Stripovi o hrani su retko samo stripovi o hrani. Hrana je u njima često tek zgodan povod da se govori o kulturi, o istoriji i o ljudskim prirodama. Naravno, u vizuelnom smislu, hrana, grafičko predstavljanje njenog pripremanja, njenih sastojaka, njene konačne forme, njene konzumacije, sve su to posebni izazovi za autore. Rare Flavours, šestodelni miniserijal BOOM! Studiosa, završen krajem Juna, je tako jedna retka aroma u mojoj čitalačkoj dijeti, praktično jedna pokazna vežba kako kroz strip o hrani, njenom spremanju i konzumaciji možete prelomiti i istorijske i mitološke i kulturološke teme, a da ostanete i vrlo savremeno i vrlo LIČNI. Nema mnogo strip-umetnika zapadno od japanskih otoka koji su u stanju da se dohvate ove teme i da je odrade kako treba, ali ima ih nekoliko. U prevodu, na Rare Flavours su radili Ram V kao scenarista (Indus) i Filipe Andrade kao crtač (Portgulac, a na kolorima je u kasnijim epozodama pomagala takođe Portugalka Inês Amaro) što znači da je, uz letering koji potpisuje Andworld Design (dakle, najverovatnije Deron Bennett mada on sada tvrdi da u ovoj firmi on radi „mnogo ali ne većinu“ letering poslova), ovde ponovno na teren istrčala pobednička ekipa koja nam je pre neke tri godine dala izvrsni filozofski, a emotivni, pa i duhoviti The Many Deaths of Laila Starr. Isto za BOOM! Nekako, BOOM! se diskretno isprofilisao kao firma u kojoj često izlaze najprefinjeniji „umetnički“ orijentisani radovi u američkom mejnstrimu, čak i kada ih, kao što je ovde ponovo slučaj, većinski ne rade Amerikanci.
Rare Flavours je time i neka vrsta svedočanstva o globalizovanosti moderne popularne kulture, a sa druge strane je onda i dobro utemeljena u svojoj osnovnoj temi jer šta je uopšte globalnije i ljudima, er, zajedničkije od hrane? Svi jedu, svi hranu smatraju vrlo bitnim delom svog kulturnog identiteta i to da se ovaj strip bavi nekim jelima kod kojih epitet „tradicionalno“ može da znači i da su ga poslužili Aleksandru Makedonskom kada je pre više od dva milenijuma dobacio do indijskog potkontinenta je nesumnjivo jedna velika navlakuša za skoro svakoga ko, statistički, uopšte može da dođe u kontakt sa ovim stripom.
Ram V, znamo ga, voli u svojim stripovima da se bavi i filozofskim i umetničkim i poetskim, a što je gotovo nepostojeća kategorija u savremenom američkom mejnstrimu. Najveći deo i „ozbiljnih“ stripova u današnjem američkom mejnstrim izdavaštvu su young adult priče sa izraženim žanrovskim profilom i čak i kada se bave bitnim temama i obrađuju ih dubinski, one su gotovo po pravilu usmerene ka omladinskoj publici i govore njoj najprijemčivijim jezikom. Ovde mislim na, recimo, stvari poput Undiscovered Country, ili, čak, Monstress.
Rare Flavours zato, kao i Laila Starr pre njega, vidno odskače već svojim izgledom, grafičkim pripovedanjem koje je bliže nekakvom evropskom stilu (na primer Giraudu) nego američkim standardima. Pritom ovde ni ne mislim da je ovo tih, atmosferičan strip, sa malo teksta jer on, naprotiv, ima dosta teksta, napisan dobrim delom u epistolarnoj formi sa melanholičnim naratorom koji se obraća osobi koju je ostavio iza sebe u potrazi, pa, za… sobom. Ali ovo jeste tih, atmosferičan strip koji kombinuje on the road pripovedanje sa dugačkim scenama koje se dešavaju u restoranima, na pijacama, mestima gde se hrana ne posmatra kao puka fiziološka potreba već kao esencijalni element ljudske kulture, deo svakodnevne ekonomije koja život znači ali i simboličke ekonomije koja životu daje značenje.
Andrade je ovde kadar da demonstrira sasvim nove kapacitete, za koje nije bilo mesta u Laili Starr. Naravno, Portugalac nije radikalno transformisao svoj stil, on i dalje radi u odmerenim, nenametljivo kinematskim kadrovima, dajući čitaocu svečanu, sporu ali zapravo efikasnu naraciju gde nema dekompresija niti nepotrebnog natrpavanja detaljima. Za ovu priliku radnja je ponovo smeštena u Indiju i Andrade ima još jednu priliku da kombinuje prikaz moderne države, sa jednom od najbrže rastućih ekonomija na planeti, i prikaz tradicionalnih i mitoloških prizora iz raznih prošlosti. Jedan od likova ove priče, uostalom, živi već stolećima i tehnički je besmrtan, pa kroz flešbekove na njegov život i Andrade ima priliku da kontrastira prošlost sa sadašnjošću.
Ali Andrade nije ovde da bi nam dao „indijsku autentičnost“ nekakve visoke kakvoće jer da je Ram hteo ovo, uzeo bi nekog od nekoliko sjajnih indijskih crtača sa kojima je u prošlosti već toliko sarađivao (uostalom, i sam je izluđujuće dobar ilustrator, kada ima vremena da se tome posveti). Andrade je ovde da nam pokaže ikoničku Indiju, onu koja sebe prepoznaje i na natrpanim pijacama i na prometnim ulicama pored kojih ljudi sa svojih štandova prodaju hranu pripremanu u kazanima koji se nikada ne gase, ali koja sebe prepoznaje i u mitovima i legendama o starim bogovima i demonima. Rare Flavours je istovremeno realističan strip o običnim ljudima u Indiji – jedan od glavnih junaka je neuspeli filmski dokumentarista koji dobija novu šansu kada se najmanje nadao – i prikaz tog običnog života ne tako da on ima izražen „etnički“ miris već da ima miris poznatog, svakodnevnog, intimnog, sa predmetima razbacanim po stolu, otvorenim laptopom pored koga ste zaspali, ali i prikaz večnih, mitskih bića koja, kroz vekove i milenijume svog postojanja pokušavaju da razreše jedinu misteriju koja im skoro do kraja ostaje nedokučiva: samog čoveka.
Spona sa Lailom Starr je ovde više nego jasna jer se i taj strip bavio nepotpunošću, neispunjenošću večnih bića (i koncepata) ako u jednačini nema čoveka, njegove nesavršenosti i propadljivosti ali i kapaciteta da se divi, da bude zaljubljen, da oseća nešto veće od sebe samog. No, Rare Flavours ove metateme prelama kroz zgodnu narativnu formulu snimanja dokumentarnog filma u kome stari, debeli bogataš ispunjava, reklo bi se, svoju davnašnju narcisoidnu želju da priča u kameru o starim receptima, prikazuje spremanje hrane, sa sve odlascima na pijacu i nabavkom sastojaka, i na taj način nekako budućim gledaocima prikaže nekakvu svoju filozofiju za koju smatra da je važna i da treba da bude zabeležena. Mo (odnosno Mohan), pomenuti neuspeli (i odustali) režiser, biva, dakle, na početku stripa regrutovan od strane debelog, pomalo ekscentričnog Rubina da, za dobre pare ide sa njim po Indiji i snima ga kako kupuje namirnice, sprema obroke i filozofira o hrani i između dvojice muškaraca postoji već vizuelno tolika razlika da je gotovo nezamislivo da će oni ikada svoj odnos izdignuti na išta više od društveno prihvaćene forme prostitucije. Mohan je mršavi, mrzovoljno momak sa naočarima i brčićima, čija je životna priča istovremeno i obična i uzvišeno tragična, a Rubin je planina od čoveka, sa prodornim, skoro (?) neljudskim očima, manirima iskusnog putujućeg trgovca, osmehom kakav biste očekivali da vidite na zmiji kada bi one uopšte imale čemu da se smeju.
Andrade njihov dualitet pretvara u praktično grotesku, sa kompozicijama koje su decidno preterane i stavljaju i „realizam“ prikaza moderne Indije u poseban kontekst, podsećajući nas da gledamo Indiju očima dokumentariste koje su, tokom odvijanja radnje stripa, videle više nego što je ljudskim očima namenjeno. Taj fini balans koji Andrade (i Amarova) prave između svakodnevnog, banalnog, grotesknog ali i artističkog, daje ovom stripu atmosferu na koju se onda V-jeva melanholična epistolarna proza prirodno nadograđuje da nam ponudi neobično optimističan, štaviše, dirljivo humanizujuć narativ o ljudima, ili makar osobama, koje mogu da evoluiraju i iz mutnih dubina depresije, ali i da odustanu od svojih strasti onda kada shvate da su im uspomene na te strasti i promišljanje njihove lepote dovoljna duhovna hrana.
Hoću reći, Rare Flavours je između ostalog i strip o demonu iz Hindu mitologije, koji jede ljude (i uslužno objašnjava da se, tehnički, tu ne radi o kanibalizmu) i V-jev scenario ovde spretno pleše između realizma i farse, poetizma i dokumentaristike, ne dopuštajući stripu da po nekakvoj inerciji krene putem uobičajenih žanrovskih rešenja (pričamo o čoveku koji je poslednje tri godine pisao Betmena, Venoma, Vigil, dakle, superherojštinu) i dajući nam jednu, rekosmo, do kraja humanizujuću priču koja nema uobičajene matrice o grehu i iskupljenju, ali ima osnažujući prikaz jednog zrelog, odraslog uzdržavanja od daljeg grešenja jer je to naprosto LOŠE pošto povređuje i nas i druge ljude.
Možda sve to zvuči jako komplikovano u mojim pokušajima da ovaj strip ne prepričavam ali da dočaram njegov tempo, intenzitet, aromu. U tehničkim terminima, ovo je strip o dva muškarca koji su povezani hranom, jedan čisto poslovno, bez želje i ambicije da u svemu traži nekakvu filozofsku dubinu, drugi gotovo bepomoćno simbolički vezan za nju. Ta dvojica putuju preko Indije, dok ih druga dvojica prate, sa namerom da ih zaustave (ima razloga), praveći usput taj dokumentarac, i strip nam tu „usputnost“, tu prožetost svakog budnog trenutka ovih ljudi hranom i jelima, prikazuje i tako što često naraciju preseca detaljnim, opširnim, lepo ilustrovanim i još lepše leterovanim receptima za pripremu tradicionalnih jela. V je za ovaj strip odabrao jela koja su „indijska“ ali izvan one najklišeiziranije indijske kuhinje koju znamo iz restorana brze hrane po Evropi, sa puno apetita (izvinjavam se) prožimajući ove recepte istorijskim i kulturološkim detaljima koji vam neće dati nekakvu „celu“ sliku o Indiji, njenoj istoriji i kulturi, ali će vam dati važne njene delove, baš onako kako će i kontrastiranje dvojice protagonista pokazati mnogo važnih elemenata ljudskog stanja i postojanja, i pozvati čitaoca da o njima misli.
Nisu samo ova dva čoveka obrađena narativom i V spretno pravi efektne tangente, ulazeći u životne priče i sudbine i drugih ljudi, pokazujući nam to, jelte, ljudsko, nedokučivo i neopisivo iz nekoliko uglova. Jesu li sudbine ljudi koje on pokazuje u ovom stripu povezane nekim višim simboliškim sistemom? Da li imaju svoje parnjake u indijskim mitologijama, pričama, bajkama? To ne mogu da kažem jer za razliku od scenariste, koji je izuzetno upućen i u svoju i u zapadnu kulturu i mitologiju, ja o azijskim mitovima znam veoma malo. Ali lepota ovog stripa je, između ostalog i u tome da on od čitaoca ne zahteva nužni ekstrinzični rad da bi se došlo do snažnih efekata. Rare Flavours je strip koji izaziva emotivnu reakciju čak i time da njegovi autori decidno beže od uobičajenih dramskih akcenata, štaviše koristeći žanrovske elemente trilera i horora samo da čitaoca uhvate na udicu a onda nudeći završnicu koja nema ni akcije ni, stvarno, neke velike drame, već samo mirnu, dostojanstvenu kodu u kojoj su ljudi i hrana konačno u jednom simboličkom balansu.
Nekome će to biti možda i problematično: Rare Flavours kao da na početku obećava više uzbuđenja i, uopšte, „događanja“ nego što na kraju isporuči, ali ovo je jedan od onih knjiških primera narativa koji je sadržan pre svega u putu, ne toliko u destinaciji i treba ga konzumirati tako, sa razumevanjem, zalogaj po zalogaj, gutljaj po gutljaj, uživajući u svakom od njih pojedinačno.
Priroda savremenog američkog stripa je danas takva da ovakvi projekti moraju da budu upakovani u šestodelne ili kraće miniserijale, i da skoro niko više nema luksuz da započne tekući serijal sa ovakvom nekom temom, u kome bi se ove ideje, ovi simboli, ove metafore marinirale, dugo krčkale, dobijale nove začine i nove ukuse. Ritesh Babu, još jedan Indus u dijaspori i jedno od najoštroumnijih pera savremene strip-kritike na Engleskom jeziku, ukazuje da ovo i znači da veliki broj savremenih scenarista nema ni prilike da razvije veštine planiranja i pisanja tekućih serijala i, uopšte dužih narativa. I da je to jedna očigledna šteta. Rare Flavours meni, po toj liniji, zaprvo i deluje kao strip koji je nastao kao „zapadna“ refleksija na mange poput sublimnog Drops of God, gde se hrana (u slučaju Drops of God, vino) tretira kao gravitavcioni centar oko kog se okreće ogroman deo ljudske kulture ali i ljudskosti same a strip ima mnogo prostora i vremena da aspekte te ljudskosti promisli iz raznih uglova. Hoću da kažem, Rare Flavours jeste kompletan, jelte, obrok, ali i strip koji vam neizostavno razgori glad za JOŠ. Maštaću da se V i kompanija jednom ponovo vrate ovoj temi i dobiju priliku da je razrađuju u ekstenzivnijem formatu a vi ovaj miniserijal putem Amazona možete kupiti ovde.
