DJ Meho: Cold Fusion Musick

Ne znam da li će ovaj mikstejp imati smisla ikome sem meni, ali nema neke sumnje u to da je on pun dobre muzike. Inspiracija je bila smrt Mikea Ratledgea, legendarnog klavijaturiste Kanterberijske scene, Februara ove godine sa punom osamdesetjedom godinom. Ratledgeov muzički legat vezan je prevashodno za takođe legendarni Soft Machine, progresivni rok bend čiji je on bio osnivač krajem šezdesetih godina prošlog veka, a i poslednji od svih osnivača da taj isti bend napusti negde 1976. godine. Iz Soft Machine i talasa koje su onu napravili nastalo je MNOGO toga, uključujući značajan deo britanske psihodelije i progresivng roka, a posredno su uticali i na art rock, te naravno Rock in Opposition.

Utoliko, ovaj mikstejpo je onda sklapan više po mom unutrašnjem osećaju nego po nekoj čvrstoj logici. Gledao sam da spojim bendove i izvoiđače koji su delili istorijsku epohu i ista muzička interesovanja iako nisu užno radili zajedno niti u okviru istih scena ili žanrova. Ali svi su slušali iste stvari i tražili, usudio bih se da nagađam, slična otkrovenja kroz svoj rad. Otud ovde imamo klasičan, postmajlsdejvisovski fjužn, naravno Mahavishnu Orchestra i McLaughlinovu saradnju sa Carlosom Santanom na vrhuncu njihovog loženja na verska učenja Srija Chinmoyja (i ovde konkretno McLaughlinov aranžman Coltraneove A Love Supreme), imamo takođe needavno preminulog Jeffa becka sa pesmom što je otvorila njegov i dan danas najpopularniji album, Wired iz 1976. godine, imamo apsolutno neiuzbežni fjužn klasik Billyja Cobhama sa gitaristom Tommyjem Bolinom kome je ovaj rad obezbedio mesto u Deep Purple (ali ga ni jedno ni drugo nije spaslo smrti od overdouza svega tri godine nakon ovog albuma)… Onda imamo teškaše klasične faze progresivnog roka koji se od „simfo roka“ razlikovao prevashodno jer je, po mojoj interpretaciji, bio naprosto avangardniji, skloniji da istražuje teksture i boje jednako rado ili radije nego da se bavi samo harmonijama i metrikama. Naravno da bez ranog King Crimson ne bismo mogli da pričamo o ovome, pa je tako na mikstejpu čitava svita Lizard sa istoimenog albuma, da su tu Soft Machine i njihov ofšot Matching Mole koji je, ako to slučajno nekome do danas nije bilo jasno, dobio ime po retro-transkripciji onoga kako bi se na francuski prevelo ime Soft Machine. Tu je, razume se i Gong, a ondai Henry Cow jer ne vidim kako bi priča o britanskom prog roku i kanterberijskoj sceni mogla da se ispriča a da se ne vidi njena evolucija u Rock in Opposition smeru, a koji je, opet, bio i neka vrsta panevropskog projekta, onoliko političkog koliko i umetničkog pa sam dodao, naravno, i belgijski Univers Zero i švedski Samla Mammas Manna.

Slon u sobi je naravno nemački brend iste ove muzike, o kome bismo mogli da sedimo i divanimo satima. ovde sam ubacio samo po jednu kompoziciju najvažnijih krautrock postava te epohe, ali to su sve monumenti sa TRAJANJIMA i AMBICIJAMA da nađu sve ono što se nalazi iza horizonta rok muzike, kopajući po folklornim tradicijama, psihodeličnim halucinacijama, repetitivnim obrednim praksama. Can, Ash Ra Tempel, Popul Vuh i naravno Amon Düül II su tu da podsete, ukažu a možda šokiraju (dok sam Faust ostavio za neki naredni mikstejp gde bih se bavio možda samo tim bendom kao meni najdražim u celom Krautrock pokretu).

Konačno, mikstejp završavamo sa tri pesme domaće radinosti, čisto da se vidi da Jugosloveni nisu bili mimo sveta. Naravno, nisu bili ni lideri i Timeov debi album čiju smo najepskiju pesmu ovde ubacili svakako zvuči naivnije od savremenih radova King Crimson ili Soft Machine, ali ovo je poštena, strastvena, jaka progresiva sa odjedima jazz rocka koje niko nema šta da se stidi. Slovenački Begnagrad je snimio svoj istoimeni album desetak godina kasnije pa iako se ne uklapa u epohu, mislim da se u njemu jasno čuje kako je progresivni rok – i njegovo ne malo interesovanje za folklorne izraze – nastavio da živi i evoluira. To se onda konačno završava sa pesmom skinutom sa albuma Opera Laze Ristovskog i Nenada Jelića iz 1985. godine, jednim nedovoljno poznatim i izrazito puustolovnim studijskim eksperimentom u kome je klavijaturosta Bijelog Dugmeta pokazao koliko njega rad izvan standardne rokenrol matrice zapravo mnogo zanima. Opera je impresivan spoj analogne elektronike, progresivnog rokanja, fourth world etnomuzike i čistog slepog improvizovanja i mislim da i četrdeset godina kasnije itekako vredi da se čuje bez obzira što je u nekakvim strogim istorijskim terminima kasnio za svetsim trendovima jednu deceniju.

Kao i uvek, omot je radio AI a sve pesme na spisku su linkovane za JuTjub liste ili videe izdanja sa kojih potiču i možete se odmah pobliže upoznati sa čitasvim albumima ovih autora. Sam mikstejp možete strimovati ili slobodno skinuti sa donjeg linka:

1. Mahavishnu Orchestra – Birds of Fire (Birds of Fire, 1973.)
2. Billy Cobham – Quadrant 4 (Spectrum, 1973.)
3. Gong – Zero the Hero and the Witch’s Spell (Flying Teapot, 1973.)
4. King Crimson – Lizard (Lizard, 1970.)
5. Ash Ra Tempel – Darkness- Flowers Must Die (Schwingungen, 1972.)
6. Can – Oh Yeah (Tago Mago, 1971.)
7. Soft Machine – Hibou Anemone and Bear (Volume Two, 1969.)
8. Popol Vuh – In Den Gärten Pharaos (In den Gärten Pharaos, 1971.)
9. Jeff Beck – Led Boots (Wired, 1976.)
10. Carlos Santana & Mahavishnu John McLaughlin – A Love Supreme (Love, Devotion, Surrender, 1973.)
11. Amon Düül II – Soap Shop Rock (Yeti, 1970.)
12. Matching Mole – Instant Kitten (Matching Mole, 1970.)
13. Henry Cow – Amygdala (Legend, 1973.)
14. Samla Mammas Manna – Dundrets Frojder (Måltid, 1973.)
15. Univers Zero – Ronde (Univers Zero aka 1313, 1977.)
16. Time – Za koji zivot treba da se rodim (Time, 1972.)
17. Begnagrad – Coc’n’Rolla (Ljubljana ponoči) (Begnagrad, 1982.)
18. Nenad Jelić i Laza Ristovski – Gitanes (Opera, 1985.)