Ms. Marvel: The New Mutant je strip koji je trebalo da bude krš lom, jad i čemer iz mnogo razloga. Ovaj četvorodelni Marvelov miniserijal krenuo je sa izlaženjem krajem prošlog Avgusta, u momentu dok se titularna Ms. Marvel nije još, što se kaže ni ohladila (od svoje besmislene, senzacionalističke smrti na stranicama Amazing Spider-mana), trivijalizujući dodatno njen požrtvovani čin kojim je odabrala smrt kao pravi heroj, štiteći nejač i civile. Strip je, pritom, pokrenut gotovo isključivo da bi služio kao suplementalni promotivni napor u marketiranju filma The Marvels koji, kao što znamo, nije bio sad nešto naročito dobar, a pritom je i titanski propao u bioskopima. U sasvim ciničnom gestu in-fiction prepozavanja da su korporacijski merdžeri ponovo učinili X-Men i mutante marketibilnim za Marvel, te da se niko više ne mora pretvarati da su Inhumansi IP u koji vredi ulagati, i Ms. Marvel je – originalno krieirana da bude pripadnica „rase“ Inhumansa – sada kežuali prevedena u mutante. Povrh svega, scenaristkinja ovog stripa ima svega dvadeset godina i nikada u životu nije napisala ni jedan strip pre ovog. Po sopstvenom priznanju, štaviše, nije ni pročitala ni jedan strip o X-Men od početka do kraja!
Međutim, protivno svakoj logici i svim gore nabrojanim argumentima, Ms. Marvel: The New Mutant, a koji je u kolekciji izašao polovinom Marta, je zapravo sasvim pristojan, pristojno zabavan i zabavno relevantan superherojski strip za omladinsku publiku. Mislim, NARAVNO da Kamala Khan nije mogla da ostane mrtva, jer je u pitanju jedan od svetlih primera kako se „reprezentacija“ manjinskih identiteta u superherojskom stripu radi DOBRO pa je isto tako dobro da nas Marvel nije sad tu nešto godinama razvlačio i tizovao i pravio od Kamalinog povratka nekakav song-end-dens kakav smo, božemeprosti imali kad se Wolverine onomad vraćao iz mrtvih.
Takođe, iako film nije bio sjajan, poslužio je kao izgovor da se Kamala vrati u stripove U KOJIMA IMA JOŠ MNOGO TOGA DA PRUŽI a pomenuta scenaristkinja od dvadeset godina i sa nula scenarističkog iskustva je, heh, Iman Vellani, mlada kanadska glumica pakistanskog porekla koja je u seriji Ms. Marvel i u filmu Marvels igrala Kamalu Khan i već ideja da novi strip o sada već prilično legendarnom liku piše neko ko taj lik igra na televiziji mora već na nivou ugodne perverzije da nam bude simpatična.
Konačno, a možda i najmanje neočekivano, Kamala Khan aka Ms. Marvel funkcioniše zaista dobro kao mutant i član X-Men. Radnja stripa se odvija tokom zrele faze rata između organizacije Orchis i mutanata, tokom koje su mutanti (ponovo, po ko zna koji put) naterani da se kriju jer je javno mnjenje ponovo okrenuto protiv njih, Sentineli zasnovani (ovom prilikom) na tehnologiji samog Tonyja Starka će ih napasti ma gde da registruju prisustvo mutantskog gena, a čak i prost narod na ulici sada smatra da izražavanje javne mržnje za mutante nije rasizam jer su mutanti, jelte, obmanjivali i lagali čovečanstvo u poprilično solidnom obimu tokom poslednjih par godina. Utoliko, Kamala, kao osoba navikla da se snalazi sama, jer nekako, i pored učešća u više superherojskih timova tokom godina, zapravo i dalje kredibilno ima auru usamljenog, uličnog tinejdž superheroja, odlično služi kao „anderkaver“ agent za X-Men na ime toga što njen mutantski gen nije ispoljio svoje dejstvo pa ga Orchisova napredna tehnologija ne registruje. Kamala onda može da se kreće normalno među običnim ljudima (dok su X-Men doslovno pod zemljom) i da povremeno odlazi u mutantsko sklonište da raportira šta se dešava, a da mutanti ne preuzmu ovaj strip i pretvore ga u standardni X-Men spinof.
Pozadina priče je, dakle, rat između Orchisa i mutanata u kojem su mutanti trenutno u defanzivi, bekstvu i skrovištima, a Kamala pokušava da i sama psihološki izađe na kraj sa idejom da je ne samo umrla i bila vaskrsnuta od strane X-Men već i da je istovremeno i dalje Inhuman, na ime nasleđene genetike, ali i mutant – na ime, jelte, mutirane genetike – i da su joj sada X-Men praktično porodica. Ovo je zanimljiv preokret za mladu superheroinu i mada on ne opravdava njeno ubijanje i vaskrsenje, mislim da sam koncept Kamale-mutantkinje ima smisla i potencijala, pogotovo sad kad su Inhumansi vraćeni na svoj standardni status poluzaboravljenog IP-ja o kom se ne priča na ozbiljnim sastancima uredništva.
Ali onda je i zaplet zapravo dobar i primeren ne samo Kamali kao liku već i ovoj tranzicionoj fazi u njenom životu. Vellanijeva je strip pisala zajedno sa Sabirom Pirzadom, već iskusnim televizijskim scenaristom koji je radio i na samoj seriji Ms. Marvel, ali i na Moon Knightu, a izvan MCU-a je radio na Person of Interest, Star Wars: The Bad Batch i drugim projektima. Pirzada i Vellanijeva su se koordinirali i sa samim kapetanom X-Men broda u ovom trenutku,* Gerryjem Dugganom, pa je Ms. Marvel: The New Mutant strip ugodno uglavljen u postojeći kontinuitet, ali, važnije, jedno logično, zanimljivo naredno poglavlje priče o Kamali Khan. Naime, Kamala u ovom stripu ide na letnje koledž-kurseve u Empire State Universityju u Njujorku, signalizirajući svoje skorašnje završavanje srednje škole i pripreme da prhne iz roditeljskog gnezda. Naravno, ovo roditelje čini zabrinutim, nervoznim ali i ponosnim, a Marvel ima priliku da se bavi Kamalinim avanturama u novom okruženju gde je (skoro) niko ne poznaje i gde svoj identitet može da gradi od nule, a da opet sebi ostavlja odstupnicu za vraćanje protagonistkinje u srednju školu i poznati Nju Džersi okoliš u nekim narednim stripovima. Win-Win!
*a kad kažem „u ovom trenutku“, mislim u trenutnu dok ovo kucam, ali u trenutku kada vi ovo budete čitali X-Men će već biti pod upravom jedne i jedine Gail Simone
Kamala će, naravno, upoznati nove ljude na ESU, ali neće tamo biti potpuno „sama“ jer je Bruno, njen najbolji prijatelj iz detinjstva i (naravno), trajno podgrevani potencijalni romantični partner, tokom ovog stripa sve vreme uz nju. Bruno je, sećamo se, izuzetno inteligentan i nadaren za inženjerske nauke, ali je istovremeno i emotivno i dalje ranjiv i nesiguran i u ovom stripu se odlično pogađa ta njegova tiha herojska priroda dok svojoj drugarici i – realno – ženi svog života, pruža esencijalnu podršku da bude superheroina u sasvim novom okruženju a da ne dovede u opasnost svoj tajni identitet. A što bi u uslovima Orchisove ofanzive protiv mutanata moglo da bude i smrtonosno, pogotovo kada se otkrije da čitav letnji koledž-program koji Kamala pohađa finansira baš ova organizacija…
Otud je u ovom stripu Kamala sve vreme u lavljoj jazbini, naročito jer brzo postane jasno da Orchis na samom kampusu ima neku sofisticiranu tehnologiju za pronalaženje mutanata, ali još više jer je još jasnije da su Orchisove PR sposobnosti možda još efektnije od njihove R&D divizije pa su čak i mladi i, pretpostavka je, srazmerno slobodoumni studenti letnjeg koledža, solidno jako zadojeni antimutantskim narativom. Kamala će, naravno, imati da se tokom ovog stripa potuče i sa džinovskim Sentinel-robotima i sa inteligentnim mašinama iz budućnosti, ali njen najveći neprijatelj u ovoj priči je mnogo manje alegoričan: rasizam.
I, sad, mogao je ovaj strip da ispadne i malo nespretno jer ima u glavnoj ulozi predstavnicu nacionalne manjine ali koja je na udaru diskriminacije po sasvim drugom, fiktivnom osnovu, ali Pirzado i Vellanijeva su pronašli dosta srećan ton i, ako se na stranu stave Kamaline povremeno starmale i suve kontemplacije o svom jedinstvenom (i komplikovanom) identitetu, Ms. Marvel: The New Mutant sasvim spretno rukuje svojom tematikom, postavljajući heroinu u centar priče koja čitaocu kredibilno prenosi i iskustvo samoće koje pripadnica manjine oseća u kulturi što je većinski i nepravično protiv nje, ali i iskustvo plemenitosti kada uprkos tome ona u sebi pronalazi kapacitet, snagu, odvažnost i požrtvovanje da ustane u zaštitu slabijih kada je to potrebno, bez obzira što su ti slabiji već pokazali da bi, kada bi samo bili svesni da je ona mutant, na nju svalili pogolemi tovar rasističke mržnje i agresije.
Ovo je jedan vrlo klasičan motiv u superherojskom stripu, a svakako kanonizovan kroz Spajdermena tokom šezdesetih godina prošlog veka, gde doduše nije postojalo rasno i nacionalno kodiranje ali je stigma koji je Peter Parker nosio na sebi – klasna, ali i stigma siročeta – služila istoj svrsi, da čitaocima, koji i sami možda nose sličnu stigmu pokažu da 1. nisu sami i 2. da njihova imanentna plemenitost vredi mnogo više od predrasudne mržnje njihovih vršnjaka, sugrađana, medija, i da rad u korist čovečanstva nije ekonomska transakcija već naprosto prirodna aktivnost slobodne, samovlasne osobe, bez obzira kako je drugi vide.
Tako da je ovo vrlo ugodna i relativno mala priča o Kamali, postavljena na jedan lokalitet, sa takođe lokalizovanim sukobom i nekim zanimljivim trilerskim i naučnofantastičnim preokretima koji dopuštaju i Kamali da bude opaka MS. Marvel, ali i Brunu da bude idealan „guy in the chair“. Pritom gostovanja pomenutih X-Men ali i Tonyja Starka pa i supruge mu Emme Frost stripu daju fin osećaj da se sve događa u jednom širem kontekstu i zanimljivom istorijskom trenutku za Marvelov univerzum, a da ne kidnapuju priču, ne oduzimaju glavnim likovima asertivnost, niti opterećuju čitaoca prevelikim domaćim zadacima da čita druge stripove da bi uopšte shvatio šta se ovde događa.
Srećom, i grafički tim je ovde pružio vrlo solidan program Carlos Gomez i Adam Gorham na crtežu, te Erick Arceniega na kolorima daju stripu dinamično pripovedanje, šaren, prijemčiv tonalitet, ali i mnogo neophodne topline koja mora ići uz Ms. Marvel. Ovo je uvek, od svog osnivanja bio strip u kome su porodica i prijatelji ne samo nezgodna prepreka koju protagonistkinja mora da prevaziđe da bi superheroisala, već naprotiv, inspiracija za superherojski rad, podrška kad je najteže, razlog da ustanete i kada mislite da ste konačno nokautirani, pa je onda i jako bitno što su crtači posvetili mnogo pažnje likovima i njihovoj karakterizaciji. Bruno, kako rekosmo, dobija i najviše minutaže „pred kamerom“ i njegov kasnotinejdžerski, nerdovski šmek – pa i seksepil, jebem mu – je veoma dobro pogođen, a kada se u stripu pojavljuju „egzotičniji“ likovi, dakle, članovi X-Men, pa onda razni roboti i vanzemaljci, to sve ima fino odmeren balans spektakla i jednog prizemljenijeg, „stvarnijeg“ tona koji ne dopušta priči da odleti predaleko od svoje osnovne teme, a to je leto u kome Kamala po prvi put odlazi od kuće i vežba da bude samostalna i „odrasla“. Kao bonus, akcija je odrađena izvrsno, sa dobrom režijom i pogotovo vrlo dobrim razumevanjem kako lik koji može da razvlači svoje telo može interesantno da izgleda u borbi protiv džinovskih robota.
Prilično sam zadovoljan ovim stripom i kako je za Iman Vellani ovo debi, nadam se da će imati prilike da još radi sa Ms. Marvel jer mi se čini da ima potencijala i da je njen očigledni entuzijazam spram lika što ga je otelovila pred kamerama, u stripu proizvodi korektan ton i ideje. Zanat se, naravno, uvek može usavršavati, ali uz Prizadu i odlične crtače, Ms. Marvel: The New Mutant je daleko prebacio moja očekivanja i preporučujem ga na čitanje svima koji istorijski vole Kamalu Khan i Ms. Marvel. Mislim da neće biti razočarani. Amazon kolekciju prodaje ovde.
