Kakav bi uopšte mogao da bude futuristički detektivski procedural koji su napisali zajednički Jeff Lemire i Matt Kindt a nacrtao (i sjajno leterovao) veličanstveni Španac David Rubín, sem tripozan, egzistencijalno zagledan u najdalji moguć horizont, a onda i entuzijastično povezan sa različitim istorijama grafičkog izražavanja, u stripu i van njega? Grafički roman Cosmic Detective, izašao prošlog Septembra za Image Comics je, nećete se iznenaditi, sve to pa onda i nešto više, jedan majstorski rad trojice majstora svog zanata, koji igra na najjače njihove strane i pruža publici upravo ono što bi od njih očekivala. Pa onda i nešto više.
Trojica autora ovog naslova su naravno svesna svog statusa u severnoameričkom stripu. Lemire i Kindt se smatraju uglednim scenaristima punim originalnih ideja, koji superherojski strip rade kad hoće i kako hoće a najveći deo vremena posvećuju svojim autorskim radovima koji proširuju koncept onog što se u industriji smatra stripom glavnog toka. Rubín je sa svoje strane već dobrano etabliran u američkom stripu, sa radovima za Dark Horse, Valiant, BOOM! Studios, i prethodnim saradnjama sa Lemireom i Kindtom na njihovim autorskim stripovima. Opet, možda je malo i prokleto kada znamo da je i pored ugleda i uticaja ove trojice, Cosmic Detective svoj put do knjižara probijao i koristeći kraudfanding. U trenutku kada je kampanja prikupljanja novca na Kikstarteru obnarodovana, Maja 2020. godine, otrkiveno je i da se na ovom stripu „u tajnosti“ radilo već neke dve godine i bez obzira što pričamo o vremenu pandemijske krize, mora se malo škrgutnuti zubima kad pomislite da OVA tri čoveka moraju da pare traže od naroda da bi jedan fantastičan, impresivan strip donela na svet, umesto da se izdavači POLOME oko toga ko će od njih imati privilegiju da ga izda.
Enivej, Kikstarter je danas, nažalost, velikim delom zamena za marketing koji bi radili sami izdavači, uključujući direktno reklamiranje (potencijalnim) potrošačima ali i priorderovanje i to je, eto, tako. No, ako je ikakva utjeha, Cosmic Detective je ispao izvanredno i primer je kako strip može da izgleda kada ga ljudi prave bez žurbe, bez rokova koji im vise nad glavom i sve nervoznijih mejlova koji stižu od urednika što gleda u kalendar i krši prste.
Cosmic Detective je, sasvim očekivano, neka vrsta naučnofantastične noir priče, možda najsličnija Blade Runneru, samo MNOGO psihodeličnija. Naravno, već je Scottov film išao ka spajanju klasičnih „gumshoe“ tropa sa egzistencijalnim temama, ali on je bio smešten u mizanscen prenaseljene urbane košnice koja je svojim animiranim reklamnim panoima i multietničkom kulturom nekako srećno predvidela bar jednu ili dve od naših budućnosti.* Cosmic Detective zapravo ide nekoliko koraka unazad, izbegavajući naglašeniji futurizam, utemeljujući se na klasičnom noir dizajnu i onda njega proširujući psihodeličnim programom.
*u kontrastu sa tim, fer je reći da Blade Runner 2049 nije predvideo NIŠTA.
Tako je Rubín glavnog junaka ovog stripa, bezimenog detektiva koji radi za agenciju što nije puka firma za pronalaženje dece odbegle od kuće i hvatanje preljubnika na delu, osmislio kao muškarca u četrdesetim godinama, grubog izgleda ali senzitivnog karaktera, jedan maskulini kliše literature i kinematografije, omotan oko emotivnijeg jezgra, a njegova odeća, oprema, vozila itd. su maltene direktno prepisani iz četrdesetih godina prošlog stoleća i prvog talasa klasičnih noir filmova.
Detektiv se, takođe, kreće po lokacijama koje su prepoznatljive i arhetipske po izgledu, barovima gde ga služe jezičave kelnerice i cinični šankeri, podrumima u kojima sede socijalno isključeni forenzičari, stanovima u kojima se dešavaju seks i nasilje starog kova, i Rubín sve ovo radi sa vrlo promišljenim odnosom klasičnog, na tropima zasnovanog dizajna i „fantastične“, psihodelične razrade.
Jer, ubistvo koje Detektiv treba da reši – naravno da zaplet počinje ubistvom – nije obično ubistvo. Osoba koja je ubijena, ako se osobom sme zvati, pripada jednoj drugoj klasi bića, nečemu toliko misterioznom da čak i dijalozi u stripu bivaju cenzurisani kada se pominje reč kojom upućeni govore o ovoj vrsti. Detektiv će u jednom osetljivom trenutku pomenuti da su ova bića nešto najbliže bogu što ljudska rasa poznaje, a njegova agencija, kojom predsedava zlokobni „odbor“ postoji već nekoliko stotina godina i proučava njihovo postojanje i interakciju sa ljudima.
Kindt i Lemire se ovde vrlo pažljivo čuvaju od prekomernog objašnjavanja. Cosmic Detective svoj glavni trik izvodi baš time da pokazuje kako i oni najupućeniji u misteriju o njoj znaju izuzetno malo, i u format detektivskog narativa ubrizgava onu stanislavlemovsku egzistencijalnu jezu i melanholiju u kojoj se Lemovi junaci nalaze kada shvate da se pred njima nalazi primer tuđinskog života i inteligencije koji oni ne mogu da shvate a koji je i na toliko višem nivou evolucije da na njih nikada neće obratiti ikakvu ozbiljniju pažnju.
Naravno, Lemovi su romani i propovetke bili smeštani u standardni naučnofantastični mizanscen istraživanja svemira i suočavanja sa nepoznatim negde daleko od ljudskih ognjišta, a Cosmic Detective svoju energiju nalazi upravo u dovođenju egzistencijalne jeze i melanholije na naš proverbijalni kućni prag, kroz dosledno praćenje formata detektivskog procedurala.
Ovo je vrlo sigurno izveden narativ sa svim očekivanim set-pisovima i preokretima. Detektiv sarađuje sa ljudima koji su forenzički stručnjaci ili administrativci sa sposobnostima koje se graniče sa magijom, susreće svog bivšeg partnera koji je pre nekoliko godina, radeći na sličnom slučaju, permanentno izmenjen, čitalac ima prilike da upozna i porodicu glavnog junaka i oseti da nema posla samo sa hodajućom mašinom za dedukciju i pesničenje već sa čovekom koji kada pun ožiljaka dođe kući sa posla, oseća autentičnu ljubav i blagoslov koji daje porodica.
Naravno da se ovo kontrastira sa šokantnim otkrićima vezanim za ljudsko postojanje koje daje istraga a Lemire i Kindt uspevaju čak i da u priču udenu „damu u nevolji“ koja, naravno, neće biti upotrebljena na onaj najklišeiziraniji način već će njeno učešće priči dati, u njenom pančlajnu, posebno gorku aromu.
Rubínovo pripovedanje je odmereno. Ovo je strip atmosfere isto onoliko koliko i akcije i Španac ima na raspolaganju mnogo prostora da i scene koje se bave banalnim momentima, onim smeštenim između narativnih ili akcionih amplituda, razloži na detalje i uvede nas u tempo života glavnog junaka. Strip gotovo nikada ne napušta njegovu perpsektivu i čitalac je vrlo rano uvučen u to kako se on kreće kroz prostor, kako provodi vreme kada pokušava da sa sebe strese pritisak koji proizvodi posao, kako dela kada je potrebna akcija.
Ovde su i svi ti standardni elementi detektivskog procedurala osveženi Rubínovim briljantnim oneobičavanjem scena. Detektiv, uostalom, živi i radi u svetu u kome su tehnologija i biohemija, reklo bi se, dosegle neku vrstu „malog“ singulariteta, ili su naprosto nesanica, opterećenje poslom i konzumacija opijata i banalne momente u njegovom životu pretvorile u psihodelične halucinacije direktno iz Learyjeve LSD kolekcije. Nećemo spojlovati ovde šta se sve može videti u Cosmic Detective ali titularni detektiv često iz scene u scenu prelazi na načine koje bi Mirča Elijade okrznuo pogledom i potvrdio da se radi o inicijantskim putovanjima.
Najveći uticaj na grafičku filozofiju ovog stripa je, i to je eksplicitno rečeno, Jack Kirby, sa svojim spojem simboličkog, neobjašnjivog, geometrijskog, kolornog, ali i na kraju krajeva, humanog. Kao i u Kirbyjevim stripovima, glavni junak ovde, pogotovo prema kraju narativa, prolazi kroz fantazmagorične scene koje spajaju uticaje likovne umetnosti (i filma) iz ranih decenija dvadesetog veka, šamanske simbolike i psihodeličnih istorija korisnika različitih rekreativnih supstanci, ali je njegova ljudskost uvek izražena, njegovo emotivno stanje uvek jasno, njegova motivacija da čini to što čini uvek neupitna. Ovim se Cosmic Detective otrže primisli da je u pitanju larpurlartizam koji grafičku estetiku stavlja iznad humanizma, ali i tome da bude kolekcija referenci na slikare, scenografe i strip-umetnike iz prve polovine dvadesetog veka, bez sopstvenog pulsa i karaktera.
Cosmic Detective je, dakle, promišljen odmeren rad koji pazi da čitaoca ne zapljusne svim svojim kreativnim sokovima odjednom i umesto toga pušta Rubína da postepeno, često i kroz dugačke scene koje stranicama nemaju nikakvog teksta, gradi atmosferu, teksturu, miris i halucinantni ukus sveta u kome će se taj čitalac, posle izvesnog vremena zateći ne kao puki posmatrač već kao Detektivov saputnik, neko ko vidi i stvari što ih ovaj ne vidi i pokušava da razume stvari koje ovaj ne razume, nikada ne prestajući da deli njegovu zadivljenost, strah i žudnju da i u momentu kada mu postaje jasno da mu nikada neće sve biti jasno, uradi pravu stvar.
Obavezna lektira? Svakako, ali i strip koji je lasno pokazati ljudima što stripove ne čitaju ili što smatraju da je severnoamerička industrija sastavljena isključivo od banalnih superherojskih radova. Autori Cosmic Detectivea su svi, veoma jasno, veoma snažno utemeljeni u klasičnoj superherojštini, i Kirbyja uzimaju kao sidrište za ovaj rad, ali znaju i razumeju da je i sam Kirby znao i razumeo da granice ne postoje. Kupite sebi ovaj strip putem Imageovog sajta, razmazite se malo.
