Pored svih ostalih, pravih problema koje more čovečanstvo u ovom trenutku naše povijesne zbiljnosti, još se i davimo u AI muzici. Tog je smeća, avaj, sve više i više čak i na mestima gde ga ne očekujete (u metalu, jebem mu mater, koji kao treba da stavlja u prvi plan ljudsku ekspresiju) pa se nadam da će nakon što je Goldman-Sachs pre neki dan krenuo u razmontiravanje investitorske opčinjenosti veštačkom itneligencijom, uskoro taj mjehur da prsne. Do tada, uživajte u pažljivo rađenom izboru muzike koju su pravili LJUDI. Ne nužno dobri ljudi, ali ipak naši:
Blek metal prvo, pa odmah sa okupiranih teritorija. Beloruski Hexecaust, sa istoimenim debi albumom, nudi spastične, praktično prebrze blastbitove, promuklo vrištanje i brutalno testerišuće gitare. Ovo nije blek metal bez melodije i epike, naprotiv, ima ovde i toga, ali muzika je skoro apsurdno agresivna i konfrontativna, sa zvukom koji uprkos svemu deluje nekako organski, kao da ovo zaista sviraju ljudi, usred nekog bojnog polja sa armijama demona. Dakle, agresivno, sirovo, a opet sofisticirano i epski, PLUS po ceni od koliko sami date. Sve to pa još i ovakav omot albuma. Instant-klasik:
https://hexecaust.bandcamp.com/album/hexecaust
Whoa, novi album britanskih Blasfeme NIJE LOŠ, a što dosta znači kad dolazi od mene i moje nerazumne predrasude u vezi UK blek metala. Black Legion nije ni maštovita ni originalna ploča, produkcija je muljava a pesme su predvidivo aranžirane i pravolinijske, ali neka me Đavo(tm) odnese ako Blasfeme za svoj drugi album nisu na sto izneli sav old school escajg koji imaju i poslužili nam jedan plemenit faksimil blek metal sirovine i uzvišenosti iz devedesetih. Evo, ne mogu, ovo je dobro:
https://wulfhereproductions.bandcamp.com/album/black-legion
Ne slušam često ruske jednočlane atmosferične blek metal bendove, ali kad slušam, volim da su iz Kazanja. Ortha je baš takav bend, sa debi albumom, Возвращение, a što, zbunjujuće, znači „povratak.“ Mislim, zbunjujuće je kad prvi album nazovete „povratak“, to hoću da kažem. Рафаэль Рафиков koji sve ovo piše i svira svakako ima još nekoliko aktivnih projekata pa je za njega možda ovo povratak korenima ili štogod slično, no Возвращение je svakako jedna robusna, energična ploča epske atmosfere, slovenske širine, plemenite melodije. Ali dovoljno brza za moje potrebe. Zvuk je naravno toliko razmazan da je ovo skoro parodija na blek metal, ali danas se tako svira i ko sam ja da gunđam. Valjan album:
https://orthabm.bandcamp.com/album/-
Šveđani Angra Mainyu svoju kombinaciju black i death metala sa naklonima melodičnosti provlače evo već duže od trideset godina, mada je najveći deo toga bila ogromna pauza od kraja devedesetih do iza polovine prošle decenije. U međuvremenu je promenjeno ime, a Per Oculus Serpentis je drugi album snimljen za, eto, pet godina. I, melodičnosti i atmosfere ima ali ovo je pre svega jedan zao, sirov, mračan blek metal spakovan u poveliki broj pesama i svedenu produkciju. Nije me nešto oduvalo, ali je šarmantno a plaća se samo koliko sami želite:
https://angra666.bandcamp.com/album/per-oculus-serpentis
Kako rekoh i za prošli album francuskih Seth, „U celini, naravno, ovo je vrlo teatralno i kompleksno, ali na jedan prijatan, prijateljski način, sa blago vodviljskim dimenzijama u tom melodičnom, na momente simfoničarskom pristupu. Lepa ploča“. E, sad, to je bilo pre tri godine i nije se baš MNOGO toga promenilo ni u zvuku ni u filozofiji ove ekipe pa ako zaista volite vrlo teatralan, izrazito FRANCUSKI blek metal, sa sve poezijom koja je mogla ispasti i iz nekakve sveske sa beleškama jednog Lautréamonta, Baudelairea ili Rimbauda, ovo se ne propušta:
https://innomineseth.bandcamp.com/album/la-france-des-maudits
Debi album kalifornijskog dvojca Aldheorte, a nazvan Where Gods Have Eyes to See NIJE LOŠ. Ovo je iznenađujuće sigurna ploča blek metala inspirisanog drugotalasnim pristupima, pa onda blago osavremenjenog akcentovanjem melodičnosti. No, muzika je svedena, bez gubljenja u baroknim aranžmanima, svirka znojava, produkcija muljava i to albumu daje šmek stare škole. Prijatno je:
https://aldheorte.bandcamp.com/album/where-gods-have-eyes-to-see
Belorus Egor Varaxa (aka Feceless) uglavnom stvara muziku – to jest blek metal – pod imenom Bloodstream, ali sada je snimio album kao Truna. Dakle, sve isto, isti čovek, isti žanr, drugo ime. Verovatno jer je debi album Trune – dosta nemaštovito naslovljen Songs Of Darkness – ploča sa pevanjem, za razliku od izdanja Bloodstream. Nisam siguran da mi se previše sviđa produkcija, koja jeste čista ali istovremeno daje i izrazito „plastičan“ zvuk, ali, opet, ne treba sada jednočlane beloruske blek metal bendove gledati pod najsurovijim mikroskopom. Songs Of Darkness pleni pre svega lepom kombinacijom folklornih motiva sa inače udaračkim, energičnim blekerajem, a sve je to spakovano u savremene ali opet jednostavne pesme, bez previše teatralnosti. Zanimljivo je sve to:
https://bloodstream2.bandcamp.com/album/songs-of-darkness-2
Da ostanemo za trenutak u Belorusiji, koja, primetili ste, ove nedelje hara sa blek metalom, tu nam je i prvi EP jednočlanog projekta Arvo, a koji se zove Raven i neodoljivo je šarmantan. Ovo je sirovije producirana, prilično old school ploča kontemplativnog, melodičnog blek metala. Autor naglašava dosta uticaja doom i dark metala (štagod da podrazumevate pod ovim drugim) i melanholija i sjeta su definitivno u prvom planu na ovom materijalu, ali spakovani u ukusno teksturiran sobni metal. Lepo.
https://arvo666.bandcamp.com/album/raven
Ovo je neka takva nedelja gde mi se dopalo dosta jednočlanih projekata sa raznih strana blek metal globusa. Thy Woe je jedna baja iz SAD, ne zna se ni ko ni odakle, a To Soothe the Torment Etched on Thy Solemn Face mu je debi album. I nekako je DOBAR. Jednostavan, old school, sa garažnom produkcijom ali koja i odlično pasuje uz pesme koje su smena melanholičnih atmosfera i melanholičnih atmosfera ispod kojih ide rafalno brza svirka. Thy Woe radi ono što i mnoge druge kolege, ali ima organski zvuk koji svemu daje više autentičnosti (bubanj je PRAVI i ima prelep prizvuk kante u koju udarate jer ste besni) i meni je jako prijao:
https://thywoe.bandcamp.com/album/to-soothe-the-torment-etched-on-thy-solemn-face
Australijski Black Lava nisu baš sasvim po mom ukusu – njihov blackened death metal je dosta teatralan, ima i elemente blackened rock ’n’ rolla itd. – ali nisu ni loši. Novi album, drugi za momčad iz Melburna, The Savage Winds to Wisdom je sav u tenzičnim disonancama i smenama ritmova, pa zvuči i malo progresivno i možda i avangardno i mada je produciran da sve PUCA, nije loš za slušanje:
https://blacklava-aus.bandcamp.com/album/the-savage-winds-to-wisdom
Scarcity su naravno mnogo više u skladu sa mojim pretencioznim senzibilitetima. Njujorška ekipa osnovana 2020. godine kao jednočlani projekat Brendona Randalla-Myersa, a sada kvintet, na svom drugom albumu, The Promise of Rain trpa eksperimentalni blek metal U FULU, ne zadovoljavajući se prostim disonancama (a PUN ih je album) već i temeljito razarajući formu rok pesme na momente. I to i na dugačke momente. Ali, mislim, blek metal u osnovi i jeste muzika prevrednovanja svih vrednosti i ovo je album koji uspeva da iznenadi, zbuni i oduševi onako kako se pesme smenjuju. Ako ste prošle nedelje slušali Krallice otvorenih usta i pitali se gde da nađete još nešto slično, evo, ista zemlja, ista obala, isti GRAD:
https://scarcity-nyc.bandcamp.com/album/the-promise-of-rain
Ima nečeg duhovitog u tome da se bend zove Inverted Ascension a debi album – Descension. Australijanci nisu nešto OPAKO originalni, ali njihov blek metal je zao, melodično-monumentalan a i dalje hermetičan, epskog zahvata a i dalje muljavo pdroduciran i sve to se nekako kombinuje da budu jako simpatični:
https://invertedascension.bandcamp.com/album/descension
Ne slušam često atmosferični blek metal ali kad ga slušam, volim da dođe od strane nizozemskog žensko-muškog kvinteta koji na slikama izgleda kao da je spreman da povadi akustične gitare i uz logorsku vatru zapeva koloplet ljubavnih balada. Vuur & Zijde znači „vatra i svila“ na Nizozemskom jeziku a Boezem, kako se debi album ove postave zove, su, jelte, nedra, pa već iz ovih reči možete da donekle sebi predočite kakva je muzika. A jebem mu mater, odlična je. Ovo je za mene „pravi“ post-blek metal, sa očuvanjem njegove hipnotičke, monomanijačke energije, ali bez njegovih često do karikature prenaglašenih horor-stilema. Vuur & Zijde ne interesuje da vas plaše, ovde su ženski vokali klin i prijatni, a muzika vam utiče na rasuđivanje na old school psihodelične načine. Vrlo dobro:
https://vuurenzijde.bandcamp.com/album/boezem
Pređimo na spore muzike, doom metal, stoner rock, sludge metal, psihodeliju i hard rock. Inerth iz Madrida sviraju kombinaciju sludge i detah metala sa daškom industrial metala i to fino pasuje jedno uz drugo. EP Hybris sa svoje četiri pesme nudi dobar, pun zvuk, lepu kombinaciju atmosfere i mrveće težine, muziku koja je mračna ali i koja svojom energijom motiviše i pokreće. Bend već ima jedan album iza sebe pa proverite i njega ako vam se ovaj materijal dopadne:
https://inerth.bandcamp.com/album/hybris-ep
Prošle godine smo slušali tada aktuelni EP italijanskog dvojca Starspawn of Cthulhu a sad je lavkraftovski doom metal projekat, u međuvremenu sveden na jednog čoveka (Roberto Biasin), izdao i prvi album. I slatko je to, sa puno kičastih sintisajzerskih melodija, dramatičnih recitacija i gotskog pojanja. Ovo je lavkraftovština u jednom prilično melodičnom, prijemčivom izdanju, ali Starspawn of Cthulhu postižu grandioznost i dramu neophodnu za pravilno usvajanje izvornog materijala i ovo je jedna pitka, prijatna ploča:
https://starspawnofcthulhu.bandcamp.com/album/alienum
Thunderdope su – po sopstvenim rečima – nestašni stoner rok bend iz Berlina, pa je onda i naziv za novi EP deo tog nestašluka. Motorsatan ima četiri pesme zaista relaksiranog stonerskog gruva i solidne svirke. U produkciji se otišlo malo predaleko za moj ukus, ali ne smeta to što je zvuk na ivici pucanja da se uživa u ovim pesmama koje znaju šta želite i daju vam ga na sirov, neposredan način. A plaćate po želji:
https://thunderdope.bandcamp.com/album/motorsatan
Isto iz Nemačke su i AusgangsSPERRE, bend osnovan tokom pandemijske izolacije i sa već nekoliko izdanja pod pojasom. Slušali smo njihove prethodne radove pa sa albumom Mantra znamo da očekujemo psihodelični, fazirani space-rock i upravo je to na programu. Možda i za mrvu zrelije i zaokruženije. Zvuk je ovde JAKO psihodeličan ali su pesme napisane pažljivo, da slušaoca uvuku i ne puste, sa lepo odrađenim vokalnim aranžmanima i finim svemirskim gitarama. Ugodna ploča:
https://ausgangssperre.bandcamp.com/album/mantra
Zašto Argonauta Records i dalje postojano ignoriše Bandcamp a svoja izdanja stavlja na razne Tajdale, Dizere i Spotifaje ostaje jedna od najmučnijih misterija modernog doba. Tako ćete novo izdanje ove ugledne kuće, album Haunted Dreams italijanskog sastava Meifu morati da strimujete sa tih nekih bezveznih servisa ili da kupite na cedeu… Pakao! Ali album je dobar i vredan truda. Ovo je psihodelični, spori, atmosferični doom/ stoner zvuk, sa hipnotičkim gitarma i avetinjskim ženskim vokalom, produciran pažljivo i u celini veoma efektan. Ima tu klasičnog rifaškog, kompulzivnog gruva, a ima i mnogo psihodelije da vas drži u beta stanju bez problema. Sjajno:
Isti izdavač ove nedelje ima i album baltimorskih Spiral Grave. Ill Repute je energična, simpatična hard rok/ stoner rok ploča sa osam pesama koje jesu doom metal po nameri ali po efektima u čoveku proizvode, mislim, i dosta entuzijazma i pozitivne energije, što je, primetićemo suprotno od onog kako doom metal radi. Spiral Grave imaju dobar, slojevit zvuk, prave odličan gruv i snoliku atmosferu, i čak i kada se predaju melanholiji u naručje, i to odrade žustro i bez skidanja noge sa pedale za gas:
https://spiralgrave.bandcamp.com/album/ill-repute
Portugalci Idle Hand sa istoimenim EP-jem nude mračni, sabatovski doom-sludge, jednu ugodno rokersku, nekako old school zabavu. Ovo je jeftino i vrlo „andergraund“ po aromi, sa hrskavo faziranom gitarom i zapaljivim, sporim, satanističkim gruvom, bez mnogo filozofije, ali perfektno odmereno i ukusno:
Kanađani Burnt Lung na istoimenom EP-ju zvuče zapravo metalnije nego što biste očekivali. Ovo jeste stoner rok, psihodeličan, napušen itd, ali sa dosta zanimljivog harmonskog i ritmičkog rada koji se lepo nastavlja na gruversku osnovu. Četiri pesme fine produkcije i generalno pristojnog stonerskog krljanja:
https://burntlung.bandcamp.com/album/burnt-lung
Teksašani Lord Buffalo svoju muziku, vrlo deskriptivno, opisuju kao mud-folk pa će novi album, Holus Bolus, izašao za uglavnom nepogrešivi Blues Funeral Recordings, biti dobar i stoner rokerima, i napušenim folkerima. Zamislite, recimo Nicka Cavea kako džemuje sa Mazzy Star i Swansima u isto vreme, dok gledaju filmove Maye Derren i shvatićete nivo drame o kome ovde pričamo. No, Lord Buffalo voze OPASAN gruv, imaju jak, moćan zvuk i uspevaju da budu i zreo rokenrol bend ali i poštena, kinematična zabava za poštenog metalca. Jebeno dobro:
https://lord-buffalo.bandcamp.com/album/holus-bolus
Isto iz Teksasa su i Land Mammal a album Emergence je njihov vrlo častan pokušaj da spori, stonerski doom metal spoje sa ritualističkim tradicijama iz (njima i nama) udaljenih krajeva planete. Pesme na ovom albumu, dakle, imaju hipnotičke teme, puno ponavljanja, imaju sitar, tanpuru, tablu i još sijaset azijskih tradicionalnih instrumenata pored gitara, lap stilova, sintisajzera, bubnjeva, imaju udaljene ženske vokale i, generalno sve što vam treba da se dobro odmorite. Bend nije nužno STRAHOVITO inventivan sa tim ogromnim aresnalom isntrumenata i tom harmonskom slobodom koju ima ali ovo je prijatan, eminentno slušljiv psihodelični album:
https://landmammal.bandcamp.com/album/emergence
Bogami sam se raspametio od Lorda Buffala, ali da me malo osovi na noge i lansira u svemir tu je živi album italijanskih psihodeličara Ananda Mida, izašao za, naravno, rimski Heavy Psych Sounds Records. Live at Duna Jam je strastveno odsvirana ali zapravo tiha ploča psihodeličnog rokanja i rolanja snimljena prošlog Novembra i bend se vrlo prilagodio „pustinjskom“ senzibilitetu ove sardinijske proslave psihodeličnog roka, a da je sasvim zadržao svoj pomalo postpankerski, romantični zvuk. Već prva pesma, Swamp Thing je ovde raspeta preko 13 minuta prvo slobodne improvizacije a onda spore, emotivne bluz-psihodelije i ako vas ovo ne upeca, prvo, niste normalni, ali, drugo, ostale pesme su brže i istu atmosferu nude u tempu pogodnom za đuskanje. Sjajno:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/ananda-mida-live-at-duna-jam
Sa Sardinije su i Black Capricorn i nisam siguran šta na tom ostrvu, gde inače prave ANĐEOSKU narodnu muziku, proizvodi ovolike količine heavy psych čudovišta. Mislim, setimo se da je odande i Electric Valley Records, izdavač kome se Black Capricorn mogu okrenuti ako im propadne dil sa Majestic Mountain Records. Elem, Majestic Mountain je izdao šesti album ove trojke, Sacrifice Darkness and ... Fire i to je sad jedna napušena lo-fi doom metal ploča. Psihodelija i doom metal idu zajedno baš kao senf i med a Black Capricorn sviraju već duže od petnaest godina i izuzetno su verzirani u pravljenju sirovih, sporih, hinpnotičkih himni faza i satanizma. Ako ste nakrivo izrasli, kao neki od nas, prijaće vam:
https://blackcapricorn.bandcamp.com/album/sacrifice-darkness-and-fire
Koga sve to ne radi dok se ne ode dovoljno duboko u smeru sedamdesetih i uđe u sferu okultnog roka, radovaće ga album kvebečkih Occult Witches. Naslovljena Sorrow’s Pyre ovo je nimalo stidljiva orgija obožavanja Zeppelina, Sabbatha, Purplea i njihovih manje poznatih epigona, ali ne kroz drektno kopiranje muzike, koliko kroz rezurekciju tog osećaja da je SVE dopušteno i da se i melodija i žestina nalaze na istoj duhovnoj ravni interpretacije muzike. Pesme su raznovrsne ali su sve odlične i rokerske, zvuk je old school, a pevačica je ODLIČNA. Nema greške, jedan od najboljih hard rok albuma koje sam čuo ove godine:
https://occultwitches.bandcamp.com/album/sorrows-pyre
Idemo na thrash i speed metal, hardcore, grindcore i death metal. Blood Feast iz Nju Džersija postoje još od 1986, mada su u međuvremenu pravili i pauze, a i u današnjoj postavi je samo jedan čovek iz originalnog lajnapa iz osamdesetih. No, novi, četvrti album, Infinite Evolution, je dobar. Adam Tranquilli je ovde sada i na vokalima, i sve zvuči vrlo autentično sa nepogrešivim ’80s thrash metal šmekom. Dakle, pesme su rokačke, energične, brze a opet pametno napisane, sa dobrim rifovima, efektnim aranžmanima. Nema ovde mnogo filozofije ali se bend jako dobro snalazi u klasičnom formatu i ima vrlo dobru produkciju. Ko voli Sacred Reich i Death Angel da obrati pažnju:
https://blood-feast.bandcamp.com/album/infinite-evolution
Za moderniji thrash, koji ima i malo arome death metala tu su vankuverski Thirteen Goats. Dobro ime benda dopunjeno je i dobrim imenom drugog albuma, Capricorn Rising, a ni muzika nije loša. Ovo je thrash metal sa dosta inventivnosti i želje da grčevitu energiju ovog žanra očuva u originalnim aranžmanima i da se klasično trešersko rokanje upari sa mnogo drugih ideja pa šta od toga opstane, opstalo je. Ima tu štofa, bend svakako valja hvaliti za trud a i album je odsviran i produciran ozbiljno:
https://thirteengoats.bandcamp.com/album/capricorn-rising
Dobri su i španski Reaktion, mada je njihov Justice Flies mnogo klasičnija thrash metal ploča. Reaktion se ne ubijaju od truda da nađu nekakve nepotrošene forme u treš metalu, ali sviraju kvalitetno, imaju prihvatljivo dobru produkciju i uspevaju da izmešaju pošten, rokački, brzi, nervozni thrash izraz sa malo melodičnijeg sadržaja a da je to efektno i ne razblažuje „metalnost“ ove ploče. Izuzetno mi prija što bend, kada svira brzo, svira BAŠ brzo i koristi nervoznu energiju ove muzike veoma spretno:
https://reaktionmusic.bandcamp.com/album/justice-flies
Naravno da meksički Speedfreak svira blackened thrash metal sa uplivima prljavog rokenrola. Mislim, debi album im se zove Hellspeed Rock n’ Roll i zvuči BAŠ onako kako očekujete, sa thrash rifovima, black vokalima, produkcijom koja je, pa, jefftina ali ne smeta mnogo i pesmama koje ne pucaju od originalnosti ali su prijatne. Sve je to simpatično na gomili ako već ne revolucionarno dobro:
https://speedfreakmx.bandcamp.com/album/hellspeed-rock-n-roll
Prison of Ice iz Volverhemptona na istoimenom EP-ju nude pet pesama poštenog, čvrstog metaliziranog hardkora. Ovo je mošerski, siledžijski, sa dosta elemenata ’90s moškora ubačenih u moderniji stil i pesme su dosta dobre. Produkcija, eh, nije sjajna iako bend naglašava da je ovo producirala „legenda“ Ben Swingler. Mislim, nije ni GROZNO ali nije sjajno. Ali sluša se! A plaćate koliko želite!
https://prison-of-ice.bandcamp.com/album/prison-of-ice
Acid Rot iz Otave sviraju baš onako klasičan hardkorpank, kao da je 1985. godina a mi još uvek mladi, lepi i napaljeni. EP Acid Rot je i zvučno i idejno kao nešto što biste zatekli na kaseti u sobi tinejdžera koji sluša hardkor, razmišlja da kupi skejt i nervira ga nepravda u svetu, jedna jednostavna a neodoljivo zarazna kombinacija d-beata, prostrčkih melodičnih rifova i generalne atmosfere za šutke i stejdždajving. Jeftino, iskreno, ukusno.
https://acidrot.bandcamp.com/album/acid-rot-ep
Londonski Dulle Griet svoj istoimeni debi EP pakuju u zanimljiv omot a i muzika je zanimljiva. Smeštena negde između propisnog hardcore thrasha, metalkora i posthardkora ona je i uzbudljiva i raznovsrsna ali i fokusirana i ne deluje svaštarski. Svirka je žestoka, pesme pune intereesantnih melodijskih i harmonskih ideja, a produkcija iako ne sad kao DOBRA zapravo fino radi posao. Ima i harmonika u postavi, barem na ovom izdanju!
https://dullegriet.bandcamp.com/album/dulle-griet
Helkan su tri mršava, vrlo mlada Brazilca koji sviraju solidan thrashcore. Album je sklopljen od pesama čiji su svi naslovi samo po jedna reč, a počivaju na jednostavnim, hrskavo faziranim rifovima, dobrom, old school gruvu i propisnoj krljačini. Produkcija dobra, pevanje, ODLIČNO, zabava zagarantovana a sve i plaćate koliko želite:
https://helkan.bandcamp.com/album/desumanizado
Australijski trio SharpShooter je negde između thrash i death metala sa jedne i hardcore thrasha sa druge strane. Debi singl (uskoro na vinilu), Pissing On the Ashes b/w Conquer Hell ima dve zrele, pametne a opet žestoke i krljačke pesme u kojim ovo troje ljudi prikazuju i zanatsku veštinu i KARAKTER. A toga kao da najviše manjka u modernm metalu, jelte. Odlično je:
https://sharpshooter5.bandcamp.com/album/pissing-on-the-ashes-b-w-conquer-hell
Gorgonchrist su kombinacija krastpanka, treša i indastrijala i nekako su vrlo „britanski“ u svemu tome. And Justice for Balls je duhovito nazvan treći album benda koji, uprkos popriličnoj količini maštovitosti, mene nije sada nešto mngo pomerio iz ležišta. Valjda me žulja malo nedinamičan bubanj, ili insistiranje na referencijalnom humoru u naslovu svake pesme (mislim, I Cum Brûlée, jelte…), šta li je, ali Gorgonchrist NISU LOŠI. Mislim, ne bih im dao svoju ćerku za ženu ALI JA I NEMAM ĆERKU. Proverite:
https://gorgonchrist.bandcamp.com/album/and-justice-for-balls
To da bend koji se zove Speed svira srednjetempaški moškor je jedna od velikih kosmičkih nepravdi, ali, opet, ova sidnejska atrakcija svira ZAISTA DOBAR moškor. Debi album Only One Mode je i pametniji i bolje produciran od nekog današnjeg proseka moshcore i beatdown hardcore muzike, a da ipak isporučuje sva očekivana dobra. Energično, maštovito, simpatično:
https://lastriderecords.bandcamp.com/album/only-one-mode
Iz Finske stiže apsolutni hardkor spektakl. CHOPPED IN HALF –SPLIT je split album bendova Mörv i .338 i to je baš dobra kombinacija thrashcore i D-beat elemenata na obe strane, odsvirana sa punim razumevanjem žanra ali i sa dovoljno svežih i originalnih ideja da ovo ne bude samo četrnaest pesama besomučnog kloniranja Dischargea i Antisecta. Ne mogu da se odlučim koji mi je bend bolji pa preporučujem da jednako volite oba:
https://moerv.bandcamp.com/album/chopped-in-half-split
https://point338.bandcamp.com/album/chopped-in-half-split
Italijanski hardkor trešeri Drunkards sviraju još od devedesetih ali novi album, Inferno sulla Terra je toliko svež, poletan i inspirisan da se ovde mora reći nešto o tome kako iskustvo i kilometraža umeju da porode i inovaciju, originalnost, maštovitost. Pričamo o relativno jednostavnom hardcore thrashu koji je mogao biti snimljen i 1983. godine – sa sve jeftinim produkcijskim radom – ali on istovremeno ima i ukus ranih osamdesetih u smislu da je svestan koje mu sve mogućnosti stoje na raspolaganju i da muzika ne mora nužno biti kopipejst bendova poput Discharge ili Anti Cimex. Naravno da su Drunkards, ako hoćete da tražite prethodnike, bliži italijanskim kolegama poput Negazione i Indigesti ali ovo je bend sa svojim zvukom, svojom energijom, svojim idejama. I sjajan je. Instant klasik:
https://drunkards.bandcamp.com/album/inferno-sulla-terra-lp-2024
Do it Your Hell je simpatična varijacija na pankerski Do it Yourself kredo, a bend i zvuči kao pank bend iz pakla. To jest, ovo je krševiti crustgrind iz Madrida, sa haosom već u imenu EP-ja: Restos del Kaos. Solidna produkcija, sedam pesama haosa i bezumlja, užitak:
https://doityourhell.bandcamp.com/album/restos-del-kaos
Još krševitog crustgrinda dobijamo ljubaznošću benda Armoured Virus iz Lidsa. Demo nazvan Demo ima šest teških komada od kojih se poslednji zove Blastbeat Army i onda znate da ste na pravom mestu. Klanje:
https://armouredvirusgc.bandcamp.com/album/demo
Conceived in a Car Crash je mathcore/ mathgrind duo iz Nešvila i kida. Istoimeni EP ima pet pesama svakovrsnog preterivanja, ali je to preterivanje smisleno, spakovano u iznenađujuće pristojnu produkciju, dotegnuto, ubedljivo, JAKO. Plaćate koliko hoćete za ovaj komad elegantne nelagode:
https://conceivedinacarcrash.bandcamp.com/album/conceived-in-a-car-crash-2
Sacramento nisu iz Sakramenta nego iz Madrida i sviraju mastan, ukusan spoj crustcore i death metal stilova. Kako to zvuči? Brzo, nervozno, a teško i disciplinovano, sa deset ekonominčnih, drusnih pesama na albumu Four Nails. Kao da ste spojili Nasum i Dismember? Da, BAŠ tako. A plaćate po želji:
https://sacramento2.bandcamp.com/album/four-nails
Indusi Konflicts na svom EP-ju Ghar/Fal imaju samo dve pesme i ni jedna od njih ne dobaci do devedeset sekundi i to je PRELIJEPO. Ovo je thrashcore sa grindcore završnom obradom, napisan pametno, odsviran PERFEKTNO pa onda još i dobro produciran. Bend pominje da u njihovoj muzici ima i nekakvih melanholičnih zvučnih pejsaža ali ove dve pesme su suva krtina za šutiranje i pogibiju:
https://konflictssikkim.bandcamp.com/album/ghar-fal-singles
Sounding iz Nju Orleansa su vrlo klasičan flase grind sastav, kao spasen sa MySpacea iz 2009. godine. Album You Can’t Eat Your Cake and Have It Too je stoga prilično staromodan, ali ako volite karakteristično tenzičnu, mučnu a katarzičnu muziku, ovo je sasvim častan kućni pokušak rezurekcije takvog zvuka i senzibiliteta. Kidanje:
https://soundinggrind.bandcamp.com/album/you-cant-eat-your-cake-and-have-it-too
Gadfly su iz Kanade ali je glavni kreativni impuls u ovom bendu Homa Khoshnavaz, rođena u Teheranu i željna da prži propisan rokenrol ali, naravno, u tome sprečavana dobar deo svog života. Khoshnavazova je, kaže, sedela u svojoj sobi i u mislima kreirala pesme a onda, kada je 2018. godine uspela da se dočepa Vankuvera, odmah je osnovala bend. Sura je drugi album trija u kojem pored ove žene sviraju i još dvoje ljudi iz, jelte, lokala, i ovo je odličan, energičan, atmosferičan (post)pank/ psihodelični surf rok. Mislim, WHATEVER, čim čujete prve disonantne, psihodelične taktove ove ploče bićete u pravom raspoloženju a imajući u vidu da album traje ni 24 minuta, sa sedam pesama propisnog pankerskog prženja, gotovo je sigurno da ćete ostati žedni za još. Sjajno:
https://gadfly-band.bandcamp.com/album/sura
Brutal Torment su transatlantski novi projekat nekih muzičara već aktivnih u masi andergraund bendova. I šta je onda još jedan za njih? Brutal Torment ima demo DEMOnic 2024, sa dve pesme brutalnog death metala i pričamo o vrlo kompetentno napisanom, izvedenom i produciranom materijalu koji ne uspostavlja neke nove standarde ali nudi propisno hrskav, energičan zvuk i dovoljno podloge za kardio-trening. Plaća se koliko hoćete pa svakako treba poslušati:
https://brutaltorment.bandcamp.com/album/demonic-2024
Posle dva demo snimka, francuski duo Abhorrent Execration nudi prvi EP, Vengeance Unfolds, sa tri pesme divljačkog death metala. Ovo je sva moguća sirovina i štroka ubačena u mešalicu za beton i onda bačena na vas sa trećeg sprata. Sa sve mešalicom. Ako preživite, znaćete da ste posebni. A plaćate koliko želite:
https://abhorrentexecration.bandcamp.com/album/vengeance-unfolds
Francuzima Skelethal je Within Corrosive Continuums za, evo, dvanaest godina rada treći album. Materijal zvuči vrlo zrelo, vrlo usvirano, žanrovski svesno i produkcijski kvalitetno. Ne pričamo o nekoj revoluciji u death metlau, naravno, ali ovo je vrlo umešno spravljen old school death metal sa mnogo žestoke, brze svirke, dobrih rifova, dobrog gruva. Skelethal znaju šta vole i vrlo strastveno to sviraju, pa ako i vi volite death metal propisnih oktanskih brojeva, moćnih old school rifčina i lepe produkcije, navalite:
https://skelethal.bandcamp.com/album/within-corrosive-continuums
Treći album indijanopoliskih Obscene, nazvan Agony & Wounds ne donosi neke velike nove prodore u zvuku benda koji je prvi album izdao 2020. godine, ali je savršeno slušljiv. Ovo je old school death metal sa dobrom produkcijom, odličnim vokalima, kvalitetnom svirkom i asortimanom povremeno pamtljivih rifova. Naravno, ima tu mnogo samo običnog „žanrovskog“ nameštaja i ako tražite nešto naglašeno inventivno, što bi polomilo kalup i donelo svetu nove forme, ovo nije to. Ali se lepo sluša:
https://obscenedeathmetal.bandcamp.com/album/agony-wounds
Snake Mountain u principu ne bi trebalo da su bend po mom ukusu. Australijanci generalno sviraju kombinaciju groove metala i melodičnog death metala, ali novi EP, Villainous 1: Reverence, prvo duže izdanje u još malo pa decenijskoj aktivnosti benda mi je prijalo. Ovo je čvrst, energičan gruverski death metal sa ukusnim, melodičnim solažama, blagim zanošenjem u „tehničku“ stranu ali prvo i pre svega fokusom na žestini. Snake Mountain ovde prosto pružaju izvrstan provod u četiri pesme dobrih rifova i poštene, znojave krljačine i to se mora prepoznati:
https://snakemountainband.bandcamp.com/album/villainous-1-reverence
Šveđanima Vanhelgd je Atropos Doctrina već šesti album, za nekih 16 godina rada, što je vrlo solidan tempo izdavanja za grupu koja se dosta teško uklapa u standardne žanrovske matrice. Atropos Doctrina je death metal ploča ali je ona po mnogim elementima – emotivnost, melodičnost – bliža skandinavskom blek metalu. Ona je epska, teška i moćna, podsećajući na momente na prirodne nepogode (slušajte MONUMENTALNU Kom dödens tysta ängel), a da je opet lišena nekakvog standardnog žanrovskog programa gde se koriste uobičajeni alati da se sugerišu „pretnja“ i „opasnost“. Atropos Doctrina je ploča ogromne širine u svom zvuku ali i nezanemarljive dubine u svojim pesmama i Dark Descent Records iz Kolorada njome još jednom potvrđuje koliko je ovom izdavaču bitno da ima katalog nabijen originalnošću, karakterom i kvalitetom:
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/atropos-doctrina
Na kraju smo pa ćemo još poslušati i krosžanrovske projekte i malo heavy metala. Baš malo. Elem, na ovu vrućinu dobro dođe malo opuštenog, psihodeličnog gruva preko elektronske pratnje. Drugim rečima: novi Beastial Piglord. Album The Floral Scent Of Death je u teoriji malo pesimističniji i mračnije atmosfere nego što je za njega prosek ali se zapravo u praksi ne vidi neka velika razlika. Ovo su dobre, kućno ali pošteno napravljene i snimljene pesme psihodelične, post-industrijske provinijencije, sa formom koja nadilazi metal ali ga ni slučajno ne napušta. Lepo je to spakovano, pesme ne traju predugo, avangardni koeficijent je dovoljno visok, cena je koliko date, pa navalite:
https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/the-floral-scent-of-death
Graphic Nature iz Londona su kao Slipknot odrastao na deathcoreu. Ali bukvalno. Album Who Are You When No One Is Watching? uzima SVE od Slipknota: ritmove, strukture pesama, afektaciju u pevanju, gitarske teksture, tempo itd, a onda sve to pakuje u deathcore produkciju. Ako to zvuči primamljivo, izvolite. Meni je bilo… kao neki mali kurio:
https://graphicnature404.bandcamp.com/album/who-are-you-when-no-one-is-watching
Španski Totengott je teško žanrovski omeđiti pa ih zato stavljam ovde. Mislim, ovo je bend negde između black metala i doom metala, a da to zapravo zvuči prirodno i podseća na… Celtic Frost? Pričamo o jednostavnoj ali moćnoj muzici koja autoritativno gazi napred, ima dobre, atmosferične rifove, karakteran (i dobro, na momente malo monoton) vokal, dobru produkciju. Treći album, Beyond the Veil je zaprvo značajno maštovitiji nego što očekujete kad krenete da ga slušate a ova iskusna ekipa članova Void (izvinjavam se, Vøid), Mercyless i Electric Funeral je zapravo i počela kao Celtic Frost tribjut bend i lepo je videti da su u međuvremenu našli način da kreiraju čitav jedan divan autorski opus na ovim temejima. Sjajno:
https://totengott.bandcamp.com/album/beyond-the-veil
Ravenhymn iz Londona i Kenta za svoj drugi EP, I saw the wolf, kažu da izlazi u Decembru, ali to se, pretpostavljam, odnosi na fizičke nosače, jer daunloud je već sada moguće kupiti. Nije ovo toliko DOBRO koliko je zanimljivo sa kombinacijom folk pesama i metalskog instrumentarija, sve snimljeno jeftino, ali odrađeno nekako duševno. Melodični vokali koji izvode kompulzivno melodične folk teme su lep kontrast muljavom metal gruvu ispod a gajde koje su u prvom planu su svakako tajno oružje benda. Šarmantno je:
https://ravenhymn.bandcamp.com/album/i-saw-the-wolf
Slatki su južnokorejski Storm sa svojim debi albumom, Violent City. Ova petorka zvanično radi još od 2003. godine, ali bilo je tu raznih pauza i hvatanja zaleta sa kraćim izdanjima pa Violent City zvuči i dovoljno mladalački i napaljeno. Opet, ovde dobijamo dosta azijske discipline (bend ima i majice i dresove sa sopstvenim logom, moliću lepo) pa je ovo tradicionalni heavy metal odrađen pod konac. Tradicionalno ovde podrazumeva i produkciju koja ne pati od moderne prebudženosti i ulickanosti i Storm su nekako baš dragi. Ako ste pre 40 godina voleli Mejdene, Diamond Head, Saxon i tako te bendove, ovo je za vas:
https://speedmetalstorm.bandcamp.com/album/violent-city
Ova nedelja je donela gomilu sjajnih ili makar interesantnih blek metal izdanja pa je red i da album nedelje bude iz blek metal sfere. Blood Atonement iz Sijetla sviraju, nominalno, blek metal, ali njihov debi album, The Spectre Of Misery je odlično podsećanje na to koliki je kapacitet blek metala da mutira i evoluira, čuvajući samo tvrdo jezgro iskrenosti i jake emocije. The Spectre Of Misery je ploča koja je udaračka, žestoka i agresivna, sa zastrašujućim ženskim vokalima i sirovim krljanjem, ali je ona i isto toliko noise rock koliko i black metal, koliko thrash metal, koliko i hardcore. A sve je odlično, sa atmosferom koja se pravi rifovima i aranžiranjem istih, a ne ređanjem pedala na mučenu gitaru ili, nedobog, korišćenjem sintisajzera. Pesme su ulično intonirane, opasne, zajebane, zvuk je pun, snažan, kvalitetan (a ne prebudžen) i album je po svim kriterijumima pravi melem za uho:
https://bloodatonement1.bandcamp.com/album/the-spectre-of-misery
