Da smo svi mi umrli u toku prošle nedelje, ne bi se osetilo kao što se osećaju odlasci Ranka Bugarskog i Siniše Pavića. Najveći odlaze, mi ostajemo da se nadamo da ćemo im se odužiti barem sećanjem i malo pametnijim ponašanjem. Metal kao dodatni moralni kompas, naravno. Evo ga:
Blek metal predvodi juriš jer je, jelte, najnapaljeniji. Mourne je prošle godine osnovan poljski blek metal bend (ili jednočlani projekat?) i ove godine smo dobili prvi EP, Mourne. Sa Poljacima se zna na čemu smo pa je i Mourne odličan primer za visok prosečni kvalitet ondašnje scene. Kao da život u katolicizmu garantuje dobar blek metal, jelte. Enivej, Mourne je „atmosferičan“ ali ne nužno u šugejzerskom smeru. Ovo su više poduže pesme horora i melanholije urađene sa dosta promena ritma i dramatičnog aranžiranja. Vokali zastrašujući, produkcija, hm, prihvatljiva. Svakako fino, kvalitetno izdanje:
https://mourne24.bandcamp.com/album/mourne
Slovaci RÅKVÄ sviraju dosta sirov blackened hardcore i ima to dosta šarma. EP Zdochlinári Utrpenia sa svojih šest pesama servira dosta krastkor lepote a samo malo malo blek metal izmaglice pomaže da materijal ne potone u ocean generičnosti. Slatko:
https://rakvaofficial.bandcamp.com/album/zdochlin-ri-utrpenia
Portlandski Hexalter imaju odličan demo sa dve pesme naslovljen Terror Reaper. Ovaj dvojac radi poslednjih nekoliko godina i još nema album, ali ove dve pesme nude bogatstvo kvalitetnog black-death metala, dobro napisane pesme, solidnu produkciju. Mislim da je zrelo.
https://hexalter.bandcamp.com/album/terror-reaper
Argentinski Días oscuros por venir za moj ukus previše petlja, ali ajde dobro, kad vam je muzika između crustpunka i post-blek metala, to nekako mora tako. Dakle, melanholične harmonije, puno teške emocije, zvuk možda i previše ispeglan, ali NIJE OVO LOŠE. A „ovo“ je debi album Heraldos del final koga je jedini član ovog benda, Ignacio Elías Rosner snimio sam (uključujući miks i mastering) i prilično zablistao. Ako volite krljačinu uz emociju i melodiju, Días oscuros por venir apsolutno isporučuje na svim poljima, a naplaćuje vam samo ono što sami date:
https://dopv.bandcamp.com/album/heraldos-del-final
Bruklinski Horns & Hooves nekako uspevaju da na svom novom izdanju, EP-ju Spectral Voyeurism zvuče i maštovito, eklektično, razobručeno kreativno, ali i jedva kompetentno za to što rade. Mislim, produkcija je neobično neefikasna u posredovanju zvuka benda koji JETE eklektičan i u kome je blek metal osnova ali mnogo toga drugog imate u kombinaciji. Svakako pričamo o teatralnoj, pomalo vodviljskoj ploči ali koja drži pažnju i strastvenošću izvedbe i tom sumanutom raznolikošću u kojoj ima mesta za, čini se, sve što bilo kome padne na pamet, ali sa ipak nekakvim redom u muzici:
https://hornsandhooves.bandcamp.com/album/spectral-voyeurism
Starer je jednočlani simfonijski blek metal projekat iz, uh, Kentakija i mada ta kombinacija termina ni ne obećava neku veliku zabavu, EP Waking je zapravo odličan. Ovo je i inače kolekcija restlova sa prethodnih izdanja i neobjavljenih novih pesama, dakle, jedna skoro neobavezna ploča, ali Josh Hines, koji je sve ovo napisao, odsvirao, snimio, miksovao (i fotografsisao prirodu na omotu) je zapravo vrlo nadaren i imamo posla sa muzikom koja ima i zrelost i energiju pa i dubinu. Solidno!
https://starer.bandcamp.com/album/waking
Za više old school, više satanističi blek metal tu su Dungeon Keeper iz Osnabrika. Debi album, Chaos Sorcery Strike at Midnight, izašao za pouzdani Fucking Kill Records je ploča koja blek metal shvata ne samo kao posudu iz koje treba da izađe sam Satana ako se dovoljno jako derete, nego i kao, mislim, prirodan produkt detinjstva koje ste proveli igrajući D’n’D i videoigre. Iako je muzika zapravo vrlo jednostavna, ona je konceptualno bogata, sa mrtvačkim himnama koje evociraju prošlosti o kojima Evropa samo sanja. Prelepo je ovo, sirovo, neprskano, neposredno i moćno, a ako kupujete daunloud, bend ga daje po ceni koju sami odredite:
https://dungeonkeeper.bandcamp.com/album/chaos-sorcery-strike-at-midnight
https://fuckingkillrecords.bandcamp.com/album/dungeon-keeper-chaos-sorcery-strike-at-midnight
OK, sad malo stoner rok, doom metal, psihodelija, hard rok i sludge metal. I, evo, nemački The Strange Seeds sviraju bluzirani hardrok sa sve orguljama (a bez bas gitare!), koji, ako ne slušate dobro, za trenutak možete pomešati sa nečim snimljenim početkom sedamdesetih. Ovo mislim u veoma pozitivnom smislu jer pričamo o muzici koja ima propisan gruv, respektabilan sving, kvalitetan fank. Ceo, dakle, meni, plus produkcija koja je čista (MALO PREVIŠE) ali i dovoljno prirodna, bez studijskih budženja, kompresija i ostalog brljanja, pa se album Grow sluša sa velikim zadovoljstvom:
https://thestrangeseeds.bandcamp.com/album/grow
Montecristo iz Bolonje su „jako pod uticajem stoner roka iz devedesetih, špageti vesterna i svemirskog putovanja“. Znamo mi pod uticajem ČEGA su oni ZAISTA, al ne mari jer prave odličnu muziku. EP Starlight Memorial je psihodeličn, fazirani gruverski rok sa garažnom dispozicijom i zaraznim melodičnim pevanjem. Ovo je nemoguće ne voleti, ma gde da se nalazite na spektru od pankera do metalca a opet ima i tu neku old school psihodeličnu i space rock dimenziju koja dolazi i pre panka i metala. Još i plaćate koliko hoćete PA SAVRŠENO:
https://montecristo666.bandcamp.com/album/starlight-memorial
Rusi Экструдер su svoj debi album nazvali Stoned Heavy Metal mada nije to ni toliko heavy metal koliko hipnotički, melodični psihodelični hard rok. Pesme su podugače, gitare se uvijaju kao zmije, tempo je spor i zaista nadrogiran i kada uleti po neka mejdnovska harmonija u miks, tu se čuje ta HM komponenta. Ali inače ovo je faziran stoner rok koji nikud ne žuri, voli melodiju, voli život. I nije loš!
https://extruderband.bandcamp.com/album/stoned-heavy-metal
https://boilyourangel.bandcamp.com/album/stoned-heavy-metal
Psychedelic source records se polako vraćaju na radnu frekvenciju na koju su nas prethodnih godina navikli. Recorded at the Goatfarm je monumentalni novi album džemova na otvorenom, na farmi (u naslovu se pominju koze, ali posle je jasno da se ovde gaji i, jelte, konoplja), sa četrnaest muzičara i dovoljno vremena da se svi zajedno preselimo u izmenjeno stanje svesti i u sasvim drugi univerzum. Ako ste ranije slušali išta što su radili ovi ljudi, muzičari, Mađari, znate šta vas čeka. Ako niste, prijatno ćete se iznenaditi kvalitetom i doslednošću ovih psihodeličnih improvizacija. Plaćate po želji, razume se:
https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/recorded-at-the-goatfarm
Hebi Katana imaju novi živi album, Live in Genova, snimljen početkom Jula u Italiji. I kao i dosadašnji njihovi živi albumi, ovo je relativno jeftino, ako ne baš sasvim lo-fi po kvalitetu zvuka, ali tokijski stoner rok šampioni pružaju prvoklasan svirački program. Ovde ima čak trinaest pesama gruva, bluza i zezanja, publika se čuje kako ćaska sve vreme a naplaćuje se samo koliko sami odredite. Pa, eto, ako volite Hebi Katana, ovo se ne propušta:
https://hebikatana.bandcamp.com/album/live-in-genova
Škoti The Zealous Chieftains sviraju dopadljiv hard rok/ stoner rok, nekako poletan, lepršav, himničan. EP Cosmic 12 Gauge ne preteruje sa kvalitetom produkcije, ali ima zdrav zvuk i neodoljivu energiju sa bendom koji pošteno, znojavo roka i piše zarazne, ložačke pesme. Fino je:
https://thezealouschieftains.bandcamp.com/album/cosmic-12-gauge
Massive Hassle su dva brata iz Notingema a album Unreal Damage nudi prijatan, retro intonirani hard rok spojen sa soulon. Ozbiljno, teglajn koji album baštini je „If Otis Redding and Tony Iommi made a 70s rock record with meticulous two-part vocal harmony“ i ovo nije humoristička hiperbola. Braća Fisher vole i lepu, emotivnu vokalnu harmoniju i pošten hard-bluz rif i nekako su napravili ploču na kojoj oni stoje u finoj ravnoteži:
https://massivehassle.bandcamp.com/album/unreal-damage
A sada thrash metal i speed metal, hardcore, grindcore i death metal. Čileanci Mental Devastation imaju treći album, The Delusional Mystery of the Self Part II, kao direktan nastavak prethodnika iz 2021. godine, i impresivno je ovo, jer posle progresivnog početka, album prelazi u višu brzinu i nudi i dalje proggy ali beskompromisno razarački thrash metal. Ima tu puno lepih elemenata, od bas-gitare bez pragova koja izvodi razne arabeske u pozadini, preko maštovite gitarske pirotehnike što ide daleko preko granice „dobrih rifova“ ali onda bend zna i da su za thrash bitni baš ti dobri rifovi i žestina i ne štedi ni na jednom polju. Produkcija je pristojna mada je ritam gitara mogla da bude malo prominentnija, no kada svi drugi instrumenti ovako impresivno igraju uprvom redu, to ne smeta toliko. Ambiciozno napisan i vrhunski odsviran album progresivnog thrash metala sa visokim BPM prosekom, evo, odlično je, nemam zamerki. Osim što bend ne prodaje ni digitalnu ni fizičku kopiju preko Bandcampa, a što je zbunjujuće:
https://mentaldevastation1.bandcamp.com/album/the-delusional-mistery-of-the-self-part-ii
Kvebečki trešeri Drowning In Blood su svoj prvi EP nazvali You’ve Won... But At What Cost? naslanjajući se na cenjenu tradiciju obrađivanja anti/ ratnih tema u ovoj muzici. Stilski, ovo je fino izgrađeno, sa okretnim promenama tempa i jednom neposrednom krosoveraškom energijom ali i sa dovoljno progresivnijeg rada na harmonijama da se ne svede baš sve na rifove koje može da svira trogodišnjak sa dva sata obuke. Bend, da bude jasno, zvuči izuzetno usvirano i profi i produkcija je odlična, tako da, ako volite kvalitetan, socijalno angažovan thrash metal, ovde ćete se VEOMA obradovati:
https://drowninginblood.bandcamp.com/album/youve-won-but-at-what-cost
Heh, Baphömet iz Čikaga verovatno i ne znaju da su Banished iz Bafala prvo imali isto ovo ime ali su ga promenili zbog istoimenog nemačkog benda. Omiljeno satanističko božanstvo ostaje omiljeno i u dvadesetprvom veku, a ovaj bend, sa svojim prvim EP-jem, Year of the Dragon nudi simpatičan thrash metal sa malo heavy metal i hardcore elemenata. Sve je to snimljeno i producirano dosta jeftino, ali je napisano i odsvirano sa puno strasti i uverenja, pa prija čoveku čak i ako nije satanista:
https://baphomet.bandcamp.com/album/year-of-the-dragon
Česi Laid to Waste sviraju dosta maštovit thrash metal, sa iznenađujuće mnogo melodije i kompleksnijih aranžmana. Njihov treći album, Trauma je pritom propisna thrash ploča, dakle ne sad neki progresivni metal sa thrash elementima, već naprosto, thrash shvaćen dobro, proučen u dubinu i organski izrastao kroz godine rada. Odlična produkcija, vrlo dobro napisane pesme, puno karaktera, dakle milina:
https://laidtowastethrash.bandcamp.com/album/trauma
Iz Tokija stiže Cryptic Wraith, projekat Takkashija Konoa iz Risingfall. Ima tu dosta sličnosti u muzici ali Cryptic Wraith je mnogo prljaviji, i ovo je old school thrash sa štektavim black vokalima i jeftinom, skoro pa garažnom produkcijom. No, sve zvuči vrlo autentično a prepoznatljiv maštoviti gitarski rad i ovde je zaštitni znak muzike. EP At the Ravaging Insurrection ima pet pesama snimljenih u različitim, hm, stilovima, čućete već kako zvuči pesma koja se zove Pekelny Pero Bojovnik, a bend (dvojac) daje materijal po ceni koju sami odredite:
https://crypticwraith.bandcamp.com/album/at-the-ravaging-insurrection
Total Hell iz Nju Orleansa svoju muziku opisuju kao „New Wave Of Shitty Heavy Metal“ ali njihov debi album, Killed By Evil, je zapravo idealna kombinacija speed metala i hardkor panka, sa svim pozitivnim konotacijama koje ovo ima. Dakle, pričamo o jednostavnoj, neposrednoj muzici nezainteresovanoj za neke kompleksne koncepte i ambiciozne kompozicije i aranžmane, ali istovremeno vrlo investiranoj u to da vas osvoji energijom, brzinom, pa i gruvom. Bend piše ložačke rifove i zapaljive refrene, aranžira pesme nepretenciozno ali opet ima i raznovrsnost pa čak i solidnu produkciju. Vrlo prijatna, zabavna ploča:
https://totalhell.bandcamp.com/album/killed-by-evil
Supersirov pank stiže nam iz Birmingema. Informal Complaint su EP Drown snimili prošle godine ali su ga čuvali do ovog leta da nas iznenade. Ljupko. Četiri brutalna i brutalno zarazna pogo-startera sa sirovim, jako faziranim zvukom su svakako dobar sadržaj za bilo koje godišnje doba a cena od koliko hoćete je prijemčiva. Zabavno i nezaobilazno:
https://informalcomplaint.bandcamp.com/album/drown
Izraelski Hunter X Thompson naravno sviraju kombinaciju fastcore i grindcore stilova i iako je jasno čime su se inspirisali, uspevaju da naziv filma Fear and Loathing in Las Vegas napišu pogrešno u jednom od dva puta koliko ga spominju na svojoj Bandcamp stranici. Pank ez fak! Muzika na albumu Too weird to live, Too rare to grind je ista takva!
https://hunterxthompson.bandcamp.com/album/hunter-x-thompson-too-weird-to-live-too-rare-to-grind
Blood Gutter iz Brajtona, tog sunčanog letovališta za britansku elitu, svira vrlo agresivan metalizirani hardkor sa dosta death metal elemenata, pa vi sad vidite. EP Below No One sa svojih pet pesama pošteno zakucava, okrećući dobre death i thrash rifove, death metal/ deathcore vokal, pa bogami i po koji blastbit. Dakle hardcore u svojoj najekstremnijoj formi. Produkcija, eh, OK (nigde basa) ali radi posao a izdanje je vrlo solidno:
https://bloodgutterbn1.bandcamp.com/album/below-no-one
A onda, ako volite melodičniji, anarhistički crustcore sa dosta ’90s arome, ali sa osobenom kanadskom dimenzijom, onda su tu Endform iz Montreala. Album Menace ima tekstove pola na Francuskom, pola na Engleskom, dosta dugačke pesme sa podužim pasažima melodične meditacije koja sugeriše melanholičnu emociju ali ipak uvek u službi, jelte, revolucije. D-beat deo muzike je korektan, produkcija je nesavršena ali okej, ovo ima i atmosferu i energiju i naplaćuje se samo koliko sami date. Vredi!
https://endform.bandcamp.com/album/menace
https://insanesocietyrecords.bandcamp.com/album/endform-menace-lp
E onda imate i Phantom Rider iz Bostona a što je jednočlani crustcore projekat koji pošteno roka na EP-ju Quest From The Devil. Ima ovde i dosta rane speed i thrash metal galanterije, ali svirka je u ove četiri pesme sirova, napaljena, ORGANSKA. Ako volite sirovi pank i sirovi metal, dakle, black, speed, crust inačice ovih muzika, sa Phantom Rider ćete se usrećiti. Odlično izdanje i nadam se skorim novim snimcima ovog projekta:
https://phantomriderbos.bandcamp.com/album/quest-from-the-devil
Distressed su nekakva ekstremna varijanta njujorškog hardkora, sa EP-jem/ demo snimkom Anguish into Prosperity gde u tri pesme slušamo zastrašujuće agresivne vokale, brutalne gitarske teksture, zakucavački srednjetempaški ritam… Ne inovativno, ali spretno i stručno zaoštreno do maksimuma, hermetično i represivno baš kako treba da bude. Prija mi:
https://distressedny.bandcamp.com/album/anguish-into-prosperity
Italijani Jorelia su vrlo transparentni po pitanju toga kako zvuče i kako sebe vide na domaćoj sceni: Representing Northern Italy Hardcore je EP sa šest pesama nadrkanog gangsterisanja i kurčenja i mada je pesme skoro nemoguće razlikovati jednu od druge sve isporučuju pravilnu količnu beatdown gruva i reperskog prozivanja. Petnaest evra za daunloud je suludo mnogo, ali neki ljudi sebe cene više nego mi ostali:
https://jorelia.bandcamp.com/album/representing-northern-italy-hardcore-2
Nebulam iz Australije sviraju „hardcore iz crne rupe“. Dobro, EP PMPS / Sent Out To The Rain je zaista toliko heavy da ima opipljivo gravitaciono polje a muzika je iako nabadačka i mučna, zapravo manje gangsterska a više „post“ po svojoj srži, sa laganim skretanjima i u death metal. Meni odlično:
https://nebulamau.bandcamp.com/album/pmps-sent-out-to-the-rain
Indonežani Worst Pain na svom demo snimku Demo 2024 imaju dve vrlo pristojno producirane pesme metaliziranog hardkora koji ide celim putem od klasičnog krosovera do više moškor formata. Bend u po manje od tri minuta strpa dosta muzike i ideja, a zvuk je, iako pomalo nedinamičan, u principu zdrav pa ove momke vredi držati na radaru:
https://worstpain.bandcamp.com/album/demo-2024
Šveđaniu Nedtur na svom EP-ju Unsafe and unsound sviraju u principu hardkorpank ali sa malo više melodije nego što je standard, sa metal elementima i jednim generalnim šmekom teatralnosti i narativne ambicije koja ide preko linije puke dužnosti. Prijatno je to, pogotovo uz prirodan, nekomprimovan zvuk. Pank!
https://nedtur.bandcamp.com/album/unsafe-and-unsound
Nisam siguran šta tačno sviraju Dollhaver iz Severne Karoline ali mislim da nisu ni oni. EP Cottonmouth ima tri mračne, agresivne pesme negde između sludge metala, metalcorea i deathgrinda i ono što mu nedostaje u profesionalnosti, kompenzuje u surovosti. Vredi čuti:
https://dollhaver.bandcamp.com/album/cottonmouth
A recimo i da Kanađani Druin sviraju sludgecore jer njihova veoma agresivna muzika ima određeni gruv i određenu pankersku lepršavost pored tih betonski tvrdih gitara i brutalnih vokala. EP The Goat Whispering in the Panthers Ear nije sav u bespoštednoj agresiji i ima tu momenata da se predahne i malo osvrne oko sebe, ali i to je, naravno, da bi vas posle jače kaznili. Dobro je ovo, a plaća se koliko date:
https://druin.bandcamp.com/album/the-goat-whispering-in-the-panthers-ear
I londonski duo Casing ćemo spakovati u sludgecore fioku jer mi je to najbliže mozgu kad čujem muziku koja zvuči kao da je usred rada na snimanju EP-ja Worn Life Begs For Burial u studiju eruptirao vulkan. Ovo je dvojac bez gitare, sa BRUTALNO distorziranim basom i muzikom koja je negde između ranog Napalm Death, Big Black i Iron Monkey. Pa mislim, jel’ treba da vam crtam? Ako imate neprijatelje, ali baš ono, NEPRIJATELJE koje biste vezali za stolicu i mučili klještima, ovo je saundtrak koji bi sve vreme u pozadini išao na ripit:
https://casing.bandcamp.com/album/worn-life-begs-for-burial
Njujorški Extinction A.D. sviraju sasvim dobro poznati i u literaturi opisani metalizirani hardkor pa im novi album, To the Detested, četvrti u karijeri, manje zvuči kao probijanje ikakve granice a više kao utvrđivanje iskaza. Ali dobar je. Ako volite ovu vrstu muzike, ovo je apsolutno vrhunac žanra, sa odličnim gitarskim radom, razbijačkim srednjetempaškim gaženjem, brutalnim vokalima. Naravno, ovo izdaje Unique Leader pa se brutalnost podrazumeva, ali Ekstinkšni vole da ostanu dovoljno komunikativni da bi preneli poruku u efikasnoj, najefektnijoj formi. Vrlo dobro:
https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/to-the-detested
Od benda sa imenom Missouri Executive Order 44 čovek očekuje dve stvari: 1. Da su iz Misurija i 2. Da nabadaju gangsterski moškor. Ali samo polovina ovog proročanstva je ispunjena. Bend jeste iz Misurija ali album Salt Sermon je disonantna kombinacija haotičnog hardkora, grajndkora, skrimoa, pa i matkora. Dakle, vrlo je to, jelte, bučno, mučno, konfrontativno, ali je i dobro, sa pesmama koje imaju jasne narativne strukture i mnogo jebene buke. Meni odlično:
https://meo44.bandcamp.com/album/salt-sermon
Pa je tu onda nizozemski Nagusame čiji EP You Should Get Out More isto kombinuje metalcore, punk, hardcore i thrash u jednu eksplozivnu i, dođavola, dosta zarazno melodičnu smešu. Nisam očekivao da će mi ove tri pesme ovako ući pod kožu ali Nagusame je nekako kao Propagandhi koji svira nu metal i ispostavlja se da je to neodoljivo. A plaćate koliko hoćete:
https://nagusame.bandcamp.com/album/you-should-get-out-more
Indonežani The Dystopian Goat imaju singl sa dve pesme vrhunskog grindcorea, KULDESAX // dalam nama setan. Ovo je onaj tehnički kvalitetan, izvrsno odsviran, pametno napisan i dobro produciran grindcore u tradiciji bendova poput Nasum i Rotten Sound pa ako takve stvari volite, sa The Dystopian Goat ne možete da pogrešite. A i naplaćuju koliko vi odlučite:
https://thedystopiangoat.bandcamp.com/album/kuldesax-dalam-nama-setan
Sława i Dolary Split je split dva poljska deathgrind benda, Romantyczny Wieczór i Spowiedź Chama i mada su oba relativno nove pojave na sceni, solidno je to sve. Romantyczny Wieczór su malo skloniji humoru – česta pojava u istočnoevropskom grindu – ali muzika im je korektna, solidno producirana, energična i mošerska. Spowiedź Chama su malo ozbiljniji, ali su zvučno vrlo slični, sa možda za NIJANSU boljim pesmama. No, generalni kvalitet ovog izdanja je svakako visok u svakom pogledu i kogod voli grindcore i deathgrind neće pogrešiti ako mu posveti malo vremena:
https://romantycznywieczor.bandcamp.com/album/s-awa-i-dolary-split
Rusi Paraproctitis imaju EP brutalnog deathgrinda naslovljen Feridas Infectadas Na Cobertura Do crânio. Nema tu mnogo filozofije, ovo je jednostavna muzika sa utemeljenjem u hardkorpanku i svim mogućim produkcijskim prečicama koje podrazumeva no-budget realnost i namena ove muzike da se njome bave samo najbolesniji među nama, No, sve to radi posao, pesme su kratke, rifovi ložački, vokal je kako treba, tempo je dobar. I plaća se koliko hoćete. Pa mislim, šta čoveku još treba?
https://6nephro6lastoma6.bandcamp.com/album/feridas-infectadas-na-cobertura-do-cr-nio
Grindcore poslastica ove nedelje je novi album jednočlanog kalifornijskog projekta Houkago Grind Time. Andrew Lee iz Ripped to Shreads je sa ovim projektom već pokazao da humoristički, memefikovani anime deathgrind nije nužno koncept koji se iscrpi posle onoliko vremena koliko je potrebno da ga u svojoj glavi osmislite i zbog toga ni kada vidite da je naziv albuma Koncertos of Kawaiiness: Stealing Jon Chang’s Ideas, A Book by Andrew Lee Review, zapravo nećete odskočiti u užasu. Mislim, memefikovnog anime grindcorea ima KOLIKO HOĆETE na Bandcampu i statistički sav je smeće, ali Lee nije iz te ekipe, u pitanju je odličan muzičar sa odličnim matičnim bendom i to da se u nazivu ovog albuma pominje i reč „kawaii“ ne treba da zavara: ovo je prvoklasan deathgrind koga svira majstor zanata. Takođe, odavanje pošte Jonu Changu na ovaj način je i dirljivo i nimalo preuranjeno. Chang je sa Discordance Axis i Gridlink zadao domaće zadatke otaku-grajnderima koje većina njih ne ume da uradi ni posle trideset godina a to da Houkago Grind Time na svom trećem albumu zvuči ovako dobro, ubedljivo i zabavno je potvrda da se Chang nije džabe trudio:
Black Winds Of Fire And Steel je split njemačkih grupa Prehistoric War Cult i Dolchstoß i to je jedna lo-fi orgija u paklu. Prehistoric War Cult već znamo i njihov pećinski death metal je u dobroj formi i u nove dve pesme. Dolchstoß je black-death krljačina snimljena dajbože na probi i ne očekujte da ovde mnogo toga čujete. Andergraund ez fak:
https://dolchstosz.bandcamp.com/album/black-winds-of-fire-and-steel-split-with-prehistoric-war-cult
https://prehistoricwarcult.bandcamp.com/album/black-winds-of-fire-and-steel
https://fuckingkillrecords.bandcamp.com/album/prehistoric-war-cult-dolchsto
Brazilski death metalci Rotten Entrails imaju toliko mračan, muljav, old school zvuk na svom debi albumu, As the Slurry Consumes da sam u prvom momentu pomislio da je ovo nekakvo reizdanje nečeg objavljenog originalno pre trideset-tridesetpet PA MOŽDA I ČETRDESET godina. Ali ne, bend je osnovan 2020. godine, a death metal koji svira naprosto nastaje iz ljubavi prema old school rokačini sa prelaza osamedesetih u dvedesete ali i ekstremnom metalu sa polovine osamdesetih od kojeg je učila i Sepultura. Nagađate već da nemam šta loše da kažem o ovoj ploči jer, mislim, ovo su južnoamerički muzičari koji riljaju old school štroku. Pa to ne može da bude loše! Rifovi su zverski, svirka nervozna, vokali podzemni, SVE JE SJAJNO:
https://rottenentrailsdeathmetal.bandcamp.com/album/as-the-slurry-consumes
https://rottentombrecords.bandcamp.com/album/as-the-slurry-consumes-2
https://ironfortressrecords.bandcamp.com/album/as-the-slurry-consumes-2
Balijci Gnawed pružaju klasičan indonežanski ugođaj demo snimkom Promoshit 2024. Ovo su dve pesme plus intro polivačkog brutal death metala prepunog blastbitova i neljudskih vokala, sve producirano sasvim solidno i bez mnogo filozofiranja. Ko voli da je brutalno i slemerski, nek navali, a ostali nek beže u brda:
https://gnawedgore.bandcamp.com/album/promoshit-2024
Njujorčani Hospital Bomber su prošle godine debitovali vrlo pristojnim demo snimkom a sada, sa EP-jem isto nazvanim Hospital Bomber proširuju koncept i ubedljivo demonstriraju kvalitet. Naime, muzika je sada, iako i dalje utemeljena u deathgrindu, pronašla svoju pravu prirodu unutar slamming death metal formata pa je ovih šest kratkih pesama pored blastbitova filovano i sa puno slemerskog gruva. Bend ima vrlo solidan zvuk, sa živahnim gitarama, zakucavačkim bubnjevima i brutalnim vokalom, i ovo bi trebalo da se dopadne svakom poštenom andergraund death metalcu. Plus taj opis, da je ovo „NEW WAVE OF PANTS SHITTING DEATH METAL“, to je takođe duhovito:
https://hospitalbomberlidm.bandcamp.com/album/hospital-bomber
Kvebečani Braindown su svoj novi EP doslovno nazvali From the Sewers, ali njihov death metal je i pored nesumnjive old school štroke u svom srcu, zapravo prilično uredan, disciplinovan pa i komunikativan. Ali ovo mislim u sasvim pozitivnoj konotaciji, osam pesama na ovom izdanju su snimljene čisto, odsvirane šampionski i nude mnogoi materijala za surovi hedbeng i dobro raspoloženje. U kanalizaciji su nekada najbolji ljudi, reklo bi se:
https://braindown.bandcamp.com/album/from-the-sewers
Pa su tu onda Brazilci Hierarchical Punishment sa svojim trećim albumom, Messengers of Chaos. Bend ove godine navršava tri decenije rada i obeležava ih jednom časnom komadinom masnog, teškog old school death metala sa dosta grindcore/ deathgrind šmeka. Dakle, pesme su relativno kratke, rifovi su patinirani, produkcija klasična i u ovome se uživa bez ostatka:
https://hierarchicalpunishment.bandcamp.com/album/messengers-of-chaos
Solidna old school death metal cepačina stiže na novom EP-ju trija Cemetery Filth iz Atlante. Ova ekipa (dve devojke, jedan dečko) zna šta radi i novo izdanje (prvi album su snimili 2020. godine), naslovljeno Senses of Detriment uzima klasični death metal sa kraja osamdesetih i početka devedesetih i svira ga kao da nikada nije izašao iz mode. Dakle, ako volite Death, Autopsy, Gorefest, Unleashed i sličnu bratiju, Senses of Detriment sve ovo pakuje u pet pesama pametne, domišljate krljačine. Dobra produkcija, odličan bend:
https://cemeteryfilth.bandcamp.com/album/senses-of-detriment
Commuted iz Mejna su prošle godine izdali debi EP, a sada imaju vrlo dobar demo snimak Demo MMXXIV, Ovo su dve autorske pesme, intro i obrada kultnog američkog blek metal benda, Von, i pričamo o vrlo divljačkom ali kvalitetnom black-death metalu sa veoma malo interesovanja da se dopadne ikom sem nama najbolesnijima i najiskrivljenijima u glavi. Dakle, štroka, mikrofonija, urlanje, pakao na Zemlji, sve je kako treba:
https://commuted666.bandcamp.com/album/demo-mmxxiv
Kalifornijski Vile Rites sebe opisuju kao progresivni psihodelični death metal i bogami njihov debi album, Senescence, vrlo dobro argumentuje njihove pozicije. Ovo je maštovita muzika, vrlo čvrsto unutar death metal idioma, ali sa mnogo kreativnog rada sa njegovim elementima. Album je pun žestoke, energične svirke ali i promišljenih kompozicija i zapravo zanimljivog miksa koji obezbeđuje energiju karakterističnu za death metal ali ne žrtvuje brojne sitne detalje koje bend ubacuje u pesme i čini ih osobenim. Od li čno:
https://vilerites.bandcamp.com/album/senescence
I tu je i debi album internacionalnog trija Evilyn, naslovljen Mondestrunken i formatiran da bude hermetična, tehnički zahtevna, konceptualno slojevita ploča avangardnog tech-death metala. Pričamo o dva Amerikanca i jednom Australijancu koji između sebe imaju iskustva sa nekoliko desetina bendova, tako da su i muzika i produkcija na ovom izdanju, ne sumnjajte, visoke kakvoće. E, sad, stilski je ovo konfrontativno, sa mnogo disonance, kompleksnog aranžiranja napravljenog sa jasnom namerom da vas zbuni, dezorijentiše i pošalje niz put kojim se ređe ide ali se njime često stigne do autodestrukcije. Da li slušate death metal zbog takvih uvida u sopstvenu psihu? Ako je odgovor jedno gromko DA, Evilyn je definitivno bend za vas. Ako muzici ipak pripisujete više lekovita svojstva, ono, da se opustite, nasmejete, zabavite, da popijete pivo sa ortacima i malo mlatite glavom, ovo nije možda najprimerenije takvim planovima. Ali je dobro:
https://evilyndm.bandcamp.com/album/mondestrunken
I na kraju smo i slušamo kojekakve krosžanrovske kerefeke i heavy metal. Pa tako onda, Krimson Kawaii su neke devojčice iz Francuske koje se najstrašnije lože na Japan a njihov album Kawaii Katana je produkt tog loženja. I, mislim, to je malo heavy metal, malo metalcore, malo J-pop, malo rokenrol. Ništa to nije sad nešto previše po mom ukusu, ali bend ima originalan pristup materiji pa, eto, možda da se čuje:
https://krimsonkawaii.bandcamp.com/album/kawaii-katana
Althru iz Hamburga sviraju, uh, pa, blur-core? Dakle, ovo je negde između grindcorea i (antikosmičkog) death metala, sa proklamovanom eksperimentalnom dimenzijom i uzorima u Portal, Blut Aus Nord, Enmity i Effluence i EP Nidar Effigy će se truditi da vas polomi ali i da vas isprovocira. Ali neće vam se naplatiti ako ne želite. Dajte mu ga:
https://althru.bandcamp.com/album/nidar-effigy
Fedaykin su iz Mičigena i sviraju mathcore koji nije baš SVE vreme SASVIM izlomljen. Mislim, ovo je muzika koja naravno stalno ide nasuprot konvenciji kad su u pitanju harmonije i miks i zvuk i sve to, ali koja ima i jednu finu pankersku spontanost pa i himničnost u nekim pesmama, sa sve ložačkim refrenima između disonantnih, atmosferičnih gitara. Drugačije rečeno, album Wetwork je više zainteresovan za to da ima distinktne pesme nego da sve bude ekstremno i neponovljivo i to mu je tajno oruže. Idealno i za metalce i za (post)pankere:
https://fedaykinband.bandcamp.com/album/wetwork
O finskom kvartetu Cobra Force ne znamo ništa ali, da se ne lažemo, čim ste bend nazvali Cobra Force imate moju pažnju. A onda je tu i prvi singl, Live, Breed & Kill / Grim Voices i to su pesme dosta dobrog heavy metala sa jakim ’80s šmekom, malo neona, malo speeda i puno entuzijazma. Produkcija hrskava, vokali solidni, vrlo lep debi:
https://cobraforce.bandcamp.com/album/live-breed-kill-grim-voices
Electric Crown iz Sankt Petersburga imaju vrlo sladak EP, To the Hilt kojim, pretpostavljam, signaliziraju povratak u aktivniji rad, posle debi albuma koji je izašao još 2021. godine. Umalo da napišem 1981, jer je muzika ovog rodno mješovitog kvarteta jasno utemeljena u ’80s heavy metal formatu, sa puno himničnosti u refrenima i harmoničnog gitarskog rada koji vezujemo za Maidene i Tygerse. No, vredi istaći da Electric Crown ne idu na rekonstrukciju već na ekstrapolaciju ’80s zvuka i da sve zvuči ne tek tradicionalno već kao smislena, vitalna nadagradnja tradicije. Odlična, dakle, pesma na A strani a na B strani je fantastična obrada starog britanskog NWOBHM benda Black Axe, sa njihovog jedinog singla iz 1980. godine. Ko zna – zna, a Electric Crown ZNAJU i odlični su:
https://electriccrown.bandcamp.com/album/to-the-hilt
Austrijanci Zepter (a nemaju veze sa našim, jelte, Zepterom) prže baš dobar heavy metal na svom debi EP-ju, Inferno. Mislim, izdanje se zove Inferno i sugeriše pakao i tako te stvari, ali muzika je prijatni, melodični a ipak oštri heavy/ speed program na pola puta između UFO i rane Metalike. A kome TO može da ne prija? Četiri pesme, solidan miks, mnogo zabave i jedini problem je što izdavač, indonežanski Ironbound Records ne prodaje digitalni dainloud pa morate da kupite kasetu ako vam se ovo kupuje:
https://ironboundrecords.bandcamp.com/album/inferno
Album nedelje je totalna blasfemija. Kad se bend zove Hail Darkness a na naslovnu stranu svog albuma Death Divine stavi sliku pevačice Jez, koja izgleda kao da je ispala iz nekog satanskog kulta ludih sedamdesetih, bezbedno je reći da su moje simpatije osvojili i pre prvog odsviranog tona. A onda, radostan sam da izvestim, ni muzika nije rđava! Ovi Amerikanci prže okultni, vrlo sirovi satanski doom-rock sa nemalo Sabbath DNK u svojim hromozomima. Jez svira gitaru koja se skoro i ne čuje od predrkane bas gitare ali peva OPASNO a muzika vrlo uspešno otvara portale u pakao na svakoj pesmi, riljajući časno, znojavo i nudeći korektnu obrednu atmosferu sred bluzerskog gruva. Predobro:
https://haildarkness.bandcamp.com/album/death-divine
