Ova nedelja možda i nije bila tako siromašna po itanju novog i dobrog metala, koliko sam ja nešto bio kenjkav i neraspoložen da slušam bučnu muziku. Ipak, nakupilo se tu lepih stvari, notabilno novi Witchcryer koji je fenomenalan, ali za to ćete morati da dođete do kraja teksta. A pre kraja:
Black metal publika se ove nedelje svakako poradovala novom, sedmom albumu vodećeg američkog sastava ovog usmerenja, Wolves in the Throne Room. Olimpijski tim (iz grada Olimpija u državi Vašington, naravno) već skoro dve decenije radi na sopstvenom brendu atmosferičnog blek metala koji se, mislim, u velikoj meri poklapa sa ukusom širih američkih metal-masa kojima je „klasičan“ blek izraz ipak prilično hermetičan. Vukovi su uvek bili otmeniji, melodičniji i tematski zreliji od satanističkih urlatora pa kada su atmosferični i depresivni blek metal praktično postali žanrovi za sebe u smislu prepoznatljivosti u nekoj široj kulturnoj sferi, ovaj se sastav prirodno nametnuo kao lider, jelte, čopora. Primordial Arcana je, dakle, grandiozan album sugestivnih atmosfera i, a što je ipak bitno, ubedljive svirke. Meni, koji i nisam prirodna ciljna grupa za ovakav zvuk, Vukovi su uvek delovali kao natprosečno dobar atmoblek sastav pa je tako i sa ovim albumom, gde su pesme dobre i pažljivo konstruisane kao epski a opet dovoljno intimni narativi. Nema ovde sad nekog PRETERANOG kreativnog rizikovanja i eksperimentisanja, ali bend je još uvek vrlo nadahnut da stvara u okvirima koje je, na kraju krajeva, sam i postavio pa se ovaj album mora preporučiti već kao lektira koja pomaže da se razume aktuelni metal kontekst:
https://wolvesinthethroneroom.bandcamp.com/album/primordial-arcana
Rumunski WarHymn postoji par godina unazad kao solo projekat Alina Savlovschija i ima iza sebe jedan album, no Live in Studio je demonstracija nove faze benda, koji je sada trio, i nudi tri pesme lepo aranžiranog, karakternog blek metala sa puno kinematske atmosfere i pažljivo pisanih tema i melodija. Shavi je svakako maštovit autor i njegove pesme su kompleksne bez da zvuče prenatrpano, a bend je izuzetno usviran i ubedljiv u izvedbi.
https://warhymn.bandcamp.com/album/live-in-studio
Nemci Nihilistischer Wahn sviraju sirovi, old school blek metal na svom prvom EP-ju, Sinistre Zotenlieder. Dobro to zvuči sa vrlo profi izvedbom i solidnim, prilično prirodnim zvukom gde se lepo čuju sve bubnjarske bravure a gitara ima dovoljno hrskavog tona da iznese ove pankerske, zabavne pesme. Lepo:
https://nihilistischerwahn.bandcamp.com/album/sinistre-zotenlieder
Agasch sviraju „blek metal iz bavarskih šuma“ i to je, na novom EP-ju, Irrlicht, naglašeno melodičan i setan materijal koji, srećom, ovaj bend svira dovoljno brzo i žestoko da meni to bude zanimljivo. Agasch uspevaju da pomire i jin i jang ovde, nudeći izuzetno slatkaste shoegaze melodije uz izvedbu koja im daje živost i dinamiku što ih nisam očekivao. Lepo:
https://agasch.bandcamp.com/album/irrlicht
Laoch je još jedan škotski jednočlani blek metal bend koji se bavi istraživanjem keltskog kulturnog nasleđa. Debi album, Eagal a ’bhàis („strah od smrti“ na škotskoj varijanti Gelskog jezika) je svakako malo više lo-fi od vedeta ovog, hm, „žanra“ (Saor itd.), ali nije nezanimljiv. Laoch nesumnjivo ima ono najpotrebnije a to je karakter i interesovanje da uđe duboko u svoje teme i metodično ih prosvira. Tako da pesme zvuče autentično i vitalno. Fina ploča:
https://laochband.bandcamp.com/album/eagal-a-bh-is
Bečki Carathis „postoje sa samo jednim razlogom: da obožavaju kraljicu tornja“, a to čine kroz debi EP, Hymns to the Tower. Nagađam da to sad ima veze s nekim tarotima ili nečim, ali ovo je svakako simpatičan, sirov a melodičan blek metal stare škole, kao nastao negde u ranim devedesetima, nestašan i neprskan pa svakako poštujem to njihovo obožavanje a i EP se daje po ceni koju sami odredite. Pobeda!
https://carathisbm.bandcamp.com/album/hymns-to-the-tower
Čileanski Throne Of Evil ima odlične tri pesme na split albumu sa Wildes Heer, svirajući blek metal sa baroknim aranžmanima ali i dovoljno energije da ja tu budem zainteresovan. Throne of Evil pišu i dugačke pesme pa ove tri kompozicije traju duže od dvadeset minuta, pružajući opaku zabavu i višeslojan zvuk. Wildes Heer nisu svoju stranu stavili na Bandcamp ali ako je približno dobra, ovo je izvrstan album.
https://throneofevil.bandcamp.com/album/reminiscencias-de-siniestros-caminos-split-with-wildes-heer
Finci Kilta zvuče odlično na svom šestom albumu, The Secret of the Runes a koji je i prva njihova ploča da nema naslov na Finskom jeziku. Ne da blek metalci mnogo mare za takve sitnice pa sam siguran da Kilta već imaju određeno internacionalno sledbeništvo jer je ovo vrlo dopadljiv, sirov a autentičan folkom poprskani blek metal. Bend je jedan od onih srećnih spojeva sirove, pankerske metal muzike i „prave“ narodne muzike, dakle, ne neke izvađene iz muzeja nego proživljene i „stvarne“. Lep album:
https://kilta.bandcamp.com/album/the-secret-of-the-runes
Kome ovonedeljno izdanje Wolves in the Throne Room nije bilo dovoljno da utaži žeđ za dobrim američkim atmosefričnim blekom metalom, mogu da preporučim trio Woman Is the Earth iz Južne Dakote, a čiji peti album, Dust of Forever nudi svu potrebnu atmosferu a onda i blago zanosi ka post-blek metal zvuku. Iako bi se moglo argumentovati da Woman Is the Earth naprosto sviraju žanr, ovo su vrlo dobro sklopljene pesme pune grandiozne emocije i nametljive atmosfere ali odsvirane korektno i mada je produkcijski ovo previše zaravnjeno za moj ukus, ne mogu da kažem da se ne radi o impresivnome albumu jako melodične, setne, ali agresivne svirke:
https://womanistheearth.bandcamp.com/album/dust-of-forever
Doom, stoner, i ostalo: Vigils je split EP dva doom metal benda sa vrlo lepim zvukom i dosta identiteta. Kostarikanski Age of the Wolf u svoje dve pesme nude sjajnu distorziju, prijatan gruv i dovoljno psihodelije za sve moje potrebe, zvučeći živo, sirovo, ali i sofisticirano. Amerikanci Tel imaju tri pesme i ovo je melodičniji, melanholičniji ali vrlo stamen, čvrst doom metal modernijeg zvuka. Izuzetno dobar EP.
https://talonrecordsusa.bandcamp.com/album/tel-age-of-the-wolf-vigils
Nemci Van Groover sviraju vrlo prijatan, vrlo, u skladu sa imenom, gruverski stoner rok na albumu Honk If Parts Fall Off. Ovo je bluzerski, THC-om pokretani stoner rok koji ne zaboravlja na važnost dobrog zvuka i solidne produkcije, iako čuva spontani, džemerski filing. No, Van Groover pišu i dobre pesme i ovo je na svaki način veoma lepo zaokruženo izdanje:
https://van-groover.bandcamp.com/album/honk-if-parts-fall-off
I Elefangs iz Meksika trpaju vrlo prijatan, rokerski stoner rok, mada je njihova verzija, na EP-ju II nešto „metalskija“ sa jasnim naklonima ka mračnijoj strani života, ali opet sa gruvom u prvom planu. Ovo je producirano jeftino a prilično dobro, sa gitarama koje svoje bluzerske i metalske rifove valjaju preko razigrane ritam sekcije, a odličan vokal peva zapaljive refrene sa jednim zaraznim, bezobraznim šmekom. Sve to pa je još i cena simbolična – samo jedan dolar. Ne propustiti:
https://elefangs.bandcamp.com/album/ii
Ope iz Kolambusa u Ohaju su zanimljiv duo koji svira takođe zanimljiv, vrlo prljav sludge-doom metal. Kada čovek preleti preko naziva pesama na debi albumu, Mordoom, upadnu mu u oči igre reči koje asociraju na poznate stoner i doom bendove i albume (Opethrone, Eclectic Wizard), a tu su i pesme koje se bave Hobitima i Tolkinom, no Ope nisu nekakav komični, sprdalački bend i njihova je muzika ozbiljno distorzirana, tamna i bolesna. Vredi čuti:
https://opeband.bandcamp.com/album/mordoom
I ruski цвель sviraju sludge doom metal, ali mnogo melodičnije, emotivnije, nekako „slovenskije“ pa je EP Песни катастроф možda zanimljiviji nešto široj publici. Ovo su prilično sigurno ispisane, poduže ali prirodno aranžirane pesme sporog tempa, setnih melodija, koje imaju taman toliko prljavštine i distorzije da ne vuku previše na metalcore za mlađu publiku, a da opet imamo posla sa muzikom uz koju se lako čovek zagleda u horizont i misli mu blude baveći se propuštenim prilikama i nedosanjanim sanjama. Poslednja pesma je akustična meditacija, maltene kao nekakvo pevanje uz vatru i ovo će vam biti ili previše ili TAMAN kako treba. Plaćate koliko želite:
https://tsveldoom.bandcamp.com/album/-
The Angelus su iz Teksasa i njihopva muzika je mračniji rok koji upoređuju sa Wovenhand, Nickom Caveom ili Swans. Što su, jelte, jake reference. Njihov treći album Why We Never Die je shodno tome jedna pristala kolekcija pesama koje imaju tu rok abrazivnost, folk spontanost ali i jednu blago ekstremnu, hermetičnu dimenziju. Nije baš, jelte, metal, ali je svakako interesantno dobrom delu metal publike koja će se naći u ovoj na momente skoro sasvim ritualnoj, a emotivnoj muzici:
https://store.theangelusband.com/album/why-we-never-die
Funeral Noise iz Mičigena su taman po mojoj meri, valjajući tečni, prelepi sludge-doom gruv sa velikim rifovima, teškim ritmom i pevačem koji zvuči kao da se pretvara u vukodlaka pred mikrofonom. EP Unholy Visions je drugo izdanje ove ekipe i sa četiri podugačke pesme pruža više od dvadeset minuta uživanja ljubiteljima težeg, sporijeg, distorziranog zvuka, a to je računajući i nežni instrumentalni interludij Cradled by Sorrow. Finalna, The Liquid Throne ima i malo pankerskog zaletanja u šutku ali i neobično melodično pevanje i to na najbolji način zaokružuje ovo lepo producirano, prijatno izdanje:
https://funeralnoise.bandcamp.com/album/unholy-visions
Terminus iz Arkanzasa na albumu The Silent Bell Toll sviraju vrlo simpatičan, melodičan doom metal sa dosta izraženom progresivnom komponentom. Normalno ne volim baš ovoliko melodičan metal, meni to odmah nekako… mejnstrim, ali Terminus su zapravo odlični, sa maštovito i sigurno napisanim pesmama, monumentalnim ali dovoljno dinamičnim zvukom i prilično izraženim identitetom. Veoma dobra ploča:
https://terminusrocks.bandcamp.com/album/the-silent-bell-toll
Krenimo sada sa thrashom, hardcoreom, pa prema death metalu… Slovaci Demonic-eyed zvuče vrlo dobro na svom trećem albumu, Demonic-eyed 3, sa osnovom u klasičnom thrash metalu i dodacima u vidu hardcore eksplozivnosti i gruva. Nije ovo muzika neke ogromne originalnosti, ali Demonic-eyed imaju srce i trude se oko pesama, a da opet ništa od toga nije prekomplikovano. Vredi čuti:
https://demonic-eyed.bandcamp.com/album/demonic-eyed-3
Wrath Within je jednočlani paragvajski projekat osnovan pre nekoliko meseci čiji autor tvrdi da svira melodični blek metal iako se na osnovu novog EP-ja, Bestial Roots lepo čuje da je ovo siroviji, old school black thrash. Wrath Within je prilično lo-fi ali njegova primitivnost zvuči autentično i muzika mu je izražajna a tehnički svakako dovoljno kompetentna. Ovo bez sumnje ima svoju publiku:
https://wrathwithinl.bandcamp.com/album/bestial-roots
https://wrathwithinl.bandcamp.com/album/bestial-roots-deluxe-edition
Trešeri iz Bolonje, Strategy of Tension su svoj istoimeni EP iz 2010. godine reizdali pre par dana pod nazivom World’s Killer, izbacivši jednu pesmu a jednu pesmu remiksujući da može da se kaže da se radi o novom materijalu. Nije baš novo, naravno, ali ovo je lep, radnički thrash/ heavy metal kome je Overkill očigledno jedan od glavnih uzora. A kome od nas nije?
https://sotmetalband.bandcamp.com/album/worlds-killer-ep
Nizozemci Remain Untamed sviraju grublji crossover/ thrashcore na albumu New World Order. Neako je neobično videti ovu frazu trideset godina nakon što je ovekovečena u govorima Georgea Busha starijeg ali se naslov uklapa uz muziku koja jeste pomalo staromodna. Ne i loša. Remain Untamed nisu nešto neviđeno inspirisan bend ali njihov crossover je čvrst i energičan i ovo može fino da posluži za šutiranje:
https://forthepassionnotthefashion.bandcamp.com/album/new-world-order
DeadCentered iz Luizijane su pank bend sa vrlo snažnim, brutalnim zvukom i dužim pesmaama pa se legitimno mogu trpati u onaj ogranak rokenrola koji ponekad opisujemo sa pank-metal. Njihov drugi album, Strongholds, Sheep and Scapegoats je odlično snimljen, lepo napisan i povrh svega zvuči autentično i proživljeno. Jake preporuke:
https://deadcentered.bandcamp.com/album/strongholds-sheep-and-scapegoats
Colony Drop iz Sijetla na svom demo snimku (Colony Drop: The Demo) imaju dve izvrsne pesme thrashcore usmerenja a koje nisu prosta imitacija ’80s predložaka. Naravno, ono što je dobro u vezi sa ’80s krosoverom, Colony Drop rekonstruišu na najbolji način, svirajući brzo, energično i poletno, sa dobrim rifovima i horskim refrenima, ali njihove pesme su melodičnije, raznovrsnije i pune svežih ideja koje zvuče modernije, sa sjajnim solažama i harmonskim pasažima koji se mogu pripisati uticajima death i black metala. Odlična produkcija, te cena koju sami odredite – ovo je izdanje koje bend predstavlja u najboljem mogućem svetlu i ostavlja nas gladnim za još materijala. Izuzetno.
https://colonydropband.bandcamp.com/album/colony-drop-the-demo
Nekakav thrashcore sviraju i bostonski Crux Decussata, čiji novi EP, Headchopper u klasičnu kombinaciju treš metala i hardkor panka dodaje samo malo blek metala (uglavnom vokali) i mada ovde ne pričamo onekom vrhunski napisanom materijalu, promiču tu simpatični rifovi a svirka je poštena i znojava:
https://cruxdecussata.bandcamp.com/album/headchopper
Finski Bonehunter nastavljaju tamo gde su stali pre tri godine i novi album, Dark Blood Reincarnation System je još jedan izvrstan paket pankerskog speed metala, uronjenog do obrva u nerd kulturu video igara i RPG-ova. Naravno, kada se pesme na albumu zovu po igrama starim po četvrt veka i više (Altered Beast, Parasite Eve), realno je da treba biti na oprezu da ne bismo dobili album nekakvog ispraznog chiptune onanisanja, ali Bonehunter su odavno zavredeli naše poverenje i ovde ga u punoj meri opravdavaju, sipajući prelepe, nostalgične speed metal rifove, u ukusnom, hrskavom miksu, te pažljivo urađenom masteringu Joela Grinda. Bonehunter su, koliko god njihova fasada delovala konfrontativno običnim ljudima, zapravo jedan tipičan „safe space“ za matore metalce, gejmere i generalno nerdove koji u ovim spid metal himnama nalaze sve ono što vole, sastavljeno na stručan način i odsvirano sa strašću i ljubavlju. Bend svoju muziku naziva Devil Metal Punk i ovo je zaista i njen najbolji opis. Ne propustiti:
https://bonehuntermetal.bandcamp.com/album/dark-blood-reincarnation-system
Sodom su ponovo snimili svoj stari hit Bombenhagel, i izdali ga kao novi EP sa još dve pesme i ne mogu da kažem, voleo sam ovu pesmu još tamo osamdesetih, sa sve njenim prelaskom u nemačku himnu na kraju, pa je volim i sada u čistoj, kvalitetnoj produkciji, pogotovo jer bend nije usporio ili je na bilo koji način umekšao. Dve druge pesme nude moderni Sodom zvuk i on je, naravno vrlo dobar, Sodom su i posle četrdeset godina rada u dobroj formi i ovo svakako vredi poslušati:
Rot Away iz Kopehnagena baš vole rani ’90s moshcore zvuk, pa je njihov debi album, Nothing is Good sav u tom metaliziranom, pomalo siledžijskom gruvu, ali iako ja načelno nisam veliki fan ovakvog pristupa hardkor panku, kod Rot Away mi se dopada što su pesme kratke, imaju dovoljno bržih delova za moje potrebe i rifovi su tvrdi, moćni, dosta metalski. Sasvim fin album a i plaćate daunloud koliko želite:
https://rotaway.bandcamp.com/album/nothing-is-good-2
Outta Pocket iz Bej ejrije, pak, sviraju beatdown hardcore TAČNO po mom ukusu. Njihov EP Purest Pain počinje fantastičnim slem rifom, čisto da bude jasno u okviru kojih ćemo se granica kretati i bend u ove tri pesme pakuje praktično nepristojnu količinu šmekerskih slem rifova, kombinujući ih sa sasvim udobno pankerskim aranžmanima koji muzici daju lepu kinetičku energiju i voze je unapred, uljuljkujući slušaoca u gruv koji je, realno, samo niska slemova. Ovde nema mnogo mačo-poziranja (a kada ga ima, kao u poslednjoj pesmi, to je sa neodoljivim Čolo-gengbeng naglaskom) niti skoro ičega sem tog jebačkog, skakućućeg gruva i, evo, ja ne mogu, meni je ovo odlično:
https://outtapockethc.bandcamp.com/album/purest-pain
Brazilci Surra zvuče izvrsno na novom EP-ju Ninho De Rato. Ovo je dvanaest pesama, uglavnom kraćih od minut, vrlo spretno odsviranog zapaljivog thrashgrinda, sa odličnim rifovima, superiornim tempom i sjajnim pankerskim vokalom. Surra sviraju već deceniju i imaju puno izdanja iza sebe ali Ninho De Rato odiše jednim baš klasičnim kvalitetom i po ceni od koliko date ne mogu a da ga ne preporučim iz sve snage. Sve to i još obrada Hang the Pope (sa sve citatom Dena Lilkera u uvodu), pa izvrsno!
https://surrathrashpunk.bandcamp.com/album/ninho-de-rato
Virtual Annihilation su iz Atlante i na novom EP-ju, Postmortem Annihilation (a ovaj materijal je zapravo njihova polovina splita sa Postmortem Repugnance) tresu sasvim solidan deathgrind. Nije ovo nešto specijalno ni originalni ni ambiciozno, ali jeste sigurno u sebe i odsvirano i napisano sa poštovanjem za tradiciju žanra pa tri pesme koje čujemo imaju sve potrebne elemente težine, žestine, brzine i atmosfere. Štaviše, Virtual Annihilation ubacuju lepe momente gruva i melodije da osveže rifaški program i ovo se vrlo lepo sluša:
https://virtualannihilation.bandcamp.com/album/postmortem-annihilation
S obzirom na to kako zvuče vokali u toj muzici, neobično je da više goregrind bendova nije formirano oko svinjske tematike. Njujorčani Boar Taint ne propuštaju dobru priliku kada je vide, pa je njihov split sa Rotbus naslovljen Death by Boar Bus. Boar Taint su tvrdi i energični, sa idealnom količinom gruva i sirovosti u svojoj muzici, postavljajući se nešto bliže death metalu nego što to čine mlađa i apstraktnija goregrind braća. Rotbus su mincecore bend iz Bostona i ovo prema tome dosta podseća na rani Agathocles sa prilično lo fi zvukom i jednostavnim pesmama. Boar Taint su mi bolji ali nisu ni Rotbus za bacanje, pa evo:
https://boartaint.bandcamp.com/album/death-by-boar-bus-split-w-rotbus
https://rotbus.bandcamp.com/album/death-by-boar-bus-split-w-boar-taint
Infinite Hex je nekakav jednočlani instrumentalni mathcore/ grind/ prog projekat Novozelanđanina po imenu Otis Chamberlain i njegov album, Simulacrum & Stimuli, iako na prvi ujed zvuči kao procesija maltene nasumičnih rifova i ritmova zapravo je vrlo intrigantna ploča nervoznog, rastrzanog, ali impresivnog matematičkog metala. Veliki deo ovog metala je napravljen sintisajzerima, pritom, a što svemu daje jedan vrlo prijemčivi „futuristički“ zvuk, sa svim već očekivanim neobičnim harmonijama i neparnim ritmovima. Naporno? Pa, možda, ali i fascinantno. Ako kupujete daunloud od samog autora, to je sedam novozelandskih dolara, ali od izdavača koji radi i kasetu, daunoloud možete dobiti po ceni koju sami odredite. Nema na čemu:
https://infinitehex.bandcamp.com/album/simulacrum-stimuli
https://tombtreetapes.bandcamp.com/album/simulacrum-stimuli
Dickless Tracy je UŽASNO ime za vaš muzički projekat, ali je ovaj bend, iz Slovenije, zapravo odličan na EP-ju Dawn Of The Living Dead nudeći solidan istočnoevropski deathgrind. Naslovna pesma zapravo predstavlja novi album Grave New World, a druge dve su živi snimci od pre četiri godine koji zvuče odlično. Vro solidan bend a ovo plaćate koliko hoćete:
https://dicklesstracy.bandcamp.com/album/dawn-of-the-living-dead
Death thrasheri Pain Divine iz Mičigena na EP-ju Quarantine Sessions imaju dve kratke i žestoke pesme pune nabrijanih rifova, razgovetnog a karakternog pevanja, i brzog tempa. Ovo je metal koji služi pun obrok sa sve predjelom i kafom i palačinkama na kraju, a u manje od pet minuta, sa odličnom produkcijom. Plaćate koliko hoćete a odlično je:
https://paindivine.bandcamp.com/album/quarantine-sessions
Proglotida Gravida Zine je čileanski fanzin posvećen intervjuisanju čileanskih bendova iz domena esktremnog metala. Ova operacija je na Bandcamp sada postavila nekoliko svojih kompilacija a na kojima imate MASU čileanskih (mahom) death metal bendova (sa ponekim grindcore, thrash itd. izuzetkom) i u pitanju su zapravo vrlo kvalitetne kolekcije, sa bendovima koji nisu nekakvi amaterski, kućni projekti, već, većinski, propisne grupe sa propisnim studijskim snimcima i kvalitetom u pogledu pisanja, aranžiranja i izvođenja muzike. Impresioniran sam a možete biti i vi:
https://proglotidagravidazine.bandcamp.com/album/proglotida-gravida-issue-1-compilation
https://proglotidagravidazine.bandcamp.com/album/proglotida-gravida-issue-2-compilation
https://proglotidagravidazine.bandcamp.com/album/proglotida-gravida-issue-4-compilation
https://proglotidagravidazine.bandcamp.com/album/proglotida-gravida-issue-3-compilation
https://proglotidagravidazine.bandcamp.com/album/proglotida-gravida-issue-5-compilation
Parasital Existence su iz Urugvaja i njihov debi album, Endless Torments nudi devet pesama ne naročito originalnog ili ambicioznog, ali poštenog, znojevog death metala starije škole. Parasital Existence vole mračnu atmosferu, dobar rif i masivan zvuk, pa je i sasvim okej da oni u svojim pesmama ne komplikuju preterano, odlučujući se pre za hipnotičko ponavljanje rifova i inerciju tmine. Meni je to zapravo prilično prijalo, sa sasvim solidnom produkcijom i očiglednom strašću koju bend ulaže u sviranje:
https://envenomedmusic.bandcamp.com/album/endless-torments
Britanski Qrixkuor na svom debi albumu, Poison Palinopsia ima samo dve kompozicije, ali one obe traju duže od 24 minuta pa ćete svakako dobiti puno muzike za svoje pare. Ovo je hermetičan, pomalo kosmički death metal, veoma naklonjen atmosferi i, jasno je, trkanju na duge staze, sa aranžmanima koji svoju kompleksnost kriju iza ogromne minutaže svake pojedinačne kompozicije. Zbog tih zahtevnih kompozicija i pomalo neprozirnog zvuka, Qrixkuor nisu bend koji će se dopasti širokim masama, ali ovaj album svakako ih prikazuje u dobrom svetlu i preporučuje publici sklonoj kompleksnijem, ambicioznijem ekstremnom zvuku:
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/poison-palinopsia
Grci Extreme Violence su praktično neaktivni već deceniju i po otkada su izbacili svoj jedini album ali je upravo izašla kompilacija Extreme Violence koja sakuplja njihove demo snimke sa početka veka i ako do sada niste slušali ovaj bend, u pitanju je vrlo prijatan brutal death metal sa jasnim korenima u ’90s zvuku. Na kraju krajeva jedna obrada Cannibal Corpse ovde (Meat Hook Sodomy) direktno ukazuje na izvor sa kog su se Extreme Violence napajali. Dakle, nije ovo superoriginalan materijal ali Extreme Violence zvuče autentično a demoi imaju fin, sirov a opet dobar zvuk.
https://extremeviolence.bandcamp.com/album/extreme-violence
Kalifornijski Mofsed su mi prilično simpatični sa svojim brzim deaththrashom na novom EP-ju, Noesis. Ovo su četiri pesme svirane brzo i sigurno sa dobrim death rifovima i vrlo pažljivo artikulisanim solažama. Bend ima čistu mada za nijansu sterilnu produkciju, ali su pesme napisane vrlo dobro i zadovoljavaju onaj poriv za htonskim u meni sa svojim pretećim a seksi rifovima. Lepo:
https://mofsed.bandcamp.com/album/noesis
Indonežanski Gorested tresu vrlo tipično indonežanski brutal death metal na trodelonom snimku Promo 2021. Ovo je samo za hardcore publiku koja voli granitno tvrde rifove, bubnjeve koji zvuče kao mitraljez i nerazumljive vokale, ali Gorested makar u okviru ovog žanra demonstriraju solidno shvatanje ideje pisanja distintknih pesama pa se ovo fino posluša. Ne znam što svi Indonežani cepaju ovako visoke cene za svoja izdanja, ali ko voli brutalni death metal svakako treba da posluša:
https://earfussion.bandcamp.com/album/gorested-promo-2021
Necroscentia iz Izmira sviraju vrlo švedski-zvučeći death metal sa debelim, teškim zvukom i prirodnim, trešerskim aranžmanima. Bend je osnovan pre tri godine a Dysevolution im je prvi EP i ovih pet pesama Turke predstavljaju u jako dobrom svetlu, sa kvalitetnom produkcijom, odličnom svirkom i pametno napisanim aranžmanima. Ni premelodični, ni preteški, Necroscentia su mi baš po meri:
https://necroscentia.bandcamp.com/album/dysevolution
Finski Carnal Slaughter deluju kao da su tek krenuli u srednju školu ali istoimeni prvi demo im je vrlo pristojan old school death metal. Sirovost koju klinci emaniraju iz sve snage ovde dolazi uz puno šarma i energičnu, živu izvedbu a pesme odlikuje zaista klasičan rifaški death metal šarm. Plaćate koliko hoćete a treba nagraditi ove momke za dobar posao:
https://carnalslaughter.bandcamp.com/album/carnal-slaughter-demo
Još finskog death metala stiže od strane benda Noutaja iz Helsinkija. Njihov prvi EP, Never Meant to Save Us, dolazeći posle dva singla, sve iz ove godine, nudi lepo produciran, ekspresivan death metal sa dosta trešerskih rifova, promuklim ali razgovetnim pevanjem i prijemčivom kombinacijom gruva i melodije. Ovo nije hardcore punk pa čak ni thrash metal ali komunikativnost koju Noutaja imaju, sa sve porukama koje šalju ih čine bliskim ovim kampovima, čak i dok sviraju gruverski death metal. Lepo:
https://noutaja.bandcamp.com/album/never-meant-to-save-us
Opium Death iz Ilinoisa se vrlo solidno predstavljaju na demo snimku Genocidal Demo koji u tri pesme prikazuje momke kako sviraju vrlo gruverski tech death metal a onda i gruverski thrash metal. U svakoj od svojih verzija Opium Death su kvalitetni muzičari a pesme su sklopljene sigurno i sa puno nadahnutih tema. Odličan hello world a plaćate ga koliko sami date:
https://opiumdeath.bandcamp.com/album/genocidal-demo
N.A.I.L iz Belgije sviraju nekakav gruverski death metal a na drugoj strani split albuma su Full Frontal Face Fuckers koji sviraju, recimo, gruverski death rock. Ovo je album za ljude kojima se sviđa ideja death metala ali ih smore prekomplikovani aranžmani i predugačke pesme. Full Frontal Face Fuckers i N.A.I.L. su mnogo jednostavniji i okrenutiji gruvu što njihovu muziku čini automatski prijemčivijom a da ona nije izgubila svoj andergraund kredit:
https://nail666.bandcamp.com/album/split-with-full-frontal-face-fuckers
Grčki Setrakian za sebe kažu da sviraju „zombi metal“ a to je u ovom slučaju jednostavan, gruverski death metal sa vrlo mračnom atmosferom ali i vrlo živom svirkom. Zapravo, EP mausoleum Silence kao da se nalazi negde na idealnoj sredini između propisnog old school death metala i sludge metala sa svojom kombinacijom superniskog štima, agresije i gruva. Meni vrlo lepo a i plaća se koliko date:
https://setrakian.bandcamp.com/album/mausoleum-silence
A, što se tiče albuma nedelje… U najnovijem podsećanju da Todd Severin i njegova etiketa Ripple Music praktično ne mogu da pogreše (i da sva njihova izdanja možete automatski dobijati uz mesečnu pretplatu od pet dolara preko Bandcampa, a što je sjajan dil jer firma izbacuje mnogo odlične nove muzike), evo nam drugog albuma teksaških Witchcryer koji je, pa, fantastičan. When Their Gods Come for You je tačno onakav paket teškog roka/ doom metala kakav nam je potreban da nas podseti da muzika ovog tipa ne mora da bude hermetična da bi bila efektna. I ovo važi u svakom pogledu: muzički Witchcryer pišu odlične pesme teških, bluzerskih rifova, sa hipnotičkim, obrednim vokalima fenomenalne Suzy Bravo, a produkcijski ovo je jedno od retkih Ripple Music izdanja gde je mastering jako dinamičan. Kad se sve to spoji, dobija se album na kome pesme čoveka obuhvataju sa svih strana i uljuljkuju u osećaj jedne bezvremene prijatnosti, kombinujući težinu i snagu metala sa jedne strane sa sasvim prijateljskim osećajem koje donosi ta naglašena bluz komponenta. Bend demonstrira i dosta produbljenu ekspertizu za komponovanje kompleksnijih, psihodeličnih esid-rok komada do kraja albuma a na sve to, ovo je i konceptualni album koji se bavi bogovima različitih religija i njihovim, pa, ne pozitivnim uticajem na ljudsku rasu. Excelsior! Doom metal koji ovako sjajno nalazi zlatnu sredinu između tradicije i njenih mudrih nadogradnji, pa sve to snimljeno ovako moćno – to je, zbilja, retkost. Fantastična ploča:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/when-their-gods-come-for-you
https://witchcryer.bandcamp.com/album/when-their-gods-come-for-you
