U nedelji u kojoj je umrlo mnogo dobrih metalaca – Mike Howe iz Metal Church, Joey Jordison ex-Slipknot, Dusty Hill iz ZZ Top – valjda je jedini način da ih časno ispratimo do valhale ili gde već biraju da odu, da dignemo što više buke možemo. Pa, dignimo:
Blek metal za početak. Italijanski Hornwood Fell zvuče disonantno i zlo na svom osmom albumu (a za svega sedam godina), nazvanom Keres. Preprodukcija ove vrste je retko garant kvaliteta ali ovaj brkati duo sa novim albumom nastupa jako sigurno i autoritativno, donoseći muziku punu nelagode i tenzije, a uklopljenu u smisleno napisane pesme. Naravno, te pesme krše većinu pravila vezanih za pop muziku, ali ovo nije blek-metal-kao-čisti-haos kako kolege često znaju da se zanesu, već uvek promišljeno urađena muzika čije dugačke pesme i prostran, pažljivo rađen miks pred voljnog slušaoca rasprostiru široko zvučno platno puno jako zanimljivih detalja. Odlično:
https://hornwoodfell.bandcamp.com/album/keres
Austrijski jednočlani projekat Golden Blood je izbacio prvi album i, od momka čiji se prvi EP prošle godine zvao (u prevodu) „Sperma, kokain i blasfemija“, nisam očekivao ovako solidnu kombinaciju blek metala i hedonističkog rokenrola pa i panka. Serpent Chariot je vrlo ubedljivo napisana ploča sa dosta interesantnih, što se kaže leftfield ideja ali sa pesmama koje se ne iscrpljuju u svaštarenju. Ne verujem da je Erech Leleth sa ovom pločom zadovoljio ukus puritanaca ali jeste još jednom pokazao da je snaga blek metala u njegovoj prilagodljivosti vrlo različitim senzibilitetima. Obavezno poslušati:
https://goldenblood.bandcamp.com/album/serpent-chariot
Poljaci Dimidium Mei na svom drugom albumu, Devil’s Tales nalaze finu sredinu između za Poljsku tipično ekspanzivnijeg pristupa aranžmanima i old school sirovine. Tako da su pesme ovde primetno promišljeno napisane i aranžirane ali je gradivni materijal velikim delom bestijalno, satanističko prebijanje. Ima to jednu osvežavajuću energiju i mada je za moje kriterijume ovo spora i skoro meditativna ploča, ona svakako sija snažnim sjajem crne zvezde:
Švedski Vassago postoje duže od četvrt veka a njihov drugi album, Storm of Satan je njihova prva ploča snimljena u ovom veku. No, kad čujete kako ljudi prže, biće vam jasno i zašto im treba više od dvadeset godina da se odmore između dva snimanja… Šalu na stranu, ovo jeste agresivan, brz, prilično old school black metal, posvećen satanizmu u meri da bukvalno svaka pesma na albumu ima reč „Satan“ u imenu. I to može da deluje komično, naravno, ali Vassago sviraju vrlo pošteno, znojavo i disciplinovano, evocirajući slike demonskih hordi koje marširaju i nabadaju nejač na koplja, sve uz dobre rifove i primitivne ali ne i glupe aranžmane. Album je pritom i sklopljen od pesama koje su raznovrsne i međusobno ditinktne a da sve upadaju u tu fioku divljačke, đavaoske agresije. Jako dobro:
https://nuclearwarnowproductions.bandcamp.com/album/storm-of-satan
Švedski Trail of Blood zvuči vrlo ubedljivo na svom EP-ju nazvanom samo EP, a koji donosi pet pesama izuzetno odsviranog i odlično produciranog, melodičnijeg blackened death metala. Ovo je, za Švedsku već standardno, urađeno sa visokim nivoom profesionalizma, a što uključuje kompozicije i aranžmane pune uzbudljivih tema i moćnih krešenda. Jako dobro:
https://trailofbloodswe.bandcamp.com/album/ep
Mortal Intolerance je jednočlani blek metal sastav iz Mičigena i EP Frozen Stream demonstrira da je Austin Carlson koji sve ovo svira i peva vrlo talentovan momak. Ovo je kompleksan, pažljivo pisan blek metal koji nema problem da ide i u death i u power metal smerovima kada i koliko mu odgovara, sa dosta meodije, „tehničkije“ svirke pa i lepih klin vokala. Sve je to spojeno u impresivno kvalitetne pesme i snimljeno vrlo, vrlo dobro, pa dajem jake preporuke za ovo izdanje koje plaćate BAŠ koliko sami hoćete:
https://mortalintolerance.bandcamp.com/album/frozen-stream
Španjolski depresivci Dantalion se vraćaju sa svojim osmim albumom, Time to Pass Away i mada je ovo premelodična, previše „tužna“ muzika za moj ukus, svakako pričamo o odlično napisanim pesmama, sjajnoj svirci i dobroj produkciji. Blek metal danas legitimno može da zvuči i kao da su ga pisale viktorijanske devojčice umačući pera u mastilo i Dantalion su odličan primer:
https://withinthedarkwoods.bandcamp.com/album/time-to-pass-away
Kad smo već kod melanholične muzike koja nije po mom ukusu, Lantlôs ima peti album, Wildhund i mada je Markus Siegenhort jedan od utemeljivača post-blek metala, njegova aktuelna muzika je, recimo, progresivni, šugejzerski post-metal. I odličan je, da ne bude zabune. Istina je da ovo nije „moja“ muzika, ali Siegenhort drži lekcije iz pisanja pesama i dobrog balansiranja između pop i metal krajeva svog ličnog spektra. Autor prikaza na Angry Metal Guy je ovo uporedio sa recentnim radovima Devina Townsenda i to, zapravo, ima rezona. I Siegenhort ima isti odnos smele maštovitosti i vrhunske zanatske veštine pa je Wildhund suštinski odlična ploča:
https://lantlos.bandcamp.com/album/wildhund
Njemački Geocide takođe nisu po mom ukusu. Njihov debi album, Of Places Where The Light Won’t Shine je, pak, vrlo siguran iskaz koji meša melodični blek metal, melodični death metal i samo malo metalcore momenata za ultimativnu kombinaciju muzike koja je istovremeno i ekstremna i prijemčiva. Nije ovo za mene ali nije mi bilo neprijatno da ga slušam jer Geocide imaju MNOGO odličnih rifova i sigurnu ruku u izvedbi:
https://geocideoffical.bandcamp.com/album/of-places-where-the-light-wont-shine
A onda nešto BAŠ po mom ukusu. Ekvadorski jednočlani Nightpröwler je još jedan od onih bendova koji spajaju black metal, thrash metal, pank i prljavi rokenrol u svojoj muzici pa je njegov drugi album Rock n’ Roll Uproaring Blasphemy naslovljen vrlo korektno i sugeriše nestašnu žurku koja vas ovde očekuje. David Estrella je vrlo promišljen u ovome što radi, i ima iznenađujuće lep, prozračan miks, pa je Rock n’ Roll Uproaring Blasphemy prijatna ploča koju mogu da slušaju i ljudi što im je recimo sjajni Hellripper možda previše agresivan. Ovo je zaista veoma rokerski i gruvi a opet brzo i napadački orijentisano i moram da priznam da mi je Nightpröwler ekstremno ulepšao nedelju:
https://nightprowlerhell.bandcamp.com/album/rock-n-roll-uproaring-blasphemy
Pređimo na doom, stoner, sludge i ostale spore forme. Funeral Pile iz Njemačke su isuviše melodični za moj ukus, ali muzika im svakako nije rđava. Ovo je, uslovno rečeno, post-sludge-doom metal, sa izraženom epskom komponentom i black metal vokalom koji isporučuje autoritativno žensko grlo. Muzika je sva u epskim temama a zvuk pristojno bogat i atraktivan. Pesme su, a to je i najvažnije, međusobno različite i imaju dovoljno sopstvenog identiteta da album, Evoke in Flames, dosta ujednačen po volumenu i harmonijama, ne bude monoton. Fino:
https://funeralpile.bandcamp.com/album/evoked-in-flames
Poljaci Grieving su baš teški ali i poletni na svom albumu Songs for the Weary. Ovo je doom metal sa jakim Black Sabbath uticajem, ali sa modernijim zvukom i melodičnijom dispozicijom. Dakle ovde ima manje bluza a više, hajde da kažemo „metala“. Melodičnost, odlična produkcija i solidno napisane pesme znače da je ovo album koji će se dopasti i mnogo širem krugu slušalaca od tvrdokornih doom obožavatelja. Vrlo vredno pažnje:
https://grieving666.bandcamp.com/album/songs-for-the-weary
Ripple Music najavljuju ponovno organizovanje koncerata i festivala a koje obeležavaju Ripple Festom u Teksasu 7. Avgusta. U to ime, kompilacija RippleFest Texas koju možete daunloudovati po kojoj god želite ceni donosi fantastičnih četrnaest pesama heavy rocka, metala, dooma, stonera, deserta i svega drugog što vezujemo za ovog izvanrednog izdavača. Čak i da ste od svih na ovom albumu čuli samo za Winoa i, možda Void Vator, verujte mi da je ovo daunloud koji se uzima na neviđeno. Forming the Void! Mothership! Switchblade Jesus! Witchcryer! Naravno moćni Thunder Horse! Pustite ovo i osećate se ne samo kao da ste U Teksasu već kao da ste istovremeno IZ Teksasa:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/ripplefest-texas
Into The Core je debi album Poljaka Last Universal Common Ancestor i ovo je odličan paket teških a osećajnih pesama koje mogu da pomire i posvađane supružnike pod uslovom da jedan voli metalniji materijal na tragu dooma i post-metala, a drugi je bliži pop bendovima poput Placebo ili, khm, Muse. Znam da zvuči izuzetno specifično, ali Last Universal Common Ancestor je zapravo vrlo lako slušati, ovo su odlične pesme, odsvirane i producirane vrhunski sa, što je najupečatljivije, izrazitim karakterom i osobenošću u izrazu. Bend sebi kači i progresivne i psihodelične deskriptore i to je fer, ali muzika ima jednu pop-neposrednost i to je sasvim na mestu:
https://last-universal-common-ancestor.bandcamp.com/releases
Pure su nedavno osnovani moderni hard rok/ metal kvintet iz Teksasa koji bi mogao da vam zazvuči pomalo retro ali ne i mlitavo nostalgično. I, mislim, ovo nije ZAISTA mnogo retro, tek toliko da se podsetimo kako metal može da bude fino komunikativan i lišen nekakvih cheesy stilizacija, zasnovan na tvrdom ritmu i jakom rifu. Naravno, glavni adut benda je pevačica Caitlin O’Conner sa svojim moćnim glasom i kvalitetnom tehnikom, no bend ima dobre rifove, atraktivne solaže i pristojan, old school, ali ne zastareo pristup pisanju pesama. Vrlo lep debi album, nazvan Vita Brevis a koji sadrži i jednu obradu Black Sabbath za nas baš matore:
https://officialpureband.bandcamp.com/album/vita-brevis-2
Basher iz Indijane svoju muziku nazivaju i Motorcore i ovo je odličan deskriptor za rokerski, žestoki zvuk između panka i stoner roka koji čujemo na EP-ju Destructions Included. Basher imaju sve što očekujete, energičnu izvedbu, bezobrazluk i stav, dobro napisane pesme bazirane na klasičnim žanrovskim tropima ali proživljene iz sve snage. Čak i dobru produkciju. Bend nema problem da ovo zovete i demo snimkom ali srazmerno jeftina produkcija ovde ni malo ne kvari užitak u muzici voženoj izvrsnim rifovima i moćnom svirkom. Čak i pesma Lockdown Love Affair vlada. Ne propustiti:
https://bashersucks.bandcamp.com/album/destructions-included
Meksički Los B.L.U.E. u osnovi sviraju guverski stoner metal ai njihova muzika je puna zanimljivih heavy tangenti i smicalica pa se može reći da ih debi album, Alter Ego predstavlja kao vrlo radoznao bend, spreman da eksperimentiše i uklapa različite stilske pristupe. Naravno, to da svaka sledeća pesma može da zvuči dosta drugačije od prethodne zna da bude i izvor nervoze za slušaoca, ali Los B.L.U.E. se zato tu drže tog dobrog, spontanog gruva koji povezuje sve njihove ideje u jendu prijatnu, prijemčivu celinu. Odličan zvuk i autoritativna svirka, vredi poslušati iz sve snage:
https://losbluemx.bandcamp.com/album/lter-ego
Pretorijske Acid Magus već i znamo pa je tako njihov debi album Wyrd Sister samo potvrda odličnog smera u kome bend već izvesno vreme ide. Ovo je težak, ali melodičan psihodelični doom metal sa puno fuzza i lepim, dinamičnim miksom i masteringom koji muzici daju kvalitet prirodnosti. Slično je i sa vokalima koji su rokerski ali melodični i generalna melodičnost albuma je fin kontrast jakoj distorziji gitara. Vrlo dobar debi koji, što se kaže, možete slušati i sa svojim roditeljima:
https://acidmagus.bandcamp.com/album/wyrd-syster
Bristolski Moon Reaper ima zanimljiv zvuk i mešavinu žanrovskih pristupa na novom EP-ju, Descent. U ovih pet pesama momci sviraju i doom i sludge metal, sa blek metal vokalima, ali i sa šugejzerskim vokalnim harmonijama, sa jako napucanim masterom ali sa trudom da im muzika ima kakav-takav dinamički opseg. Možda bih za Moon Reaper pre rekao da su zanimljivi nego sasvim realizovani u svom eksperimantisanju sa žanrovima ali svakako mi je bilo prijatno da ovo čujem. Poslušajte:
https://moonreaperuk6669.bandcamp.com/album/descent
Pustinjski stoner rok benda Battle Jacket iz Ajdaha zvuči SJAJNO na EP-ju Ghostcat. Battle Jacket kombinuju pustinjsku i stonersku težinu i hipnotičnost sa malo psihodeličnog panka pa i surf zvuka, te su ove tri pesme moćno odsvirane i pune karaktera, a svirka je ubitačna. Iako Battle Jacket na prvi pogled deluju kao ekipica ortaka koja džemuje, pa šta ispadne, pesme su pisane i aranžirane pažljivo i ovo je izdanje vredno svake pažnje:
https://battlejacketbattlejacket.bandcamp.com/album/ghostcat
Triptonus iz Beča imaju dosta progresivne poze na svom albumu, Soundless Voice, ali je to ona dobra poza, šmekerska, rekao bih, jer ovaj bend koji, suštinski, svira teži, pa i malo psihodelični rok zapravo svoje pesme piše promišljeno tako da se džemovi iz kojih su nastale i dalje čuju u srži, ali je sve to prirodno i naoko vrlo spontano nadograđeno. Instrumentalni heavy prog može da bude užasno smaračka muzika, ali Triptonus se dobrim delom albuma drže odličnog gruva i na toj sjajnoj osnovi grade zapaljive pesme. Jake preporuke:
https://triptonusband.bandcamp.com/album/soundless-voice
Praise The Plague su bili dobri i na prethodnim izdanjima pa ako ste voleli njihov blackened doom metal, onda je The Obsidian Gate, njihov drugi studijski album, lako preporučiti. Nemci ovde prikazuju još nekoliko procenata zreliji zvuk, sa dosta blackgaze note ovog puta, odsvirano primereno sporo kada je to pogodno, a primereno brzo kada je TO pogodno. Bend se vrlo sigurno oseća sred te abrazivne melanholije pa ako vam se ta kombinacija čini kao pobednička, poslušajte:
https://praisetheplaguelfr.bandcamp.com/album/the-obsidian-gate
Kad vam se bend zove Indica nema baš previše dileme u pogledu toga kako će vam zvučati muzika. Australijski sastav ovog imena na svom trećem albumu, nazvano, jednostavno „3“ valja jako težak ali i jako psihodeličan doom metal koji se kreće čitavim putem između Sunn0)))/ Khanate apstrakcija do osećajnijih kompozicija sa melodičnim vokalima. No, u svemu ovome je gitara Jessea Haywooda glavna zvezda sa svojim raskošnim vatrometom zvuka i efekata. Pet pesama, prirodan, neprskan zvuk, JAKO mnogo dubine, apsolutne preporuke:
https://cannabaceae-indica.bandcamp.com/album/3
Ajmo sad na treš i njegove kombinacije. Kanađani Desecrate sviraju dosta solidan moshcore na svom materijalu Demo 2021. Ovo je očekivano siledžijski i plesno, sa promuklim, grubim vokalom i niskim štimom ali ima lepe rifove i solidnu masu pa kad se krene u cepanje, to čoveka ponese. Lepo i producirano, lepo generalno:
https://desecrate514.bandcamp.com/album/demo-2021
Takođe Kanađani, Collapsed sviraju brutalni D-beat na snimku Pils Sessions 01 koji, očigledno, treba da bude aluzija na Peel Sessions seriju snimaka rađenih za BBC pod patronatom pokojnog Johna Peela. Ovo svakako ostavlja isti utisak jake energije i sirovosti, sa sedam pesama nemilosrdnog zakucavanja i grubog a prijemčivog zvuka. Collapsed svoj metalizirani hardkor pank ne komplikuju i ovo je u tradiciji majstora poput Disfear a čiju jednu pesmu bend ovde i svira. Meni ovo izvrsno:
https://collapsedmtl.bandcamp.com/album/pils-session-01
Još malo moshcorea sa brutalnim rifovima i skoro death metal vokalom? Može, Declaimer iz Njemačke su ekstremno metalizirani na svom EP-ju Path Of Affliction. Žanr koji u suštini ne volim poslednjih nedelja je izbacio iznenađujuće mnogo izdanja koja su mi se dopala, pa tako i ovo sa svojim skoro slemersikim mosh rifovima, odličnom produkcijom (mada izrazito preglasnim masteringom) i jednom generalnom snagom. Daunloud plaćate koliko želite, a što je ljudski:
https://declaimerhc.bandcamp.com/album/path-of-affliction
Brutalni hardkor je na jelovniku i kod losanđeleskih The Keeper – mada EP počinje snimkom pesme Bela ćao – koji mešaju supernizak štim, disonantne rifove, mošerske delove i haotične eksplozije svirke sa vokalima koji osciluju između čistijeg, očajničkog vikanja i promuklih frajeva na prilično impresivan način. EP Between the Cracks in Our Hands ima četiri vrlo solidne i međusobno dovoljno različite pesme da zvučni napad koji bend usmerava na vaše uši ne dosegne razinu monotonije. Vrlo solidno:
https://thekeeperhc.bandcamp.com/album/between-the-cracks-in-our-hands-ep
Godeth iz Lidsa sviraju kombinaciju groove metala i nu metala na svom debi EP-ju Life to the Flame i mada ova kombinacija žanrova deluje kao neka vrsta mog personalnog kriptonita, Godeth su mi sasvim dopadljivi. Ne da ću ja ovo nešto mnogo slušati u životu ali bend ima dobar gruv i solidnu produkciju, ne preteruje sa poziranjem i zvuči zdravo. Sve je to vše nego dovoljno da od mene dobije palac na gore:
https://godeth.bandcamp.com/album/life-to-the-flame
Bio Crisis iz Tihuane imaju lep materijal na split EP-ju sa kolumbijskim Edictio Turbatio. Bio Crisis sviraju klasičan D-beat sa pankerskim rifovima, nezaustavljivom inercijom kretanja napred i pristojnom jeftinom produkcijom. Nema ovde mnogo originalnosti ali Bio Crisis su taman dovoljno melodični , strastveni i brzi da mi prijaju iz sve snage. Edictio Turbatio su znatno slabije producirani što je šteta jer su njihove pesme originalnije i nešto ambicioznije aranžirane. U svakom slučaju jedno punk as fuck izdanje za hardkor publiku, sa cenom koju ta publika sama određuje:
https://biocrisis.bandcamp.com/album/split-with-edictio-turbatio
Archangel A.D. iz Teksasa na svom debi albumu, Casus Belli piče vrlo prijatan old school thrash metal koji dosta priziva Metaliku u svest, ali i Metallicine NWOBHM uzore, pa i Judas Priest ili Motorhead. Ovo je, složićemo se, dobar spoj i mada Archangel A.D. ne pucaju ni od maštovitosti ni od originalnosti, ovaj solidni estetski izbor koji su napravili, zajedno sa pristojnom produkcijom albuma, budu dovoljni da se on lepo presluša. Mislim, ima nečeg u tom prljavom a disciplinovanom thrashu sa izvora:
https://archangelad.bandcamp.com/album/casus-belli
Chemikilled je kolaboracija članova Chemikill i Nightcrawler i debi album projekta, Aftermath nudi prijatan metal negde između thrasha, power metala i klasičnijeg heavy zvuka. Da bude jasno, i svirka i produkcija su napucane i ovo zvuči vrlo moderno i nimalo retro, ali između žestokih rifova i neumoljivog ritma, gitare umeju da odu unazad do klasičnih ’80s solaža a pevanje je melodično i ubedljivo. S obzirom na pedigre učesnika, ovo je moralo da bude makar solidno i, da bude jasno, i više je od toga:
https://chemikilled.bandcamp.com/album/aftermath
Španci Peace After Pain odlično zvuče na svom novom EP-ju, Outta My Sight. Ovo je onako, gruverski, težak thrash metal koji voli mošerske deonice (skoro pa i čiste slemove) više nego da juri napred sprintajući, ali sve to zvuči vrlo lepo, sa mnogo suptilnih elemenata u aranžmanima, lepim harmonijama, odličnim generalnim gruvom, dobrim pevačem. Bend čine članovi već postojećih bendova pa se ovde svakako čuje iskustvo, ali Peace After Pain imaju svoj zvuk i rade to što rade jako ubedljivo. Vrlo dobro:
Meksikanci Sepulchral Stench otkidaju na debi albumu, Obscene Eternity, svirajući žestok i nestašan death thrash metal, sa dosta trešerske nervoze i snimkom koji je jeftinije ali disciplinovan i solidno produciran a koji opet ima dosta „živih“ elemenata – škripanja žica pod prstima, promuklog, pevanja itd. Da je bubanj malo življi ovo bi bilo idealno ali i ovako Obscene Eternity nudi masu odličnih rifčina i energične izvedbe za svakog ko ceni ovakav zvuk:
https://sepulchralstench.bandcamp.com/album/obscene-eternity
Requiem iz Australije su odlični na Split EP-ju sa zemljacima Shatterbrain. Shatterbrain svoju polovinu ploče nisu stavili na Bandcamp a što je šteta, no Requiem su sjajni sa svoje tri pesme, vrištavog, vrlo rifaškog a opet melodičnog thrash metala. Ovo je muzika sa stalno nemirnim gruvom i produkcijom koja ne forsira SNAGU koliko višeslojnost zvuka i daje jedan topao, prijatan ambijent da u njemu uživate iz mnogo ponovljenih slušanja. Odlično:
https://requiemriffs.bandcamp.com/album/split-with-shatter-brain
ApeGod zvuče odlično na svom prvom EP-ju, Demolition Before Creation mešajući thrashcore, death i grind pristupe za nešto što sami zovu Intolerant Primal Metal. Ovo je maštovito, energično, eksplozivno i vrlo solidno producirano sa dosta dobrih rifova i simpatičnim pevanjem i ima u sebi i duha i malo rušilačkog impulsa i sve što treba:
https://apegod.bandcamp.com/album/demolition-before-creation
Makhaira iz Frankfurta svoj metalizirani hardcore štimuju jako nisko i produciraju kao da je u pitanju švedski death metal pa uz jak tempo (i blastbitove) zapravo postižu zlatnu sredinu između moshcore gruva i Swedish death udaračine. Ovo je, iznenađujuće, vrlo u skladu sa mojim preferencama pa mi njihov EP, Forced To Exist vrlo prija. Plaćate koliko želite što je još jedan razlog da ovo poslušate s pažnjom:
https://makhaira.bandcamp.com/album/forced-to-exist
I Arid iz Čikaga mešaju hardcore i death metal na istoimenom albumu i to takođe zvuči dosta dobro. Ovo je vrlo heavy materijal, sa snažnim rifovima, puno energije i tom nekom mizantropskom notom koju bend forsira ali i dosta haotičnog pank preliva koji dolazi preko solidne metal osnove. Odlično je, to hoću da kažem:
https://arid.bandcamp.com/album/arid
Nganga iz Londona sviraju ružan, muljav ali pristojan deathgrind na svom demou the duct tapes. Ovo su pesme od po dva i po minuta i naviše, sa sirovim zvukom i disciplinovanom izvedbom ali sa očiglednom ambicijom da slušaoca putem hipnotičkih hromatskih rifova i tečnog gruva uvuku u tu spiralu nasilja i gadosti. Sasvim, sasvim solidno i ako volite rani Carcass ili Regurgitate, Nganga nisu predaleko a i daunloud naplaćuju koliko sami ponudite:
https://ngangrind.bandcamp.com/album/the-duct-tapes-demo
Kalki iz Sirakuze u Njujorku na svom EP-ju III donose težak i snažan grindcore oplemenjen sa mnogo sludge metal elemenata pa su ovo pesme zapravo više u teškom, mučnom gruvu nego u zaslepljujuće brzim blastbitovima. Al ne da ne smeta nego je odlično, Kalki imaju dobre, kratke pesme, odličan zvuk i jedan krvoločni nastup pa ovih šest komada biju pravo među oči, kako i treba:
https://kalki315.bandcamp.com/album/iii
Agamenon Project bukvalno svake nedelje izdaje novi split EP. Prošle nedelje sam ga preskočio jer je bio prilično lo fi, ali ove nedelje stiže Agamenon Project x Krok Skin Nekrosis i brazilski grindcore projekat zvuči vitalno i osveženo, sa malo proširenim harmonskim opsegom i kompleksnijim aranžmanima nego što smo navikli. Ovo ovde nije samo prostački old school grindcore nego… nešto drugo. KSN su grindnoise bend. Kao i obično, platite koliko želite.
https://whocaresrecordsbrazil.bandcamp.com/album/18-21-agamenon-project-x-krok-skin-nekrosis
Neočekivano, ali uz zahvalnost, dobili smo novi singl Mule Skinner. Grinderi iz Nju Orliansa na ploči nazvanoj samo 2021 EP valjaju svoj močvarni gruv i rafalne blastbitove kao i uvek, podsećajući da neke formule nikada ne zastarevaju. Odlična produkcija i, za grindcore, vrlo dugačke pesme. Fino:
https://themuleskinner.bandcamp.com/album/2021-ep
Kad se bend zove Covered in Sores očekujete da čujete nesputano obožavanje Cannibal Corpse ali ova ekipa iz Filadelfije zapravo prži metalizirani grindcore. Kompilacija Civilian Casualties upravo izašla za HPGD sakuplja sve njihove do sada urađene EP-jeve i kroz 18 pesama trasira blagi progres, najviše produkcijski, koji je ovaj bend napravio kroz karijeru. Što se tiče muzike, ovo je sirovi, primitivni deathgrind koji zvuči kao da Repulsion, Autopsy i Master džemuju zajedno. A ko TO ne bi želeo da čuje? Kliknite:
https://hpgd.bandcamp.com/album/civilian-casualties
Šveđani Odjuret izgledaju kao kamiondžije ali istoimeni album je pun vrlo solidnog melodičnijeg death/ thrash zvuka sa nešto black uticaja i bend zvuči vrlo dobro i ubedljivo. Ovo je muzika velike težine ali i solidne lepršavosti sa dinamičnim aranžmanima i maštovitošću u sklapanju pesama koja garantuje vraćanje albumu na ponovljena slušanja:
https://odjuret.bandcamp.com/album/odjuret
Human Hate Project iz Francuske je dopadljiv, energičan death/thrash projekat kome bi jako koristila bolja, dinamičnija produkcija bubnjeva na prvom EP-ju takođe nazvanom Human Hate Project. Ovo je ako se izuzmu monotoni, programirani bubnjevi, vrlo gruvi, sa upečatljivim melodičnim rifovima i grubim pevanjem, te lepo sklopljenim pesmama. Šteta za, jelte, ritam, ali dobro, ima ovo potencijala:
https://humanhateproject.bandcamp.com/album/human-hate-project
Indonežani Omnivorous na istoimenom debi albumu donose za Indoneziju tipičan brutalni death metal, sa dosta komplikovanja u svirci koja ipak zvuči aranžirana prirodno, ali i solidnu studijsku produkciju. Ovo nije prebudžen, preglasan brutal death zvuk već dosta uredan i na lepim rifovima baziran program koji, naravno, ima izvesnu dozu hermetičnosti ali je generalno „čistiji“ i za širu publiku prihvatljiviji od standardnog indonežanskog BDM-a. Vrlo lepo i vredno da se posluša:
https://omnivorous.bandcamp.com/album/omnivorous
Pošten, radnički death metal isporučuju nam Profane Desecration iz Masačusetsa na svom prvom albumu, Abysmal Stillness. Ovo se ne pretrže od originalnosti – u pitanju je brutal death „starijeg“ tipa, sa korenima u Cannibal Corpse i slično – ali unutar svog odabranog stila ima dosta varijacije (slušajte tihi uvod za The Reaper is Waiting) i sve čupa jednim strastvenim, energičnim izvođenjem. Pomaže izuzetno i što je produkcija, mada jeftinija i pomalo muljava, zapravo vrlo životna i prirodna, dajući nam da čujemo da ovo sviraju živi ljudi koji se znoje i krvare, a ne da su ovo sklopili kompjuteri maltene sami od sebe. Meni ovo vrlo lepo selo a i sami birate cenu:
https://profanedesecrationband.bandcamp.com/album/abysmal-stillness
Finski Galvanizer na svom drugom albumu takođe nudi jedan značajno prirodniji zvuk od onog što je danas standard, sa „mekanim“, dinamičnim masteringom koji se odlično uklapa uz njihov old school death metal. Kad kažem old school, ovde više mislim na kombinaciju skandinavskog melodičnijeg pristupa death metalu sa prljavštinom i seksi gadostima ranijeg Carcass. Što je simpatična kombinacija i na Prying Sight of Imperception se Galvanizer izrazito trude da iz nje izvuku maksimum, pišući stalno mutirajuće, kompleksne aranžmane koji svejedno treba da zvuče prirodno i spontano. Uz činjenicu da su neke pesme dosta kratke, ovo svakako ima prijatnu grindcore komponentu pa mi je time još draže. Mislim, slušajte Blaze From Within koja jemaltene čist deathgrind. Lep album:
https://everlastingspewrecords.bandcamp.com/album/prying-sight-of-imperception
https://mesacounojo.bandcamp.com/album/prying-sight-of-imperception
Sun Descends Black iz Arkanzasa (iz Litl Roka, naravno) sviraju lo-fi death metal sa black metal oštricom i mada je EP nazvan „EP II (Evolving from the Aftermath)“ gotovo neproziran u svojoj tmini i mračnosti, gde sve vreme imate utisak da bend svira jednu notu i jedva razaznajete različite ritmove, sve to nekako ima i old school šarma u dovoljnoj meri da se meni izdvoji iz okeana lo fi metala kroz koji plutam svakog dana. Bend pritom, pošteno, daunloud daje da kupite za koliko sami odredite i ovo me je posle 2-3 pesme uvuklo u svoje mračno grotlo nestašne zabave dovoljno da ga preporučim:
https://sundescendsblack.bandcamp.com/album/ep-ii-evolving-from-the-aftermath
Za mnogo čistije produciran i generalno uhu prijemčiviji death metal stiže nam drugi EP alžirskih Silent Obsession. Ova ekipa, aktivna već neke četiri godine sa pločom Countdown demonstrira vrlo izgrađen zvuk i death metal koji ne spada u melodeath krilo ali je vrlo čitak, pitak i pun dobrog gruva i pametno osmišljenog ponavljanja hipnotičkih rifova. Kratko, slatko i prijatno:
Hexorcist iz Majamija tresu old school death metal koji ima više „Florida“ saund a manje onaj uobičajeni kalifornijsko-švedski pristup koji se najčešće danas vezuje za OSDM. Debi album, Evil Reaping Death nije, da bude jasno, ni previše originalan, ni sad nešto preterano imaginativan, ali ima svoju primitivnu energiju i opsednutost ružnoćom, te starinsku produkciju, pa je meni bio simpatičan:
https://hexorcist.bandcamp.com/album/evil-reaping-death
Iz Ženeve stižu Murge koji na istoimenom (prvom) EP-ju donose dosta originalan death metal a koji bi mi bilo teško da uporedim sa bilo kojim meni poznatim bendom. Ovo je žestoka muzika koja ima i gruv i rafalna prženja i debele, teške, nisko naštimovane rifčine ali i disonantne, post-metal teme. Lirički, makar, Murge drže tvrdu liniju sa naslovima pesama poput Ogress ili Perverted Hooker’s Ritual ili, jelte, Born and Devoured. Dakle, ovo nije nekakav melodeath ili nekakav inteligentni tech death projekat već mračan, brutalan ali opet sofisticiran muzički artefakt koji se može pohvaliti i odličnom pevačicom Alessijom što se odmah upisuje u elitno društvo death metal vokalistkinja koje su nas impresionirale krvoločnim izvedbama i karakterom:
https://murge.bandcamp.com/album/murge
Death metal je na jelovniku i na debiju Kanađana Expunged koji, iako sviraju tek od 2019. izgledaju dosta zrelo a i muzika je, da bude jasno, vrlo old school death metal po uzoru na rane devedesete. Into Never Shall nikako nije ploča suptilnih aranžmana i krčenja novih puteva u žanru nego divljački, zabavno primitivan death metal koji kao da tek formira svest o svojoj posebnosti. Ovo je jako nisko naštimovano i generalno jako HEAVY ali su vokali razgovetni, a rifovi iako propisno „death“ tipa, svi teku kao po ulju. Autopsy, Death, Grave, Dismember, možda Massacre i nebrojeni južnoamerički bendovi iz ranih devedesetih deluju kao najprirodnije aproksimacije ali Expunged nisu imitacija već smislena reimaginacija oprobanih formula i Into Never Shall je zabavan, težak, a poletan album na kome death metal nalazi svoju izvornu divljačnost i u njoj orgija. Sjajno:
https://expunged.bandcamp.com/album/into-never-shall
Nisam, jelte, neki ljubitelj groove metala, ali Rusi Bagira su jedan od izuzetaka što potvrđuju to pravilo. Ne znam da li je stvar u nešto razrađenijim rifovima i trudu oko aranžmana ili u harizmi sjajne pevačice Alle Bulgakove, tek, četvrti album ove postave za deset godina, И грянет гром, meni zvuči sasvim prijatno i mogu da ga trošim bez zlovolje. Možda ne ukrug i uvek ceo iz cuga, ipak ovde ima čak dvanaest podugačkih pesama u jako glasnom masteringu, ali ovo je vrlo prijatno u malim dozama, sa Bulgakovom koja drži lekcije iz predmeta Predvođenje metal benda:
https://bagira.bandcamp.com/album/–2
Suicidaeon je zanimljiv industrial/ black metal projekat iz Glazgova koji, za razliku od drugih projekata koji koriste ove deskriptore za svoju muziku nije samo osrednji blek metal sa ritam mašinom. Ovo jeste muzika koja koristi repetitivnost i hipnotičnost industrial metala da ostvari osobeni zvuk i na neki način EP Death Of Free Will je nkao neka black metal verzija Skin Chamber. Ili Fat Hacker, jer Suicidaeon ima dosta „kućni“ zvuk. Ali zanimljiv:
https://suicidaeonofficial.bandcamp.com/album/death-of-free-will
Sludgelord Records je za ovu nedelju pripremio split EP dva engleska benda i Sense Offender i NIL oba nude po dve pesme prljavog, mračnog i agresivnog sludge metala. Ovo nije ni presporo ni preteško već više nestašno, dinamično i bolesno mnogo distorzirano sa NIL koji su nešto bliži „klasičnom“ sludge izrazu dok su Sense Offender to + nekakav haotični hardkor. Sjajno:
https://sludgelordrecords.bandcamp.com/album/split-2
Novi Beastial Piglord stigao je taman na vreme za letnje kuliranje i ovo je, pa, vrlo zanimljiv, psihodeličan i gruverski album muzike koja i dalje umiče žanrovskim odrednicama, ali u sebi ima pravi odnos pažljivo editovanog programiranja i žive, ljudske svirke. Album Superimposed je sklopljen od dugačkih pesama sastavljenih od brojnih, čovek bi rekao međusobno nekompatibinih delova, ali Piglord uspeva da to sve funkcioniše spajajući bizarne posvete Residentsima i Zappi sa modernijim, ali i dalje prilično art brut prilazima muzici. Kao i uvek obavezno za preslušavanje a ako vam se dopadne dovoljno da poželite da kupite, cena je vaš izbor:
https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/superimposed
Šteta je što Grci Asphalt Lips na svom debi albumu, Video HeroeS nemaju bolju produkciju jer je ovaj materijal, inspirisan VHS erom akcionog filma zapravo pun vrlo lepih pesama i solidne svirke. Asphalt Lips sviraju u melodičnom, himničnom NWOBHM stilu, sa upečatljivim, pamtljivim melodičnim temama na gitari i karakternim pevanjem i moram da priznam da mi se muzika solidno dopada ali da je kvari to što pogotovo bubanj zvuči kao da je sniman na dajbože Amigi. No, kad se čovek malo usredsredi na gitare i pevanje, zaboravi bubanj koji je dobar samo za demo, i uživa u metalu:
https://asphaltlips.bandcamp.com/album/video-heroes
Ruski power metalci BlackSword zvuče solidno na drugom albumu, Alive Again koji, nagađate NIJE sniman uživo. Ali dobro, ko voli power metal ovde će dobiti jednu finu, urednu slovensku verziju a koja je, što je i bliže mom ukusu, oslonjenija na rifove i mošerske ritmove radije nego na klavijaturčine i nekakav operetski štimung. BlackSword pišu pesme sa melodičnim, himničnim refrenima i mada ja načelno volim da je sve uvek brže (videti ispod), ne mogu da kažem da ovaj album nije dobar, naprotiv, Rusi se pokazuju u odličnoj formi zadovoljavajući fentezi fana u svima nama:
https://blacksword.bandcamp.com/album/alive-again
Eons Enthroned su internet-bend sa članovima razbacanim po raznim kontinentima i prvi album, Into the Arcane time svakako zvuči impresivnije. Ovo je medlodičan, himničan power metal u maniru melodičnijih, recimo, Helloween i mada postoje razlike u pristupu i senzibilitetu između različitih pesama, fer je reći da bend ima jasno zaokružen zvuk i estetiku. Sve je to jako melodično, sa prominentnim sintisajzerima, ženskim vokalima i vokalnim harmonijama, ali Eons Enthroned su bend koji solidno forsira brzinu i ja sam tu bespomoćan, meni se njihov brend visokog, plemenitog kiča po definiciji dopada. To Sheathe the Blade je, recimo, sa svojim mejdnovskim gitarama i brzim tempom pesma koju mogu da slušam kad hoćete. Produkcijski ovo je pristojno mada me žuljaju jako nedinamični bubnjevi ali u ovom žanru to je skoro datost. Vrlo upečatljiv debi:
https://eonsenthroned.bandcamp.com/album/into-the-arcane-2
Dee Snider je pre tri godine imao vrlo solidan album For the Love of Metal, pa je novi album, Leave a Scar praktično nastavak iste priče. Kako je prethodni album uspešno spojio ekspertizu heavy metal veterana sa novijim produkcijskim i izvođačkim trendovima tako i Leave a Scar zvuči moderno a sa klasičnom podlogom. Pesme su ovde, ako mogu da primetim, napisane još bolje, a legendarni frontmen Twisted Sister zvuči gladno, napaljeno i u formi. Ima ovde svega, pa i power balada ali i trešerskih komada poput Time to Choose (na kojoj gostuje i George Fisher iz Cannibal Corpse, povlačeći tako sjajnu vertikalu koja spaja legendarne metal vokaliste) i Snider svuda zvuči prirodno i ugodno. Pa, mislim, svaka čast:
https://deesnider.bandcamp.com/album/leave-a-scar
Brazilski Inluzt sebe opisuju kao Sleaze Metal postavu, i njihov snažno ’80s intonirani heavy metal vrlo lepo hvata potrebne elemente ovog podžanra, sa melodičnim, vrlo zaraznim temama i zvukom koji je „heavy“ ali dovoljno prijemčiv za „normalnu“ publiku. Debi album, Echoes Of Revolution, za sada izbačen samo kao daunloud i kaseta me je prilično duboko zadovoljio pesmama koje su napisane izvrsno i zaista hvataju najbolje elemente sweet/ glam/ sleaze metala sa konstatno pamtljivim, himničnim refrenima, dobrim rifovima i dovitljivim gitarskim ukrasima. Inluzt navode Motley Crue i Skid Row kao uzore i moram da kažem da su u mnogim elementima ravnopravni sa njima, nudeći odličan zvuk, sjajne pesme i izvrsnu pevačicu, ali i, najvažnije, jednu glad i energičnost koju ovi nisu imali na svojim kasnijim izdanjima Sjajan debi:
https://rocketzrecords.bandcamp.com/album/echos-of-revolution
Axel Rudi Pell je snimio drugi album obrada velikih metal, rok i drugih imena i Diamonds Unlocked II ima sve i svašta, od Pellovog autorskog introa koji je, jelte, melodični, progresivni kraut metal, preko Rainbow (Lady of the Lake sa vrlo solidnom posvetom pokojnom Diu od strane pevača Johnnyja Gioelija), Sammyja Hagara, Geordie, preko Paula Anke (!!) i Abbe (!!!!!) pa sve do klasika kao što su Screaming Jay Hawkins (pogodili ste: I put a spell on you, u nikako najboljoj obradi koju sam čuo) pa i Rolling Stones gde smo dobili makar originalnu obradu Paint it Black iako ne spada ni u prvih 40 po kvalitetu. U svakom slučaju, prijatna i nekako draga ploča od strane nemačkog veterana:
Dying Victims Productions za ovu nedelju nudi debi EP australijskih Fate’s Hand a koji se zove isto kao bend i donosi dopadljiv epski heavy metal. Članovi benda dolaze iz ekstremnog krila scene (Mongrel’s Cross, Impetuous Ritual…) pa ovo ne zvuči kao puko repliciranje cheesy matrica iz sedamdesetih i osamdesetih nego svojevrsno andergraund prepakivanje istih. Sa Dying Victims Productions obično znate šta dobijate i pre nego što ga čujete ali Fate’s Hand su blago atipični utoliko što ovaj materijal bolje radi kao celina nego na nivou rifa, refrena ili čak pesme.
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/fates-hand-fates-hand
Za kraj: King Woman je ime za bend koje, verujem, žešće trigeruje kontervativne budale među nama. Ova ekipa iz San Franciska na svom drugom albumu, Celestial Blues, i ovog puta snimljenom za Relapse, nastavlja sa svojim sanjivim, blago folkiziranim post-metal, hard rok, dum rok meditacijama i dok se na ovaj zvuk (vrlo prostran i prirodan) kao i na pevanje liderke Kris Esfandiari treba navići, nema sumnje da oni u kombinaciji daju hipnotički kvalitet. Esfandiarijeva je naše gore list i to se čuje – majka Srpkinja, otac Iranac je ubitačna kombinacije persijsko-srpske samoreflektivnosti i ako vam se generalno dopadne stil kojim King Woman rade, ona je napisala većinu materijala ovde i verujem da će vam se dopasti ceo album:
https://kingwoman.bandcamp.com/album/celestial-blues
