Još koji dan pa nam izlazi novi Mejdn. Ali da vidimo šta smo protekle nedelje slušali. Nakupilo se tu svačega, uključujući novi živi album Today is the Day a izašao je i novi Jinjer ali ja to ne trošim, pa eto, samo informacija…
Odmah krećemo sa blek metalom i to sa BAŠ severa: Rübezahl su sa Aljaske i sviraju paganski blek metal a što se vidi i iz, jelte, imena koe su uzeli po jednom starom evropskom božanstvu koje su obožavali i neki Sloveni. Elem, debi album ekipe, Remnants of Grief & Glory zvuči vrlo lepo, nudeći blek metal koji je istovremeno hermetičan i „tr00“ ali koji sadrži puno interesantnih, lepih folk tema. Bend svira jako živo i žestoko, a produkcija je prirodnija nego što je standard za ovakve bendove, sa dosta dinamike i prostora. Bubanj, recimo, zvuči vrlo naturalistički. Prilično impresivan debi:
https://rbezahl.bandcamp.com/album/remnants-of-grief-glory
Foul Temple su iz Australije i sviraju „nesveti blek metal“ a što je dobar opis za njihov prvi demo, An Empty Grave Awaits sa četiri urlajuće, režeće pesme. Ovde nema previše predigre i Foul Temple uleću u šutku svom brzinom, testerišući po gitarama i mitraljirajući bubnjevima, ali iako je sve to sirovo i old school, pričamo o dobro napisanim, kvalitetno izvedenim pesmama koje imaju i potreban nivo blek metalske otmenosti. Impresivan prvi snimak koji se daje po ceni koju sami odredite:
https://foultemple.bandcamp.com/album/an-empty-grave-awaits
Nemački The Infernal Deceit svira vrlo dopadljiv melodičan black metal sa malčice death metal začina na svom prvom albumu naslovljenom The Formless Graves (mada je ono što se vidi na omotu sve samo ne „formless“). Ovo su poduže pesme, album ih ima samo pet, ali su obeležene poštenom, znojavom svirkom koja je bazirana na odličnim rifovima i udarničkom tempu. The Infernal Deceit se time kvalifikuju i da ih nzovem blago old school postavom pošto ovde nema atmosferičarskih interludija i izmaglica, i sve je pravljeno da bude režeće, oštro a opet melodično i prijemčivo. Meni to vrlo prija:
https://theinfernaldeceit.bandcamp.com/album/the-formless-graves
Švajcarski jednočlani blek metla sastav Arbulubra je ove godine već izdao jedan album tako da sa EP-jem Disobedient Vermin prebacuje normu. Ali dobro, prijatno je čuti ovaj lo-fi blek metal sa puno distorzije i zlovolje a ipak trudom da se nađu pamtljivi rifovi i povremeno simpatičan gruv između brutalnog nabadanja. Internet je prepun ovih kućnih blek metal bendova ali ovaj se meni, iz nekog razloga prilično dopada:
https://arbulubra.bandcamp.com/album/disobedient-vermin
Kanadski Grymmyrg na svom debi EP-ju, takođe nazvanom Grymmyrg svira jednostavan a efektan blek metal. Ovo nije prostačka muzika, četiri bezimene pesme imaju solidnu količinu promena ritma, tempa i dinamike, ali sve to dolazi odmerenim korakom, bez nekakve tenzije i napora da se kreiraju „kompleksne“ kompozicije. Rekao bih da Grymmyrg uspeva da mu EP zvuči kao tok svesti a koji nije haotičan već prirodan, poput neke tamne reke koja spaja ovaj i onaj svet. Prijatno je to:
https://grymmyrg.bandcamp.com/album/grymmyrg
Blek metal pevan na Italijanskom jeziku ima određenu sočnost koja fali drugim, hladnijim jezicima. Lutto iz Sirakuze na Siciliji na svom prvom EP-ju, L’Orrore Incarnato sviraju vrlo „filmski“, hororičan blek metal gde se simpatični rifovi dopunjuju jakom svirkom orgulja i pomenutim pevanjem na italijanskom a što sve uz ne skupu ali korektnu produkciju zapravo daje simpatičan materijal. Pesme su atmosferične i dobro napisane i Lutto su originalni a istovremeno tehnički vrlo korektni. Vredi poslušati:
https://lutto.bandcamp.com/album/lorrore-incarnato
Serpent Column imaju novi EP, Katartisis (štagod TO značilo!) i on, korektno, nudi čak devet pesama, jer su mnoge od njih prilično kratke No, kada svirate ovako komplikovanu muziku kao ovaj američki avangardni blek metal bend opsednut grčkom mitologijom, onda i ne valja da se preteruje s dužinom. Serpent Column su ovde na vrhuncu svojih moći, sa pesmama koje su visokog tempa, eksplozivne a opet stalno migoljeće, ne amorfne ali svakako neuhvatljive u jednoj formi, sa stalnim promenama ritma, teme, smera kretanja. Prošli put kada sam pisao o bendu pominjao sam mešavinu black metala i math metala, ali Katartisis ima i skoro grindcore neposrednost i sve to meni neviđeno prija. Nije lako napraviti muziku koja je ovako ambiciozna a da ne zvuči pretenciozno već naprosto zdravo eksperimentatorski, a Serpent Column to uspevaju, sigurno uz mnogo odricanja, pa vam sve na kraju naplaćuju samo onoliko koliko biste sami da date. Respekt:
https://serpentcolumn.bandcamp.com/album/katartisis
Voleo sam i prethodni Wormwitch, pa mi je novi, Wolf Hex, moram priznati – odličan. Ovo je i dalje napredan blek metal sa (sada vrlo) malo crust panka u osnovi, spakovan u lepe pesme, sa dosta melodičnih linija, ali sa jednom sirovom, nikada potisnutom srži. Wormwitch imaju skoro klasične heavy metal solaže ovde i naslove pesama poput Canadian Denim Mountain Attack ili Abracadabra, trudeći se da svoj izraz prošire, da li akustičnim uvodima za pesme, ili kinematskim, hipnotičkim kompozicijama poput The Crimson Proof, ili, na primer, usnom harmonikom u Teeth of the Dawn. U celini ovo na kraju ispadne vrlo raznovrstan i prijatno prirodno produciran album odlično napisane muzike, a što ja sve slušam sa velikim odobravanjem:
https://wormwitch.bandcamp.com/album/wolf-hex
Ruski dvočlani Razörschrieck ima šesti album i mada je ovo u suštini depresivni blek metal, muzika na Tragedies pored te obavezne melanholične crte ima i dosta žestine, jakih, režećih rifova i generalno energične svirke. Pesme su podugačke pa ih stoga i ima svega šest, ali svaka je napisana sa jasnim identitetom i distinktnim karakterom pa sam, pored solidne produkcije i vrlo kvalitetne svirke bio prijatno iznenađen ovim izdanjem:
https://darkeastproductions.bandcamp.com/album/raz-rschrieck-tragedies
https://razorschrieck.bandcamp.com/album/tragedies
Finski All is Quiet zvuči vrlo solidno na prvom EP-ju, The Plague Diary. Ovo je donekle i tipično finski blek metal sa lepom kombinacijom sirovog, pošteno distorziranog zvuka i melodičnijih, samo blago zanarodnjačenih tema ali bend svakako osvaja songrajtingom, nudeći vrlo distinktne pesme i raznolike atmosfere i senzibilitete. EP koji se sluša baš onako, sa pažnjom.
https://allisquiet.bandcamp.com/album/the-plague-diary-ep
Nijemci Opacity na novom EP-ju, Katakombenlieder, a koji izlazi čitavih deset godina nakon prethodnog albuma, zvuče dosta napaljeno i žestoko. Ovo je blek metal sa malo death i thrash elemenata i bez obzira na klavijature i poveremeno melodičnije, pa i himnično pevanje (slušajte poslednju pesmu), on pršti od besa i energije. Zanimljiva ploča:
https://opacity666.bandcamp.com/album/katakombenlieder
Nizozemski Walg na istoimenom debi albumu nudi vrlo siguran u sebe moderni blek metal koji ima i malo simfonijskih elemenata. Opet, ne previše da ne rastera mrzovoljne poput mene, sa tek ponekim ukusno ubačenom aranžmanskim elementom sred generalno trešerske, prebijačke muzike. Nije da ovde nema gizdavosti i glamura, ali osnova muzike je zbiljan rif-rad i nabadanje a što je meni uvek blisko pa, ako se na stranu stavi dosta nedinamičan mastering a kakav je već standard za modernu muziku, nemam neke ograde da preporučim ovaj album:
https://walg.bandcamp.com/album/walg
Za kraj blek metal bloka: Vulture Lord su izbacili drugi album osamnaest godina nakon prvog i može se reći da se na Desecration Rite čuje da se tu nakupilo energije i ideja. Norvežani zvuče izuzetno vitalno, naloženo i uvežbano na ovom opusu, treskajući svoj brzi black thrash metal iz sve snage, ali sa mnogo šarma i elegancije. Ovo je album prepun ložačkih rifova, dobrih refrena i visokog tempa, bez mnogo filozofiranja, ali sa kvalitetom svirke koji svemu daje uraganske atribute. Ovo mogu da slušam na ripit ceo dan, a ako ste kao ja, moći ćete i vi:
https://odiumrecords.bandcamp.com/album/desecration-rite
Prelazimo na doom, stoner, psihodeliju… Prošle nedelje smo imali izvrsni američki Witchcryer a ove nedelje izvrsni finski Witchanger. Ovaj kvartet iz mesta po imenu Hämeenlinna, neće vas iznenaditi, takođe svira doom metal sa sve ženom iz mikrofona i istoimeni debi album ima šest pesama sporog tempa, jako faziranih, epskih i monumentalnih, a snimljenih lepo i prirodno. Witchanger osvajaju odličnim zvukom gitare koji je dubok, snažan i jako hrskavo, ukusno faziran, ali i pesmama koje imaju lepo odmeren odnos okultnog i psihodeličnog, sa interesantnim, melodičnim, na momente blago disonantnim temama izvezenim oko teških rifova. Jako heavy ali jako prirodno, ovo je album za sve ljubitelje doom metala po formulama starih, okultnh majstora.
https://witchanger.bandcamp.com/album/witchanger
Bogami su dobri i This Summit Fever iz Šropšira, sa prvim EP-jem, Doubt gde se ovaj donedavno jednočlani projekat zdvojio. I prijalo mu je. Doubt donosi odličan, maštovit psohodelični materijal, smešten između teške, stonerske ponude i old school psihodelije. I sve im je dobro, rifovi, gruv ali i melodije, dinamika, pevanje ritam… This Summit Fever iznad svega pišu zanimljive, upečatljive pesme koje imaju narativ i, najvažnije – dušu. Sjajno:
https://thissummitfever.bandcamp.com/album/doubt
Rusi Скума sviraju vrlo dopadljiv psihodelični rok negde na razmeđi stoner žestine i meditativnijih post rok stremljenja. Album Солнечный je pun lepo napisanih, karakternih pesama (pevanih na Ruskom kada pevanja ima, a što nije prečesto) sa bendom koji zvuči ubedljivo i kada prolazi kroz mekše, više pop momente, ali i kada se odvrnu distorzije i nagazi po gasu. Fina produkcija, odlična atmosfera sa dosta tripoznog, sonornog prostora, vrlo lep album:
https://thskuma.bandcamp.com/album/-
Sign Of The Sorcerer su trio iz Tenesija i njihov novi EP, Obsessions of the Vile je poštena ponuda za pet pesama psihodeličnog satanističkog stoner roka koji voli ekstreman faz, teške, masivne rifove i preteće semplove iz filmova na počecima pesama. Dakle, klasičan horor-stoner ali svakako odsviran sigurno i sa dovoljno dobrih ideja i lepim zvukom da meni ovo bude idealno za slušanje u rana jutra ili kasne večeri:
https://signofthesorcerer.bandcamp.com/album/obsessions-of-the-vile
Pretpostavljam da se pensilvanijski The Big Shaboozie mora opisati i kao prog rok bend pored svih drugih epiteta – psihodelija, fuzz rock itd. – na ime povremeno kompleksnijeg harmonskog zahvata i korišćenja dodatnih udaraljki kad atmosfera to zahteva ali njihov treći album, zvuči pre svega jako spontano. Činjenica da je ovo muzika jako utemeljena u bluzu dopušta bendu da ide u razne psihodelične oblake i vrući progresivni gruv i mada neko na Jutjubu pominje Santanu, ovde Santane zaista ima ali ne više nego MC5 i to je letalna kombinacija. Pretpostavljam da The Big Shaboozie sa svojim beznapornim osvežavanjem retro zvuka i vrlo distinktnim, pažljivo pisanim pesmama spadaju u sličnu kategoriju kao King Gizzard samo bez mikrotonalnog fetiša i sa jednim prirodnijim zvukom. Jako dobro.
https://thebigshaboozie.bandcamp.com/album/shades-of-faces
Loud iz Čilea su lo-fi trio čiji garažni demo Loud Horror demonstrira zavodljivost niskotehnološke, primitivne muzike koja, bez obzira što je jedva iznad nivoa skice, osvaja superiornim faziranim valovima gitare i basa (bubanj zvuči kao kantica ali i ovo se lepo uklapa pogotovo jer ga DeatH svira sa puno lepog gruva). Ovo je satanistička, podzemna a opet prijatna i prijemčiva muzika, puna fidbeka i wah-wah ukrasa i mada ne znam na šta će ovaj bend ličiti kada se jednom snimi normalno, u pravom studiju itd., demo me je baš razgalio:
https://loudhorror.bandcamp.com/album/loud-horror-demo
Psychedelic source records su se vratili u fullu! Sci-Fi Safari je kolekcija razuzdanih psihodeličnih džemova snimljenih u različitim permutacijama iste grupe muzičara tokom jednog dana i ovo su dugački, bučni komadi neumoljive energije (koja nije uvek oslikana jednoličnim intenzitetom zvuka!) i kao i uvek ovde ima mnogo zvučnog blaga. Pretpostavljam da će sa prolaskom pandemije ovi muzičari polako da se vraćaju svojim matičnim bendovima i da snimaju sa njima nove albume, ali ovi džemovi iz ponora panonske depresije su apsolutni hajlajt poslednjih godinu i po dana mog života. Kao i uvek plaćate koliko god da date:
https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/sci-fi-safari
„Zamislite Jane’s Addiction kao bend nastao u nekakvom zabačenom sokaku u filmu Davida Lyncha“, kažu transatlantski Miscellen. I njihov album, Blue Ruin svakako ima šarma, sa svojim psihodeličnim, atmosferičnim, a opet čvrstim i „televizičnim“ pesmama. Ovo je producirano bučnije nego što ja volim ali Miscellen bez sumnje imaju šta da ponude, pišući interesantne pesme i praveći saundtrake za nepostojeće filmove. Vredi poslušati a ako vam se dopadne, kupujete za onoliko koliko vam odgovara:
https://miscellen.bandcamp.com/album/blue-ruin
Kanadski Funeral Bell na svom istoimenom prvom albumu sviraju prilično klasičan doom metal, ali uz jednu sirovu, prirodnu dinemziju u svom zvuku, bežeći od upeglanosti i preproduciranosti modernog vremena. To njihovim sporim, masivnim i melanholičnim pesamama odmah daje simpatičnu neposrednost i meni je uspelo da drži pažnju. Vidi se da je ovo prvi album jer bend zapravo još nema sasvim zaokružen stil, krećući se od klasičnog rifaškog dooma do nekakve indie psihodelije i sve to vredi poslušati:
https://funeralbell.bandcamp.com/album/funeral-bell
Terminalno radoholični Chad Davis snimio je četvrti album sa svojim solo projektom (jednim od milion), Hour of 13. Black Magick Rites je samouverena i šarmantna ploča teških, moćnih rifova i psihodelične atmosfere tačno na razmeđi doom metala i ezoteričnijih, narkofilskijih formi rok muzike. Davis piše solidne, ekonomične rifove koje zatim uspeva da lepo razvije u pamtljive teme a sve bez gubljenja tog osnovnog primitivnog gruva koji vozi njegovu muziku. Produkcija je jako glasna ali album je makar miksovan sa dosta prostora pa ovo ne vređa uši preterano. Odličan teški rok:
https://shadowkingdomrecords.bandcamp.com/album/black-magick-rites
Švedski Transport League sviraju nekakav moderni hard ’n’ heavy fazon koji je meni vro simpatičan na ime dobrog gruva. Album Kaiserschnitt je, bez obzira na svoju komunikativnost, vrlo rifaški, i vrlo sveden, bez nekakvih produkcijskih uzleta ili ambicija da se pišu operski komplesni aranžmani. Ovo je pre svega rif, ritam i dranje sa povremeno odličnim ukrasima, produciran taman kako treba i spreman da osvoji svet. Vrlo lepo:
https://targetgroup.bandcamp.com/album/kaiserschnitt-2
I australijski TungXsten su slično, rifaški, rokerski, tvrd i seksi hard rok/ metal koji na istoimenom albumu ima gomilu dobrih rifova i odličnih solaža. Najveća zamerka je pomalo neubedljivo pevanje koje ne smeta MNOGO ali se primeti. Pevač je bukvalno nekih 70% onoga što treba da bude – note su tu i etitjuda ne nedostaje, samo mu treba još malo gasa i mada to ne uništava opšti utisak, ipak je u prvom planu pa sam malo nesrećan. No, TungXsten su generalno vrlo dobri, sa sjajnim gitarama i obećavaju puno. Proverite:
https://tungxsten.bandcamp.com/album/tungxsten
Novi Hooded Menace, The Tritonus Bell je možda i „najkomercijalniji“ album ovog finskog projekta koji spaja death metal, doom metal i štagod da padne na pamet Lasseu Pyykköu, osnivaču i jedno vreme i jedinom članu. Već za prošli album je Pyykkö imao ceo bend na okupu, a The Tritonus Bell je u dobroj meri „bend-album“ iako je Pyykkö čvrsto držao autorske dizgine u svojim rukama. Ovo zbog toga sa jedne strane i zvuči malo, kako da kažem, „normalno“, kao da slušate neki običan doom-death bend, ali stvar spasava i dalje nadahnut šefov songrajting. Svakako treba poslušati:
https://hoodedmenace.bandcamp.com/album/the-tritonus-bell
Novi Kal-El započinje možda i nekarakteristično melodičnom i veselom temom koja mi je naterala osmeh na lice i stavila u pripremni položaj za momenat kada će Norvežani na mene srušiti čitavu kuću. To se, naravno, i desi neka dva minuta unutar prve pesme (koja traje više od jedanaest) ali Kal-El i pored svoje ljubavi ka niskom štimu, jakoj distorziji i teškom koraku, na albumu Dark Majesty zapravo zvuče za nijansu osećajnije, nežnije, kao da žele da nas zavedu pre nego što nas iskoriste. Nije problem, sve možemo da se dogovorimo a kako sam ja i ranije voleo njihov okultnim hororom i grindhouse kinematografijom inspirisani stoner-doom, tako mi je i Dark Majesty simpatičan, a njegova komunikativna ambicija mi sasvim lepo leži. Ovde i dalje imamo masu dobrih hard rok rifova i težinu zvuka koja prijatno pritiska slušaoca, pa je melodični program što je izraženiji nego ranije zapravo sasvim dobro izbalansiran. Distorzirano, heavy, psihodelično a prozračno – muzika za uživanje:
https://kal-el.bandcamp.com/album/dark-majesty
Poljaci Taxi Caveman žestoko trpaju na svom istoimenom debi albumu. Ovo je ekstremno faziran, gruverski ali i pankerski stoner rok/ faz rok, sa puno dobrih rifova, jakog etitjuda i prilično visokim tempom. Iako ime benda sugeriše nekakvu komedijašku ambiciju, muzika je ozbiljna, mada neodgovorna, sa jakim bluz uzemljenjem i poštenim metalskim nadgradnjama. Dobro napisane pesme, živa, spontana svirka, sve kako treba:
https://piranhamusicpl.bandcamp.com/album/taxi-caveman
Thrash, grind, pa death: Night Soil su novi thrash metal bend iz Nju Meksika koji na istoimenom debi EP-ju pruža vrlo prijatan old school provod nudeći energičnu, čvrstu svirku negde između NWOBHM i propisnog thrasha, sa pevačem koji zvuči kao Paul Di Anno. Ovo je odlična kombinacija sa pesmama koje su maštovite, i svaka ima svoj karakter, te dobrom produkcijom koja ima lepu dinamiku i prija ušima. NWOBHM je uz sve svoje jasne metalske kredencijale već pogledavao preko plota ka pank roku, a thrash metal se i otvoreno pario sa njim pa Night Soil svakako imaju taj nestašni pankerski element ali uz vrlo kvalitetnu svirku i promišljeno napisane pesme. Odličan debi :
https://nightsoilnm.bandcamp.com/album/night-soil-ep
Dablinski mladi trešeri Saint Slaughter imaju prvi EP, Intravenosa, a koji ih legitimiše prilično snažno kroz odličan zvuk, nizak štim, kvalitetnu svirku i prilično dobre pesme. Bend je prvi demo snimio pre još šest godina pa se vidi da je ovaj EP dugo i pažljivo pripreman. Ono što mi se dopada kod njega je da je muzika, iako odlično napisana, nekako nepretenciozna, sa jednom pankerskom neposrednošću a koja se, uostalom, očitava i u nazivima pesama kao što su Resist the System i Born to Fuck. Mošerski, malčice staromodno ali prelepo:
https://saintslaughter.bandcamp.com/album/intravenosa
Skull Patrol iz Oklenda na Novom Zelandu su sjajan, novi thrash metal bend sa jakim mirisom osamdesetih godina prošlog veka i naklonošću ka krosover taktikama. Konsekventno, EP This is Skull Patrol je superzabavna salata dobrih rifova, brzog tempa, horski izvikivanih refrena i vrlo pankerskog pevanja odlične pevačice. Voleli ste Attitude Adjustment ili Agnostic Front u osamdesetima? Skull Patrol su idealna dijeta za vaše poodmakle godine a i ovaj EP se daje po ceni koju sami odredite:
https://skullpatrol.bandcamp.com/album/this-is-skull-patrol
Argentinci Marthirio su prvi album nazvali Mosh Till Death da slučajno ne bude zabune oko toga kakva je ovo muzika. Naime, thrash metal napravljen pod uticajem Sepulture, DRI, Exodus itd. Nije ovo idealno, muzika je malo hermetična, pevanje malo monotono, ali da je iskreno i tr00 – jeste. Bend i dobro svira pa ja ne mogu a da ne preporučim:
https://marthirio.bandcamp.com/album/mosh-till-death
Oxygen Destroyer iz Sijetla na drugom albumu, Sinister Monstrosities Spawned by the Unfathomable Ignorance of Humankind piče vrlo brz i žestok blackened thrash metal inspirisan kaiđu filmovima i death/ thrash muzikom sa prelaska osamdesetih u devedesete. I to je, razume se, vrlo lepo. Nije ovo najraznovrsniji album svih vremena, naravno, ali Oxygen Destroyer su fokusirani na zujeće, preteće rifove i svirku velikom brzinom (uz dosta blastbitova) pa ako ovo spada u vaše prioritete, Sinister Monstrosities Spawned by the Unfathomable Ignorance of Humankind isporučuje u ogromnoj meri:
Thousand Knives iz Halifaksa su oštar, metaliziran hardcore bend čiji istoimeni EP demonstrira ozbiljan rad na rifovima i eksplozivnost u izvedbi. Ovo su kratke, efektne pesme sa čestim promenama ritma i jako napucanim zvukom ali i maštovitim radom na harmonijama. Sve zaokružuje odlična izvedba pevačice Heather Wilson i Thousand Knives na kraju zvuče kao malčice manje hermetična verzija Pig Destroyer što je, da bude jasno, ogromna pohvala. Jedino što na omotu izdanja nema više od pedeset noževa ali dobro, ko ima budžet za hiljadu komada?
https://thousandkniveshfx.bandcamp.com/album/s-t
Blunt Force iz Takome u Vašingtonu su klasičniji metalizirani haredcore/ moshcore negde između Cro Mags, Pro Pain i, šta ja znam, Madball? Otkud znam, slabo slušam ovakvu muziku. No, Blunt Force na albumu Raised On Destruction zvuče žestoko i ubedljivo, sa dobrom produkcijom i puno tog tribalnog, mošerskog senzibilitea koji ovakva muzika voli da pravi. Ja generalno volim brže ali ovo se sasvim okej sluša:
https://bluntforcetacoma.bandcamp.com/album/raised-on-destruction
Brazilski duo Vergasta svira dopadljiv grindcore na istoimenom albumu koji osam pesama pakuje u manje od petnaest minuta i nudi sirov, distorziran zvuk, ali i nešto naprednije harmonije. Bend, naravno, drži grindcore tradiciju kratkog, jezgrovitog i organskog izraza gde se ritam menja često i stalno, no bend ima jedan „tečniji“ pristup aanžmanima koji su opet bazirani na praćenju nekarakteristično harmoničnih radova na gitari. Vrlo zanimljiv album a plaćate ga koliko želite:
https://vergastagrindcore.bandcamp.com/album/vergasta
Harmer su Finci koji sviraju standardni skandinavski grindcore na EP-ju Irrationalize. Dakle, ovo je superdisciplinovano, čvrsto, kvalitetno, sa puno energije i eksplozivnosti spakovane u pesme koje traju kratko i kažu sve što imaju bez puno ponavljanja. Naravno, Harmer su i dobro producirani i sve zvuči jako zrelo a da nije izgubilo pankersku haotičnost. Odlično:
https://harmer.bandcamp.com/album/irrationalize
Chewing Glass Collective je kolektiv muzičara iz Bristola koji, dolazeći iz različitih bendova rade na kreiranju heavy muzike itd. itd. itd. Previše je to koncepta za EP In The Name Of Progress, We Must Loathe As One koji sarži sedam pesama industrijalizovanog grindcorea. No, koncept na stranu, ovo je žestoka, energična muzika koja ne obara s nogu nikakvom originalnošću ali je dostojna svakog uha koje voli agresivne, negativnim emocijama ispunjene, kratke, često disonantne zvučne emanacije:
https://chewingglasscollective.bandcamp.com/album/in-the-name-of-progress-we-must-loathe-as-one
Nisam siguran da li Koba iz Mičigena uopšte znaju po kome su uzeli ime, ali nema veze, njihov EP In Solace ima vrlo solidan omot a i tri pesme deathgrinda koje bend provlači nisu ni malo rđave. Nema ovde previše originalnosti ali u pitanju je rifaški, vrlo ekonomično napisan, solidno odsviran mid-fi metal koji može fino da se sluša i obećava da bend ima potencijala:
https://kobacarnage.bandcamp.com/album/in-solace
Deathgrind sastav iz Njujorka SkullShitter je izbacio živi album, Distal Humerus Fracture: Live i trio ovde pošteno predstavlja svoj radnički i seljački, vrlo proživljeni, jednostavni zvuk. Ovo je muzika koja se ne zamara žanrovskim tropima i nekakvom signalizacijom drugim bendovima da su autori svesni nekakvih trendova i gibanja na, jelte, sceni, već samo dobijamo prljavštinu direktno iz utrobe i sirovost koja deluje iskreno i ljudski. Meni to, naravno, odmah drago a i daunloud se daje po ceni koju sami odredite. Album je inače nazvan po povredi koju je pretrpeo bubnjar u saobraćajnoj nesreći ali je pretekao i vratio se muzici. Za svako poštovanje:
https://skullshitter.bandcamp.com/album/distal-humerus-fracture-live
Ne znam da li „meditativni grindcore“ postoji ali meurs iz Pariza mi nekako baš tako zvuči, sa kratkim pesmama, ekstremno agresivnim rifaškim radom i distorziranim, dementim pevanjem ali i sa zapravo opsesijom ponavljanjem rifova i ritmičkih struktura koje slušaoca uvlače u vrtlog buke, povećavaju tenziju do neizdrživosti i skoro mu nikada ne daju katarzično razrešene. Skoro, ali ne sasvim, pa kada ono nastupi, npr. u pesmi Euphoria, to je memorabilan momenat. Samo jedan evro a puno ludila na EP-ju Rapture:
https://meurs.bandcamp.com/album/rapture
Fearmonger iz Nizozemske donose nam svojim Demom (Demo 2021) jednostavan crustgrind. Ovo je taman dovoljno pankerski da nam sve tehničke nesavršenosti snimka budu simpatične a opet dovoljno ambiciozno u aranžiranju da se ne radi o pukom amaterizmu. Ja volim ovakve stvari pa kako onda da ne volim snimak na kome se peta pesma zove prosto – Jebiga? Nikako, eto kako. Probajte i vi Fearmonger, plaćate koliko želite, ako ovo požeite da kupite:
https://fearmonger666.bandcamp.com/album/demo-2021
Još pankerskiji su The Loudspeaker iz Šangaja koji na albumu Misfitts sviraju čist crust punk. Ovo je sirovo, superzarazno, vrlo jednostavno i direktno iz duše. Bend je dovoljno dobar da proste rifove od četiri tona povremeno oplemeni blagim harmonskim proširenjem, ali pesme uvek ostaju u orbiti najjednostavnijeg, intuitivnog panka. Šesnaest pesama jake distorzije i užitka:
https://dyingartproductionscn.bandcamp.com/album/mifits
Driltusk iz Pensilvanije dosta komplikuju svoj grindcore na snimku Demo 2021, ali opet, ne mogu da zamerim ljudima što žele da svoju žestoku, konfrontatvnu muziku spakuju u stalno mutrajuće, kompleksne aranžmane. Nije da su ove pesme lake za praćenje i dobar deo njihovih delova se čini kao da bi mogao biti raspoređen bilo kojim redosledom, ali Driltusk se svakako trude da kreiraju narative koje je zanimljivo pratiti, imaju solidan zvuk i sviraju vrlo dobro tako da je moj utisak u celini pozitivan:
https://driltusk.bandcamp.com/album/demo-2021
Summoner’s Circle iz Tenesija su nominalno progresivni doom metal bend ali na novom albumu, Chaos Vector dooma jedva da je preostalo u tragovima. Ovo je razigran, mišićav, progresivni death metal sa lepim zvukom (sem bubnja koji je apsolutno bez dinamike), promućurno napisanim i aranžiranim pesmama i jednim dobrim osećajem za gruv tako da se ni ambiciozne ideje ni dosta složeni aranžmani neće isprečiti između vašeg slušalačkog uživanja i ovog materijala. Melodično, energično i simpatično:
https://summonerscircle.bandcamp.com/album/chaos-vector
100 Years War iz Melburna svoj death metal sviraju sa dosta gruva i mešaju sa malo crustcore zvuka za finu, tešku ali poletnu muziku koja na albumu Stand Amongst the Fallen uspešno ide od D-beata preko blastbeata do gruverskog srednjeg tempa, sve pokretano jako niskim štimom i debelim zvukom gitara, te ubedljivim hardcore vokalom. 100 Years War su kao nekakva pankerskija verzija klasičnog švedskog death metala i to dobro zvuči:
https://100yearswar1.bandcamp.com/album/stand-amongst-the-fallen
I italijanski Grotesque Suturation svira nominalno death metal ali muzika ovog jednočlanog projekta je pankerskija i melodičnija nego što je standard. Doduše, debi album, Mortuary Report je okrenutiji onoj nestašnoj, prljavijoj strani death zvuka i mogao bi se opisati kao pankerskiji deathgrind, sa visokim tempom i jakim entuzijazmom jedinog člana, Michelea Labrattija (inače vlasnika još desetak jednočlanih projekata), da nam pruži dobru zabavu. I on to svakako uspeva. Mortuary Report je kao nekakva pank verzija klasičnih albuma belgijskih Aborted a što, uz dobar songrajting i kvalitetnu izvedbu uopšte nije loše mesto da se na njemu bude. Impresioniran sam:
https://grotesquesuturation.bandcamp.com/album/mortuary-report
Voices From the Past je malo neobično ime za death metal bend ali ovaj bend iz Rusije i nije običan bend. Pre svega ovo je praktično solo projekat multiinstrumentaliste Denisa (uz par dodatih pevača), a zatim, ovo je melodičnija i razgovetnija muzika od „klasičnog“ death metala, uz očuvanje njegove agresivnosti i konfrontativnosti. Drugi album benda, Feast of Human Flesh pun je kvalitetno produciranog srednjetempaškog, gruverskog i prilično modernog death metala koji meša brutalne vokale i melodično pevanje, jake rifove i nežne, melodične gitarske ili sintisajzerske linije iz pozadine i sve tako, umiljavajući se različitim slojevima publike. Iako nisam neki ogroman ljubitelj melodičnog detah metala Voices From the Past imaju vrlo zarazan gruv i meni su uspešno prodali svoj metal koktel. Album se u daunloud formi prodaje po ceni koju sami odredite pa je to argument više da ovo poslušate:
https://darkeastproductions.bandcamp.com/album/voices-from-the-past-feast-of-human-flesh
Bestial Profanation je, pak, idealno ime za death metal bend a ova argentinska skupina prži old school death metal sa jasnim dugovima ka Autopsy, Grave i sličnim prethodnicima. No, EP Legion of the undead u svoje tri pesme demonstrira i kvalitet zvuka, odlično napisane pesme kao i sasvim dovoljan karakter da o Bestial Profanation ne pričamo kao o pukim imitatorima. Ovo je čvrst, zabavan, rifaški materijal koji bi profitirao od MALO dinamičnije produciranog bubnja ali je i ovako veoma prijatan za slušanje. Ja uživao:
https://bestialprofanation.bandcamp.com/album/legion-of-the-undead
Outer Heaven iz Pensilvanije imaju novi EP, nazvan jednostavno In Tribute… U pitanju nije, kako bi se iz imena benda dalo pretpostaviti, posveta Metal Gear Solid igrama, već kolekcija pet death metal i grindcore pesama starih i proverenih majstora kojima Outer Heaven korektno pokazuju odakle su došli i zašto ih danas cene. Kada EP počne obradom Repulsion koja zvuči odlično, to je za mene znak da valja pažljivo slušati a Outer Heaven se vrlo uspešno prošetaju i kroz Death, Morbid Angel, Mortician i Pig Destroyer, tako da, ne propustiti:
https://outerheaven.bandcamp.com/album/in-tribute
Finski Cadaveric Incubator imaju fin split EP sa španskim Leprophiliac. Svaki bend daje po dve pesme i Finci su uobilajeno mračni i brutalni dok su Španci takođe mračni ali njihova muzika je za nijansu meditativnija. Death metal je retko opisivan kao meditativna muzika, naravno, no ovde za to ima prostora i ovaj EP pored sve svoje surovosti ima u sebi i taj neki odmak i refleksivnost. Fino:
https://theotherrecords.bandcamp.com/album/cadaveric-incubator-leprophiliac-split-ep
Poljski Perverse na EP-ju Bleeding Eve svira tri pesme žestokog, prilično old school death/ thrash zvuka koji je produciran pristojno mada bi se moglo reći da je glas miksovan previsoko. No, Perverse imaju jasnu viziju kako žele da zvuče i u ove tri pesme dobijamo dosta solidnog gitarskog rada i truda oko aranžiranja:
https://perverseofficial.bandcamp.com/album/perverse-bleeding-eve-2021-ep
Maysaloon su bend iz Damaska koji je snimio prvenac pre četiri godine a sada ima i drugi album, A Lip to Earth, a Lip to Heaven and a Tongue to the Stars. Kad pomislite da u Siriji već deset godina besni užasan rat, te da je bend iz iste migrirao u Liban a koji se trenutno maltene raspada zahvaljujući fiskalnom kolapsu koji je došao posle decenija ratnih nemira, pomalo se i zapanjite kako je ovo kvalitetan i sjajno produciran materijal. A on je pritom i odlično napisan, dajući nam samo blago bliskoistočni miris uz stamen, čvrst death metal koji ima modernije, možda čak i melodeath elemente, ali je pre svega moćan, glasan i tvrd, sa bliskoistočnim harmonijama između klasičnog death prebijanja, ali sa propisnim mošerskim programom praktično sve vreme. Maysaloon su vrlo intelektualan bend sa liričkim sadržajem koji se iz perspektive istočnjačkih učenja bavi prirodom čoveka i njegovog odnosa prema večnom, ali ovo se sve posreduje glasnom, enegičnom muzikom koja ima i širinu i dubinu. Izvrsno:
https://maysaloon.bandcamp.com/album/a-lip-to-earth-a-lip-to-heaven-and-a-tongue-to-the-stars
Za slam publiku ove nedelje ima bend Devouring Genovide iz Biškeka čiji je EP, Critical Mass, pa, korektan. Ja nisam raspamećen muzikom koja je dobar, tehnički ubedljiv ali ne naročito maštovit slem, ali vidim da se narodu na Jutjubu jako dopalo pa, iako morate da se ulogujete da biste ovo slušali, recimo da je to vredno napora ako volite „običan“ ali dobro produciran slem. Da je bend iz Kirgistana snimio ovako dobro-zvučeći EP ne bi danas trebalo da nas iznenađuje, pa, eto, pravićemo se da je to normalno:
Mora se priznati da je Skeletal Gore sjajno ime za death metal bend, a ovaj sicilijanski trio nastao prošle godine izbacio je svoj prvi EP, The Stench Of Catacomb pre neki dan. Kako i nagađate, u pitanju je prljav, old school death metal, koga njegovi autori taguju i kao „rotten death metal“ i, zaista, ovo je muzika makabr gruva i jednostavnih, mračnih rifova, snimljena iznenađujuće čisto, a opet jeftino, sa supersimpatičnom, pljeskajućom bas gitarom. Skeletal Gore na ovom EP-ju, s čak sedam pesama, pokazuju da kapiraju ceo taj OSDM fazon i preporučuju se jednostavnim ali zaraznim rifovima, živom, ubedljivom svirkom i, pre svega, odličnom atmosferom žurke u gorbnici, pa ako vam se to čini kao dobar predlog, kliknite:
https://skeletalgore.bandcamp.com/album/the-stench-of-catacomb
Poljaci Offence verovatno JAKO vole old school death metal generalno i švedski zvuk partikularno jer im novi album, You’ll Never Rest in Peace zvuči MASIVNO, krvoločno i zarazno. Sve pozitivni epiteti kada pričamo o death metalu, a Offence pokazuju da su ekipa koja odlično napreduje – ovo im je već treći album za sedam godina – i ovo je napisano vrlo sigurno i izvedeno sa potrebnim nivoom mrveće energije. Ako volite death metal kakvi bi svirali tenkovi kada bi imali muzičku naobrazbu, Offence su apsolutni zicer:
Pouzdani Dark Descent Records nam je za ovu nedelju spremio odličan split album dva sjajna death metal benda. Ascended Dead iz San Dijega su do sada objavili samo jedan album, pre četiri godine, ali na osnovu ovog materijala spremni su za velike podvige. Ovo je mračan, enegičan death metal koji perfektno meša pristup stare škole sa progresivnijim, „svemirskijim“ zvukom, nudeći muziku koja je energična, na momente i brutalna ali koja se ne troši u sviranju pukog žanra i gomilanju rifova. Ascended Dead su efikasni, sa pesmama koje ne prelaze tri minuta i tridesettri sekunde, uspevajući da kažu sve što imaju u kratkim, kompaktnim iskazima punim vrcavog death metala. Atomicide su na drugoj strani albuma; u pitanju je čileanski bend sa tri albuma iza sebe i njihov zvuk je takođe vrlo sigurno spakovan u taj mračni, kosmički death podžanr. Vidi se da Atomicide sviraju skoro dvadeset godina jer imaju jedan veoma izgrađen pristup komponovanju, gde pesme nisu komplikovane ali jesu sklopljene tako da svaka istakne centralnu ideju i dobro je provoza do kraja. Naravno, ovo je prebijački i surovo a opet suptilno baš koliko treba. Atomicide obrađuju i Sepulturu dok Ascended Dead obađuju Sarcofago pa je ovo skoro savršeno izdanje podzemnog death metala.
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/ascended-dead-atomicide
Lucid Awakening su progresivni metal bend iz Oklahome čiji drugi album, Drifting in a Sea of Uncertainty uspeva čak i mene da prilično impresionira. Kažem „čak“ i mene jer ovaj bend dosta vuče na moderniji, melodičniji zvuk sa metalcore elementima a što nije baš moj preferirani stil, no ovde ima i dosta zaista dobro ispisanog i intrigantnog rada, a sve upakovano u dosta dobar miks, pa sam maltene iznenađeno slušao ovaj pošteno napravljeni album:
https://lucidawakening.bandcamp.com/album/drifting-in-a-sea-of-uncertainty
Metal Against Coronavirus je inicijativa iz Španije a koja na EP-ju Destroy The Beast Vol. 2 okuplja solidnu reprezentaciju od 56 muzičara iz čak 16 država da kroz ovih šest pesama podstaknu borbu protiv aktuelne epidemije. Novac od prodaje, kažu, ide za borbu protiv koronavirusa mada na Bandcampu o tome i nema nekih podataka… U svakom slučaju ovo je makar profi snimljeno i napravljeno pa makar muzički nećete pogrešiti, a članovi ovih postava su i ljudi iz Megadeth, Benediction, Asphyx, Exciter, Pentagram, Incantation itd.
https://metalagainstcoronavirus.bandcamp.com/album/destroy-the-beast-vol-2
Grci Crimson Fire se posle pola decenije vraćaju sa svojim trećim albumom, Another Dimension i ovo je melodičan power metal koji se VEOMA temelji na Iron Maiden pa onda i Helloween predlošcima. Što naravno nije loša polazna tačka ako želite da privučete moju pažnju. Crimson Fire su, da bude jasno, previše melodični pa na momente i previše zaslađeni za moje potrebe, a malčice ih kolje i taj naglasak pevača po imenu Johnny B., no, pričamo o dopadljivim pesmama punim simpatičnih, epskih tema i naglašene melodje. Produkcijski ovo po power metal tradiciji, ima dosta nedinamičan, „veštački“ zvuk, ali pretpostavljam da publika to tako voli i ko sam ja da se nešto previše bunim? Vredi poslušati:
https://crimsonfire.bandcamp.com/album/another-dimension-digital-album
Britanski Lord Goblin su vrlo simpatični na EP-ju The Ordeal koji standardnom heavy/ power metal programu daje dimenziju apeninskog šarma, budući da su članovi svi rođeni u Italiji i preselili se u Ujedinjeno krlaljevstvo. Lord Goblin sviraju energično ali melodično, uspevajući da im muzika bude istovremeno i epska ali i nepretenciozna, ukrašavajući je mejdnovskim, baroknim ukrasima ali držeći se prirodnog, dinamičnog zvuka, prizivajući osamdesete ali se ne zadovoljavajući pastišom. Vrlo prijatno.
Prilično su me prijatno iznenadili bukureštanski Blacksheep čiji EP World’s Most Beautiful Suicide stoji negde između panka i hard roka ali na sasvim sigurnim nogama. Ovo je melodično i onako „ajmo ruke gore“ energično i meni se dopada, idealno je za birefestove na koje ne idem ili da ga čujete na radiju u nekom neočekivanom momentu, obratite pažnju i budete odjednom srećni. Da je pevanje bolje, bilo bi i bolje i valjda će i biti, ali su me Blacksheep i ovako raznežili i zabavili:
https://blacksheeproll.bandcamp.com/album/worlds-most-beautiful-suicide
Today is the Day imaju novi živi album! Doduše, on je snimljen još 1998.godine ali kako su vremena teška i treba naći način da se bilo kako ostane aktivan, Steve Austin je iskopao ovaj snimak, remasterovao ga i upravo smo dobili Live At The Whisky A Go-Go. Snimljen na turneji posle albuma Temple of the Morning Star, može se argumentovati da ovaj album hvata TITD u možda svojoj najdivljačkijoj fazi, kada su bili najglasniji, najbješnji, ali kontrolisani, kanališući svoje brutalne emanacije kroz odlično napisane i perfektno izvedene pesme što su spajale noise rock i sludge metal. Ovaj album ima gomilu proverenih komada kao što su Kai Piranha ili The man who likes to hurt himself a zvuk je vrlo solidan, tako da je ovo idealno za upoznavanje sa bendom ako ih do sada niste slušali, a za staru publiku dolazi kao prijatan, familijaran koktel vrištanja, neumoljivih ritmova i razularenih gitara:
https://todayistheday.bandcamp.com/album/live-at-the-whisky-a-go-go
Pure Steel Records imaju dva nova izdanja za ovu nedelju, i to kakva! Jedno je novi, četvrti album benda Lower 13 iz Ohaja, nazvan Embrace the Unknown i sklopljen od jednakih količina progresivnog thrash metala i melodičnog heavy metala koji se ni malo ne stidi da bude i popično prijemčiv. Naravno, većina svirke je urađena u visokoj brzini sa puno klasične trešerske tehnike, ali melodično pevanje preko tvrdog metala svemu daje jednu ne samo prozračno-komunikativnu notu nego i albumu donosi tu dimenziju progresivnog sa sjajnim vokalnim harmonijama i generalno vrlo himničnim, pamtljivim temama. Pesme su sjajno napisane, svirka izvrsna, produkcija perfektna – sa Pure Steel Records je skoro nemoguće pogrešiti i ovaj album to potvrđuje po ko zna koji put.
https://puresteelrecords.bandcamp.com/album/embrace-the-unknow
A drugo izdanje Pure Steel Records, i album nedelje, je četvrti album klivlendskih progresivnih trešera Dark Arena. Worlds of Horror, kako se ovaj album zove je vrlo ubedljiva muzička predstava koju bih mogao da uporedim i sa radovima Devina Townsenda ali sa više klasičnog metal cheesea, a što je meni naravno sjajno. Ovaj album je snimljen još pre nekoliko godina, pre smrti gitariste Paula Konjicije, i njegova izvedba na ploči je izuzetna, sa svirkom za sve, što se, kaže pare. Takođe, pevač, Juan Ricardo, je napustio bend nakon ovog snimanja, ali ovde je on u top formi, šetajući se između progresivističkih eksperimenata i opet tog klasičnog metal cheesea sa izvlačenjem falseta kad god je to opravdano. Ne znam kako bend zvuči u novoj postavi, ali ovaj album, sniman pola decenije nakon prethodnog je izuzetno energičan, pun izvrsne svirke ali, najvažnije, napisan jako dobro. Pesme su maštovite, ali karakterne, svaka sa svojom pričom i atmosferom, aranžirane bogato ali smisleno, bez umiranja u lepoti, i sa produkcijom koja ojačava sve potrebne elemente zvuka. Worlds of Horror je, slobodno ću reći, remek-delo modernog metala koje boli dupe za žanrove i koje radi šta god mu u tom trenutku odgovara, dajući nam istovremeno i jedan od najboljih albuma ekstremnog metala ove godine, ali i metala uopšte.
https://puresteelrecords.bandcamp.com/album/worlds-of-horror
