Dobro ispratili smo Makrona, izvrnuli džepove da kupimo besmislenih dvanaest ratnih aviona za koje nemamo ni obučene pilote, ni mehaničare ni delove, a mogli smo, ne znam, da tim parama plaćamo lične pratioce za decu sa invaliditetom za sledećih pedeset godina i da se ona školuju kako treba. Ali eto, valjda smo za ovo glasali. Enivej, da vidimo šta ima od metala za ovu nedelju.
Blek metal, kao i obično, otvara pregled. Indonežani Windtriumph su trio sa vrlo solidnim debi albumom, Tirtamarthd | Resonance of Elemental. Ovo je sedam pesma atmosferičnog pa i melodičnog (i blago post-) blek metala, ali sa žestinom u svirci i živošću u zvuku koji su iznad proseka. Bubnjar je baš napaljen, pevanje je brutalno, a za svaku meditativnu zavesu gitarskih harmonija, proleti tu i po neki pravi rif. Meni je ovo okej:
https://windtriumph.bandcamp.com/album/tirtamarthd-resonance-of-elemental
Other World iz Kalifornije su svoj drugi album, Tenebrous, spakovali u samo pet pesama. Ovo je zahtevan, ambiciozan opus modernog blek metala izmešanog sa malo death i doom metal elemenata, sa jednakim količinama stmosfere i propisne, znojave svirke. Možda ne sasvim u skladu sa MOJIM prioritetima, ali Other World su grupa iskusnih likova koji sviraju u masi drugih bendova i sa ovim projektom traže nove, neistražene nijanse u izražavanju. Prilično zrelo i da je produkcija manje napižđena, bilo bi i bolje. Ali i ovako vredi da mu se posveti malo pažnje:
https://other-world.bandcamp.com/album/tenebrous
Dawn Treader je jedan čovek iz Londona, Ross Connell i njegov blek metal je atmosferičan, antifašistički, vrlo šugejzerski. Zapravo i sam autor kaže da je ovo što on svira blackgaze, mada on tvrdi i da je Bloom & Decay debi album ovog projekta iako je još 2019. objavio debi album pa mu se ne sme verovati. Nema veze, kod od nas nikad nije slagao neka se baci prvim kamenom, a mi da kažemo da je muzika ovde lepa, atmosfera ubedljiva, aranžmani okej a produkcija, iako je ovo, po pravilima atmoblek/ blekgejz žanra vrlo razmazana ploča, ipak dosta dobra, sa spektrom frekvencija koji prevazilazi prosek i miksom koji je ipak malo prostoran. Ako volite ovakvu muziku, Dawn Treader isporučuje bez problema:
https://dawntreaderuk.bandcamp.com/album/bloom-decay
Invitation to a Funeral je prvi album nemačkog black/ death/ crust sastava Victims of Classwar i jako je prijatan. Barem ako volite siroviji zvuk i muziku koja u sebi smisleno spaja te pank i metal elemente koje očekujete da čujete, a bez mnogho dodira sa vladajućim trendovima u blek metalu. Ovaj rodno mešoviti trio ima svoj zvuk i interesuje ga originalan izraz, pa kada ovde ima i evokativnih tema i skoro kinematskih momenata, to je jer bend ume da ih organski stvori a ne na ime kopiranja onoga što rade drugi bendovi. Odličan debi posle više od deset godina pripremnog rada i kraćih izdanja na kojima se zvuk i izraz tesao. Posebno napominjem tu dinamičnu produkciju (bubanj je PRELEP jer je sve akustično i zvuči kao da ga svira ČOVEK koji zna šta radi) i brutalan ženski vokal:
https://victimsofclasswar.bandcamp.com/album/invitation-to-a-funeral
Satanic Inversion of… je debi album norveškog dvojca Avmakt čija oba člana sviraju u speed metal sastavu Black Magic. Avmakt je pak mnogo tradicionalniji norveški blek metal projekat, sa sirovom, organskom svirkom, pesmama koje su oštre i napadačke a opet monotone i jednostavne onako kako od norveške klasike očekujete. Produkcija takođe sirova, prirodna, zadovoljstvo u slušanju ZAGARANTOVANO. Pritom, ovo izlazi za Peaceville, dakle, sva ta tr00 underground estetika je privukla pažnju i jedne srazmerno velike firme… To ne mora biti garant kvaliteta i zna se da nisam neki ljubitelj Peacevillea, ali u ovom slučaju mislim da britanski izdavač može da se ponosi što je upecao ovako jaku ribu:
https://peaceville.bandcamp.com/album/satanic-inversion-of
Treći album beloruskog dua Angr nazvan je samo III (u nastavku konvencije o imenovanju albuma koju slede od početka) a i ima samo tri pesme. No, to su dugačke, teške, kompleksne kompozicije modernog blek i post-blek metala, mučne, teskobne atmosfere i čvrstog, heavy zvuka. Angr plene kvalitetom, kako kompozicija, tako i svirke i produkcije, nudeći veoma zreo, nekako prirodno avangardan blek metal koji je atmosferičan ali ne u onom banalnom smislu koji ta reč danas prečesto podrazumeva, koji je kompleksan ali ne na silu već tako da kompozicije pričaju intrigantne priče, koji je zao ali na jedan organski način, bez vidnog napora da se slušalac „uplaši“. Odlično je a daunloud plaćate po želji:
https://angrbc.bandcamp.com/album/iii
Abyssic Grave su četiri osobe sa Novog Zelanda čiji demo snimak, Demo 1, RAZBIJA. Ovo je furiozni blek metal koji, da se razumemo, shvata koncepte melodije i atmosfere i dobro ih koristi ali pre svega osvaja orkanskom energijom sa kojom se ove malo melodične, malo atmosferične ali pre svega ubistvene pesme sviraju. Dva su to komada neumoljivog tempa i apsolutno DEMONSKOG (možda ženskog? Osoba koja peva se zove Femon, meni to zvuči kao „Female Demon“ a i vokal deluje ženski) pevanja, producirana vrlo dobro. Apsolutno ubistven demo i bend koji se odmah upisao na mapu krvavo crvenim mastilom. Jedino što se daunloud (još?) ne prodaje, ali valjda hoće:
https://abyssicgrave.bandcamp.com/album/demo-1-2
Ahhh, Hellripper ima novi singl sa dve pesme ali druga je obrada Peppersa, i ne sme da se prodaje na Bandcampu. Kakav FAUL, ali naslovna pesma, Fork-Tongued Messiah, je toliko dobra da čak ni ovo nije problem. James McBain i dalje piše neodoljiv black-speed metal i ova pesma ga vraća u jednostavniju, neposredniju formu sa ranih izdanja. Sjajno:
https://hellripper.bandcamp.com/album/fork-tongued-messiah-single
Witch Ghetto / Obsidian Temple – Split je split EP jednog austrijskog i jednog nemačkog benda gde svaki daje po tri pesme sirove, muljave andergraund svirke u najširem smislu smeštene u blek metal format. Obsidian Temple je apokaliptičan, primitivan black-death koji zvuči kao da upadate na sve niže nivoe pakla sa svakim taktom lo-fi muzike, disonance i vrištanja. Witch Ghetto su muzički mrvicu tehničkiji a kompozitorski razgovetniji, sa pesmama koje su između panka i ranog, na Venom nalik blek metala. Plus užasan ženski vokal. Meni je sve to sjajno a cena koliko date:
https://obsidiantemple.bandcamp.com/album/witch-ghetto-obsidian-temple-split
https://witchghetto.bandcamp.com/album/witch-ghetto-obsidian-temple-split
Bečki Hāg izdaju za Naturmacht Productions pa odmah možete da pogodite kako im zvuči drugi album, Over stormskapte fjell. Tako je, ovo je filozofski, blago hermetičan ali suštinski melodičan i prijatan blek metal sa pesmama od po deset minuta koje kontempliraju o individualizmu i prirodi i sve tako. Relativno jeftina i tanka produkcija mi zapravo prija mnogo više nego uobičajeni prebudženi, izblendovani atmoblek zvuk bez trunke dinamike, pa Hāg mogu da preporučim bez imalo stida:
https://hagmusic.bandcamp.com/album/over-stormskapte-fjell
Za sirov zvuk i furioznu svirku valja nam se obratiti čileanskoj ekipi Henosis. Ovaj kvartet muzičara sa ogromnim iskustvom na svom drugom albumu, Unraveling Truths in Profound Perception, razbija. Baš razbija, ovo je brz, energičan, a opet leden i atmosferičan blek metal čija je muzička superiornost u finoj ravnoteži sa njegovim filozofskim ambicijama. Pričamo, dakle, o blek metalu koji ima sve, i atmosferu i rif, i disonancu i lepu solažu, i blastbit, i, uh, još blastbita. Vokali su takođe odlični i ovo je skoro savršeno izdanje zrelog, intelektualno i somatski primamljivog blek metala sa produkcijom koja takođe savršeno odgovara kompleksnoj, dinamičnoj muzici. Izvrsno:
https://henosisxi.bandcamp.com/album/unraveling-truths-in-profound-perception
Idemo sad na stoner rock, psihodeliju, doom metal, sludge metal i hard rock. Mammoth Volume iz Švedske nisu svoj poziv u životu našli samo u proizvođenju mamutskog volumena zvuka. Album Raised Up By Witches je zapravo prirodan i ugodan spoj progresivnog roka sa „stonerskijim“ rok izrazom, gde se ne forsira težina – iako je muzika u osnovi gruverska i koristi lepo distorzirane gitare – koliko interesantne teme, kinematske atmosfere, puno sitnih detalja koji oplemenjuju zvuk. Ima tu malo džez harmonija na momente, ali je muzika pre svega gitarska i mada ne agresivna, ona drži jedan rokerski nivo. Lep album:
https://mammothvolume.bandcamp.com/album/raised-up-by-witches
Denim Cobra iz Ohaja svoju muziku opisuju kao doom’n’roll ali, naravno, ako generalno volite velike rifove, gazeći, čvrsti ritam, gruvčinu i bluz, ovde ćete se osećati kao kod kuće. To jest, ako kod kuće smete da ovako glasno puštate muziku A NE SMEMO SVI. Leather Diamond je prvi EP ove ekipe iz Kolambusa u Ohaju i to je pet pesama propisnog stonerskog rokanja i rolanja sa hrskavim, prilično zaposlenim gitarama, energičnom ritam sekcijom i dobrim vokalima. Pesme su napisane dobro, svaka ima svoju priču i stil i ovo je u celini odlični predstavljanje svetu za bend koji obećava dosta:
https://denimcobra.bandcamp.com/album/leather-diamond
A onda Avgrunder svoju muziku opisuju i kao doom metal i okultni rok, ali da bude jasno, demo snimak Demo 2024 je jako prijatna, poletna, melodična rok muzika sa jednom gotovo pop dimenzijom, koju biste mogli da pustite i sasvim normalnoj osobi i da ona ne odskoči u užasu. Ovo su tri pesme koje najavljuju album kasnije ove godine i veoma su ugodne, sa melodičnim temama, nežnim klavijaturama što dopunjavaju odmereni gitarski rad i psihodeličnim efektom koji je nenametljiv, ali umiljat. Da je producirano samo malo skuplje bilo bi apsolutno doraslo prodaji u bilo kom formatu a i ovako je odlično i može se kupiti za bilo koje pare:
https://avgrunder.bandcamp.com/album/demo-2024
Poljski trio Rottin’ Green ima vrlo izraženu southern groove komponentu u svom stoner roku. Album Stoned Ape Temple je dakle, vrlo bluzirana, vrlo močvarna ploča dobrog gruva, masnih gitara i zapravo odličnog, melodičnog, multitrekovanog pevanja. Bend ima malo tvrđu produkciju nego što bih ja idealno voleo, ali pesme su napisane sa takvim autoritetom, sa toliko finih detaljčića u aranžmanima da mi to ne smeta previše. Rokenrol:
https://rottingreen.bandcamp.com/album/stoned-ape-temple
Monolith su domaći, srpski bend sa (delimičnom?) adresom u Finskoj a njihov album Five Stages Of Grief, sniman u Kragujevcu, je fina, ukusno spravljena kombinacija hard roka i stoner roka. Ovde nema pukog sviranja žanra i okretanja trikova pokupljenih sa tuđih ploča; bend se trudi da vas osvoji sopstvenim zvukom i karakternim pesmama i ovo u dobroj meri uspeva. Produkcija je solidna, masna i teška, svirka disciplinovana a pesme su pristojno napisane sa veoma korektnim pevanjem basiste Ognjena Bjeletića. Vredi!
Novozelanđani Dionize su prvi album, Your Personal Dystopia, snimili pre jedanaest godina, a tek sada njegov nastavak. I to u nepromenjenoj postavi. Lighthouse je vrlo HEAVY ploča na nekom prirodnom mestu između sludge metala i stoner rocka, sa dosta bluza i bugija u svojoj osnovi ali sa toliko agresivnim zvukom i zlom dispozicijom da ovo decidno nećete slušati na svadbama čak ni progresivnije orijentisanih članova našeg društva. Grubo je, primitivno je, ali onda bude i melodično, pa i himnično. Ima šmeka.
https://dionize.bandcamp.com/album/lighthouse
Vast Pyre su dva Nijemca na gitari i bubnju koji cepaju hipnotički, sirovi gruv. Ovo je malo stoner rok, malo heavy psych džemovanje, sa dugačkim pesmama ali sa uvek vrlo svedenim aranžmanima i jeftinim, štrokavim zvukom. Ima šmeka, mada album, isto nazvan Vast Pyre traje možda i duže nego što je efektno:
https://vastpyre.bandcamp.com/album/vast-pyre
Thunderbird Divine su filadelfijski heavy psych/ stoner bend sa dosta folk i bluz elemenata u svom izrazu. Album Little Wars je pun velikih rifova, ali i bluzerskog gruva i call-and-response fora, wah wah solaža, ukusno iskorišćenih klavijatura, horskog pevanja… Thunderbird Divine imaju, dakle, u svom heavy rocku dosta elemenata jednih The Doors, zaključno sa jasnim interesovanjem za ritualno, ali sve je to spakovano u ukusne, probavljive rok pesme za koje se vide da ih pišu i izvode veterani sa puno iskustva:
https://thunderbirddivine2.bandcamp.com/album/little-wars
Stone Disciple su tri lika izDenvera koja sviraju hipnotički, psihodelični, gruverski stoner rok. Album The Wanderer ima samo šest pesama ali ovo je procesija rifova od kojih vam se odmah vrti u glavi i odličnih, melodičnih psihodeličnih napeva koje ćete kasnije, noćas, čuti u snu. Prilično heavy pritom, a opet toplo i prijateljski nastrojeno:
https://stonedisciple.bandcamp.com/album/the-wanderer
Temple Witch nisu isto što i Temple of the Fuzz Witch, a mom mozgu je trebalo malo previše vremena da to shvati. Temple Witch su, dakle, Ohaja i ovaj trio svira stonerski doom metal. Album Ocean Thousand, Mountain Thousand je sveden po aranžmanima i zvuku, forsirajući dosta ponavljanja hipnotičkih rifova i živu, gruversku svirku. Sviđa mi se suvoća produkcije i tu samo onda treba da se izdrže ponekada i veoma dugačke pesme. No, bend ima zaista solidnu formulu i svira sa puno osećaja za „živi“ ugođaj pa se sve to nekako lepo svari. Plus pevanje je više za nekakav shoegaze pa je i potencijal za krosover ka doomgaze publici poveliki:
Njemački Elder sviraju heavy psych/ space rock, moderan po zvuku ali dosta old school po dispoziciji pa tako album Live at BBC Maida Vale Studios ima samo tri pesme, ali traje skoro četrdeset minuta. Ovo je, u zvučnom smislu preterano heavy za moj ukus, sa preglasnim masteringom, prebudženim tako da aktivno smeta uživanju u muzici ali je muzika, srećom, dovoljno dobra da i pored toga u njoj može da se uživa. Elder ovde cepaju žestok, gruverski space rock sa puno progresivnih elemenata, ali i korektnim odnosom džemovanja i propisnih, jelte, tema i refrena u kompozicijama. Nije rđavo:
https://beholdtheelder.bandcamp.com/album/live-at-bbc-maida-vale-studios
I britanski Erronaut imaju apsolutno preglasan mastering za svoju muziku ali njihova muzika je barem rifaški, gruverski stoner rok, sa jednakim udelima doom metala i desert rocka, pa malo i grandža u debi albumu The Space Inbetween. Fino je to, onako, gruverski i na momente baš raspevano i da je producirano sa malo više suptilnosti bilo bi mi i lakše da ga slušam. No, i ovako tu ima dovoljno Sabatovštine da mi drži pažnju:
https://erronautuk.bandcamp.com/album/the-space-inbetween-2
Šveđani Norna su u stvari više posthardkor bend ali album Norna je TOLIKO težak, disonantan i mučan da se nekako uklapa da stoji u sekciji sa sludge metalom. Ovo je superiorno teskobna – naravno ponovo preglasno masterovana – muzika gde šest pesama može da potraje kao čitava vječnost jer je to UDARANJE i VRIŠTANJE bez prestanka. Ali, mislim, odlično je, zapravo dobro napisano i drži pažnju:
https://norna.bandcamp.com/album/norna
Moramo malo da odmorimo od sve te težine i, oh, šta je ovo? Tusmørke imaju novi album? Već? Tačno godinu dana nakon što su nam ukrali srca pločom Hestehoven (a koja je i sama došla jedva deset meseci nakon prethodnog albuma), najjači norveški psihodelični folk-rokeri imaju novi album. Dawn of Oberon sad ima i naslov na Engleskom a i skoro sve pesme su naslovljene na Engleskom (i neke od njih se i dobro zezaju sa tim naslovima, na primer Born to be mild) pa bi se moglo reći da bend shvata da je Hestehoven bio neka vrsta njihovog međunarodnog prodora i sada hita da zakuje, jelte, gvožđe dok je vruće. Ali, mislim, nema ovde nekakvog ZAKIVANJA, ovo je i dalje hipnotička, nežna, a vrlo gruvi muzika napravljena spajanjem nordijskog folklora i psihodeličnog progresivnog roka, samo sada nekako još zabavnija, sa još više neodoljive plesne energije. Moćno, nezaobilazno, prelepo:
https://tusm-rke.bandcamp.com/album/dawn-of-oberon
Idemo na thrash i speed metal, na hardcore, grindcore i death metal! I iz Ukrajine nam stižu Oriax, mladi thrash metal bend čija muzika zvuči kao da je barem duplo starija od članstva ovog ansambla. Debi EP, Reaper of Death je speed-thrash štroka sa tri pesme i introm, kao ispala iz neke mračne jame osamdesetih, besna, oštra, brza i veoma patinirana. OK, produkcija je tanka, ali svirka je IMPRESIVNA a bend ima i stav i rifove i brzinu i ne mogu da ih ne volim:
https://oriax-thrash.bandcamp.com/album/reaper-of-death
https://doctrinerec.bandcamp.com/album/reaper-of-death
Chaos Unleashed je nizozemski thrash metal trio inspirisan Kreatorom i drugim nemačkim bendovima te egneracije. Debi album, I Am Chaos svakako ima prepoznatljive naklone Kreatoru, Sodomu, Destructionu itd, ali Chaos Unleashed imaju i svoje sopstvene kvalitete, pre svega energiju i bes koji su opipljivi, zatim povremene ispade melodije između svirepog testerisanja a onda i jednu hardcorepunk neposrednost koja osvežava. Album od koga srce lupa brže a krv ključa:
https://chaosunleashed.bandcamp.com/album/i-am-chaos-3
Čini mi se da se kalifornijski Mortalis BAŠ lože na Metallicu jer im je novi EP, Earthworks kao da ste Metallicu iz perioda Master of Puppets spasli fatalne saobraćajne nesreće a oni se onda, osvestivši se šta je moglo da se desi, dogovorili da Larsu uzmu instruktora bubnjeva i krenu da prave muziku koja će biti progresivni thrash ali organskiji, relaksiraniji i dinamičniji od onog što smo čuli na Justiceu. OK, produkcija na Earthworks nije sad neštp PREJAKA, ali bend piše i svira odlične prog-thrash pesme koje su istovremeno i propisni hednbengeri i riznice dobrih, originalnih ideja u stilu, jelte, stare Metalike pa možda i Megadeth.
https://mortalis.bandcamp.com/album/earthworks
Hm, Gauntlet iz Los Anđelesa bi trebalo da su baš po mom ukusu ali nekako njihov EP, Signals From Hell nikako da me uhvati gde treba. Ovo je pet pesama thrash metala, ili makar heavy metala koji prelazi u thrash sa izrazitim uličnim mirisom, mošerskim potencijalom, bla bla bla i mada je svirka korektna a produkcija prihvatljiva, nekako su pesme sklopljene od generičkih delova, vokali su stalno na granici da iritiraju i nikako da to klikne. Ali možda će vama biti bolje nego meni, pa poslušajte:
https://gauntlet-music.bandcamp.com/album/signals-from-hell
Brazilci Pogo Zero Zero sviraju od početka veka ali Pátria que nos pariu im je prvi album. Dakle, ovo je više koncertni bend? Moguće, muzika je svakako napisana da započinje šutke i druga nepočinstva u mošpitu, prljav, nemelodičan, disonantan krosover treš koji neće moći da vas opčini dobrim rifovima i pamtljivim temama jer ih programski nema ali koji dosta radi sa svojom sirovom teksturom i tamnim, nabasovanim zvukom. Nisam siguran da li će baš mnogo daunlouda prodati po ceni od dvadeset dolara za album ali dobro SEBE TREBA CENITI:
https://pzzhc.bandcamp.com/album/p-tria-que-nos-pariu-2024
Isto Brazil, isto prljav, disonantan krosover treš, eto, takva je nedelja: Ódio Puro Concentrado imaju prvi EP sa četiri pesme, Sufocado i ovo je dobro, ali morate voleti tu namernu, programsku ružnoću muzike koja se ne trudi da bude prijemčiva nego, naprotiv, radi na tome da vam bude nelagodno. A opet, ovo je krosover i naravno da je sve puno ložačkih momenata. Slušajte, a ako kupujete, platite koliko hoćete:
https://odiopuro-opc.bandcamp.com/album/sufocado-2
Recimo da Minority iz Los Anđelesa sviraju pank rok, jer je njihov rokenrol tome najbliži. Debi album, posle decenije rada, A Blood Moon Theatre je pun energičnih, kinetičkih komada koji se voze u pogo-frendli tempu i ne preteruju sa komplikovanjem aranžmana, oslanjajući se na primalnu energiju rok muzike i teksturu panka. No ima tu i „naprednijih“ rifova i soliranja pa je ovo možda za mrvicu kompleksnija muzika od onog što očekujete. Svakako mi prija suva produkcija i fokus na brzini. Ako volite Motorhead već ste na pola puta da zavolite Minority, ali ovo je, opet, i više pank i više metal nego što očekujete.
https://minority.bandcamp.com/album/a-blood-moon-theatre
Za vrlo heavy, vrlo nisko naštimovan, mastan, brutalan melanž hardkora, death metala, metalkora, melodičnog death metala itd, imate Limb From Limb iz Ohaja. Minialbum Flesh Decay ima šest pesama teških kao šleper pun nakovanja i dosta dobrih rifova. Bend ima i solidan gruv, mada voli i da zaore brže tako da, svačeg tu lepog ima ako volite bendove u rasponu od Entombed do, recimo, Converge:
https://limbfromlimboh.bandcamp.com/album/flesh-decay
Još solidnog, mošerskog, metaliziranog hardkora dolazi nam iz Masačusetsa. Search Warrant ipak zadržavaju tragove panka u sovjoj muzici pa su pesme na EP-ju Unlawful Demonstration kratke – ni jedna ne doseže dva minuta – a njihov gruv je na momente bliži klasičnom pogo plesu nego baš onom najtvrđem mošpit nabadanju. Šarmantno i lepo snimljeno a plaća se koliko date:
https://searchwarranthc.bandcamp.com/album/unlawful-demonstration
I onda imate i Mazenko iz Litl Roka u Arkanzasu. Fall Promo ’24 ima samo dve pesme ali to su dve pesme brutalnog uličnog moškor zakivanja pravo među oči. Ništa sad kao originalno i nečuveno, ali BRUTALNO i vrlo kompetentno:
https://mazenko.bandcamp.com/album/fall-promo-24
Nemci Grantig sviraju jednostavan, sirov, generički ali simpatičan crustcore. Album GRXNTXG ima čak sedamnaest pesama ali gomila toga otpada na snimke priče sa radija koju mi koji ne govorimo Nemački nećemo razumeti tako da…. ako znate Nemački u prednosti ste!
https://grvntig.bandcamp.com/album/grxntxg
Forthright iz Indijane sebe zovu krosover bendom ali ovde ima barem isto toliko metzaliziranog mošerskog gruva koliko i krosover rifova. U svakom slučaju, EP War of Attrition je, sa svojih šest pesama prava kanonada jakih gitara, brutalnog ritma i napaljenih vokala, producirana solidno i ubistvena na sve prave načine:
https://forthright812.bandcamp.com/album/war-of-attrition
Nizozemci State Power su pak, jedan all inclusive aranžman. Osnovani nedavno, na svom prvom EP-ju, The Year Of The Harvest ovi iskusni muzičari imaju pet pesama koje spajaju sve što treba, i trešerske rifove i melodične pank rok refrene i brzinu i mošpit-frendli gruv. Ovo je sve napisano odlično, odsvirano stručno, producirano savršeno i ima i energiju i dinamiku. Hardkor za mase:
https://whiterussianrecords.bandcamp.com/album/the-year-of-the-harvest
Indonežani Guilties su osnovani 2000. godine ali evo, debi album New World Unlock stiže tek četvrt veka kasnije. Ali je odličan, a što sad već i očekujemo od izdavača Edelweiss Records koji konstantno donosi nova, zanimljiva izdanja bendova iz ove velike države, a izvan uobičajenih podžanrova brutalnog death metala i blek metala koja asociramo sa Indonezijom. Guilties cepaju old school grindcore i ovo je ploča sa petnaest pesama od kojih je poslednja naslovljena Grindcore is Yours. A koliko je to slatko! Enivej, volite muziku koja se svira praktično na silu, ali koja ima i šarma i malo zanata pored toga što je brutalna i brza? Ako da, Guilties su za vas:
https://edelweiss-records.bandcamp.com/album/new-world-unlock
Ko više voli „korporativni grindcore“, ima novi album kalifornijskih Nails osam godina posle prethodnog. OK, nije Nuclear Blast sad neka VELIKA korporacija ali naravno da su prošle decenije od vremena kada je ovaj izdavač bio na nekakvoj krvarećoj oštrici grindcore muzike. Nails su svakako solidan bend i njihov disciplinovani, nisko naštimovani grindcore/ metal je u odličnoj formi na novom albumu, Every Bridge Burning. Ovde se svira brzo, agresivno, bez mrsomuđenja, sa deset pesama u manje od osamnaest minuta, sa srazmerno visokobudžetnom produkcijom i kvalitetom kompozicija koji je na prilično visokom nivou. Valjano je to:
A kome je humoristički grindcore/ crustpunk više na srcu tu su Rat Lord, Norvežani iz Bergena sa albumom Blazed In The Northern Sky. Sasvim je to duhovito a svirka je takođe jako okej, sa pesmama koje imaju nešto komunikativniju formu nego što biste očekivali, pa su neke i propisno himnične (recimo, baš naslovna ima melodičan, pevljiv refren). Produkcija krš, al duševan:
Konačno tu su i WRFCK iz Liona i naravno da njihovo ime znači Warfuck. Ovo su dva čoveka koja sviraju grindcore i „šire blastbit propagandu svuda po svetu“. Divne osobe, bogougodna misija a ni EP Fail.Repeat, posvećen svima nama koji smo serijski luzeri i korifeji neuspeha, nije loš. Naprotiv, ovo je vrlo tehnički, savršeno producirani grindcore gde pesme od po minut umeju da zvuče kao prave epopeje. WRFCK koriste visok tempo da u svoje kompozicije nakrkaju što je više muzike ali ovo nije nabacivanje bez reda i pričamo o dobro napisanim, eksplozivnim komadima grindcorea koji leči dušu i slomljena srca. Savršeno:
https://warfuck.bandcamp.com/album/fail-repeat
Nisam siguran šta je tačno to što me kod nekih deathcore ploča osvoji a druge su mi dosadne ali, evo treći album australijskih To The Gravem, naslovljen Everyone’s A Murderer mi je zabavan valjda na ime apsolutne preteranosti SVEGA. Ovo je muzika koja je odsvirana i producirana da zvuči kao da vas u glavu udara pneumatski čekić dok vas istovremeno buši šest zubarskih bušilica, sve u slow motionu, sa apsurdno niskim štimom i rifovima koji posle 30 sekundi prelaze u teksturu i nećete zapamtiti ni jedan od njih ali ćete sve vreme klimati glavom. Valjda su i vokali, koji su na pola puta između pakla za Nu Metalce i Looney Tunes crtanog filma značajan element ovde. U svakom slučaju, Everyone’s A Murderer je ploča TOLIKO agresivna da ta agresija izaziva euforiju, a Unique Leader ovo nazivaju svojim najvažnijim izdanjem u ovoj godini. Pa poslušajte:
https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/everyones-a-murderer-2
Poljaci Inhumanization se predstavljaju svetu istoimenim EP-jem i ovo je ploča sa pet pesama agresivnog black-thrash-death metala, sva u oštrim rifovima, agresivnom ritmu, zverskim vokalima. Kod Poljaka smo se navikli na jedan visok standard i produkcije i, uopšte, kvaliteta kompozicija pa ni Inhumanization nisu izuzeta. Ovo što oni rade je izrazito zrelo a da ipak ima i divljačku srž primerenu odabranom stilskom izrazu. Meni je odlično:
https://inhumanization.bandcamp.com/album/inhumanization
Jedina originalna stvar kod kalifornijskih Mortal je to što je ovo death metal bend koji na koncertima nosi šminku po uzoru na Kiss. No, muzika im je vrlo old school, vrlo sirova, pa je debi minialbum, As Life Leaves The Body simpatičan i sam za sebe. Ovo je death metal kakav ste čuli doslovno stotinama puta u poslednje tri i po decenije ali ima nečeg neodoljivog u toj prostosrdačnoj žestini i garažnoj produkciji. Meni je slatko:
https://mortaldeth.bandcamp.com/album/as-life-leaves-the-body
PartDeath su iz Merilenda a sudeći po facama na slici, u bendu sviraju i potomci nativnih Amerikanaca što je uvek lepo videti. Muzika je dosta standardni death metal, ali EP From The Gallows ima pet podužih pesama sa mnogo rada na gruvu i mošerskom ugođaju. Zvuk je težak i mastan, rifovi hipnotički, tempo stamen, i ovo se meni prilično dopada:
https://partdeath.bandcamp.com/album/from-the-gallows-3
Solidni slemeri iz Sijetla, Kryptoxik Mortality, imaju novi EP. Catastrophic Contingency ima četiri pesme i (predugački) intro i predstavlja vrlo korektan nastavak prošlogodišnjeg drugog albuma, sa zvukom koji je težak, napucan ali dovoljno topao, i sa slem-gruvom koji čoveka lepo pokrene i zabavi. U ovom krilu death metala procenat dečurlije koja samo pokušavaju da doažu da su ekstremnija od drugih na internetu ume da bude iznurujuće visok, pa su bendovi poput Kryptoxik Mortality koji ne donose žanru ništa originalno ali sviraju korektno i dovoljno zrelo dragoceni:
https://kryptoxikmortality.bandcamp.com/album/catastrophic-contingency
Gutvoid iz Toronta trpaju prljav, pećinski i dosta disonantni death metal na novom EP-ju, Breathing Obelisk. Bend se inspiriše Lavrkaftom pa im je i muzika takva, sa izbegavanjem „normalnih“ smena tempa, uobičajenih harmonija i metrika. Opet, ona ima gruv i nije nekakav laboratorijski eksperiment u neslušljivosti i otuđenju pa se, uz dosta okej (i štrokavu) produkciju to sasvim lepo posluša:
https://bloodharvestrecords.bandcamp.com/album/breathing-obelisk-2
In Viscero su italijanski bend (ili mađarski? Nije najjasnije) inspirisan italijanskim horor filmom iz perioda između šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Kao i, jelte, mnogo drugih death metal bendova. No, album Italia Violenta u naslovima pesama pominje neke od najpoznatrijih giallo filmova, koristi njihove semplove i trudi se da u svoj nisko štimovani, praktično skandinavsi intonirani death metal doda razumnu količinu tenzičnih melodija i kinematskih motiva koji bi asocirali na slavne dane u kojima je bend Goblin pisao muziku za horor filmove. Solidno je ovo:
https://pestrecords.bandcamp.com/album/in-viscero-italia-violenta
https://metalordierex.bandcamp.com/album/in-viscero-incubo-sulla-citta-contaminata-single
Portugalci Phenocryst se u svojim tekstovima između ostalog bave vulkanologijom pa to i objašnjava dizajn omota njihovog debi albuma, Cremation Pyre. Ovo je izdao Blood Harvest i već tu znate da treba očekivati nešto dobro. To i dobijamo: Cremation Pyre je ploča klasičnog death metala koji nije ni prebrz ni preekstreman, ni pretežak ni preglasan već u svemu odmeren i elegantan. Rifovi su dobri, atmosfere ugodne, gruv odličan, a produkcija dovoljno topla da se u svemu nesputano uživa. Poslastica:
https://phenocryst.bandcamp.com/album/cremation-pyre
https://bloodharvestrecords.bandcamp.com/album/cremation-pyre
Deceased sviraju od polovine osamdesetih i Children of the Morgue im je jedanaesti album, pa pričamo o veteranima koji su svoj deaththrash metal sa godinama umešali sa raznim drugim stilskim izrazima i gde novi album ima jednu prirodnu leguru melodije, energije, brzine i atmosfere. Deceased uspevaju da ostanu sveži sa iznenađujuće efektnim melodičnim programom u muzici koja je suštinski old school deaththrash, praveći pesme sa, da tako kažemo, trećom dimenzijom a da su i dalje čvrsto sa obe noge na tlu. Zabavno:
https://the-true-deceased.bandcamp.com/album/children-of-the-morgue
„We are Demonical and we play DEATH METAL“ kaže Charlie Fryksell na početku živog albuma svog benda Demonical, Victorious Death – Live in Latin America, a koji dolazi kao pančlajn na dve godine sviranja koncerata u promociji prethodnog albuma. Demonical nisu ni sasvim po mom ukusu (previše melodični) niti sam oduševljen zvukom na albumu (čist, težak ali bez dinamike), ali opet, nije to loše. Švedski death metal se fino uklapa sa latinoameričkim temperamentom i ovo, snimljeno Septembra prošle godine, ima četrnaest autorskih pesama odrađenih sa puno spretnosti plus obradu Ramonesove Somebody Put Something in My Drink za kraj. Mislim, slatko je:
https://agoniarecords.bandcamp.com/album/victorious-death-live-in-latin-america
Pneuma Hagion je samo jedan od milion (uglavnom solo) projekata muzičara iz Teksasa po imenu Ryan Wilson. Wilsona možda najpre poznajete po projektu Intestinal Disgorge sa kojim radi od polovine devedesetih, sam ili sa drugim muzičarima, a Pneuma Hagion je u ovom trtenutku duo gde mu se pridružio bubnjar Shane Elwell, koji takođe svira i u Intestinal Disgorge i još milion bendova. I sad, From Beyond je treći album ovog projekta a koji ima i još gomilu kraćih izdanja i mada sva ta preprodukcija u koju su uključeni ovi ljudi sugeriše na brzinu napravljenu, slabo produciranu muziku gde se kvantitet stavlja ispred kvaiteta, istina je i da je From Beyond iznenađujuće solidan album. ovo je death metal/ deathgrind koji ne polaže mnogo na filozofiju ali voli lepljive, teške rifove, besomučno blastbit bombardovanje i razgovetne a opet pravoverne death metal vokale. Produkcija je veoma čista i istovremeno heavy i hrskava, kako i treba da bude a ljudi sviraju ŠAMPIONSKI. Ko voli brutal death metal što ne komplikuje previše nego ZAKIVA, ovde će se lepo provesti:
https://pneumahagion.bandcamp.com/album/from-beyond
I, evo, na kraju smo da poslušamo krosžanrovska izdanja i heavy metal. Rusi Crust vole da naglase kako ne haju za granice između muzičkih stilova i da vole da eksperimentišu ali na kraju svoju muziku opisuju kao pre svega blackened doom sludge. Eto! Enivej, živi album Live at Heart snimljen proletos a izašao sada je odličan. Ovo je manje doom a više sludgy black metal, ako su potrebne preciznije odrednice, sa odlično napisanim pesmama, vrhunskom svirkom, dobrim zvukom. Bend na ovom koncertu predstavlja i četiri nova komada koji će se pojaviti na narednom studijskom albumu i to sve zvuči odlično, sa perfektnom kombinacijom melodičnijih black metal tema i teških, lepljivih sludge metal rifova. I još sve plaćate koliko hoćete:
https://crustband.bandcamp.com/album/live-at-heart
Isto Rusi, Øtråva sviraju uglavnom crustcore sa malo „blackened“ mirisa. Mislim, gledajte te dredlokse i Insect Warfare majice! Prvi EP benda, Мертвоцвет ima čak jedanaest pesama pa se može računati u u albume, i ovo je jednostavna ali dostojanstvena muzika na pola puta između Discharge, Amebix i Darkthrone. Ako volite opis, volećete i album, garantujem, vrlo je to solidno i odsvirano i snimljeno:
https://otrava.bandcamp.com/album/deadflower
Sunless iz Montreala su u osnovi doom metal bend ali album Grave of the Lambs ima toliko elemenata black metala, progresive i drugih metal podžanrova u svom tkanju da mora da ide u ovaj deo današnjeg pregleda. Jako je to solidno zamišljeno, sa dobrim temama, ubedljivim kombinovanjima doom metal harmonija i proggy razrade tih tema i harmonija, pa onda sa blek metal krljanjem i da je album samo MRVICU lepše produciran ja bih se još više radovao. No, i ovako je u pitanju jedan nesavršeni ali zanimljiv komad ambicioznog metala:
https://sunlessdoom.bandcamp.com/album/grave-of-the-lambs
Tündra iz Klivlenda su svoje tri pesme na debi EP-ju Tündra spravili u tradicionalnom maniru. Ima tu malo epike, malo oštrine, malo gitarskih harmonija, malo bas-egzibicija… Rifovi su pravoverni, zvuk pristojan i čak je i pevanje korektno pa, iako ovde nema mnogo originalnog, Tündra su jako pitki i ugodni. Hevi metal!
https://tundracleveland.bandcamp.com/album/t-ndra-ep
Album nedelje dali su nam Njujorčani Satan’s Satyrs sa svojim novim albumom, After Dark. Ovo je nevaljao, jako zarazan rokenrol sa malo stonerske prljavštine, ali decidno plesan, urban, više namenjen klubovima sa propisnim ozvučenjem i disko-kuglama nego ponoćnim seansama na nekoj poljani gde su klinci dovukli agregat i pola kile gandže da džemuju. No, da se ne zbunimo, Satan’s Satyrs cepaju OPASNU rokčinu i samo to što je ona žovijalna ne znači da je površna ili ikako nepravoverna. Naprotiv, pesme su izrazito ambiciozno napisane i aranžirane a produkcija za promenu razume koncept dinamike pa brojne progresivne detaljčiće koje bend ubacuje u njih lepo čujete. Fantastičan album hipersoničnog glam-bluza: