve edicije i bitne, da nam pokažu RAZLIKE kako bismo prepoznali i univerzalne ljudske komponente u svim kulturama.
Abrams ComicsArts je grafički roman Tales of the Orishas objavio Septembra prošle godine, ali ovde se radi o prevodu na Engleski originala koji je na Portugalskom izlazio kao miniserijal još 2019. godine, pod naslovom Contos dos Orixás, finansiran kroz kraudfanding kampanju i, zaista, realizovan kao neka vrsta ostvarenja sna.
Hugo Canuto je originalno planirao da se bavi drugim poslom, diplomirao kao arhitekta na Federalnom univerzitetu Bahije, a onda, radeći u svojoj profesiji primetio kako urbani razvoj dolazi po cenu uništenja starih verskih spomenika. Bahia je inače deo Brazila u kome je populacija vernika vezanih za afro-brazilske verske tradicije Candomblé i Macumba zapravo dosta gusta i, uprkos istorijskom proganjanju od strane većinske hrišćanske zajednice, još uvek zdravo aktivna. Ove su verske prakse i verovanja direktno izvedene iz zazadnoafričkih Yoruba tradicija a kako je i Canuto afričkog porekla, nije mu trebalo previše vremena da pivotira sa arhitekture na poziv kojim će umesto da ga uništava, on čuvati legat starih vera. Kroz, dakle, stripove.
Čim bacite pogled na nasovnu stranu Tales of the Orishas i prelistate prvo poglavlje znaćete da je ovo inspirisano i Jackom Kirbyjem. Canuto je zapravo na sebe skrenuo širu pažnju internet-javnosti kada je 2016. godine napravio svoju varijantu Kirbyjeve naslovne strane za četvrti broj klasičnog Marvelovog serijala Avengers, spajajući prepoznatljivi srebrnodobni estetski identitet sa božanstvima iz Yoruba tradicije (Orixás). Ovo je izazvalo dovoljno pozitivnih reakcija da je dva meseca kasnije njegova kraudfanding kampanja privukla hiljade ljudi što su Canutu pružili podršku, pa je on naredne dve i po godine proveo radeći istraživanja, intervjuišući akademike ali i praktikujuće sveštenice stare vere i veroučitelje. U kolekciji koju je objavio Abrams ComisArts, Canuto uredno navodi bibliografiju koju preporučuje čitaocu za dalje upoznavanje sa tradicijom, ali naglašava i da se ovde ne radi o nekakvom arheološkom poslu otkrivanja ostataka mrtvih tradicija. Naprotiv, on veli da ga je dodatno osokolilo kada je video da su u zapadnoj Africi Yoruba tradicije i običaji i dalje živi, da se stari mitovi stalno osvežavaju i adaptiraju na nove generacije i da se prave pozorišne predstave i filmovi utemeljeni u tradicionalnim pripovestima. Utoliko, i njegov napor da se strip što je moguće vernije bazira na vizuelnim elementima direktno povezanim sa tradicijom je vidan, sa odećom, opremom, frizurama, arhitekturom i slikarstvom koji prate postojeće predloške iz zapadne Afrike.
Tales of the Orishas je direktno baziran na mitologiji ovog dela kontinenta, sa uvodnim delom koji pripoveda o postanju svemira i postepenom kreiranju planete Zemlje, životinja, bogova i ljudi. Najveći deo narativa se bavi kasnijim konfliktom koji ima i političke i metafizičke elemente ali sve to ima vrlo jasne odlike herojskog narativa „starog“ kova. Canuto u pogovoru za kolekciju vrlo nadahnuto govori o tome da su Yoruba mitovi podjednako bogati i opširni koliko su to evropska Ilijada ili azijska Mahabharata, kao i da su njihove herojske priče o mudrosti, snazi i hrabrosti njega snažno inspirisale svojom arhetipskom energijom.
Tales of the Orishas je stoga strip koji, iako utemeljen na verskoj i tradiciji i mitologiji o kojima, statistički, ne znate ništa, ne deluje ni „tuđinski“ niti, nedobog, egzotično. Njegov je zaplet instant razumljiv iako čitalac ne prepoznaje nužno imena heroja i božanstava koja bi nigerijska publika odmah znala, i ovo je jena vrlo klasična priča o svetu koji je nekada bio proverbijalni raj na zemlji, sa harmonijom između čoveka i prirode, pa onda o rastućoj ljudskoj samoživosti, o kazni kataklizmičnom poplavom kojom će jedna od boginja resetovati civilizaciju i dati joj priliku da još jednom krene iz početka, a onda o tome kako i u toj novoj civilizaciji postoje ljudi gladni vlasti i osvete, pokretani ne samo voljom za moć već i mnogo „ljudskijim“ impulsima ranjenog ega, želje za odmazdom itd.
Zapadnom čitoacu će ovo biti i dodatno bliska pripovest na ime toga da je Canuto pričan u velikoj meri kao klasičan žanrovski narativ. Ako ste čitali superherojske ili avanturističke stripove iz američke i generalno zapadnjačke produkcije, ovde ćete biti svoji na svome jer Tales of the Orishas prati njihovu matricu i u pripovednom smislu je efikasan i brz. I pored toga što Canuto mora da upotrebi dosta teksta u uvodu kako bi postavio istorijsko-mitološku pozornicu, kada uđemo u srž konflikta što može da dovede do pada čitave napredne civilizacije i zamene iste brutalnom teokratskom diktaturom, stvari su jasne, a tempo naracije britak. Likova ima dosta ali oni imaju efikasno urađene karakterizacije i izražavaju se u kratkim dijaloškim razmenama, bez infodampova i preterivanja sa filozofijom.
Naravno, to što likova ima dosta i što imaju prethodne lične istorije zahteva određen dodatni napor u praćenju narativa, ali ovo je sa druge strane i podsticaj radoznalijem čitaocu da se upusti u istraživanje ponuđene literature, vidi na kojim su mitovima zasnovani događaji iz ovog stripa i generalno će mu zagolicati radoznalost, a da mu ipak ponudi jednu ugodno zaokruženu priču o velikom zlu koje želi da pokori svet i požrtvovanim dobrim ljudima koji mu to neće dopustiti.
Jasno, Canuto je ipak Brazilac i poznavalac zapadne popularne kulture pa se u Tales of the Orishas u dobroj meri mogu prepoznati i ritam i motivi na koje su nas naučili moderni epovi poput Gospodara prstenova i njegove suplementne literature a ovo je iskorišćeno da se stripu da familijarna, dinamična naracija, sa jasnom punktuacijom u pripovedanju i jasnim podizanje tenzija sve do finalnog sukoba u koji ćemo ući svesni i kakav personalni bagaž likovi u njega unose.
Naravno, Jacka Kirbyja ovde neizbežno moramo pomenuti jer je njegov uticaj, pogotovo sa radovima iz šezdesetih i sedamdesetih primetan na svakoj stranici. Kirbyjeva kombinacija epike i kinematske energije, sa masivnim konturama i eksplozivnim akcionim scenama u kojima zaista poverujete da prisustvujete borbi bogolikih bića je ovde besprekorno uvezana sa zapadnoafričkim vizuelnim motivima, izbegavajući puki „egzoticizam“ i nudeći jednu uzbudljivu, vizuelno ekstremno bogatu predstavu gde su široke gradske scene sa predtsavljanjem arhitekture, odeće i slikarstva jednako impresivne kao i brutalne borbe kao ispale iz neke epizode klasične Fantastične četvorke.
Pri svemu tome, Canutov tekst je ugodno ispunjen običnim ljudskim začinima, njegovi likovi umeju i da se našale i da budu bezobrazni, isto onoliko koliko u odsudnom trenutku umeju da isporuče potresan opoštajni govor, i sve to daje ovome jednu idealno „stripovsku“ estetiku. A što se savršeno uklapa uz priču koja ima sve one klasične elemente požrtvovanosti, trijumfa ljudskosti koja stoji nasuprot zlu toliko brutalnom da je za njega ubijanje i mučenje prirodan jezik kojim govori. Pritom, priča prikazuje i muškarce i žene kao delatne i preduzimljive i kada se ratuje i kada treba pokazati da su samilost, praštanje i ljubav ka lepom jednako važni kao i spremnost da svoj život položite u ratu za domovinu pa je ovo i jedan vrlo univerzalan narativ koji bi trebalo da jako rezonira sa čitaocem sa bilo kog kontinenta. Autor kaže da se ovaj strip sada koristi u školama kako bi se deci približile mitologija i tradicija a dok on uveliko radi na nastavku, vi možete sami da proverite koliko će vam sve ovo dobro leći. Abrams Books vam tvrdo koričenu kolekciju prodaje ovde.
