DJ Meho: RIP Achim Szepanski

Pre nekoliko nedelja, 25. Septembra, umro je Achim Szepanski, nemački eksperimentalni elektronski muzičar i radikalni mislilac, pre svega poznat kao osnivač nekoliko izdavačkih kuća koje su takođe radikalno izmenile lice pre svega elektronske muzike u poslednje tri i po decenije. Szepanski je tokom osamdesetih bio član nekoliko eksperimentalnih bendova (P.D. i P16.D4), ali je njegov stvarni uticaj na muzičku scenu krenuo deceniju kasnije, sa osnivanjem etiketa poput Force Inc. i Mille Plateaux. Obrazovan kao filozof, u tradiciji frankfurtske marksističke misli, Szepanski je objavio mnogo radova i knjiga čiji već naslovi ukazuju na njegova interesovanja: Capitalisation 1 & 2, Non-Marxism, Capital and Power in the 21th Century, Imperialism, State-Fascism and the War Machines of Capital, Capitalism in the Age of Catastrophe, i, jedan od poslednjih radova objavljen ove godine, polemika sa Bodrijarom naslovljena In the Delirium of the Simulation.

Szepanski je, ipak, bio najdalje što može da se zamisli od uštogljenog akademskog autora koji sedi u kabinetu i udara po pisaćoj mašini. Još osamdesetih je bio redovan u frankfurtskim noćnim klubovima u kojima se vrtela elektronska muzika (Omen, Dorian Gray) a onda je svoju postpank etiketu Blackout posvetio objavljivanju ranih formi nemačkog techno zvuka.

Sa osnivanjem Force Inc. 1991. godine zaokret ka radikalnijem techno zvuku je ozvaničen, ali je brzo i zaključio da je „inovativni techno zvuk, od acid do breakbeat formi suviše ograničen okvir za elektronsku muziku“ pa je podetiketa Mille Plateaux, osnovana 1993. godine (i imenovana u počast Delezove studije kapitalizma i shizofrenije) bila još radikalnije usmerena na proučavanje elektronske muzike koja probija obruče žanrova i eksperimentiše unutar, između i izvan njih.

Katalog Mille Plateaux i Force Inc. iz devedesetih je neka vrsta leksikona avangardnog elektronskog zvuka koji još uvek nije prekinuo svoje veze sa klupskom, plesnom tradicijom ali ju je dekonstruisao često do granice parodije, razlažući muziku na ritam, teksturu, pulsiranje, proučavajući svaku od komponenti u opsesivnom nivou detalja, često redukujući muzički iskaz na fascinaciju nečim što su drugi autori smatrali parazitskim elementima svoje muzike, ili ih čak nisu ni primećivali. Techno koji je Szepanski objavljivao dvedesetih i ranih godina ovog veka nije bio muzika kul crnih didžejeva koji su topli fank gruv spajali sa mašinskim repeticijama, već varikinom izbeljeni nerd-shit tipova koji su držali Marksa i Benjamina na natkasni, u klubove išli ne da šacuju plesače i plesačice i znoje se na nehigijenskoj razdaljini od njih nego da ih hipnotiše bas i pocepa distorzija, a svoje kompozicije, ako su im uopšte davali imena, naslovljavali, recimo „The Politics of Digital Audio“

Zvuk Mille Plateaux i Force Inc. je brzo postao zvuk elektronske muzike koja samu sebe isleđuje, propituje, dekonstruiše, tražeći estetiku u onome što bi drugi odbacili. Radovi projekata poput Oval, Microstoria, Alva Noto itd. su bili sklapani od grešaka, od preskakanja oštećenih kompaktdiskova i elektronskih pucketanja opreme kojoj su rađene sve one stvari na koje vas upozoravaju da izbegavate kako je ne biste pokvarili. Estetika „glitcha“ ali i mikroskopskog posmatranja klasičnih žanrova elektronske muzike porodiće mnogo eksperimentalnog zvuka i na drugim scenama pod uticajem onog što je Szepanski uzgajio u svom vrtu pa i u ovom mikstejpu imamo umetnike koji su imali svoje etikete (Kid 606 aka Miguel DePedro, Alec Empire aka Alexander Wilke-Steinhof, Justin Broadrick i Kevin Martin), ali kojima je Szepanski dao priliku da ih čuje druga publika, a i da oni sami sebe čuju na drugi način.

Force Inc. je bankrotirala 2004. godine, potvrđujući da proizvodnja radikalne muzike mnogo znači za kulturu ali da poseban dorinos kulturi retko bude posebno profitabilan. Tokom narednih deceniju i po vatra je održavana sitnim, povremenim naporima i saradnjama sa drugim firmama, ali Szepanski je onda 2018. godine uspešno i trajno reaktivirao operaciju, uspevajući da privuče starom jatu i neke od „zvezda“ koje su bile ključne u tom redefinisanju elektronskog zvuka dvadeset i kusur godina ranije (Cristian Vogel, Thomas Köner, kao i njegov techno projekat Porter Ricks), ali i da, naizgled bez napora, iskopa svu silu mlađih i izvrsnih muzičara koji su se uklapali u njegovu viziju muzike „ultracrnila“:

Anonimno, mračno, crno, skriveno, skriveno, šifrovano, neprozirno, prikriveno, neshvatljivo: Ultracrnilo muzike se usuđuje na egzodus i osluškuje one sile i zvuke koji govore o nečuvenom u muzici. Zvuk je vibracija, rezonancija i difrakcija talasa u crnom kosmosu.

U tom smislu, donji mikstejp je četiri sata apsolutne muzike istorije ali i muzičke SADAŠNJOSTI, umetnika koji su definisali veliki deo onoga što sam ja slušao poslednjih trideset godina, ali i novih, mlađih autora koji operišu na osetljivoj granici između apstraktne elektronske buke i jebeno plesnog tehnoa.

Omot sam napravio ja sam od jedne fotografije Szepanskog, a u spisku je naznačeno sa kojeg je albuma koja pesma i tamo gde su albumi dostupni na Bandcampu, dati su linkovi. Hvala, Achime. Počivaj u miru.

Mikstejp, naravno, strimujete ili skidate sa ovog linka:

1. Microstoria – bpi (snd, 1996)
2. Pluramon – Syth (Fender Mix) (Render Bandits, 1998)
3. Oval – Textuell (Systemisch, 1994)
4. Panacea – Gunnrunner (Phoenix Metabolism, 1999)
5. Terre Thaemlitz – Mensch Maschine (Die Roboter Rubato, 1997)
6. Gas – Königsforst 7 (Königsforst, 1998)
7. Alec Empire – (Low on Ice, 1995)
8. Cristian Vogel – Disintegral (Specific Momentific, 1996)
9. Frank Bretschneider – glas (Rand, 1999)
10. Sturm – Untitled (Sturmgesten, 1999)
11. Alec Empire – Stahl & Blausäure (Generation Star Wars, 2000)
12. Kouhei Matsunaga – Natsuyumesou (Upside Down, 1998)
13. Porter Ricks – Redundance 1 (Porter Ricks, 1997)
14. Rechenzentrum – Lye (Director’s Cut, 2003)
15. Tim Hecker  – (They Call Me) Jimmy (Radio Amor, 2003)
16. Alva Noto – Module 6 (Transform, 2001)
17. Kid 606 – Together (PS I Love You, 2000)
18. Matmos – Twirl Photoshoot rmx (PS You Love Me, 2001)
19. Ekkehard Ehlers – Inside/ Innen (Betrieb, 2000)
20. Donnacha Costello – Nothing, Still Nothing (Together is the New Alone, 2001)
21. Andreas Tilliander – Ljud 3 (Ljud, 2001)
22. The Rip-Off Artist – Honeycomb Coke 1-5 (Pump, 2001)
23. Autopoieses – Untitled (La Vie À Noir, 1999)
24. Steel – Wicked Bitch (Audio-Cynicism, 1998)
25. Vladislav Delay – Untitled (Anima, 2001)
26. Techno Animal – Bio-Morphium (Symbiotics, 1999)
27. The Sidewinder – Cryonic Suspension (Colonized, 1996)
28. Bienoise – Prepared CD Overture (Most Beautiful Design, 2018)
29. Network Ensemble – Demons of our own design (Flash Demons, 2019)
30. Thomas Köner – Extension (Attack) (Motus, 2020)
31. DeRayling – sanfte gewalt (DeRayling, 2020)
32. Teruyuki Kurihara – Glide (Frozen Dust, 2020)
33. Dj Ze MigL – Ekameka (Rauschen 2020​.​01, 2020)
34. galcid – Bucket Relay (Bucket Brigade Device, 2020)
35. Blakk Harbor – We Are Disposable (A Modern Dialect, 2020)
36. Saito – Sonar Echo (Downfall, 2020)
37. Automatisme – Alter-Rate 6 (Alter- , 2020)
38. Numinos – tribal house (Grains, 2020)
39. Cristian Vogel – transferenz (strom stadt mix) (1Zhuayo, 2022)
40. Ibrahim Alfa Jnr – ZQQN (Messier87, 2022)
41. Missing Ear – Heavy cuts (Skyquakes, 2022)
42. Simona Zamboli – Movement (A laugh will bury you, 2023)
43. Count – Transition 3 (0, 2022)
44. Gianluca Iadema – ID​[​entit​à​] 02 (ID​​​[​​​entit​​​à​​​], 2023)
45. Cristian Vogel – Fase Montuno (Fase Montuno, 2023)
46. Andrea Taeggi – The Biospherian (Biomimetics, 2023)
47. Ross birdwise – desperate measures in a frictional funk (fragile alliances, 2023)
48. SNKLS – Pebble steam (Pebble Steam, 2023)
49. Ayjay Nils – Harpsichord Can Fuck Too (Microdosing, 2024)
50. Ran Slavin – Assam Jungle (Oolong: Ambient Works, 2024)
51. Kiwanoid – ihe efu (Vanat​ü​hi, 2024)