Ove nedelje smo dobili nekoliko masivnih izdanja (ne najmanje važno, novi EP Cirith Ungol, novi EP, Unfathomable Ruination, bar pet antologijskih blek metal ploča i čak DVA albuma australijskih Portal) a ja sam i odlučio da ne pišem o novom albumu jednog hrvatskog benda koji je okej ali su oni na prošlom albumu imali frazu „za dom“ u jednom od tekstova. Uzbudljivo. Ajmo redom:
Blek metal! Ruski Voice of Drenai me je praktično oduvao moćnim nastupom na prvencu Legend. Ovo je melodičan ali oštar, žustar, brz blek metal koji fino spaja energičnu, nervoznu, zujećim rifčinama ispunjenu svirku sa ono malo slovenske duše što je neophodno da prepoznamo kako ova muzika stiže iz bratskog Petrograda a ne iz neke neprijateljske zemlje. Voice of Drenai ne samo da piše odlične, pamtljive pesme nego je i album sekvenciran pametno, sa mudro ubačenim akustičnim interludijima, dužim i kompleksnijim pesmama postavljenim tamo gde treba i odličnim finišom. Veoma sam impresioniran prvencem projekta o kome ne znam ništa – ni ko su članovi ni koliko ih ima, ako ih uopšte ima više od jednog – a koji je osvetlao obraz za sve pare. Izvrsno:
https://voiceofdrenai.bandcamp.com/album/legend
Nijemci Rosth su svoj debi album, Winter, snimili još 2009. godine, ali su ga tek sada izmiksovali i izdali u digitalnoj formi, u potrazi za etiketom koja bi publikovala i fizičke kopije. Ne znam šta su čekali dvanaest godina, možda da atmosferični blek metal postane ovako veliki, jak fenomen kao što je danas, jer Winter se uklapa u ovaj podžanr i mada muzika ima i određenu sirovost – pre svega produkcijski – mislim da Rosth imaju šarma i šanse da osvoje savremenu publiku:
https://rosth.bandcamp.com/album/winter
Švedski Botgörelsen sebi kači i „eksperimentalni blek metal“ deskriptor i to je sasvim okej, mada bih ja muziku na njihovom prvom albumu, Att Kuva det Upproriska Köttet pre nazvao izrazito ličnom, bez vidnih imitiranja i omažiranja poznatijih bendova. Ovo je blek metal pun melodije i emocije a da ne spada u atmosferične ili depresivne fijoke, energičan delom i zahvaljujući prštavoj, dinamičnoj popdukciji, i pun autentičnih ideja i neizlizanih tema. Album ima svega pet pesama ali su one podugačke i predstavljaju Botgörelsen u izrazito originalnom svetlu. Poslušati iz sve snage:
https://botgorelsen.bandcamp.com/album/att-kuva-det-upproriska-k-ttet-2
Ukrajinski Forestgrave danas rade pod imenom Do Skonu i kao takvi imaju dosta ugleda. ...From the Grave, Part 2 (Demo 2008-2009) je druga po redu kompilacija demo snimaka iz Forestgrave faze i puna je sirovijeg, ali i dalje suptilno pisanog blek metala sa istoka, punog interesantnih ideja. Produkcija je ovde sasvim solidna s obzirom da pričamo o demo radovima i ovo je veoma lep dokument ali i kolekcija zanimljivih pesama za svakog ljubitelja Do Skonu.
https://forestgrave.bandcamp.com/album/from-the-grave-part-2-demo-2008-2009
Vanvidd su norveški folk-metal sastav sa dopadljivom kombinacijom narodnjačkih melodija i jakog blek metal nabadanja. Drugi album, Under ei morken rot ima u sebi nemalu količinu interesantnih ideja i mada je muzika za moj ukus možda i prenatrpana idejama i konceptima, ne mogu da kažem da se Vanvidd briljantno ne snalaze sa tim obiljem materijala i interesovanja, dajući nam album koji jeste malo rastrzan na sve strane ali je uvek impresivan i dobro produciran:
https://vanvidd.bandcamp.com/album/under-ei-morken-rot
Poljski, i verovatno jednočlani Veles Court ima interesantan debi album agresivnog black death metal zvuka. Fields Of Nephilim je pun mošerskih rifova i rafalnih blastbitova, a koji su dobro kombinovani sa blek metalskim temama i pevanjem koje zvuči kao da autor silazi sa uma u studiju. Napetost i energija koje Veles Court pakuje u svoje pesme, te vrlo pristojna produkcija su jake strane ovog izdanja a tu je i solidna obrada Venoma. Poslušati:
https://velescourt.bandcamp.com/album/fields-of-nephilim
Novi album francuskog jednočlanog – i prilično avangardnog – projekta Esoctrilihum izašao je za I, Voidhanger (naravno) i dok je ovo za mene APSOLUTNO predugačko sa svojih skoro osamdeset minuta, i sastoji se, za moje uši, od niske muzičkih eksperimenata kojima je monotonija jedan od glavnih sastojaka, ne mogu a da ne budem i impresioniran onim što Asthâghul radi, evo, već šest albuma za redom. Dy’th Requiem for the Serpent Telepath je ploča melodičnih i melanholičnih zvučnih pejsaža presvučenih preko podloge od blek metal trešenja i ovo je epika jedne decidno lične, introvertne vrste, otprilike kao da u isto vreme slušate dungeon synth i raw black metal album. Nisu sve pesme iste, ima ovde i izrazitije blek metal aranžmana, pa i izrazitije melodičnih momenata, ali ogromno trajanje albuma i zvuk koji je na samoj granici slušljivosti na ime prejake kompresije u masteru znače da ovde čovek stvarno mora da se odlučno upusti u slušanje ili podavije rep i zapali daleko pre kraja. Testirajte se:
https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/dyth-requiem-for-the-serpent-telepath
Švedski Dodskold nudi sve što publika želi od modernog blek metala: i melodiju i emociju i hladnoću i vatru itd. itd. Anonimni članovi benda kažu za sebe da su već godinama deo scene a debi album, Ödesriket je izrazito „švedski“ uz tvrdu svirku i glasan zvuk, ali uz melodije koje vuku poreklo iz folk tradicije i fokus na ponavljanju i hipnozi radije nego na agresivnosti po svaku cenu. Dobro je to meni, mada moram priznati da me jako glasan mastering prilično umara, ali Dodskold bez ikakve sumnje nude ličan, proživljen blek metal koji vredi poslušati:
https://dodskold.bandcamp.com/releases
Oak, Ash & Thorn nisu nužno moja šolja čaja, ali njihov paganski, folkerski blek metal je napisan i izveden vrlo kvalitetno na EP-ju To Gaze on Stars of Frost. Ove četiri pesme imaju puno melodičnih tema i klin vokala, ali i žustru, energičnu rifašku svirku pa ne mogu da kažem da mi sve to nije prijalo. Uz vrlo čistu, čvrstu produkciju, ovo je materijal sa tri rane pesme plus jednom novom i mislim da će prijati svakome ko voli melodičniji, folkerskiji a i dalje žestok blek metal:
https://oakashandthorn.bandcamp.com/album/to-gaze-on-stars-of-frost
Astral Corpse su iz finske i imaju novi demo, Fractal Forest koji je vrlo prijatan, sa energičnom, režećom svirkom ali i melodičnim rifovima, po receptima majstora stare škole i sa vrlo ubedljivim izvedbama te dobrom produkcijim (za demo). Nema, dok Finci ne zavare, žurka ne počinje:
https://astralcorpsebm.bandcamp.com/album/fractal-forest
Zanimljiv demo ima i vašingtonski blek metal projekat forgiveness. Ne dajte da vas bizaran omot zavara, ove tri pesme su urađene u atmosferičnom, melodičnom stilu, ali sa dosta žustrine, tako da forgiveness ne spada u onu danas dosta raširenu struju u blek metalu koja se oslanja na shoegaze pop i slične mekše forme u svojoj muzici. Ovo je dosta originalno i zanimljivo, solidno snimljeno i prodaje se za koliko date:
https://forgivenessblackmetal.bandcamp.com/album/demo
Gitarista nemačkih Cloudbreaker ima i solo projekat, Seltsame Erden i njegov prvi EP, tj. kaseta, Turmfall je skoro dvadeset minuta iznurujućeg, mučnog blackened doom metala. Ovo je muzika kojoj se BAŠ sviđa da vam ne bude prijatno, sa hermetičnim zvukom i insistiranjem na ponavljanju gotovo nemuzičkih skupova nota preko sporog, nemilosrdnog ritma. Meni je ovo vrlo dobro:
https://seltsameerden.bandcamp.com/album/turmfall-mc-2021
Treći album švedsko-nizozemskih Dödsrit donosi melodične, dugačke, vrlo distorzirane, epske blek metal himne u kojima ima mesta i nešto mirnijim pasažima, ali se većina kontemplacije odvija preko brzog ritma gde gitare savršeno pletu paučinu od hipnoze i abrazivne nežnosti. Album sadrži svega četiri pesme ali je ovo više nego pun program sa svom potrebnom dramom i emocijom. Vrlo solidno i producirano, te Mortal Coil ne treba propustiti, pogotovo jer daunloud plaćate koliko želite a što je, s obzirom na kvalitet, skoro pa nepošteno:
https://wolvesofhades.bandcamp.com/album/mortal-coil
https://dodsrit.bandcamp.com/album/mortal-coil
Indonežani MistyCircle imaju dopadljiv debi EP, Grace of Satan Command gde se sve pesme isto zovu Grace of Satan Command i gde se svira sirovi, vrlo old school blek metal sa satanističkom dispozicijom, testerišućim rifovima i ne mnogo mašte, ali mnogo energije i zle volje. Bend sebe opisuje rečima „Pure Fvckin’ Black Metal!“ i upravo to i isporučuje. Valja:
https://mistycircle.bandcamp.com/album/grace-of-satan-command-ep
Fantastičan singl dvojca Lamashtu iz Arizone, nazvan, takođe – Lamashtu. Ovo je blek metal visokog tempa, rafalnog blastbita, zlog i napaljujućeg rif-rada i opakih, veštičijih vokala. Lamashtu su odlično producirani i rade u tradiciji najbržeg – skandinavskog pre svega – blek metala, koji se mnogo manje zanima za meditaciju i lamentaciju a mnogo više za prebijanje iz sve snage. Volite Dark Funeral i Marduk? Obožavaćete Lamashtu. Obavezno:
https://lamashtublackmetal.bandcamp.com/album/lamashtu
Stormruler iz Sent Luisa su ove nedelje dospeli do svog prvog albuma i Napalm Records koji ovo izdaje je od svega napravio priličan događaj i to s pravom jer se ne dešava baš svake nedelje da imate ovako solidan debi u ponudi. Under the Burning Eclipse zvuči vrlo skandinavski iako je bend iz Misurija, sa hladnom atmosferom gneva i propasti ali i moćnim, ložačkim rifovima, odličnom produkcijom i energičnom svirkom. Album ima puno atmosfere ali se drži mnogo više old school formula nego što je pravilo kod savremenih atmosferičara, odlučujući se pre za jednu tolkinovštinu i epiku koju kreiraju upečatljive teme svirane preko rešetajućih bubnjeva. Vrlo dobro:
https://stormruler.bandcamp.com/album/under-the-burning-eclipse-2
Švedski King Of Asgard nudi visok kvalitet i treba ukazati da je njihov peti album, Svartrviðr pred nama i da je ovo kolekcija dugačkih, epskih, melodičnih a grubih, prirodnih vikinških metal pesama na idealnom mestu između blek metala, folk metala i death metala. King of Asgard nisu komplikatori i njihove pesme bez obzira na trajanja i do skoro deset minuta kao u slučaju Frôðr koja otvara album, aranžmanski zvuče prirodno i spontano, kao da su nastajale kroz zajedničke obredne sesije. Pomaže i zdrav zvuk, razgovetno mada grubo pevanje, naklonost epici koja ne znači prekomplikovane aranžmane već srčano izvođenje folk/ vikinških tema uz vrlo energičnu svirku i meni ovo izuzetno prija:
https://kingofasgard.bandcamp.com/album/svartrvi-r
Norveški Messier 16 je fantastičan na prvom albumu, Iota, sa svojom kombinacijom black i death metala koji programski kontrastira ekstremne dinamičke suprotnosti. Mislim, album počinje klavirskim izvođenjem Skrjabinove etide (12 Etudes, Op. 8, No. 11 in B-Flat Minor) a kasnije imamo i učešće Trondhajmskog simfonijskog orkestra, dok ovo između nudi pakleni nordijski blek metal, disonantne rifove, ali i upečatljive melodije, brutalan black metal vokal, ali i mošerske srednjetempaške pasaže, blastbitove ali i atmosferične harmonije… Messier 16 su bend visokog koncepta, ali i bend koji taj koncept vrlo uspešno pretače u uzbudljivu, ambicioznu ali sigurno napisanu i izvedenu muziku. Ova muzika nekakav jaz između blek metala stare škole i novih trendova, ali i ekstremne pop muzike i „klasične“ muzike kao da ignoriše sa neverovatnom lakoćom. Izvanredno:
https://messier16.bandcamp.com/album/iota
Kanađani Svneatr su odlični na svom drugom albumu, Chinook. Tako je osvežavajuće čuti blek metal koji se ne zamara ponavljanjem uobičajenih žanrovskih trikova i gestova, nego uzima zvuk i tehniku da kreira nešto svoje. Chinook je u dobroj meri progresivna blek metal ploča, dakle, sa razrađenijim, kompleksnijim aranžmanima, ali ovde, hvala svemu nečastivom, nema smaranja sa „tehnikom“ i kompleksnost je u službu kompozicija koje svežim idejama i pogledima na žanr treba da nas izvuku iz zone komfora i protresu. I ovo svakako uspeva. Svneatr sviraju i žestoko, a divno dinamičan master pomaže da njihova muzika zvuči prirodno i uhu ugodno i ovo je jedan od najboljih albuma ove nedelje sa koje god strane da ga gledate:
https://svneatr.bandcamp.com/album/chinook
Posebna blek metal poslastica ove nedelje je svakako novi, trinaesti po redu album kultnih finskih Impaled Nazarene. Mika Luttinen i njegova ekipa ovo rade od 1990. godine i mada su se u prvo vreme izdvajali svojom proklamovanom mržnjom prema norveškom blek metalu, ovo ne samo da više nije deo diskursa nego je i njihova muzika u međuvremenu od grajnderskog blek metala evoluirala u više pravaca, usvajajući dosta pank i rokenrol elemenata. Impaled Nazarene su i našoj publici dobro poznati, na kraju krajeva onomad su svirali u SKC-u i ja sam im sa Bethorom bio jedna od predrgupa, a lično govoreći, uvek sam voleo njihovu muziku, bez obzira na žanrovsko naginjanje u datom trenutku. Eight Headed Serpent je brz, vrlo žestok album koji klasičniju blek metal matricu spaja sa tim rokerskijim i pankerskijim tendencijama, ali prevashodno tako da se kompozicije zasnivaju na jasnim, energičnim i jednostavnim rifovima i da ovde nema blek metal baroka, atmosfere i nekakve naglašene epike. Ovo jesu kvalitetne, dobro aranžirtane pesme, ali ovo je pre svega tvrdi, znojavi rokenrol sviran ogromnom brzinom i sa velikom količinom negativne energije u izvedbi. Ovakav pristup je vrlo primeren bendu i kvartet zvuči prirodno, neprskano, a opet disciplinovano i ubilački efikasno. Pesme su kratke, sa svojim Venom-sreće-Motorhead-sreće-Chaos UK-sreće-Siege-sreće-Bathory melanžom rifčina, D-beata, blastbita, lajavog pevanja i generalnog prženja, produkcija je odlična i ovo je staromodan ali ni mrvicu prevaziđen ili zastareo blek metal koji se pre sveg bazira na ličnim stavovima i emocijama (negativnim, uglavnom) a ne na regurgitaciji antihrišćanskih i drugih „edgy“ parola. Ulepšali su mi nedelju:
https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/eight-headed-serpent
Isti izdavač, pouzdani Osmose Productions ima ove nedelje i desetoinčni EP misterioznog balkanskog projekta CMPT, pod nazivom Mrtvaja. Ne znam iz koje države sa bivšeg jugoslovenskog prostora ovo dolazi – pretpostaviću ne iz Crne Gore a tipujem ili na Srbiju ili na srpski deo u BiH – ali Mrtvaja je vrlo solidna ponuda, sa dve dugačke, apokaliptične pesme koje se bave, da proverim, „autentičnim balkanskim obožavanjem smrti, građenjem spomenika u slavu nečistih duhova, noćnim obredima i zabranjenim kultovima koji su kleli poslednjih nekoliko stoleća pre nego što su stigle vizantijske misije“. Neprijatno! Ali muzika i aranžmani su vrlo solidni, svedeni a opet raskošni, sve odsvirano i producirano vrlo profi pa CMPT svakako treba čuti:
https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/mrtvaja
https://semeponoci.bandcamp.com/album/mrtvaja
Krenimo sad na stoner, doom, psihodeliju, te neke sporije užitke. Meni je prošli album portlandskih Robots of the Ancient World bio vrlo prijatan, pa sam dosta očekivao i od nastavka. Mystic Goddess, njihova druga dugosvirajuća ploča me nije razočarala, naprotiv, nudeći veoma raznovrsne poglede na stoner rok, psihodeliju i rok muziku generalno. Mislim, naravno, sve se ovde uglavnom kreće u domenu rifa i gruva ali Roboti se naglašeno trude da svaka pesma ima svoj tempo, harmoniju, distinktnu temu i izvođačku energiju. Uz dobar zvuk i veoma lep, dinamičan master, Mystic Goddess je rok ploča kakvih danas i pomalo nedostaje, na kojima je svaka pesma delovala kao autentična priča za sebe, i nije bila puko prepisivanje iz prebogatog kataloga ritam i bluz nasleđa. Pevač Caleb Weidenbach odgovoran je za dobar deo karaktera koji bend ima i bend u punoj meri koristi činjenicu da ima full time pevača i ličnost na mikrofonu. Album je podugačak, i možda vam se neće baš svaka pesma na njemu jednako dopasti, ali Mystic Goddess je i ploča koji se ne plaši da malo rizikuje i isproba razne stvari i time mi je draža. Obavezno:
https://smallstone.bandcamp.com/album/mystic-goddess
Norveški Vandrer za sebe kaže da svira „real doom, not that hippie doom“ pa je onda i jasno što mu novi EP, Pilgrim of the Pineal Light, ima samo dve pesme koje traju zajedno više od 27 minuta. Vandrer svira instrumentalno pa smo pošteđeni urlajućih vokala koji bi pokazali koliko je autor, Ole Hell, tr00 i ovo je, ako volite taj teški, crni, jako distorzirani gruv koji vas povlači na dole snagom gravitacionog polja apurdno niskog štima i apsurdno sporog tempa, prava stvar. Naglašavam da ovde postoji gruv i da Vandrer nije samo hrpa zvuka nabacanog da se svira što sporije, a trebaće vam to podsećanje u drugoj pesmi koja nema bubanj/ ritam i predstavlja melodičniju – ali samo malo melodičniju – varijaciju na Sunn0))) formulu. Platite koliko hoćete ako ste plaćanju skloni:
https://vandrer.bandcamp.com/album/pilgrim-of-the-pineal-light
Poljaci CrossRoad na svom prvom demu nude umiljat gruverski doom metal po uzoru na Black Sabbath, Candlemass ili Pentagram, koje i obrađuju. Preparing The Stake je lepo produciran (za demo) i dobro odsviran materijal napravljen, onako, iz duše i jedino što se može ozbiljnije zameriti je malo neobavezno pevanje. Ali bend obećava:
Ekstremno spor, hermetičan, ali zapravo melodičan i prirodom inspirisan, paganski funeral doom metal stiže nam na drugom albumu finskog jednočlanog projekta Horre. Songs of a Wanderer ima samo četiri pesme, snimljene u prilično lo-fi uslovima, ali ovo doprinosi utisku intimnosti i neposrednosti koje su centralni elementi muzike Jessea Laatikainena, sa nežnim, sanjivim temama odrađenim skoro kao da su skice. Simpatično:
https://horre.bandcamp.com/album/songs-of-a-wanderer
Novi Kosmonaut zove se Euphoria Rising i nudi melodičan, psihodeličan teški rok sa, dosta southern groove elemenata. Kombinacija slajd gitara, akustara, južnjačkog napeva i psihodeličnih efekata je prilično originalna i kako bend i ovo izdanje nudi po ceni koju sami odredite, apsolutno ga preporučujem za overu:
https://kosmonautofficial.bandcamp.com/album/euphoria-rising
Švedski Ozium Records obično ima vrlo visok kvalitet izdanja pa je i Lunar Hippies & The Great Binge, iako ne tehnički album novog materijala – jako dobar. Deadeye Navigator su Norvežani koji sviraju vrlo bluziran, vrlo ’70s ali žestok stoner metal i ovo izdanje koje sakuplja njihova prethodna dva EP-ja na gomilu je prepuno sjajne muzike i izvrsnog gruva. Ozium Records ne prodaju digitalni daunloud ali imate sreće jer su kod samog benda oba izdanja u daunloud formi ponuđena po ceni koju sami odredite. Udrite:
https://oziumrecords.bandcamp.com/album/lunar-hippies-the-great-binge
https://deadeyenavigator.bandcamp.com/
Novi Hermit’s Weedsom? Može, prošli mi se prilično dopao uprkos mojim predrasudama spram instrumentalnog stonera, a novi, As Above So Below ima osam pesama nešto manje napucane produkcije – što pozdravljam – i raznovrsnih atmosfera. Hermit’s Weedsom su i dalje onaj moderniji stoner rad, sa postrokerskim elementima, ali uprkos svim tim nežnijim momentima, klavirima i razlaganjima, pričamo o rifaškom bendu koji naprosto ima puno mašte i osećaja kako da napiše poduže ali smislene pesme lepih dinamičkih raspona i šireg harmonskog spektra. Prijatno:
https://hermitsweedsom.bandcamp.com/album/as-above-so-below
Italijanski Argonauta Records ima sempler prepun zanimljivog post metala, melanholičnog dooma, sludgea itd. nazvan Devouring the Mountains Vol.5. Za svakog ko bi da se brzo upozna sa bendovima što izdaju za ovu kuću ali i da proveri koliko mu se dopadaju ovakve alotropske modifikacije metala, kompilacija se daje po ceni koju sam izmisli. Svakako:
https://argonautarecords.bandcamp.com/album/devouring-the-mountains-vol-5
Brazilci Mad Chicken su simpatični na albumu Chicken of the Grave koji i pored aluzije na Black Sabbath zapravo nije puka kopija ’70s doom metala. Mad Chicken sviraju savremeniji stoner metal, izgrađen na tvrdim četvrtastim rifovima i energičnom gruvu. Uz odličnog pevača i osećaj za moćne rifove koji ponekad treba da ostave mesta i za disanje, Mad Chicken nude čak jedanaest pesama na albumu, što jeste mnogo, možda i previše, ali kvalitet je mahom visok i ovo se vrlo lepo sluša, pogotovo uz kvalitetnu produkciju kojom se bend može pohvaliti. Odlično:
https://madchicken.bandcamp.com/album/chicken-of-the-grave-2021
Savanah iz Graca imaju novi album, Olympus Mons i njihov bluzirani a opet moderni stoner rok je ovde u solidnoj formi. Savanah vole dugačke pesme sa dosta prostora da se teme i ideje razviju i veliki dinamički raspon njihove svirke muzici daje jednu prirodniju, meni odmah bliskiju dimenziju. Omažiranje ’70s muzike je svakako prisutno i prijatno u ovom zvuku, ali Savanah su dovoljno „napredni“ da ne mogu da se svrstaju u rivajvl bendove. Lepa, zanimljiva ploča:
https://savanah1.bandcamp.com/album/olympus-mons
Orangotango iz Portugalije tri godine posle solidnog prvog albuma imaju nastavak koji je na maltene istim pozicijama. Čak se i zove Sumatra Vol. II i nudi četiri dugačke pesme instrumentalnog stoner roka koji je distorziran ali gruvi, prijatan iako ne sad nešto LUDAČKI upečatljiv. Orangotango tačno znaju šta žele od svoje muzike, cenim, kreirajući energične ali nenametljive, prijatne stoner pejsaže da ih slušate neprekidno, uživajući u muzici koja je kvalitetna ali ne zahteva neku duboku pažnju. Meni lepo a za samo pola evra koliko se naplaćuje daunloud verzija, ovo je grehota propustiti:
https://orangotango.bandcamp.com/album/kerintji-sumatra-vol-ii
Švedske doom brkajlije Alastor imaju drugi album, Onwards and Downwards i u njega pakuju sedam pesama jako faziranog, gruverskog, psihodeličnog doom metala. Alastor imaju vrlo funkcionalnu formulu u spajanju ’70s gruva, sa sve klavijaturama i bluzerskim gitarama, te neodoljivo melodičnim pevanjem, sa modernim, veoma heavy zvukom i dugačkim, hipnotičkim pesmama. Čista gustina i težina zvuka ovde znače da morate malo i izdržati dužinu albuma, ali Alastor generalno pišu vrlo dobre pesme i umeju da hipnotišu gruvom pa to ne bi trebalo da bude problem. Vrlo dobro:
https://alastordoom.bandcamp.com/album/onwards-and-downwards
Sardinijski Electric Valley Records su dugo najavljivali peti album masačusetskih High n’ Heavy i sada kada je album, naslovljen samo „V“ izašao, vredi reći da se čekanje isplatilo. Ovo je jako faziran doom metal sa prijatnom okultnom crtom koja znači da preko jakih, hipnotičkih rifova dobijamo strastveno, melodično pevanje, sve podržano kvalitetnim gruvom stamene ali ne preagresivne ritam-sekcije. High n’ Heavy pritom uspevaju da svoj ’70s zvuk provuku bez upadanja u zamke imitiranja klasičnih sastava pa ovo, iako verno estetici i senzibilitetu ere, nije tek generički hard-rok/ doom album već kolekcija raznovrsnih i uzbudljivih pesama koje ćete pamtiti. Vrlo dobro:
https://evrecords.bandcamp.com/album/high-n-heavy-v
Tu je i novi King Weed, nazvan Smoking Land Part III i ako ste do sada slušali ovaj instrumentalni, psihodelični stoner rok bend iz Francuske, onda tačno znate šta da očekujete. A ako niste, poslušajte, King Weed sve rade na isti kalup ali su uglavnom vrlo prijatni i nude gruv u kome se može dugo uživati:
https://kingweed.bandcamp.com/album/smoking-land-part-iii-2
Kad smo već kod francuskih instrumentalnih psihodeličara koji izbacuju albume kao na pokretnoj traci, stigao nam je i novi Octopus Diver. Stardiver je još jedna odlična kolekcija sanjivih psihodeličnih fantazija ovog puta sa gitarama koje su snimljene sa vrlo malo distorzije i ritam sekcijom svedenom na činele. Ovaj minimalizam vrlo pristaje Octopus Diveru jer je muzika ovog projekta uvek i bila negde na granici na kojoj puke skice postaju stvarne pesme pa je i Stardiver još jedan solidno realizovan album ovakve muzike. Ne znam kome je namenjen ovakav omot, ali eto, uh, crtež je solidan:
https://octopusdiver.bandcamp.com/album/stardiver
Malo sam se zabrinuo kad dve nedelje nije bilo novog izdanja Psychedelic Source Records, ali su me Mađari ponovo obradovali taman na vreme, pre nego što sam okrenuo 92. Pilot Voyager je stara i voljena permutacija poznatih imena i njihov novi album Overheated Man ima tri dugačka, gruverska psihodelična džema. Ritam sekcija u sastavu Krisztián Megyeri i Bence Ambrus je ovde veoma sigurna i kreira odličnu podlogu za gitarsku pirotehniku Ákosa Karancza koji nas nosi u svemir svojim stream-of-consciousness sviranjem i ukusno podešenim efektima. Kao i uvek, plaćate koliko hoćete a ovo zlata vredi:
https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/overheated-man
Idemo u višu brzinu. Edge of Despair su, nagađate straight edge hardcore bend sa metaliziranom oštricom. Njihov prvi snimak, demo Live Free je simpatičan, dobro produciran i kvalitetno odsviran koktel uticaja koji se protežu od originalnog sXe talasa (bend pominje Minor Threat pa i Black Flag kao uticaje), pa do modernijih ukrštanja sa metalom. Lepo to ova deca rade i ako na stranu stvim prebudžen master, ovaj snimak je vrlo lep i, pošto sami birate cenu, vredan svake pažnje.
https://edgeofdespair.bandcamp.com/album/live-free
I Know A Ghost su iz Masačusetsa i njihov hardcore je disonantan, bučan, nervozan, sasvim u skladu sa naslovom EP-ja: Personal Hell. Ovo su četiri pesme urlanja i neprirodnog aranžiranja disharmoničnih rifova i organskog gruva sa dosta energije i, jelte, krvi, a sve producirano vrlo solidno pa ga preporučujem iz sve snage:
https://iknowaghost.com/album/personal-hell
Axecatcher dolaze iz Ujedinjenog kraljevstva i njihov metalcore mi je vrlo po meri s obzirom da je bliži „staroj“ definiciji ovog podžanra. Drugim rečima, album Tooth Over Claw je praktično krosover između hardkor panka i treš metala, samo sa za nijansu „emotivnijom“ izvedbom. Axecatcher odlično sviraju, pišu dobre, popaljive pesme i snimljeni su pristojno sa lepim, hrskavim gitarama i vrištavim, a opet prijatnim vokalom. Za svaku pohvalu:
https://axecatcher.bandcamp.com/album/tooth-over-claw
Beatdown na Francuskom uspeva da zvuči nekako otmeno. Uppercult na svom EP-ju New Real Violence svakako tresu iz sve snage, sa metalskim rifašenjem i mošerskim ritmovima, uz obavezne breakdown momente, malo slemova i pevača koji cepa grlo ali na Francuskom to sve deluje nekako pozitivno:
https://uppercult.bandcamp.com/album/new-real-violence
Magic Medallion donose dah klasičnog ’80s hardcore punka sa svojim živim snimkom iz prošle godine. Raw Live Shit gde imate deset pesama od kojih je najduža minut i 48 sekundi a većina je ispod minut. Brzo, kratko, efikasno, odlično odsvirano, kontrolisan haos, meni sjajno, plus plaćate koliko god da date. Ne propustiti:
https://westriffrecords.bandcamp.com/album/raw-live-shit-live-ep
Nešto se nisam naslušao novog grindcorea ove nedelje, ali nije da ga UOPŠTE nije bilo. Cleptophagia su iz Brazila i njihov EP Boca de Se Fuder ima pet pesama politički osvešćenog, izvrsno odsviranog grindcorea sa metalnom oštricom i pesmama napisanim da traju oko minut, ne duže od dva. Sve što treba je tu, brz, neumoljiv tempo, dobri rifovi, kvalitetna, disciplinovana svirka, ali i razgovetnost, a snimak je sasvim solidno produciran. Za ljubitelje Rotten Sound, Nasum i sličnih bendova ovo je obavezno:
https://cleptophagia.bandcamp.com/album/boca-de-se-fuder
Bile iz Ujedinjenog kraljevstva izgleda nisu svesni da postoji nekoliko bendova sa ovim imenom, ali makar ovaj žensko-muški dvojac na svom snimku Demo ’21 donosi tri pesme surovog, sirovog ali odličnog grindcorea sa blagom goregrind oštricom. Nema ovde ni mnogo originalnih ideja ni sad neke ne znam kakve produkcije ali Bile su opaki i autentični. Plaćate po želji:
https://affairrecords.bandcamp.com/album/demo-21
Kandarivas su japanski „eksperimentalni grindcore“ bend a što u praksi znači da njihove kratke, eksplozivne pesme karakterišu naglašeno razrađeni aranžmani i, na albumu Blood Surgical Death, bizaran zvuk bubnjeva. Da bude jasno, meni je ovo vrlo dobro, sa tipično japanskom ekspresivnošću u izvedbi i posvetom albuma zdravstvenom sistemu koji je skoro poginuo tokom COVID-19 krize. Solidno izdanje koje plaćate koliko hoćete (uz napomenu da je u međuvremenu sa Bandcampa sklonjeno sve osim jedne pesme koja služi kao ilustracija, ali koja svakako mami na kupovinu:
https://kandarivas.bandcamp.com/album/blood-surgical-death
Pouzdana grindcore radnica Miira ima novu pesmu svog projekta Codex Obscura, ali kako se radi o metal remiksu vokaloid pesme čiji je autor yanagamiyuki, biće zanimljiva samo najsurovijim weeboima među nama. Ja za Miiru idem i u vatru i u vodu pa sam i ovim zadovoljan, tako da, proverite. Plaćate koliko hoćete:
https://codexobscura.bandcamp.com/track/my-name-is-remix
Nihilominus, četvrti album poljskih Faeces, izašao je deset godina nakon trećeg. Šta su radili ovih deset godina nemam pojma, ali Faeces su ovde u odličnoj formi. Naravno, od benda koji se zove „fekalije“ ne očekujete mnogo dobrog, ali Faeces zapravo nude promišljen, lepo napisan brutalni deathgrind, sa puno dobrih ideja i jednom ultra-profi svirkom gde se matematička preciznost podrazumeva ali ne po cenu potpunog gubitka duše. Nihilominus ima osam pesama surovog nabadanja uz mnogo zanimljivih diverzija i skretanja u razne strane i snažno se preporučuje:
https://faeces.bandcamp.com/album/nihilominus
Whoreroar je užasno ime za bend ali ovaj portugalsko-njemački projekat ima sasvim pristojan demo snimak, Transilvanian Terror. Ove četiri pesme donose sirov, energičan deathgrind sa dosta groove elemenata, dobrim rifovima, upečatljivim pevanjem i pristojnom produkcijom. Whoreroar zvuče napaljeno ali i iskusno, sa jasnom vizijom muzike koju žele da prave i ovo je izvrstan debi koji pritom košta koliko poželite:
https://whoreroar.bandcamp.com/album/transilvanian-terror-demo
Bruklinski goregrinderi Bore Taint imaju split EP sa Organ Theft, nazvan Terminal Vacation, i moram da priznam da je strana ovog drugog benda ispod mojih standarda – slabo producirana, puna generičkih rifova itd. Srećom, EP se prodaje za koliko para sami odlučite da date pa je ovo vredno kupiti zbog strane na kojoj je Bore Taint, jer ona nudi četiri pesme odličnog grindovanja sa solidnim zvukom i besnim, napadačkim ali gruvi pesmama:
https://boartaint.bandcamp.com/album/terminal-vacation-split-with-organ-theft
Španski Virgen su zanimljivi na EP-ju Que Parezca Un Accidente, svirajući nekakav metalcore koji bih mogao da uporedim sa Converge i time ukažem da se meni ovo dopada. Dakle, brzo je, žestoko je, ali ima i mnogo interesantnih ideja i rešenja, i daleko je od generičkog nizanja brejkdauna i melodičnih refrena koje mnogo metalcorea danas podrazumeva. Zanimljivo je:
https://thebravesrecords.bandcamp.com/album/que-parezca-un-accidente
No Concept su thrash metal iz Buffala u Njujorku i, sudeći po njihovom Bandcampu, bili su neaktivni od 1997. godine. Šta ih je podstaklo da uđu u studio i snime novi album, Let the Truth Be Known, ne znam, ali ovo je simpatičan, siroviji thrash metal koji ima dobre rifove i zanatski kvalitet ali beži od upeglanog zvuka i radije se odlučuje za nešto abrazivnije i grđe. Meni se to sviđa i mada se album sastoji od pet starih i jedne nove pesme, No Concept zvuče vrlo aktuelno, živo i ubedljivo. Poslušati:
https://noconceptbuffalo.bandcamp.com/album/let-the-truth-be-known
Australijski Rawtism srčano treskaju na svom debi albumu, Raw and off it’s Head koji je thrash metal/ crossover sa dosta death metal rifova a onda ulete tu i melodičnije, mejdnovske solaže i spid metal rifovi i… Ovo je, dakle jedna salata kojoj izrazito nedinamičan bubanj ne čini mnogo usluga, ali Rawtism zvuče pošteno iskreno i uz pesme poput Stay Metal ili krš-obradu Dire Straits na kraju, nekako ih je sevap poslušati:
https://rawtism.bandcamp.com/album/raw-and-off-its-head
Traquenard su Francuzi smešteni negde na široj teritoriji thrashcorea sa svojim EP-jem Fuck the Landlord – Part 1. Ovo je onako, pankerski napaljeno ali metalski odsvirano, energično, ljuto i daje se po ceni koju sami odredite. Sasvim korektno:
https://traquenardpunk.bandcamp.com/album/fuck-the-landlord-part-1
Rebirth Of The Ancient Paths je kompilacija dvadeset brazilskih – uglavnom thrash, death i black metal – bendova duboko iz andergraunda a u izdanju nizozemskog Murder Records. Ovo bih preporučio sve i da mu cena nije „koliko date“ a ovako je u pitanju obavezna lektira jer južnoamerički metal ume da bude najbolji na svetu. Na ovom albumu tako dobijamo masu sjajnih pesama bez pozeraja i sa sirovošću koja zvuči autentično i inspiriše čoveka da se pokrene. Sjajno. Što kaže i izdavač: „Support the Fucking Cadaveric Underground“:
https://murderrecords.bandcamp.com/album/rebirth-of-the-ancient-paths
Petrol iz Australije na istoimenom EP-ju testerišu ljupko i sa entuzijazmom, nudeći pet pesama blackened speed metala koji ima jasne rokerske temelje i jeftin ali zdrav zvuk. Petrol vole solaže i himničnnu atmosferu i mada su im pesme mogle biti i duplo kraće, ovo je vrlo prijatno izdanje:
https://drinkpetrol.bandcamp.com/album/petrol
Blackened speed je sintagma koja dobro opisuje i debi EP kanadskog projekta SexWitch, naslovljen Ritualistic Sex Magick. Ne znam baš ništa o ovom bendu/ pojedincu/ AI-ju ili šta je već ali ovo je brz, energičan, vrišteći black-speed sa zabavnim vrištećim vokalom, mnogo odličnih rifova i fantastičnim solažama. Produciran vrlo solidno s obzirom da treba da zvuči sirovo i sa pesmama koje se u punoj meri oslanjaju na gorenavedene jake strane, debi SexWitch me je osvojio na prvi snošaj i preporučujem da ga širite dalje:
https://sexwitch.bandcamp.com/album/ritualistic-sex-magick
Šveđani Morbid Breath su mi jako simpatični sa svojim malo staromodnim deaththrash izrazom na EP-ju In the Hand of the Reaper. Ovih pet pesama niti obaraju brzinske rekorde niti su najbrutalniji ili najbolesniji metal koji ćete ikad čuti, nego vole lep rif i atmosferu, pa bogami ponekad i lake pozajmice od Sepulture i drugih klasičnih uzora. Pristojan zvuk, dobra svirka, lepo:
https://morbidbreath.bandcamp.com/album/in-the-hand-of-the-reaper
Italijanski trešeri Engraver imaju prvi EP, Behind i ovo kreće sa fulčijevskim dvomnutnim uvodom pre nego što pređe u relativno klasičan thrash metal sa blek metal vokalima. Nema ovde neke velike inovacije, ali Engraver su obro producirani i trude se oko aranžmana što ja uvek cenim. Cenim i to što dobro zvuče kad sviraju brzo pa Behind generalno mogu da preporučim bez mnogo rezervi:
https://engraver.bandcamp.com/album/behind
Spid-metal slavlje stiže sa trećim albumom italijanskih Iron Jaws. Declaration of War izlazi skoro osam godina nakon prethodne ploče, ali ovo je toliko sveže i sirovo kao da pričamo o bendu koji je po prvi put ušao u pravi studio. Iron Jaws su staromodni ali vrlo šarmantni sa svojim interpretacijama klasičnog Exciter/ Agent Steel koncepta, sa lepim pesmama i strastvenim izvedbama. Tematski, dovoljno će biti da navedemo naslove nekih od pesama: Satan’s Bride, Speed Metal Commando, Evil Bringer… i vi već znate da li vam se ovo dopada. Imam li zamerki? Miks je mnogo usrednjen i bend se jako drži jednog istog tempa ali ovo, jasno je, nisu ozbiljne zamerke. Proslavite uz još jedno sjajno izdanje Pure Steel Records:
https://puresteelrecords.bandcamp.com/album/declaration-of-war
Lasvegasovski Foul Deformity na svom prvom snimku, demou pod nazivom Colonized nude prijatan brutal death metal koji nema naglašeno „tehničku“ dimenziju, ali zapravo više vrednuje zanimljive aranžmane i promišljene teme i harmonije od puke brutalnosti. Ima ovde, naravno, pun vagon blastbitova i dubokih vokala, svega što treba ali Foul Deformity se pre svega nalaze u kvalitetnom songrajtingu koji umešno spaja gruv, atmosferu i energiju. Za demo je ovo, pritom, producirano skoro šokantno dobro i bend ima masivan, mesnat zvuk, a koji pritom ne pati od brickwall neslušljivosti. Ovo se, pritom plaća koliko sami poželite pa zaista nemam da nađem ni jednu negativnu stranu Colonized – sem da bih voleo da pored ove tri dobre pesme ima još materijala. Još se i bubnjar preziva „Udar“. Pa sjajno!
https://fouldeformity.bandcamp.com/album/colonized
Scarbos iz Tulse u Oklahomi nisu toliko napredni na svom prvom singlu, Incident At Bunker 12 ali je ovo ipak sasvim dopadljiv death metal sa ne preskupim produkcijskim kvalitetima i ne PREVIŠE svežih ideja ali ipak pričamo o zdravoj, trešerski energičnoj muzici u dve pesme pune jakih rifova, dobrih solaža, dobrog lošeg raspoloženja. Može to da se lepo čuje:
https://scarbos.bandcamp.com/album/incident-at-bunker-12
Nisam siguran čime su se kalifornijski Reaver kvalifikovali da im prvi demo distribuira baš Dying Victims Productions, ali neka, ovaj materijal je simpatičan, dopadljiv, sirov ali ubedljivo odsviran nudeći old school muziku po uzoru na švedski death metal sa kraja osamdesetih. A ko to ne voli? Još se i kaseta zove Butchery from Beyond! Prelepo. Uzeti ovde:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/reaver-butchery-from-beyond
Šveđani Decrepit Depravity su na omot svojeg novog albuma, Beyond Death – Tribute to Celtic Frost stavili onu istu aliku Alfreda Rethela iz 19. veka koju su Zemunci Bloodbath imali na svom prvom EP-ju a posle njih i još stotinak metal bendova. Slatko, a nekako i prikladno za album obrada Celtic Frost. Decrepit Depravitysu inače slamming death metal dvojac, njihovo prethodno izdanje mi se dosta dopalo, ali ovaj tribjut Tomu Vorioru i ekipi je sviran vrlo dosledno originalu sa tom kombinacijom ranog death metala i D-beat hardkora, sve u kvalitetnoj produkciji i ugodnom niskom štimu. Bend pritom ovo daje za onoliko novca koliko se vama sviđa pa stvarno ne postoji ni najmanji razlog da ovu odličnu kompilaciju obrada ne poslušate:
https://decrepitdepravity.bandcamp.com/album/beyond-death-tribute-to-celtic-frost
Extra Large Kids je smešno ime za bend i možda sugeriše nekakav pank rok ali istoimeni projekat zapravo svira – istina, pomalo pankerski – brutal/ technical/ slamming death metal. Svakako je osvežavajuće da se mini LP Galactic Celebration tematski ne bavi organima, sekretima ili mizoginijom već da ima, recimo, duhovitiji lirički fokus. I sama muzika je duhovita, na momente zaista iznenađujuća, sa ne prenaglašenim ali prisutnim humorom, ali i sa vrlo solidnim nivoom „tech“ kvaliteta i progresivnih ideja da se ovaj album blastbitova, tvrdih gitara i očajničkih vokala lepo proguta. Iznenadio sam se, ali sam zatim i uživao. Sva ta lepota za svega jedan dolar. Pa ne budite životinje:
https://waxvesselrecords.bandcamp.com/album/galactical-celebration
Iz više pokušaja sam se trudio da slušam novo Unique Leader izdanje, treći album njemačkih Mental Cruelty, nazvan A Hill to Die Upon i, pa, nije mi uspelo. Ne zato što ovo nije kvalitetno, jeste, ali muzika svakako nije po mojoj meri. No, umesto da naprosto ne pišem o ovom albumu, ja bih ga ipak spomenuo, da ispoštujem izdavača kog cenim, ali i bend koji se bez obzira što se meni njihov stil ne dopada, izrazito trudi da kreira zaokružen estetski iskaz kombinujući brutalni deathcore i simfonijski blek metal u jednu celinu. Rezultati su vrlo epski i vrlo cheesy, kombinujući neke od najgorih metal ekscesa koje poznajem, ali opet, metal u neku ruku jeste muzika koja počinje kad je eksces već dostignut i gleda se kuda dalje:
https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/a-hill-to-die-upon
No, Unfathomable Ruination imaju novi EP, Decennium Ruinae i moram da priznam da mi je ovo vrlo lepo leglo. Prošli album mi je bio dobar ali ne koliko i prethodni pa mi je milo da se sa Decennium Ruinae Britanci vraćaju u dobru formu, pržeći nemilosrdni death metal koji poliva zajebanim rifovima i apsurdno brzim bubnjevima. Naravno, danas svaka šuša zna da svira gravity blast i arpeđo-solaže, ali Unfathomable Ruination se izdvajaju dobrim, promišljenim kompozicijama i načinom na koji se standardni brutal i tech-death elementi spajaju u interesantne celine. Kako i naslov EP-ja pokazuje, ovim bend obeležava deset godina rada i ako ih do sada niste slušali, vreme je da se ta greška ispravi:
https://unfathomableruination.bandcamp.com/album/decennium-ruinae
Brazilski progresivni, hrišćanski death metalci Sabbatariam proslavljaju dvadeset godina rada novim EP-jem, 20 Years i ovo je dopadljivo. Ne nužno za mene, ovo je moderniji zvuk sa određenim naklonima melodic death metal strategijama, ali Sabbatariam svakako dobro sviraju i pišu pesme koje nisu samo niska arpeđa jedan za drugim. Produkcijski je sve u redu osim beživotnog bubnja, ali to je valjda cena siromaštva, pandemije itd… Ako ste hrišćanski nastrojeni, svakako ovo proverite:
https://sabbatariam.bandcamp.com/album/sabbatariam-20-years
Zato su mi Norvežani Kaos Manifest skrojeni kao po meri: EP The Illusion Of Freedom ima četiri pesme vrhunski odsviranog i produciranog death metala sa malo black metal začina, spakovano u vrlo pamtljive, prijateljske pesme pune lepih rifova, odličnih tema, sjajne atmosfere. Naravno, pomaže i što je muzika uglavnom brza ali Kaos Manifest nisu od onih bendova koji ne znaju drugi ritam osim blastbita i pesme su odlično napisane i aranžirane da u prvi plan dođu promišljeni rifovi i teme. Izvanredan prvi EP:
https://kaosmanifest.bandcamp.com/album/the-illusion-of-freedom
Stiglo je i novo, dugo očekivano izdanje sjajne pitsburške etikete 20 Buck Spin. Radi se o trećem albumu finskih death metalaca Ghastly a pod naslovom Mercurial Passages i ako ste do sada slušali 20 Buck Spin izdanja ili makar čitali moje panegirike o njima, onda uglavnom znate šta ovde očekujete: metal koji nije upeglan i ulickan, već koji odiše sirovošću i životom, ali bez nekakve amaterske dimenzije. Ghastly imaju fantastične – pomalo „blackened“ – rifove i arnažmane koji umešno menjaju tempo i atmosferu za jednu hipnotičnu, hororičnu atmosferu koja ima elemente i psihodelije, pa i doom metala. Dosta solidan miks i vrlo ubedljiv novi muzički identitet za Ghastly. Odlično:
https://listen.20buckspin.com/album/mercurial-passages
Novi album švajcarskih Borgne iz mene izvlači identičnu reakciju kao i prethodni: ovo nije za mene, pompezno je, kičasto je itd. ali njihova kombinacija industrial metala i blek metala i na albumu Temps Morts zvuči srčano i ubeđeno u dovoljnoj meri da ovo mogu mirne duše da preporučim fanovima:
https://borgne.bandcamp.com/album/temps-morts
I Francuzi Waking The Sleeping Bear nisu baš moj đir, ali njihov album Porno Future će svakako biti zanimljiv publici koja voli industrial metal u stilu devedesetih. Da su Waking The Sleeping Bear ovako svirali pre 25 godina, bili bi na televiziji i svirali velike festivale zajedno sa raznim Senserima, Clawfingerima, Skrewovima, pa možda i samim Nine Inch Nailsima… Ovo jeste staromodno ali je odlično urađeno, sa dbrim gitarama, repovanjem na Francuskom, jednom prijatnom žestinom. Poslušajte:
https://wakingthesleepingbear.bandcamp.com/album/porno-future-album
Poljaci Trup OTKIDAJU na novom EP-ju, Matka. Ovo je sedam kratkih i ubitačnih pesama blackened sludge metala sa pankerskom neposrednošću i potpuno apokaliptičnim zvukom. Od ove muzike boli ali onako, lepo, da ne želite da prestane iako ste svesni da će ostati ožiljci. U tom smislu, dobro je da je ovo kratko i vrlo slatko:
https://trupniezyje.bandcamp.com/album/matka-2
Post-metalci Bleeth sa Floride imaju vrlo dobar drugi album, Harbinger, pun svežih ideja, odlične svirke i različitih pristupa metalu i post-metalu, sa različitim pesmama koje će naglašavati gruv, dron, rif, pevanje, atmosferu ili već neki drugi element. Ovo je pritom kratko i slatko sa trajanjem koje jedva prelazi sedamnaest minuta (!!!) i mada jeste malo čudno da bend snimi tako sveden album, kvalitet pesama i produkcije su takvi da nemam šta da zamerim. Sjajno:
https://bleeth.bandcamp.com/album/harbinger
Skyggespil je debi-album danskog pretpostaviću dvojca Angstskríg i mada ovo nije muzika sasvim po mojoj meri (al ja sam razmažen čovek), moram priznati da je zanimljivo kako Angstskríg kombinuju blek metal i neki moderniji, „televizijski“ zvuk, sa heavy rock osnovama u jednu dosta upečatljivu celinu. Svirka je svakako ubedljiva i srčana a pesme su – svega ih je šest – raznolike i mislim da ovo može da bude vrlo interesantna ploča za širi profil publike:
https://angstskrig.bandcamp.com/album/skyggespil
Japanski Risingfall imaju novi singl, Rock Fantasy i ovde pored starog hita, Far Britannia imamo i novu pesmu, naslovnu Rock Fantasy. Risingfall ne odstupaju od svog melodičnog heavy metal stila, nudeći nostalgičnu, ali ne naglašeno retro šetnju kroz epske refrene, kul rifove i britak tempo. Pevanje Georgea Itoha je i dalje nešto na šta se morate navići, ali generalno Rock Fantasy je meni vrlo prijatan singl i par pesmica koje uvek mogu da slušam:
https://risingfall.bandcamp.com/album/rock-fantasy
Insbruški Liquid Steel imaju drugi album, Mountains of Madness i ovo je, hm, polovično uspešno. Liquid Steel vole melodični, epski heavy metal, pa im kompozicije imaju gomilu lepih gitarskih tema i melodija, ali i pomalo pop pevanje a što se sve ne uklapa suviše uz jako nedinamičan mastering. No, pričam o detaljima, jer je kao celina ipak vrlo solidno. Ako se čovek navikne na blago kilavo pevanje i produkciju koja je skoro gde treba, ali ne sasvim, ostaju mu prijatne, melodične metal pesme uz koje se može voleti:
Portlandski heavy/ power metalci Silver Talon su za svoj debi-album, Decadence and Decay u postavu dodali i treću gitaru pa je zvuk sada vrlo epski, vrlo bogat. Možda i prebogat za moj ukus, ali stvar je samo u stilu koji meša melodičnost i epičnost power metala sa malo modernijim trešerskim dž-dž rifovima i superčistom, jako komprimovanom produkcijom. No, bend svakako ima zaokružen stil i vidi se da je u pesme uloženo mnogo rada da se iskombinuju epski, melodični vokali sa tvrdom, energičnom svirkom (u kojoj ima i blastbitova) pa ne mogu da to ne cenim. Ovde ima puno kvaliteta na gomili i u pitanju je debi album koji treba čuti:
https://silvertalon.bandcamp.com/album/decadence-and-decay-2
Prošle nedelje sam pominjao Alestorm a ove im je konačno izašao živi album Live in Tilburg, najavljen još prošle godine, ali valjda pandemija, tako da, ako i dalje ne možete da se nasitite piratskog metala, harmonika koje se se radosno hvataju u kolo sa gitarama, folk poskočica sa gusarskom tematikom i distorziranim gitarama, ovaj živi album zvuči sjajno i ima čak dvadeset pesama namenjenih vašem uživanju:
https://alestorm.bandcamp.com/album/live-in-tilburg
Cirith Ungol su kao na metamfetaminima poslednjih godinu i kusur dana, posle tridesetak godina diskografskog mirovanja i ovaj bend sa sada poluvekovnom karijerom ima novi, i odličan EP, Half Past Human. Kao i u slučaju prethodna dva izdanja (o kojima je pisano ovde i ovde) i Halp Past Human je sveden, vrlo prirodan, vrlo neposredan teški metal koji ne zvuči ni zastarelo ni staromodno jer se ne bavi stilizacijama koje su nastale mahom u međuvremenu, već samo trese tvrdu, snažnu svirku koja svoje bluz-korene voli ali ih ne fetišizuje. Produciran vrlo naturalistički i odsviran beskompromisno, ovo je EP koji većinu klinaca može da nauči mnogim važnim forama, a i tolkinovsko nasleđe je očuvano kroz pesmu Shelob’s Lair. Dakle, lektira:
https://cirithungol.bandcamp.com/album/half-past-human
Volite li GWAR? Ako da, onda ste bolji čovek od mene, al nije da je TO ikad bilo pod znakom pitanja, i možda će vam prijati njihov novi, akustični EP The Disc with No Name. Ako ne, pa… onda ne:
Dying Victims Productions imaju ove godine vrlo opasnu nisku izvrsnih metal albuma pa sam dosta očekivao i od prvenca austrijskih Eisenhand. I, ako volite siroviji NWOBHM sa prilično pankerskom izvedbom, Fires Within će zadovoljiti mnoge vaše potrebe. Ovo je poletan, melodičan pankerski heavy metal koji zvuči kao da je snimljen na vrlo analognoij (i prilično staroj) opremi, sa jednim nepatvorenim entuzijazmom u svirci i mladalačkom energijom koja ne podrazumeva i neurednost. Podugačke pesme, doduše, pa i na to treba biti pripremljen, plus, neće svakome ta sirova, jednostavna postavka odgovarati, ali imaju Eisenhand svog šarma:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/eisenhand-fires-within
Treće izdanje Dying Victims Productions za danas je odlični prvi album mančesterskih Heavy Sentence. Ovo je, kako i dolikuje, klasičan metal u NWOBHM stilu sa puno sirove energije ali i odlično napisanih pesama, sviranih u visokom tempu i sa puno energije. Bang to Rights, kako se album zove, maltene zvuči kao živa ploča benda, sa jednom spontanom, energičnom izvedbom, prijatno urlatorskim pevačem i gitarama koje sa puno apetita ubacuju melodične ukrase na krajevima rif-fraza. Sve to i još lep, prostoran miks za maksimalno uživanje. Izvanredan debi.
https://heavysentence.bandcamp.com/album/bang-to-rights-2
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/heavy-sentence-bang-to-rights
Za kraj, ove smo nedelje dobili ne jedan već dva nova albuma kultnog – i i dalje misterioznog – australijskog eksperimentalnog death metal sastava Portal. Zašto dva albuma a ne jedan dupli? Pojma nemam, možda jer se tako može uzeti više novca, a možda i da se naglase konceptualne razlike između dva izdanja. Iako su oba sirova do koske, Hagbulbia je album koji ide na kavernozni, skoro potpuno amorfni i apstraktni zvuk u kome zapravo nema rifova i ritmova već više gitarskih gestova i pulsacija. Sa svoje strane, Avow je „klasičniji“ metal album, gde se čuju gitarske teme i ritmovi i mada to naravno samo znači da slušate disonantno režanje i rafalni blastbit sve vreme, ovo je – uz svu svoju agresivnu avangardnost – bliže strukturama rokenrol pesme. Na ranijim izdanjima Portal bi obe ove strane svojeg muzičkog identiteta spojili u jednu jedinstvenu muziku pa je par Hagbulbia/ Avow zapravo možda priznanje da ih prepoznaju kao distinktne i svaku od njih žele da dublje istraže. Kako god bilo, ovo je par onoliko konfrontativnih ali i jednovremeno neodoljivo moćnih albuma kakav uopšte nismo očekivali od Portala – jer nije bilo najava – ali sad ne znamo kako smo bez njih živeli.
https://profoundlorerecords.bandcamp.com/album/hagbulbia
https://profoundlorerecords.bandcamp.com/album/avow
