Tragična dešavanja u Moskvi od sinoć me sprečavaju da za ovaj uvod smislim išta duhovito. Štaviše i svest da sam u opisima mnogih albuma govorio o tome da je muzika ubistvena ili koristio nekakve „nasilne“ metafore me ispunjava nelagodom i podseća na to koliko retorika vezana za metal ponekada nije primerena trenutku. Samo se nadam da slušanje ove silne muzike može da bude umirujuće kako bi se strahote kojima svaki dan svedočimo makar malo udaljile od najranjivijih delova našeg ja.
Blek metal za početak i lepo je kad vam proleće krene nabodom ravno među oči, isporučenim, u ovom slučaju iz suncem okupane Nizozemske. Wrang iza sebe imaju dva albuma a EP Haatspraak je proširenje prošlogodišnjeg singla i jedna lavina blek metal besa i energije. Ovo su pesme bazirane na zlim, pretećim rifovima, vrištanju i neumoljivom tempu, ali su napisane pažljivo i imaju i dinamiku i narativ. Produkcija simpatična, na pola puta između mujla i nebesa, materijal odličan a cena prijateljska (tj. sami je određujete):
https://wrang.bandcamp.com/album/haatspraak
Moram da priznam da su mi simpatični i Caustifrüst iz Nove Engleske, a da veliki deo te simpatičnosti zavređuje prelepa životinja na naslovnoj strani njihovog debi albuma, Zarathustra. I, mislim, i muzika je okej, primitivni, melodični blek metal koji ide brzo i monotoniju u izrazu pretvara u svoje oruđe, nudeći teksturiran zvuk i hipnotička ponavljanja. Sve nekako FUNKCIONIŠE kod ovih ljudi:
https://caustifrust.bandcamp.com/album/zarathustra
A kad sam već zabrazdio u severnoamerički sirovi blek metal, šta me košta da o istom trošku odradim i montrealski – verovatno jednočlani – Adversaire? Ništa, eto šta! Novi EP, Froid je jedan čovek koji vrišti u telefon a ispod ide kakofonija brutalnih lupova i disonantno soliranje na gitari. Mislim, ZNAM, ovakvih bendova ima na svaka tri koraka na Bandcampu i obično im ne posvetim ni tri sekunde vremena, ali Adversaire mi je nekako… dobar. Kao NurseWithWound koji su umesto uz konkretnu muziku ukus formirali uz Bathory i rani Mayhem…
https://adversaire.bandcamp.com/album/froid
Slatki su Singapurci Nerraka sa svojim black death metalom i novim EP-jem, I, Astaroth. Ovo je nekada bio jednočlani bend čiji je spiritus movens, Astaroth Araziel radio sve sam, ali sada je na delu, ili makar na slici, robustan kvartet koji svira jednostavnu ali zaraznu muziku. Bend pritom ima i jednu nestašnu thrash komponentu u zvuku i celom nastupu, posebno sa pesmama kao što su Beasts of the East i apsolutnim hitom za ovaj istorijski trenutak: DTZ (Death To Zionists). Slatko:
https://nerraka.bandcamp.com/album/i-astaroth
Ukrajinski svrm ima novi EP sa dve pesme, Є тільки смерть, є тільки тьма, a što će, ako Сергій Ткаченко bude sledio obrazac iz poslednje dve sezone, biti i njegovo jedino izdanje za ovu godinu. Ako tako bude, onda dobro slušajte, jer ovo su dve vrlo melanholične pesme atmosferičnog, depresivnog blek metala po oprobanoj, ali ne i izlizanoj formuli. Plaćate koliko želite, takođe:
https://svrm.bandcamp.com/album/–12
Ostajemo u jednočlanoj orbiti za novi EP italijanskog projekta Murk. Lorenzo Bellia ima milion ovakvih projekata a Murk je old school black-speed mašina koju on vozi već nekih sedamnaest godina. EP Grim Battles je vrlo sigurna lo-fi kombinacija d-beat osnove i jednostavnih riova. Na momente, ovo je skoro čist crustpunk sa odjecima Anti-Cimex i sličnih švedskih predložaka, na momente ima malo blek metal melanholije, ali je sve vreme jako simpatično. Četiri pesme najpoštenijeg pank-metal rokanja na svetu, ne treba propustiti:
https://murk82.bandcamp.com/album/grim-battles
Odličan novi album za Khold iz Osla. Ovaj norveški kvartet (plus „tajna“ članica, supruga pevača i gitariste koja piše tekstove) je za malo više od dve decenije postojanja naređao, evo, već osam albuma a Du dømmes til død je vrlo zreo, vrlo siguran i prijemčiv opus muzike koja je nepogrešivo utemeljena u norveškoj blek metal tradiciji iako po rifovima pa i samom zvuku više zvuči kao nekakav moderni metalkor. Ozbiljno, ovo je jako čisto, rifovi su mošerski i sede u srednjem tempu, dajući albumu ugodnu a preteću dimenziju koja onda ima mesta i za klasičnije blek metal harmonije i vrlo sugestivne vokale. Opasno:
https://soulsellerrecords.bandcamp.com/album/du-d-mmes-til-d-d
Šveđani Dödsrit su za sedam godina izbacili četiri albuma što nije loš tempo imajući u vidu i pandemiju i sve drugo. Pogotovo što ova vrsta epskog blek metala zahteva dosta ulaganaj vremena i para, u pisanje pesama, vežbanje, snimanje, produkciju. Novi album, Nocturnal Will kreće pesmom dužom od deset minuta i odmah u prvi plan stavlja pamtljive, melodične teme i post/ hardcore emotivnost. Dödsrit, naime, nisu „čist“ blek metal sastav pa himnične srednjevekovne melodije umešno kombinuju sa dosta hardcore/ screamo elemenata i to se sve nekako organski uklapa. No, u prvom redu ovde moramo pohvaliti kvalitet kompozicija koje su uglavnom popriličnog trajanja a nude mnogo sadržaja, dobro osmišljenog i kvalitetno aranžiranog. Sve to plus album plaćate koliko hoćete i ne mogu da prenaglasim koliko preporučujem da ga poslušate jer je skoro nezamislivo da ćete se pokajati. Dödsrit su ZA MRVICU izgubili titulu albuma nedelje, pa dakle nemojte da oklevate:
https://dodsrit.bandcamp.com/album/nocturnal-will
Stoner rok, doom metal, psihodelija, sludge metal, hard rok… Praški Acid Row zvuče fenomenalno na svom trećem albumu, Poisoned Mind, nudeći zreo, odlično napisan stoner rok upakovan u odličnu, tešku produkciju. No, u prvom planu je karakter benda, sa sjajnim gitarama i upečatljivim vokalima, te vrlo dobro napisanim pesmama koje stoner rok osnovu umešno spajaju sa doom metal stilizacijama ali i sa pank rok sažimanjima. Moćno, inventivno, ali pre svega ŠMEKERSKI:
https://acidrow.bandcamp.com/album/poisoned-mind-2
Kanadski The Gnashing je jednočlani projekat sa, evo, već drugim albumom za dve godine u spoju doom i black metala koji zvuči zrelo i smisleno. Ovo nije just another kućni projekat niskog kvaliteta produkcije i siromašnih ideja već dobro formiran muzički iskaz sa, u ovom slučaju, osam ubedljivih pesama dobre muzike i finog karaktera. Pohvale i preporuke!
https://thegnashing.bandcamp.com/album/forsaken-sanctuary
Finci Altar of Betelgeuze imaju treći album, Echoes i njihov doom metal je meni nekako by-the-book. Hoću reći, solidan je, zreo, siguran u sebe ali istovremeno i kao da se nije mrdnuo ni korak od 1992. godine i tadašnjih snimaka Paradise Lost, Anatheme itd. Što, naravno nije fer reći, Altar of Betelgeuze imaju sopstveni karakter, ali jesu utemeljeni vrlo čvrsto u doom metal zvuku od pre tri decenije i najkomfornije se osećaju u njemu, ne stremeći nekoj velikoj evoluciji. Ali donoseći pristojan program:
https://altarofbetelgeuze.bandcamp.com/album/echoes-2
https://wisebloodrecords.bandcamp.com/album/echoes
Zato su tu Hamferð sa Farskih ostrva čiji je doom metal moderniji, izmešan sa dosta post-metal ili sludge elemenata, a opet nekako prepoznatljivo melanholičan i tužan, pored sve energije koju emituje. Men Guðs hond er sterk je treći album ove ekipe ali dolazi šest godina nakon prethodnog (i pet nakon EP-ja Ódn) i baš zvuči kao iskaz, kao album koji će priuvći pažnju javnosti na sebe svojom kombinacijuom ultra-tvrdih rifova, melanholičnih tema i raspevanog, klin vokala između doom-death urlanja. Album se pritom bavi kitolovačkim incidentom od pre više od jednog veka u kome je poginulo 14 ljudi i kao takav je, jelte, konceptualan i vrlo neužurban u pričanju svoje priče. Moćno:
https://hamferd.bandcamp.com/album/men-gu-s-hond-er-sterk
Pa onda imate i Scorched Oak iz Dortmunda, stoner rok trojku koja u svom zvuku ima dosta doom metala, ali i nekakvog alternativnog roka. Album Perception sastavljen je od dosta dugačkih pesama i nudi težak, lepljiv gruv, moćne, pamtljive rifove i ubedljiv ženski vokal basistkinje Linde (i sasvim solidno ubedljiv muški vokal gitariste Bena, da ne bude zabune). Zvuk je supertežak i tvrd, ali muzika je dinamična, maštovita i ne voli da ponavlja iste fore. Vrlo solidno, dakle:
https://scorchedoak.bandcamp.com/album/perception
Sa Hashtronaut iz Denvera u principu uvek znate šta da očekujete pa je tako i novi album za Blues Funeral, nazvan No Return jedna prijatna, familijarna komobinacija teškog gruva, lepljivog stonerskog rifa i psihodeličnih vokala. Bend uslužno upućuje slušaoce projekata Bongzilla, Weedeater ili Sleep da im daju šansu, ali ovo je svakako i projekat koji stoji na svoje dve noge i bez obzira što ovaj sludge-stoner-doom nema u sebi mnogo ambicije da izmišlja žanr od nule, on je ubedljiv i prijatan:
https://wearehashtronauts.bandcamp.com/album/no-return
A onda iz Memfisa stižu Mudshow i njihov sludge metal ne uzima taoce. Album Destiny je konceptualna ploča sa istorijskom tematikom, pritom inspirisana poetikom Artura Remboa i ako vam to nije dovoljno da ODMAH kliknete na link, evo, reći ću i da je ovo jedna od najbrutalnijih ploča koje ćete čuti ove nedelje iako je nekoliko pesama samo recitovanje zlokobne poezije. Mislim, nije ovo slučajno izdao Horror Pain Gore Death Productions, jer kad Mudshow krljaju, zemlja se trese:
https://hpgd.bandcamp.com/album/destiny
Izašla je i integralna verzija split EP-ja Rito Funebre gde su sa jedne strane satanski Italijani Black Spell a sa druge slovenački Chains. Ovo smo već čuli u kompaktnijem formatu, ali vredi obratiti pažnju: oba benda daju po tri pesme i Black Spell su ovde BEZOBRAZNO fazirani, dok Chains odgovara prvoklasnom bluziranom, satanističkom psihodelijom. Electric Valley Records kao i obično, nudi samo krtinu:
https://evrecords.bandcamp.com/album/black-spell-chains-rito-funebre
Dalje imamo thrash i speed metal, hardcore i grindcore, te death metal. Blood Rot iz Kalifornije (a što nije isto što i nedavno rasformirani Bloodrot iz Nju Džersija) na prvom demo snimku, Demo ’24 imaju prikladno odmeren balans sirovog thrash zakucavanja i sofisticiranije, čak nežnije svirke. Sve to u produkciji koja je zaista demo kvaliteta, ali tim pre treba primetiti kako bend dobro pogađa te smene atmosfera i dinamiku kompozicija. Generalno ovo je dobar old school thrash metal, prljav, podzeman, duboko ukorenjen u osamdesetima i sa potencijalom da nam u životu donese mnogo sreće. Plaćate koliko želite:
https://bloodrot.bandcamp.com/album/demo-24
Splinter iz Kalkute na momente malo kubure s produkcijom na debi EP-ju, takođe Splinter, ali muzici se nema šta zameriti, naprotiv. Ovo su četiri pesme old school thrash metala sa jasnim korenima u osamdesetima, besnim gitarama, hrapavim, grubim vokalom i dovoljno dinamike i raznolikosti u aranžmanima da ne bude dosadno. Splinter zvuče napaljeno i autentično a to je za početak vrlo obećavajuće:
https://splinterthrash.bandcamp.com/album/splinter
Iz Singapura stiže jednočlani projekat To End All Suffering sa svežim EP-jem I AM the Tormentor. Momak po imenu Shaojun je kao To End All Suffering već prošle godine snimio debi album i njegov muzički stil je black-thrash sa dosta sirovim nastupom ali i prihvatljivim nivoom produkcije i kakvoće ideja. Mislim, kad prođe uvodna pesma koja je, hajde da kažemo, eksperimentalnija, ostatak ovog izdanja je vrlo korektan sirovi blek-treš demo-kvaliteta. A meni to nekad bude dovoljno:
https://toendallsuffering.bandcamp.com/album/i-am-the-tormentor
Bavarci Hellburst su svoj debi album izdali za Fucking Kill Records i znalci će već i tu informaciju umeti da transformišu u prilično dobru sliku njihovog zvuka. Zvučnu sliku, jelte. Album Chomolungma je ploča drusnog i otresitog black-thrash metala ali sa nešto više promišljanja i ideja u podžanru koji često karakteriše velika jednostavnost. Hellburst u svojim aranžmanima imaju i malo old school death metal elemenata, praveći kompleksnije rifove i mračni gruv, a produkcija je puna, topla, par koraka iza standardne black-thrash sirovine. Odilčan prvi album benda koji se već godinama teše snimajuči kraća izdanja. Black metal, thrash metal i death metal publika da obavezno obrati pažnju:
https://hellburst.bandcamp.com/album/chomolungma-2
A čileanski „violent thrash metal“ kvintet Critical Defiance ima novi, treći album, The Search Won´t Fall i, ako se na stranu stavi da nemam pojma ni šta naslov treba da znači, valja reći da se ovde vidi sazrevanje. Ne zvučno, Critical Defiance su i dalje korektni ali sirovi na razini samog zvuka, ali kompozicije su sada kompleksnije i oštri, napadački thrash metal se već na prvoj, naslovnoj pesmi pakuje u aranžman od sedam minuta sa mnogo promena ritma i tempa. Pesama ima jedanaest, poslednja traje devet i po minuta i bend, impresivno, sve vreme sipa opake rifčine i svira sa divljačkom ubeđenošću. I prošla izdanja ovog sastava su bila vrlo dobra, ali novi album je skok na narendi nivo koji moram pozdraviti stojećom ovacijom i sasvim korektnom erekcijom:
https://criticaldefiance.bandcamp.com/album/the-search-won-t-fall
Temperaturu koju su nam već nabila prekookeanska braća održaćemo sa malo mediteranske vatre jer portugalski Peste Negra imaju vrlo jaku ponudu sa svojim debi albumom, Parasita. Osnovani 2021. godine i sa nekoliko pripremnih radova u vidu kraćih izdanja, Peste Negra sa ovim albumom izleću na teren u punoj formi servirajući mišićav, zapaljiv death-thrash metal, pun do vrha dobrih rifova i aranžiran tako da svo salo otpadne u ludačkom sprintu ka liniji cilja. Ovde nema „atmosfere“ niti kinematskih ambicija, Parasita je sklopljen od niza kratkih, efektnih, ubitčanih pesama sviranih jakim tempom, uz vrišteći (a ugodno raznovrstan) vokal, sa rifčinama koje dolaze iz one idealne kombinacije panka i metala što je originalno i porodila thrash i ubedljivom instrumentalističkom tehnikom. Jako, jako dobro, ovakvim debi albumom bi se svaki bend ponosio:
https://pestenegraband.bandcamp.com/album/parasita
Altared States iz Zapadne Virdžinije sviraju od 1990. godine a još nisu snimili album. No, istina je i da su 1990. snimili demo a onda diskografski mirovali do 2019, od kada je krenula niska EP-jeva i Throw on the Dirt je najnoviji u nizu. I ovo je dopadljiv thrash metal u pet pesama dosta razrađenih aranžmana, sa dosta truda da muzika bude gruverska i vokalima koji su… pa, recimo zanimljivi. Solidno je to i ima nekakav identitet kojim se Altared States izdvajaju:
https://altaredstates.bandcamp.com/album/throw-on-the-dirt-2
Tu su i kanadski Slave Agent sa svojim drugim albumom, Silent Universe i ovo je lepa ploča old school thrash metala. U zvuku Slave Agent ima dosta očekivanih uticaja Slayer, Exodus ili Dark Angel, ali se može čuti i nezanemarljiva količina nemačkih uzora poput Destruction, Sodom, Kreator ili Assassin. Mislim, meni je sve to kao melem na ranu, sa vrlo mišićavom svirkom i naprženim, glasnim zvukom. Thrash til death, nema druge:
https://slaveagent.bandcamp.com/album/silent-universe
Kad god vam je teško u životu, možete da pomislite kako postoji Južna Amerika i njen osobeni thrash metal i koliko energije ti ljudi imaju da vam predaju. Toxic Carnage su iz Sao Paola, drugi album, pet godina nakon prvog koji je i sam došao deset godina nakon prvih snimaka, zove se Praying for Demise i ovo je baš ono što čujete u glavi kad pomislite na brazilski thrash. Praskavo, jako, kvalitetno ali sirovo, socijalno osvešćeno ali sklono alkoholu, karakterno i generalno odlično. A daunloud plaćate kolio hoćete. Neki ljudi su previše dobri prema nama:
https://toxiccarnage.bandcamp.com/album/praying-for-demise
Francuzi Noir Corbillard su negde između posthardkora, screamoa i treškora sa svojim albumom Noir Corbillard, pretpostavljam debi izdanjem. Bend kaže da im je muzika „nasilnička i očajnička“, to je dobar opis jer hvata i brutalni, autoritativni zvuk bas-gitare ali i emotivnije, reflektivnije gitare. Naravno, ima ovde i praktično emo delova ali ima i propisnog rokanja i sve je nekako iskreno i nepretenciozno, pa se još i naplaćuje po želji. Korektan i zanimljiv prvi album:
https://noircorbillard.bandcamp.com/album/noir-corbillard-2
Arrkaim iz Omska sviraju skoro pa stereotipan blackened posthardcore na singlu Escape. Ovo je onako, ruski melanholično i emotivno, a dovoljno glasno i energično da ne bude tek balada. Sibirska tuga je među najtežim tugama na skali tuga i Arrkaim nude dovoljno argumenata da ih čovek prati i ubuduće. Naravno da ovu jednu pesmu u normalnoj i instrumentalnoj verziji plaćate po želji:
https://arrkaim.bandcamp.com/album/escape
Chesty Malone and the Slice ’em Ups su njujorši pank-rok bend sa simpatijama ka metalu i zajebanom plavušom ispred mikrofona. My War im je EP sa dve pesme, nagađate, dve obrade Black Flag, snimljene u čast četrdesetogodišnjice izlaska drugog albuma ovog uticajnog benda. Druga pesma je Scream i… pa, nema mnogo filozofije, ovo je odavanje pošte nekim od ključnih pesama američkog panka sa početka osamdesetih a koje su oblikovale i zvuk američkog hardkora. Poslušajte:
https://chestymalone.bandcamp.com/album/my-war
Pank rok „intelektualnijeg“ formata dolazi nam iz Francuske. Basic Shapes su četiri ne ni tako mlada muškarca čiji album, Low energy, sa trinaest pesama podseća na zlatno doba pank roka sa kraja sedamdesetih i početka osamdesetih ali sa produkcijom primereno modernom dobu. Sjajno to zvuči, sa praskavim gitarama, toplim, jakim basom i energičnim bubnjem, a i vokali su odlični. Ako volite Clash, Buzzcockse, pa čak i The Jam, overite Basic Shapes:
https://basicshapespunk.bandcamp.com/album/low-energy
https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/basic-shapes-low-energy
Onda imate pank izmešan sa stoenr rokom. Wrinkled Rat su iz Oklenda i njihov demo snimak naslovljen samo Demo se kreće između anarhopankerskog propovedanja, ulične, pijane šutke i stonerskih polivanja sabatovskim rifovima. Mislim, prva pesma se zove Sabbath Muddy Sabbath, sve je jasno. Tri pesme, cena koliko date, sve je ovo samo jedan „hello, world!“ gest, ali je vrlo dobar i dosta obećava:
https://wrinkledrat.bandcamp.com/album/demo
E, sad, moderni, metalizirani hardcore ove nedelje će nam poslužiti kvebečki Trigger Road. EP Purged sa svoje četiri pesme zapravo u metalizirani hardkor ubacuje i dosta sludge metal rifova pa je ovo ugodna forma muzike koja se iz sve snage trudi da izazove neugodnost. Pevač grdno vrišti i zavija, naravno, ali rifovi su lepi, ritam postojan i sve zvuči primamljivo:
https://triggerroad.bandcamp.com/album/purged
A tu su i Serenity iz Kalifornije. EP 1,000,000 Eyes ima tri kratke, metalizirane, masivno-zvučeće pesme hardkora koji voli gruv, voli rif, a voli i disonancu tu i tamo. Grubi vokali se podrazumevaju i ovo je baš onako jedan pitak, taman odmeren obrok za nekog ko voli al ne bi da preteruje. Još i plaćate po želji:
https://serenity760.bandcamp.com/album/1000000-eyes-2
Britanski Mastiff sa svojim četvrtim albumom, Deprecipice, svoju kombinaciju hardcorea, sludge metala i grindcorea pomeraju u hardkor smeru. No, zvuk je ovde apsurdno TEŽAK a pesme imaju sjajan odnos grindcore krljačine i sludge/ doom atmosfera pa ne bih rekao da je mnogo toga izgubljeno u tranziciji ka „mejnstrim“ publici. Naravno, sasvm je fer ako kažete da ste više voleli stare albume, pre nego što je bend potpisao za veliku etiketu, a koji su bili bliže grind strani spektra, no, Deprecipice zvuči ZRELO na prvom mestu i mislim da je legitimna evolucija svetonazora i stila ovog benda. Beng jor hed to dis:
https://mastiffhchc.bandcamp.com/album/deprecipice
False Body je mnogo dobro ime za hardcore bend, čak i ako se ne radi o transrodnoj tematici. A ne znam da li se baš o tome radi u slučaju benda False Body iz Kanade, no EP It’s Not Permanent definitivno dotiče teme telesne autonomije i identiteta i to radi vrlo ubedljivo. Ovo je negde između „normalnog“ hardkora, false grinda, pa i malo noise rocka, sa brutalnim zvukom, mnogo energije i pevačicom koja RAZARA. Nikako ne propustiti:
https://falsebody.bandcamp.com/album/its-not-permanent
Vrlo težak, vrlo agresivan hardcore/ death metal donose Portlanđani Misery Whip na split EP-ju sa bostonskim Blood Tithe. Oba benda kombinuju death metal sa hardcoreom gazeći teško i brutalno, u slučaju Blood Tithe sa dosta promena ritma i tempa, u slučaju Misery Whip sa vrlo naglašenim gruvom, i oba imaju adekvatno težak zvuk i kvalitetnu svirku. EP se zove War For Salvation pa, eto, opremajte se za rat:
https://miserywhippdx.bandcamp.com/album/war-for-salvation
Twisted Truth iz Milvokija nemaju toliko death metala u zvuku ali EP Aversion to Joy ima četiri pesme i intro veoma teškog, veoma razaračkog mošerskog hardcorea. Istina je da su i ovde rifovi na momente dosta (death)metalski ali Twisted Truth možda ipak nešto više vuku na siledžijski beatdown. U svakom slučaju, opasno trpaju a ovaj EP plaćate koliko želite:
https://twistedtruthwi.bandcamp.com/album/aversion-to-joy
Dopadljiv krosover na EP-ju Pay Ya Tik, sastava Skeleton Head iz Australije. Ovo je pet pesama zvuka i estetike kasnih osamdesetih, pa ako ste u to vreme bili živi, voleli M.O.D. i DBC i slične bendove, probajte i ovo. Nije inovativno, nije originalno, ali ima štofa:
https://skeletonhead2.bandcamp.com/album/pay-ya-tik
Kad smo već kod krosovera, Irony Criticism and Jokes je jedan lik iz japana koji svira dosta zabavan krosover. Naravno, produkcija je kućna ali zvuči sasvim solidno za taj format a pesme su, pa, pristojne. Mislim, album Anal Smiles se skoro sav vrti oko masturbacije pa su nekako tematska orijentacija i produkcijska situacija u finom balansu. Ne znam, nezreo sam ali meni je ovo simpatično. A naravno da plaćate koliko god želite:
https://ironycriticismandjokes.bandcamp.com/album/anal-smiles
Spaced su iz Bafala i njihov hardkor je, pa, pankerski. Mislim, na suprotnoj strani od sve te metalizirane moškorčine koja nas zasipa iz svih smerova. Album This Is All We Ever Get je energičan, tvrd, moćan, atmosferičan, sa nepraštajućim bas-polivanjima, brutalnim bubnjem i bolesnim gitarama, ali je i nekako optimističan, svakako prepun nepoćudne radosti:
https://spaced.bandcamp.com/album/this-is-all-we-ever-get
Uhritoimitus je finski jednočlani projekat iznenađujuće visokog kvaliteta i muzike i svirke. Mislim, album paine nudi grindcore po mustri „tehničkijih“ bendova tipa Rotten Sound ili Nasum i sasvim kredibilno replicira njihov zvuk i energiju. Razarački:
https://uhritoimitus.bandcamp.com/album/paine
Čikaški Wounds postoje od 2012. godine, a imali su singl 2018, pa EP 2019. godine. Dakle, debi album Ruin je pripreman dugo i studiozno, a što se i čuje jer je ovo kompleksan, vrlo navežban technical death metal u kome su komplikovane metrike i individualne tehničke egizibicije upletene u složene, zahtevne kompozicije. Ko voli tech-death i lože ga stalne promene ritma i rifovi kojima kao da nema kraja, uživaće u albumu što je produciran tako da sve bude na izvolte ali izbegava preglasan mastering koji zna da pokvari ovakva izdanja. Ko ne voli, možda ga Wounds i ubede jer se ZAISTA JAKO trude:
https://woundstech.bandcamp.com/album/ruin
Argentinci Blodig sa svojim novim EP-jem, Graveyard Decay, pak, mnogo više idu na gruv, težinu, evokativne rifove. Iako su iz suncem okupane Južne Amerike, Blodig svoj zvuk zasnivaju na severnjačkim predlošcima, konkretno na švedskom „buzzsaw“ death metal zvuku i ovo je prepoznatljiva smeša teškog, nisko naštimovanog rifa, muževnog vokala, melodičnih solaža i lepršavog ritma. Ne baš sad mnogo ORIGINALNO, ali kome u životu nedostaje zvuka po uzoru na Dismember, sa Blodig će se sasvim lepo provesti jer je bend kvalitetan, ima ideje, ima zanat i pruža vrlo solidan program:
https://blodigband.bandcamp.com/album/graveyard-decay
Severed Tusk je odlično ime za death metal bend (i logotip im je sjajan!) a i sugeriše da će muzika koju se spremate da potrošite biti primitivna, masivna i bestijalna. The Severed Tusk Demo ne razočarava i ovaj kanadski kvintet pruža tri pesme old school prebijanja u produkciji koja je zaista demo kvaliteta ali potpuno primerena divljačkom muzičkom programu. Prelepo:
https://severedtusk.bandcamp.com/album/the-severed-tusk-demo
Čileanski trio Devoured God sa svojim demo snimkom Infaust Monolith donosi dve pesme sirovog, ali u sebe sigurnog black-death zvuka. Ovo je mračno, decidno nemoderno, ekspresivno, a pesme su podugačke i sasvim jasno napravljene da se ne osetite prijatno slušajući ih. Ali eto, prijatne su!
https://devouredgod.bandcamp.com/album/infaust-monolith-demo
Portugalski Ethereal Wound je i produkcijski upeglaniji i nešto moderniji u zvuku, ali i ovo je u suštini black-death metal, sa nešto „tehničkijim“ sviračkim slojem i dosta atmosfere. EP Eclipse | Advent ima četiri podugačke pesme kvalitetno urađenih, tečnih aranžmana koji svoju kompleksnost uspešno guraju u drugi plan, nudeći logične, interesantne narativne linije da ih slušalac sledi. Vrlo siguran rad za ovu dvojicu autora, PLUS je u pitanju posveta mangi Berserk, PLUS plaćate koliko hoćete:
https://etherealwound.bandcamp.com/album/eclipse-advent
LKVGT iz Haga svoj andergraund kredibilitet blago ugrožavaju time što na dva mesta na Bandcamp stranici objašnjavaju kako se izgovara njihovo ime (dakle: Lijkvogt) a džaba onda i što su imena članova ispisana samo inicijalima i što pesme na spisku imaju rimske brojeve. No, šalu na stranu, debi album Manische omarming van een alomvattend niets je sasvim korektno producirana, dobro odsvirana kombinacija black i death metala koja svoju eksperimentalnu ambiciju nalazi u relativno nestandardnim idejama o aranžiranju i spajanju elemenata. Sad, pesme su dugačke, prva je sedam minuta, druga je devet i tako dalje, i moglo bi se argumentovati da muzike ovde u svakoj od njih ima previše, da su ideje mogle da se koriste ekonomičnije, da se razviju više itd, ali LKVGT se junački trude da sa idejama koje imaju urade stvari koje drugi ne rade i to se mora pozdraviti. Dakle, jeste ovo i blago svaštarski, ali je originalno i uz kvalitet svirtke i produkcije, i dosta zanimljivo:
https://lkvgt.bandcamp.com/album/manische-omarming-van-een-alomvattend-niets
Još black-death brutalnosti stiže nam iz srca Katalonije, dakle iz Barselone na trećem albumu sastava Atrexial. Nazvan The Serpent Abomination, ovo je album hipnotičkih blek metal tema i ponavljajućih, kompulzivnih melodija ali i apstraktnih zidova zvuka i tonova puštenih da lebde u praznini. Atrexial su zaista možda bliži blek metal delu spektra, ali njihovo bavljenje demonologijom i ambiciozne, dugačke pesme, pripadaju više death metal strani jednačine. Zvuk razmazan ali album dosta impresivan:
https://non-serviam-records.bandcamp.com/album/the-serpent-abomination
U ovaj black-death blok upadaju i Saksonci Fall Of Serenity. Ovaj nemački bend je svoj prethodni album izdao još 2007. godine pa Open Wide, O Hell stiže posle velike pauze i sa dosta toga da dokaže. Fall Of Serenity su svakako malčice bliski i melodičnom death metalu, ali ovo je pre svega ploča pošteno, sa dosta truda napisanih black-death pesama u kojima melodije i solaže zdušno rade na oplemenjivanju rifaške osnove. Ne sad neki moj prvi prioritet u životu, ali ovo je sasvim solidan album:
https://fallofserenitylfr.bandcamp.com/album/open-wide-o-hell
I hajde, tu je i split EP između kanadskih Wormwitch i američkih Sadistic Ritual. Wormwitch su između black death metala i hardcorea, maštoviti, oštri i opasni na svojoj strani, rokajući brzo ali sa atmosferom, dok su Sadistic Ritual bliži kombinaciji death metala i hardcorea i imaju tri pesme dobrog gruva i gruvanja. Mislim, kidanje na sve strane:
https://sadisticritualatl.bandcamp.com/album/wormwitch-sadistic-ritual
https://wormwitch.bandcamp.com/album/split-with-sadistic-ritual
A dobro i portugalski Chapel of Samhain je u black-death taboru, samo što njihov debi album, Black Onyx Cave ima i solidnu količinu death doom sporosti i težine u svojoj ponudi. Ovo je sirovo, kavernozno i ni ne pomišljajte da ovo pustite nekom koga ste tek upoznali. Ovakva muzika je za posvećene, za ljude koji znaju da uživaju u jednostavnim,malim stvarima i jednostavnim, VELIKIM rifovima:
https://nuclearwinterrecords.bandcamp.com/album/black-onyx-cave
Kvartet Eternal iz Arizone svoj debi album, Cryptic Lust završava obradom Mayhemove Deathcrush. Ali kako Eternal sviraju death metal, ovo je više spona usmerena na vernost old school zvku nego pokušaj da se dodvore blek metal publici. Enivej, Deathcrush je ovde odsviran pošteno a i ceo album je pošten, old school, mošerski death metal. Nema tu ništa sada kao PAMETNO ili originalno ali Eternal tresu snažno i znojavo u jednom poznatom, prijatnom formatu koji mi što smo ovo slušali još devedestih rado ponovo čujemo i sa osmehom ispratimo:
https://eternalaz.bandcamp.com/album/cryptic-lust
A onda imamo vrlo solidan drugi album za Apparition iz Los Anđelesa koji mračni, hermetični old school death metal zvuk kombinuju sa malo progresivnih stremljenja u kompozicijama, ubacujući puno smena tempa i ritma, doom metal atmosfera, poigravanja sa klavijaturama. Nekako je to dobro sklopljeno tako da sirova OSDM osnova nikada ne bude neugodno podsećanje na prošlost benda koji sada jezdi progresivnim nebesima već, naprotiv, sve ove komponente uspešno sarađuju u kompozicijama koje su logične onoliko koliko zaista podzemni death metal uopšte prati logiku rok pesme. Vrlo vredno da se čuje:
https://apparitiondeath.bandcamp.com/album/disgraced-emanations-from-a-tranquil-state
Hrvatski duo Pit Viper je možda suviše „muzičarski“ nastrojen za moj ukus, ali ako ste čovek slobodoumnih shvatanja, njihov album Eternity nudi finu kombinaciju tehničkog death metala sa virtuoznim gitarskim eskapadama. Naravno, iako je produkcija uslužnog kvaliteta, ovaj materijal zapravo bi procvetao da se uradi sa malo više para, pa zainteresovanima apsolutno prteporučujem slušanje i kupovinu jer Pit Viper vredi podržati i dati im priliku da rade i sazrevaju:
https://pitviper1.bandcamp.com/album/eternity
Brodequin iz Tenesija ne menjaju mnogo ni metu ni odstojanje, pa im novi album, Harbinger of Woe, posle dvadesetogodišnje pauze (ako ne računamo EP iz 2021. godine) zvuči maltene kao da je i dalje 1998. godina kada je ovaj bend osnovan. Dobro, nije da se ne primećuje unapređen kvalitet kompozicija, ali ovo je vrlo sirov, vrlo „deathgrinderski“ death metal i u prvom planu su brutalnost, brzina i agresija. Meni je ovo definitivno najbolje Brodequin izdanje ikada, pa poslušajte:
https://brodequin.bandcamp.com/album/harbinger-of-woe
Tu je i novi Hideous Divinity i Italijani nastavljaju gde su stali pre nekih pola decenije svojim četvrtim albumom, nudeći tehnički ali brutalni death metal i dosta kinematske atmosfere da tu i tamo malo predahnete od prebijanja. Pesme su dugačke, napisane i aranžirane ambiciozno, ali nemilosrdno udaranje je uvek bilo jedna od definišućih karakteristika ove ekipe i TO se nije promenilo. Brutalni tech-death koji ova ekipa valja, da bude jasno, ima više dimenzija nego što je u ovom podžanru standard i mada je zvuk jako težak, album Unextinct je pun interesantnih kompozicija i nećete se tako lako umoriti od slušanja:
https://centurymedia.bandcamp.com/album/unextinct-24-bit-hd-audio
Uporedivo brutalni ali na sasvim drugi način su Aberration iz Mineapolisa čiji disonantni death metal zvuči kao jedna razmazotina ali razmazotina sa ONOG svijeta. Album Refracture, debi za ovu ekipu je takođe vrlo ambiciozno napisan, sa dugačkim pesamama, ambijentalnim, improvizovanim pasažima i zidovima buke koji nisu prosta kombinacija ritma i rifa već rastežu granice death metala na logične ali BOLNE strane. Bolesno, ubitačno, neodoljivo:
https://aberrationdeath.bandcamp.com/album/refracture
Kalifornijski Civerous su osnovani pre samo pet godina ali već imaju drugi album, Maze Envy, izašao za ugledni 20 Buck Spin i, očekivano, brutalan do koske. Opet, naravno, za ovu etiketu snimaju bendovi koji u death metalu uspevaju da spoje izvornu primitivnost i avangardne sklonosti pa je Maze Envy ploča čija se sofisticiranost nalazi kad malo razgrnete slojeve kao beton tvrdih rifova i vokala sa onu stranu svesti. Nije za nezvežbano uho, pogotovo sa vrlo tvrdim masteringom, ali Civerous nude za ovog pensilvanijskog izdavača očekivano složenu a organsku muziku:
https://20buckspin.bandcamp.com/album/maze-envy
Kao simpatičan bonus, 20 Buck Spin je objavio i prvi demo sijetlskih Corpus Offal, nazvan samo Demo 2024. Corpus Offal je, naravno, bend u kome sviraju članovi raznih uglednih sastava poput The Bell Witch, Demoncy, Cerebral Rot, čiji je ovo praktično i direktni nastavak, a dve pesme na ovom demou nude muljav, štrokav, kanalizacioni death metal namenjen striktno poznavaocima, ljubiteljima i gurmanima. Poslužite se:
https://20buckspin.bandcamp.com/album/demo-2024
Na kraju smo pa treba još da poslušamo krosžanrovske radove i čisti hevi metal. Pa tako Hrvati Grinded Grin imaju i novi album, Charlatan, svega nekoliko meseci posle prvenca koji se meni jesenas dosta dopao. Ovo je i dalje kombinacija progresive, stoner roka, psihodelije, sve urađeno sa ambicijom da se bude izvan uobičajenih formata, sa spojem duvača i „normalnih“ rok instrumenata. U postavi sada ma dosta stranaca i Grinded Grin je legitimno nazvati internacionalnim projektom, ali kako god da ih nazovete, treba da ih čujete:
https://grindedgrin.bandcamp.com/album/charlatan
Melodični metalkor nije često u rotaciji kod mene ali Candlewaster iz Sijetla nekako uspevaju da zvuče sveže i zanimljivo na šest pesama novog EP-ja, The Ghost Pushes You Down, a koji je njihovo drugo izdanje posle debi EP-ja od pre sedam godina. Pomaže što ovo nije STVARNO metalkor sve vreme, već nekakva kombinacija metalkora, alternativnog roka, indi popa, pop panka… Šta ja znam, ima ovde svega i svačega, ali je iskombinovano IZVRSNO u pesmama koje imaju i rif i gruv i pop-melodičnost. A čvrsto je, energično, metalski. Bend sebi pripisuje i eksperimentalnu dimenziju ali ovo slobodno mešanje žanrova funkcioniše tako dobro da mislim da bi Candlewaster već mogli da ga patentiraju:
https://candlewaster.bandcamp.com/album/the-ghost-pushes-you-down
Njemački power metalci Stormhunter imaju četvrti album, ingeniozno nazvan Best Before: Death i ovo je melodična, energična muzika sa dosta te neke himnične dimenzije, ali napisana kvalitetno, izvedena junački, producirana solidno. Stormhunter možda nisu poznati kao neke druge kolege,a li njihov power metal ima i dubinu i karakter i nije tek ređanje generičkih rifova i melodija. Lepo:
https://stormhunter.bandcamp.com/album/best-before-death
Owlbear su prošle godine imali izvrstan debi album heavy metala inspirisanog fentezi i D’n’D tropima a novi EP, Legends and Lore ima tri obrade: jednu pesmu od Warlocka, jednu od Manilla Road i jednu od Cirith Ungol. I sve je IZVRSNO. Owlbear su baš moćna, osvežavajuća pojava na američkoj heavy metal sceni i jedva čekam da napišu još autorskog materijala. A do tada, ovo su najbolja četiri dolara koja ćete potrošiti ove nedelje:
https://owlbearmetal.bandcamp.com/album/legends-and-lore
Šveđani Scarblade imaju jedan album iz 2016. godine ali demo Ready for Action im je novi početak. I naslov ukazuje da je bend, jelte, spreman za akciju a i ja mogu da potvrdim da je njihov staromodni, jako šarmantni hard rok/ hevi metal u zaista za akciju spremnoj formi. Bend kombinuje jak rif, melodične klavijature, čvrst ritam i izvrsne ženske vokale za dve pesme koje ne deluju ni malo „retro“ iako su zaista sklopljene po formulama od pre nekoliko decenija, sa punim, kvalitetnim zvukom i izvrsnim radom čitavog benda. Fantastično:
https://scarbladeoffficial.bandcamp.com/album/ready-for-action
Beyond the Bells je drugi album za belgijski heavy metal sastav Scavenger, ali ako znate da je prvi album izašao još 1985. godine, to stvari stavlja u posebnu perspektivu. Jer, da se razumemo, Beyond the Bells zvuči staromodno na sve najbolje načine. Ovo je nestašni, napaljeni metal na razmeđi heavy i speed filozofija, sa zaraznim ženskim vokalom, pesmama koje su istovremeno i himnične i pripremljene za konzumiranje tokom šutke. Nisu Scavenger ni naročito originalni ali zvuče AUTENTIČNO i tu nema mnogo rasprave. Kidanje:
Švedski hardrokeri Ctuzh imaju novi album, The Jungle Revolution i mada je većina toga što bend svira za mene isuviše „mejnstrim“, album ima i par finih sleaze metal himni a ja ipak volm svoja grešna zadovoljstva:
Novi EP britanskih Alestorm, Voyage Of The Dead Marauder ima neke od najzaraznijih piratskih melodija koje ćete čuti ove godine (Uzbekistan, recimo) i mada je izdanje u celini možda isuviše „komercijalno“ za moj prefinjeni ukus, ima nečeg u toj vučnoj sili dobre pomorske teme:
https://alestorm.bandcamp.com/album/voyage-of-the-dead-marauder
Španci The Wizard imaju vrlo ugodan album old school metal/ hard rok zabave, The Exit Garden. Ovo je negde na razmeđi ’70s okultnog roka i ’80s heavy metala i zvuči jako dobro sa svojim lepljivim gruvom, dobrim rifovima i melodičnim pevanjem i refrenima. I još taj psihodelični imaginarijum, izvrsno je:
Album nedelje! I dobro, malo je to uvek i stvar ukusa, ali realno, bolju rokenrol ploču nećete čuti ove nedelje od trećeg albuma italijanskog power-trio komboa Sonic Wolves. Nazvan samo III ovo je materijal urnebesne energije, prepun lepota kao što su zavijajuće gitare, razaračka ritam sekcija i prodorno pevanje Amerikanke Kayt Vigil koja pritom svira opaku basčinu. No, ostala dva člana, na gitari i bubnjevima su DEMONI dostojni ovog formata, pa je III ploča na kojoj se svakla naredna pesma iz sve snage upinje da prevaziđe prethodnu po energiji, bezobraznosti, čistom boljenju kurca za muzičku teoriju, žanrovska pravila, bilo šta. No, naravno, iako Sonic Wolves zvuče tako nekako spontano i neobavezno, ovo je KRVAVO navežbana muzika ljudi koji osećaju kako drugo dvoje dišu i, mislim, bluz, rok, metal, psihodelija, džeming, sve je fenomenalno, ne oklevajte:
https://sonicwolves.bandcamp.com/album/iii
