I Can Sell You A Body je simpatična i duhovita četvorodelna komedija sa elementima natprirodnog trilera (ili obrnuto?) koju je američki izdavač IDW publikovao od Januara pa do Jula prošle godine. Iz nekih, siguran sam veoma komplikovanih razloga, ova priča dobija kolekciju tek idućeg meseca, dakle, više od godinu dana nakon što se njeno epizodno izlaženje završilo, pa je, pomislio sam, pravi trenutak da skrenem pažnju cenjenoj javnosti na strip koji bi, inače, sasvim moguće proleteo ispod njenog radara.
Scenarista I Can Sell You A Body je Ryan Ferrier, Kanađanin čija strip-karijera dobrim delom podrazumeva letering ali je u pitanju i prilično svestran pisac koji je pažnju na sebe skrenuo autorskim radom D4VE za IDW, a usput je odradio smene i na pisanju stripova kao što su Kong on the Planet of the Apes ili Batman/ Teenage Mutant Ninja Turtles. Iz priloženog se vidi da je Ferrier solidan predstavnik milenijalske generacije strip scenarista odrasle na bogatoj dijeti popularne kulture osamdesetih i devedesetih čije je stupanje u zrelost obeležilo krstarenje divljinama internet humora iz vremena pre nego što se znalo šta je to Fejsbuk. Ferrier je, da bude sasvim jasno, veoma solidan scenarista koji dobro razume arhetipe i stereotipe žanra ili žanrova u kojima radi i mada I Can Sell You A Body nije rad koji puca od originalnosti, svakako je u pitanju pristojno odrađena „mala“ priča o, jelte, milenijalskim mafijašima, reverznom egzorcizmu, iznenadnoj ljubavi i drugim, kako to kažu učeniji od nas, demonima.
Ferrierov partner u ovom partikularnom zločinu je George Kambadais, crtač koji, sudeći po njegovom tviteru, EKSTREMNO želi da mu Marvel da ugovor da crta Spajdermena (a s obzirom da posle Spencerovog odlaska Amazing Spider-man ponovo prelazi na izlaženje u tempu od triput mesečno, možda mu se želja i ostvari) i koji je do sada uglavnom radio za manje izdavače kao što su Z2 Monkey Brain ili Arcana. I Can Sell You A Body nije superherojski pa ni MNOGO „akcioni“ strip ali Kambadais ovde demonstrira dinamično pripovedanje, pa čak i pomalo ekscentričan stil sa mnogo crnih površina, ali i puno energije. Svi sastojci za bučnu, dobronamernu komediju sa demonima su tu.
Glavni junak I Can Sell You A Body zove se Denny Little i u pitanju je plavokosi muškarac koji kosu vezuje u rep i snima reklame za svoju agenciju na kraju kojih – po sili zakona – mora da izrecituje ogroman disklejmer što objašnjava da je većina onog što je do tog trenutka reklamirao potpuni bulšit. Mudriji gledaoci to već i znaju jer je Denny – medijum, neko ko, za određenu novčanu svotu pomaže ljudima da stupe u kontakt sa svetom mrtvih i, štaviše, pronađu tamo svoje voljene kako bi sa njima komunicirali i nastavili tamo gde su stali pre njihovog odlaska. Jedna rana scena, u prvoj epizodi pokazuje nam kako devojka kojoj je momak umro prolazi kroz stalne emotivne lomove jer želi da konačno prošlost ostavi iza sebe i okrene se budućnosti ali joj Dennyjev posebni talenat omogućava da ona sa svojim bivšim (?) i dalje održava svojevrsnu emotivnu vezu koja je, vidimo to, ne ispunjava kompletno ali je dovoljno snažna da je spreči u pronalaženju novog muškarca (ili, što da ne, žene) za sebe.
Kako nagađata, Denny je jedan od onih prevrtljivih, slatkorečivih muljatora koji koriste ljudsko sujeverje, a posebno ljudske ranjive emocije što se javljaju kada izgubimo nekog bliskog, da navuče klijente na korišćenje njegovih usluga a onda ih muze koliko igda može, stalno im objašnjavajući da je to što oni rade dobro i emocionalno korisno za njih.
Ovo je naravno klasični žanrovski kliše koga naša publika najbolje zna po liku Vidovite Roske iz Pavićeve Bele Lađe (koja je tu, doduše, iskorišćena kao „medijum“ za političku satiru), ali sa jednom značajnom razlikom: Denny, zapravo, nije prevarant.
Oh, naravno, on JESTE muljator i neko ko geslajtuje svoje klijente i potpiruje njihove slabosti ne bi li ih držao na udici sve dok imaju da mu plaćaju preskupe seanse, on jeste nedogovorni trošadžija koji i pored gomile para što je izotimao ranjivima i zbunjenima nema ni dinara ušteđevine u banci a svoju sekretaricu, Gladys, jednu stariju i respektabilnu gospođu ne plaća zadnja tri meseca, ali Denny ZAPRAVO zaista ima moć da komunicira sa onim svetom. Štaviše, njegova sposobnost da uđe u svet mrtvih, pronađe tamo konkretne osobe i razgovara sa njima nije samo talenat već i neka vrsta prokletstva jer Denny, vidimo to na više mesta u stripu, trpi i ogroman pritisak sa one strane od mrtvih koji žele da se vrate među žive uz njegovu pomoć, od mrtvih koji ga kritikuju da je profiter i prevarant, od demona koji bi preko njega da uđu u naš svet i naprave haos i Dennyjev život, ono što od njega vidimo, se odvija na pozadini stalne buke koja dolazi iz sveta mrtvih, stalne emotivne iznurenosti koju ovo kod njega kreira.
Utoliko, naravno, Denny je umešno humanizovan lik i mada ne manje namazan i mutan, čitaocu svakako bliži. Što mu, pak, neće mnogo pomoći u pogledu akutnog problema koji ima. Denny je, naime, od lokalnog mafijaškog lika, naslednika porodice Gallo, uzeo dosta para da izvede „reverzni egzorcizam“, odnosno da pronađe njegovog preminulog oca u svetu mrtvih a zatim pronađe adekvatno telo u koje će „utočiti“ njegovi ličnost kako bi star mafijaški don ponovo hodao svetom živih. Nagađate, Denny je skoro sve pare potrošio, a nije obavio ovaj posao i kada mu Gallo mlađi pripreti ozbiljnim fizičkim nasiljem i zatraži svoje pare natrag, naš junak postaje svestan da je konačno došao do slepe ulice u krivudanju koje je do tog trenutka činilo njegov život i da se ovog puta verovatno neće izvući.
Kad priča počinje na dnu, kažu, jedini smer u kome se daje može ići je na gore, pa iako je I Can Sell You A Body u principu mračan narativ koji samo uslovno rečeno ima hepi end, on je istovremeno i optimističan i barata onim starim motivom da je ljubav odgovor na sve. U ovom slučaju, radi se o slučajnom susretu sa medicinskom sestrom po imenu Henrietta koja u Dennyjevu kancelariju ušeta kada on već kontemplira o svom skorom nestanku pa onda, saslušavši njen partikularni problem, i čini nekarakteristično velikodušan gest, pomažući mladoj ženi koju i ne poznaje, i sebe time osuđujući na sada već sigurnu propast.
Od ovog trenutka pa na dalje, igrači na tabli su uglavnom postavljeni i I Can Sell You A Body postaje dinamičan akcioni strip koji kombinuje razne žanrovske elemente. Denny i Henrietta su strastveni – pomalo i patološki zaljubljeni – mladi par u bekstvu, za njima idu mafijaši a tu je i tandem policijskih detektiva koji je sve vreme korak ili dva iza onih koje progone a najpre na ime toga da racionalnim pandurima ne pada na pamet da bi stvari koje Denny tvrdi da radi sa mrtvima mogle da budu „stvarno“ stvarne. Policiji pomaže katolički sveštenik doleteo pravo iz Vatikana, koji tvrdi da zna sve o demonima i egzorcizmu i da je čitav zaplet zapravo delo visokog demona iz pakla koji preko Dennyja pokušava da dođe na Zemlju i tamo napravi haos.
Ovo je tipično „milenijalski“, ako smem tako da kažem, žanrovski mišmeš u kome scenario slobodno kombinuje elemente starih filmova, televizijskih serija i stripova, sa likovima koji su svesni da se radi o klasičnim žanrovskim motivima i klišeima. Katolički sveštenik je, dakako, oduševljen Amerikom koja je praktično oživljeni ’80s bioskop, Denny i Henrietta sami za sebe kažu da su se pretvorili u Telmu i Luiz, a mafijaški sin je bizarno nekompetentan do mere da ga čak i otac sa one strane granice između života i smrti kritikuje i ne želi da ima ništa s njim. Ovo su elementi sasvim pristojne postmoderne komedije, naravno, ali svakako treba i reći da I Can Sell You A Body ne čini sa tim elementima nešto neviđeno nadahnuto.
Hoću reći, živimo u vremenu kada je skoro sva komedija koju čitamo i gledamo referencijalna po svojoj prirodi, kada ne možete da se okrenete levo ili desno na internetu a da ne udarite u neki mem koji referira na drugi mem koji referira na film koji je snimljen po stripu (moguće utemeljenom na nekom delu klasiče literature) i I Can Sell You A Body je naprosto deo ove kulture, bez sad neke posebne energije kojom bi se izdvojio.
U druge kritike svakako ću ubrojiti to da strip ima i viška motiva koji ne budu svi iskorišćeni kako treba, pa i viška zapleta koji do kraja ne bude sav raspleten ili makar ne na način da čitalac kaže da je sve to zajedno bilo nužno da bude deo ove priče. No, I Can Sell You A Body ima šarma i Ferrierovi dijalozi su živi („Let’s make like a horse dick and hit the road!“) a likovi su mu, na kraju dana, vrlo simpatični i teško je za njih ne navijati. Karakterizacija, a pogotovo dijalozi pomenutog vatikanskog sveštenika se, priznajem, opasno približavaju low-effort vicevima gde je, eto, smešno, što neko ne priča dobro jezik koji svi ostali pričaju ali Ferrier nije zloban i njegov sveštenik je napisan kao komična ali delatna, preduzimljiva ličnost kojoj se strip zapravo ne podsmeva.
Sa strane crteža, Kambadais svakako pokazuje vrlo solidan zanatski dijapazon mada se treba navići na te česte upade crnih površina i kontura koje on i prečesto koristi u ovom stripu, pretvarajući nešto što je element atmosfere u pomalo manirističko sredstvo, neretko lišavajući panele detalja koji bi ih oživeli. No, kao i u pogledu scenarija, Kambadaisov crtež ima puno energije (videti scene jurnjave automobilima, recimo) i prilagođen je dobronamernoj komediji koja se vrti oko demona, zagrobnog života i dvoje običnih ljudi što se nalaze u centru orkana a samo su nesavršena, ali draga ljudska bića.
I Can Sell You A Body, dakle, nije neki VELIKI strip, ali jeste šarmantan, dobronameran, pa na kraju, uz sve kritike koje sam izdao, i dobro završen narativ o ljudima što su, na kraju krajeva, ipak zaradili svoju drugu šansu, ma koliko cena bila visoka. Meni je to prijalo, a ovde vam je Comixology stranica gde, u trenutku dok ovo pišem, kolekciju možete priorderovati za značajno manje para nego što koštaju individualni brojevi.
