Well, ove nedelje za mene nije bilo značajnih „velikih“ izdanja, najpre jer ne marim mnogo ni za Cradle of Filth niti za Dream Theater. Ali jesmo dobili novi Exhumed koji je prelep, i puno drugih dobrih stvari, pogotovo iz domena klasičnog heavy metal zvuka. Nije ni to loše.
Blek metal! Čileanci Chibator na svom demo snimku nazvanom prosto „Demo“ imaju dve pesme vrištavog, ali jako šarmantnog black-death metala sa pankerskim osnovama i trešerskom energijom. Ovo jeste malo demo-kvaliteta, ali je istovremeno veoma karakterno, neposredno i iskreno a opet ne bez izvesne teatralnosti potrebne da ova muzika pravilno zaokruži svoj žanrovski identitet. Pet dolara je poskupo za samo dve pesme ali ovo mi je sa svojom tehničkom korektnošću, maštovitošću i energijom donelo osmeh na lice.
https://chibatorchile.bandcamp.com/album/demo
Drowned In Despair je nekada (prošle godine) bio solo-projekat čoveka kome je umrla majka a sada je pravi bend i na novom EP-ju, Their Torment svira vrlo korektan black-death metal. Za francusku scenu ovo je gotovo neočekivano „normalna“ muzika ali svakako karakterna i dovoljno originalna. Ima i dalje nečeg ličnog u muzici ovog projekta:
https://drowned-in-despair666.bandcamp.com/album/their-torment
„Svemirski“ black-death metalci, takođe Francuzi, Médian su simpatični na svom novom EP-ju, Absolu. Bend je prvi album snimio prošle godine i ovo je sada proširivanje koncepta, sa vrlo melodičnim, razrađenim temama i energičnom, dinamičnom svirkom. Médian imaju eksperimentalniji zvuk na ovom EP-ju, i pesme koje su smelije u formi i meni se ovo dopalo:
https://median-band.bandcamp.com/album/absolu
Kanađani Hak-ed damm vole da se slikaju sa oružjem u rukama ali i kad sviraju, to se puca iz svog oružja. Omot njihovog trećeg albuma, Destructio purificalis je opscen na jedan makar originalan način a muzika je brutalna, oštra i zabavna. Iako je tematski bend čista blek metal postava, muzika ima suptilna ali i dobrodošla naginjanja ka panku i death metalu, a što sve fino oplemenjuje formulu žestoke, agresivne svirke. Glasno, žestoko ali maštovito, uz po neku ideju u svakoj pesmi koja će vas naterati da obratite pažnju:
https://hak-eddamm.bandcamp.com/album/destructio-purificalis-2
Feral Season su iz Kalifornije ali njihov blek metal zvuči više skandinvski nego američki. Ovo nije nimalo slučajno i bend i sam kaže da je nadahnut skandinvaskim uzorima i „halucunantnim pejsažima“. Fer. Mislim, vidite omot. Muzika svakako ima i primetnu „američku“ komponentu i to pomaže da album Rotting Body in the Range of Light ne bude tek puki omaž skandinavskoj muzici od pre dve i po decenije. Simpatično su tu sklopljeni ti elementi, sa dugačkim pesmama koje imaju lepe meditativne pasaže ali i pošteno, heavy zakucavanje, pa malo folkmeditacija. Feral Season se ne plaše dugačkih kompozicija i ambicioznog aranžiranja i ovo je odličan debi:
https://feralseason.bandcamp.com/album/rotting-body-in-the-range-of-light-3
Novi album ukrajinskih 1914 je vrlo siguran dodatak njihovom katalogu blek metala koji se bavi Prvim svetskim ratom. Nazvan, pompezno, Where Fear And Weapons Meet ovo je još epskiji opus od prethodnog albuma koji se meni onomad vrlo dopao, pa je pred slušaocem maltene jedna pozorišna ili filmska produkcija u zvučnoj formi, koja se sluša kao celina, a ne kao puka kolekcija pesama. Ovo je dugačko ali odlično napisano i podseća zašto su 1914 jedna od najboljih i najoriginalnijih savremenih blek postava iz Ukrajine:
https://x1914x.bandcamp.com/album/where-fear-and-weapons-meet
Prvi album teskaških Necrofier se zove Prophecies of Eternal Darkness i mada se ovaj bend vodi kao da svira melodični blek metal u velikoj internet bazi podataka o metalu, Necrofier zvuče žestoko, sirovo i pomalo brutalno mojim napaćenim ušima. Mislim, ima ovde melodija ali nisu mi u prvom planu, već je u prvom planu brutalni gitarski rad i energična ali ne prebrza svirka. Ima i malo old school šmeka u ovom albumu i vrlo sam zadovoljan i zvukom i nivoom maštovitosti koji se čuju:
https://necrofier.bandcamp.com/album/prophecies-of-eternal-darkness
Mađari Blizzard sviraju od polovine devedesetih, mada su prvi album snimili tek 2006. godine, pa onda nije čudo da im drugi album, Disengaged from Life, snimljen, dakle, deceniju i po kasnije, zvuči kao da je nastao početkom veka. No, meni to ni malo ne smeta jer volim taj čukački, žestoki a melodični pristup nalik radovima Immortal, Marduk ili Dark Funeral iz onog doba. Blizzard, dakle, nisu originalni, ali su kvalitetni, čisto producirani i generalno zabavni ako volite ovakav blek metal:
Doedsvangr imaju drugi album a koji, istini za volju, izlazi tek iduće nedelje ali se već sluša poreko jutjuba. Ovo je ekipa iskusnih muzičara iz Skandinavije (i Francuske) , sa članovima koji sviraju ili su svirali u Nordjevel, Grimfist, Tyrann, Sargeist, Aborted i još bukvalno pedesetak bendova pa je i album Serpents ov Old ekstremno pedigriran i nudi jako dobar program nordijskog blek metala za sve ljubitelje. Ovo je perfektno odsvirano i producirano a da istovremeno ima mnogo, jelte, duše, makar crne kao najcrnja noć. Bend pritom ne zvuči kao presek radova najpoznatijih bendova u kojima članovi sviraju i mada je ovo prepoznatljivo severnjački zvuk, Doedsvangr imaju sopstveni karakter. I odlične pesme. Volim muziku koja je ovako ubedljivo epska a naizgled bez napora sa jednom prirodnom otmenošću što isijava iz instrumenata. Sjajno!
https://doedsvangr.bandcamp.com/album/serpents-ov-old
Idemo na doom, stoner i psihodeliju. Starboard je finski sastav što na zanimljive načine meša doom metal i post metal pristupe sporoj, teškoj ali dostojanstvenoj muzici. Album Abaia baziran je na Mobiju Diku i sastoji se od četiri EKSTREMNO dugačke pesme (well, sem jednog interludija od minut i po pred finalnu kompoziciju koja traje čitavih 27 minuta). Treba to izdržati mada je muzika prilično simpatična, sa sve klarinetom, saksofonom, trubom i flugelhornom koji popunjavaju zvučnu sliku oko gitara i bubnjeva. Pevanje je… pa, recimo karakterno ali bend, mislim, zaista dolazi na svoje u toj poslednjoj kompoziciji, naslovnoj, koja je apstraktnija i kinematskija od ostatka materijala i mada je najmanje „metal“, bend predstavlja u najboljem svetlu. Svakako valja preslušati a cena od samo jednog evra za daunloud sugeriše i da se ovo lako zavoli i kupi:
https://starboarddoom.bandcamp.com/album/abaia
Wizzerd imaju novi sing sa dve pesme, nazvan Space‽: Issue No.000. Kako i očekujete, ovo je maštovit, pomalo i progresivan, gruverski stoner-doom metal sa lepršavom svirkom i poletnom atmosferom. Nije za svačije uši jer se ovde naprosto dešava previše toga u isto vreme, pogotov u prvoj pesmi, ali je kvalitetno, hitoidno i zanimljivo, kao i uvek:
https://wizzerd.bandcamp.com/album/space-issue-no-000
I novi Stone Rebel je tu i Memoria, kako se ovaj album zove, donosi tačno ono što očekujete i, pretpostavka je, želite od ovog francuskog projekta. Nežna instrumentalna psihodelija, prozračni gitarski akordi, setne harmonije, lagan, uspavljujući gruv… Sve je kao i uvek i sve je savršeno ako volite Stone Rebel.
https://stonerebel1.bandcamp.com/album/memoria
Rusi Scarecrow su vrlo simpatično izmešali klasičan heavy metal i doom metal pa njihov novi EP, Ghost, ima jednu vrlo teatralnu atmosferu i kinematsko aranžiranje, ali se pesme drže old school metal osnove i idu napred finim tempom, bez gubljenja koraka i gruva. Vokali u visokom registru neće biti po svačijem ukusu, pogotovo jer nisu česta pojava u doomu ali ovo doprinosi toj old school metal komponenti i, uostalom, Artemis (aka Артем Никитин) koji peva, to radi vrlo solidno.Odlične dve pesme plus intro. A daju se za cenu koju sami odredite.
https://scarecrow-official.bandcamp.com/album/ghost
Extreme Cold Winter je gramatički nezgodno ali što se evokativnosti tiče sasvim funkcionalno ime za doom metal bend. Ne znam koliko hladno zimi bude u Nizozemskoj – jesu na moru, al sever je to – no ovaj trio iskusnih muziučara na prvom albumu (šest godina nakon prvog EP-ja), World Exit, zvuči solidno hladno. Ovo je spor, otmen doom metal kao sastavljen od svega što su Paradise Lost ostavili na patosu svoje sobe kada su odlučili da se prodaju televiziji i mada Extreme Cold Winter ne osvajaju mnogo poena na inventivnost, pesme su lepe a svirka uverljiva. Treba da je želite ovakvu, svakako, jer su pesme uiglavnom u istom tempu i raspoloženju ali nama koji ovako volimo, album je zapravo hipnotički opojan. Žanrovski rad, svakako, ali dobar.
https://extremecoldwinterhhr.bandcamp.com/album/world-exit
Španci Maragda sviraju odličan heavy psych, dakle, psihodelični rok sa popriličnom količinom stonerske mase. Album Maragda je napisan i produciran vrlo lepo, sa dobrim zvukom i pesmama koje demonstriraju sa jedne strane maštovitost i naklonost različitim atmosferama i senzibilitetima, a sa druge ljubav prema psihodeličnoj melodičnosti i gruvu. Odličan program i razumna cena od pet evra za daunloud:
https://maragda.bandcamp.com/album/maragda
I The Kushan Empire iz Švicarske su neka forma teške psihodelije mada je njihov album, Zenith Of Vanant pritom još i žestoko nepredvidiv. The Kushan Empire sviraju gruverske pesme i imaju pevanje i sve to ali njihova muzika se ne uklapa u standardne aranžmanske ideje i mada nisam još načisto da li je to dobro ili loše, album je svakako interesantan da se posluša:
https://thekushanempire.bandcamp.com/album/zenith-of-vanant
I prvi album Green Lung iz Londona mi je bio dopadljiv, pa je i nova ploča, Black Harvest, jednako dopadljiva mešavina ’70s hard roka i dooma. Green Lung se ovde izrazito trude da album bude dinamičan, kako unutar samih pesama, sa promišljenim aranžmanima, ali i kao celina, sa pažljivim sekvenciranjem da nam se pruži predstava koja ima svoj narativni tok i dinamiku. Pošteno. Ovo je album koji kvalitetnim zvukom i sigurnom svirkom može da privuče veliki raspon publike, od modernih doom manijaka do ostarele hard rok ekipe i da svakom pruži izvrsnu zabavu. Green Lung su napredovali za ove dve godine i treba ih pohvaliti a ovaj album posvećeno slušati:
https://greenlung.bandcamp.com/album/black-harvest
Electric Orange iz Njemačke već skoro trideset godina sviraju krautrok i psihodelični rok. Psi-hybrid, njihov najnoviji album nudi deset odličnih, podugačkih komada svemirskih lutanja i finog, basom nošenog gruva na koji se prirodno kaleme razni ekserimenti sa efektima. Bend koristi vrlo široku lepezu instrumenata, od tradicionalnih, do semplera ali u osnovi jeste rok. Naravno, ne baš i metal, ali ovo je metalu ugodno blisko a odlično:
https://electricorange.bandcamp.com/album/psi-hybrid
Finski Saattue imaju četvrti album i mada je njihov doom metal suviše melodičan za moj ukus, Vain Toinen Heistä je svakako odlična ponuda za publiku manje omeđenu u glavi nego što sam ja. Epski, monumentalno, dobro napisano i vrlo heavy, poslušajte, možda vam bude prijalo:
https://saattue.bandcamp.com/album/vain-toinen-heist
Indigo Raven su francuski doom metal trio (donedavno duo) sa „šamanskom aromom“ a to se vrlo dobro čuje na početku njihovog prvog albuma, koji se, da ništa ne bi ostalo nejasno, zove Looking for Transcendence. Ovde dobijamo ultra-teške, nisko naštimovane gitare i spore bubnjeve ali i obredne, plesne, hipnotičke pasaže i onostrae ženske vokale. Pevačica Julie Docteur nije BAŠ Diamanda Galas ali fino joj ide kombinovanje „normalnog“, a otmenog doom pevanja sa magijskim napevima. Pesme su ambiciozne i po zvuku i po aranžmanima, mada to držanje obredne atmosfere obezbeđuje nas od preterivanja sa progresivom. Fino je ovo a bend daunloud naplaćuje samo koliko ste vi spremni da date:
https://indigoraven.bandcamp.com/album/looking-for-transcendence
Nijemci Bridge from Below na svom prvom demo snimku, Enter the Battlefield sviraju vrlo solidan doom metal inspirisan igračkim sistemom Magic the Gathering. To je svakako novo podsećanje na to kolki su gikovi metalci generalno, ali muzika je solidan, onako, garažni doom metal sa naglaskom na rifu i hermetičnoj atmosferi. Nema mnogo dinamike ovde, niti nekakvih naprednih gitarskih ideja, pa će se Bridge from Below dopasti pre svega slušaocu koji voli hipnozu distorzijom i potčinjavanje mučnim ritmovima:
https://bridgefrombelow.bandcamp.com/album/enter-the-battlefield-demo
Void Emperor iz Sirakuze u Njujorku sviraju epski, palpi doom metal koji priziva Roberta E. Hauarda isto koliko i Hauarda F. Lavkrafta svojim dugačkim, lo-fi pesmama i naslovima poput The Cimmerian ili Orgy of the Cannibal Demigods. Treba imati afinitet ka muzici koja je smišljeno hermetična i teška za slušanje, ali album Void Emperor je skoro kao da gledate neki od mač-i-magija filmova snimljenih za male pare ali sa puno strasti, jeftin, prljav ali hipnotičan i iskren, i ja ne mogu a da ga ne preporučim:
https://voidemperor.bandcamp.com/album/void-emperor
Iz nekog razloga heavy psych bendovi iz Čilea JEBU KEVU. Najnoviji primer: The Slow Voyage. Ovaj odlični, rodno mešoviti kvartet iz čilenaskog Los Ángelesa na albumu Soul’s Whisper ima fini raspon ideja i pristupa, trudeći se da obuhvate sve ono što njih same zanima, od zaglušujuće gitarske buke, preko azijskih rituala, do rege-gruva,a sve to uz obilne količine psihodeličnih efekata. No, bazične teme i način na koji ih The Slow Voyage izvode je ono što bendu daje karakter i šmek. Overiti:
https://theslowvoyage.bandcamp.com/album/souls-whisper
Šveđani imaju toliko dobrih stoner bendova da se malo uplašim svaki put kad shvatim koliko su ispred nas ostalih. Belsemora je novi projekat čiji istoimeni EP ima četiri pesme čistog kvaliteta. Ovo je i gruvi i hitoidno, i nostalgično i moderno, sa superniskim štimom ali i miksom koji pušta da se pored jako faziranih gitara čuju i lepe, harmonične orgulje, sa sjajnim pevanjem i finim bluzerskim temejima zvuka. Vrlo dobro:
https://belsemora.bandcamp.com/album/belsemora
Ripple Music ove nedelje imaju lepi novi EP francuske heavy rock postave Appalooza. Live at Smoky Van Sessions ima tri pesme finih gitara, odličnog gruva i kvalitetnog živog zvuka. Appalooza su bend sa potencijalom da ih sluša i normalna publika, vidno inspirisani QOTSA pristupom desert rocku i stoneru ali određena sirovost zvuka ovog EP-ja dovodi ga na pravu temperaturu za moje potrebe:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/live-at-smoky-van-sessions
https://appalooza.bandcamp.com/album/live-at-smoky-van-sessions
Pređimo na thrash hardcore, grindcore pa na death metal. Argentinci Energumenx na istoimenom EP-ju tresu moćan, žestok thrash metal. Ovo je istovremeno i modernije producirano, sa elementima death metala, ali i ugodno staromodno, sa elementima hardkor panka, pa se radi o vrlo prijemčivoj mešavini. Naravno, morate voleti satanizam i horor ali to nekako skoro da se podrazumeva ako ovo čitate. Samo dolar za ovaj odlični materijal:
https://energumenx.bandcamp.com/album/energumenx
Hubris Cannon iz Atlante, pored proglasa „black lives matter“ ima i urnebesno tačnu deskripciju muzike na svom demou „Beta“. Dakle, kaže ovaj čovek, ovo je „Metallic hardcore for people over 30.“ I, mislim, lepo je. Jeste kućno, jeste lo-fi ali su pesme dobro napisane, nabadačkog srednjeg tempa sa death metalskim senzibilitetom i, moćnim rifčinama i impresivnim pevanjem. Da je ovo producirano profesionalnije, moglo bi odmah na neki vinil, a i ovako je meni odlično. Plaćate koliko hoćete:
https://hubriscannon.bandcamp.com/album/beta-demo
Visions Of War iz Ohaja svira klasičniji metalizirani hardcore, ali i ovo je lepo. Demo 2021 je odlično produciran a bend zvuči sigurno i profi sa pesmama srednjeg tempa, nabadačkim, plesnim, mošerskim ritmovima i pevačem koji radi posao za sve pare. Kako modernije verzije ovog tipa hardkora skoro bez greške u sebi imaju i malo slamming death metal elemenata, tako ih ima i u muzici Visions Of War pa meni to još više prija. I ovo plaćate koliko hoćete a odlično je:
https://vowrchc.bandcamp.com/album/demo-2021
I Guilt in Bloom iz države Njujork cepaju metalizirani hardcore i ovo je opet meni nekako lepo leglo. Kratke pesme, odličan zvuk sa vrlo teškim gitarama, fino odmeren gruv, povremeni izlasci u bržu traku, EP nazvan samo „&“ je vrlo solidna lična karta za ovaj sastav:
https://guiltinbloom.bandcamp.com/album/-
Metalizirani hardcore ali ovog puta iz Glazgova stiže na kaseti Fury Never Dies sastava Hellbound. Muzika je odlična, mošerska, žestoka, odlično producirana, ali ako želite da kupite samo digitalnu verziju, izdavač naplaćuje 141 funtu. Baš ŽELE da kupite kasetu…
https://northernunrest.bandcamp.com/album/fury-never-dies
Zna se da nisam neki poklonik savremenog metalkora ali su mi mladi Japanci View From The Soyuz bili neizmerno simpatični na EP-ju In Misty Path. Ne samo da je na omotu multikolorni Sveti Đorđe koji JEBE KEVU aždahi nego i View From The Soyuz uspevaju da budu za nijansu više melodični death metal nego baš klasičan metalkor pa mi je to prijalo. Mislim, dovoljno žestine i melodeath melodičnosti zta moj ukus, i mada produkcija ovog tipa, sa svojim ekstremnim kompresijama, nije nešto što bih podržao na slobodnim i demokratskim izborima, View From The Soyuz su mi se na kraju više nego dopali.
https://viewfromthesoyuz.bandcamp.com/album/in-misty-path
The End A.D. iz Filadelfije zvuče MNOGO cool na novom EP-ju, It’s All In Your Head. Njihov groove-hardcore-punk-metal pristup mnogo profitira od pankerske dimenzije koju u njega unosi pevačica Ami Friend. Friendova je baš onakav frontvumen kakav je potreban ovakvom bendu da ga izdvoji od drugih svojom intepretacijom i karakterom ali i da inspiriše ostale članove da sviraju rizičnije i sa više maštovitosti. Neću da kažem da njeno pevanje LIČI na ono što su radili Jello Biafra ili HR ili Danzig u svojim bendovima ali ono ima sličan efekat. Pesme su odlične, odlično producirane i odsvirane energično i sa očiglednim uživanjem, i ceo EP ima sjajnu one-two-fuck-you atmosferu. Sjajno:
https://theendad.bandcamp.com/album/it-s-all-in-your-head
https://malevolenceone.bandcamp.com/album/its-all-in-your-head
Curetaje iz Ekvadora kolju metalizirani hardkorpank na EP-ju El Diablo baila Punk! Ovo je dobro odsvirano, dobro producirano ali haotično napisano sa sasvim neočekivanim aranžmanskim razvojem i pesmama koje su u dobroj meri kao sklapane putem pristupa toka svesti. Ali ima tu dobrih rifova i generalno odlične atmosfere. Poslušajte:
https://curetaje.bandcamp.com/album/el-diablo-baila-punk-ep
Slave Grave iz Džordžije su zanimljivi na istoimenom debi EP-ju koji meša pank, d-beat, grindcore, black metal pa i death metal sa sve jednom izražajnom, emo dimenzijom interpretacije za koktel koji je eksplozivan, energičan i zabavan. Ljudi su se potrudili da sve ove disparatne elemente uklope u kompozicije koje nisu predugačke ali jesu solidno kompleksne i prijatno sam iznenađen inventivnošću i sigurnošću ove ekipe u kombinovanju tolikih ideja. A još i plaćate koliko hoćete. Mašala:
https://slavegrave912.bandcamp.com/album/slave-grave
Konačno je izašao debi miniLP poljskih SexMag kojim su nas Dying Victims Productions tizovali već mesecima. Sex Metal je, očekivano, zabavan, prljav ali seksi blackened thrash metal staroškolskog profila i mada im je tema, jelte, seks, ovi ljudi se ne zajebavaju preterano i sviraju kako treba. Fino, pošteno i pošteno dugačko izdanje:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/sexmag-sex-metal
Feed The Corpses To The Pigs je ekipa iz Novog Meksika čiji prvi album za HPGD zanimljivo spaja black, thrash i death metal. Ovo je, jasno, hororom pokretana mašina, album se i sam zove This Insidious Horror i mada je produkcija solidna a svirka korektna, ovaj žanrovski miks je oplemenjen i sa malo panka u finalnom glancu. Što je okej. Da se razumemo, album nije naročito ujednačen i bend, čini se, još traži svoj finalni izraz, ali ima ovde puno smpatičnih detalja a pesme su, mada često natrpane sa previše ideja, razumno kratke i ekonomične. Jesus is my Respirator je već svojevrsni hit:
https://hpgd.bandcamp.com/album/this-insidious-horror
Death Shrine su iz Portlanda i sviraju metalizirani hardcore. Muzika na snimku Demo 2021 je besna, heavy i energična, onako kako očekujete, pa ljubitelji Agnostic Front ili Cro Mags mogu ovo da poslušaju sa interesovanjem a i da kupe po ceni koju sami odrede:
https://deathshrine.bandcamp.com/album/demo-2021
More Hell iz Portlanda imaju kompilaciju demo snimaka, Trash Treasury Demos i ovo je vrlo solidni, čak i vrlo dobro producirani thrash metal/ thrashcore sa lepo odmerenim elementima metala i panka u kompozicijama, te dobrim rifovima. Ne znam koliko godina imaju ovi ljudi, omota ilustraciju kao nažvljanu na zadnjoj strani sveske na nekom dosadnom času (a prva verzija je imala „School Sucks“ ispisano velikim slovima), ali vidim da bend ima snimke još iz 2015. godine. Kako god, ovo lepo treska:
https://morehellrips.bandcamp.com/album/trash-treasury-demos
Prošlonedeljni split Agamenon Projecta je bio suviše krš čak i za mene. Ali ovonedeljni, Agamenon Project x Plague Rages je solidan! Agamenon project ovde piči grindcore u slavu marihuane a Plague Rages sviraju vrlo tehnički pristojan i dobro produciran garažni grindcore koji je i bolji nego domaćinov. Vrlo solidno i kao i uvek, plaćate koliko hoćete:
https://whocaresrecordsbrazil.bandcamp.com/album/30-21-agamenon-project-x-plague-rages
Human Exploder iz Vankuvera su gotovo neslušljivi zbog pakleno komprimovanog zvuka ali njihov neumoljivi, brzi i haotični hardcore/ grind je nekako šarmantan. Eponimni album ima u sebi dosta onog DNK koji smo voleli kod Agoraphobic Nosebleed početkom stoleća i bend u stvari svira odlično. Album plaćate koliko poželite:
https://humanexploder.bandcamp.com/album/human-exploder-2
Rat Punch iz Tenesija i sami sviraju grindcore na albumu It’s a Drink koji jeste disciplinovan i kvalitetno produciran, ali je imalo ekscentričniji, sa haotičnim vokalima i obilnim korišćenjem disonanci i efekata, ponekada za komičnu a ponekada za ozbiljnu namenu. No, kvalitet pisanja pesama je na solidnom nivou a pesme su kratke i efektne, dovoljno različite međusobno, a dovoljno brze da se čovek fino samozadovolji. Preporuke!
https://ratpunch.bandcamp.com/album/its-a-drink
Za još grindcorea imamo živi album, Live Split, bendova Fuck The Facts i Mincing Fury And Guttural Clamour Of Queer Decay. Ovi drugi su meni novi i u pitanju je zapravo kvalitetno odrađen goregrind koji u živoj izvedbi zvuči prilično ubedljivo. Ako volite evropski mincecore, ovaj češki sastav je vrlo solidan izbor. Ipak, Fuck the Facts su ovde zvezde sa svojim sumanutim, blago avangardnim grindcoreom koji pokazuje da ume da izgura i pesme od preko tri minuta. Vrlo dobro:
https://burningdogmarecords.bandcamp.com/album/live-split
We hate all of you, kažu Scourgewhip na svojoj split kaseti sa Dopemess. Ovo su dva američka powerviolence benda sa brutalnim, sirovim zvukom i kratkim pesmama, podsećajući zašto se ovaj podžanr brze, eksplozivne muzike zove kako se zove. Ovde nema filozofije i predigre, već samo poštenog, zlovoljnog nabadanja na prvu, bez blokiranja i taktike, pa ko duže potraje na nogama. Scourgewhip iz Denvera su nešto gruverskiji, Dopemess iz Sakramenta nešto brži pa proverite, daunloud plaćate koliko želite kod ovih prvih i dva dolara kod ovih drugih:
https://scourgewhip.bandcamp.com/album/scourge-whip-dopemess-split
https://dopemess.bandcamp.com/album/split-w-scourge-whip
Seken iz Sijetla svira nešto između grindcorea i sludge metala na albumu Life Diminishes. Ovo je sirovo u zvuku ali zapravo puno solidnog gruva i svirke koja nije sad nešto akademski napredna ali se lepo migolji između srednjeg tempa i blastbita, sa poštenim, znojavim sviračkim investicijama i dovoljno maštovitosti da ovo poslušate sa apetitom:
https://sekenpnw.bandcamp.com/album/life-diminishes
Veterani Exhumed posle odličnog živog albuma ranije ove godine, imaju i novi EP. Worming je izvrstan deathgrind sa taman toliko klasičnog goregrind šmeka da se ne zaborave koreni, ali sa jednostavno i efikasno napisanim pesmama, odličnom svirom, dinamičnom, lepom produkcijom. Ovde ne samo da je na programu sjajna muzika za šutiranje i sve druge užitke nego se i jedna od pesama vrlo jasno zove N.M.F.O. (Nazi Metallers Fuck Off). Divni ljudi, divna ploča, nikako ne propustiti.
https://exhumed.bandcamp.com/album/worming
Kakav pokolj na novom EP-ju italijanskih death metalaca Demiurgon! Cult of Iconoclasm ima dve pesme ali u te dve pesme bend odsvira nota i udaraca u bubanj koliko bi normalnom bendu trajalo za dva albuma. Ovo je ultra-brzi tehnički death metal na tragu američkih uzora poput Hate Eternal ili Origin, sa odlično napisanim pesmama koje sve vreme podižu tenziju sve više, oslanjajući se ne samo na superiorne sviračke kapacitete članova već i na promišljeno aranžiranje. Dobra produkcija i kvalitet na sve strane, ovo vredi svaki cent od ta tri evra koliko bend traži za daunloud a nadajmo se da se ovim najavljuje i novi album jer mi je glad opasno razgorjela:
https://demiurgon.bandcamp.com/album/cult-of-iconoclasm
Pains iz Rokforda u državi Ilinois su neverovatno nisko naštimovani a što priliči njihovoj muzici koja meša death metal, grindcore i d-beat. Ovo, dakle, nije muzika dobrog raspoloženja već, jelte, bola a EP Gnashing Among the Carnage ima četiri krljačke, besne pesme, producirane skoro na granici parodije ali adekvatno za ovakav masakr. Razajrena svirka, destruktivan zvuk, odlično izdanje:
https://painsusa.bandcamp.com/album/gnashing-among-the-carnage
Bloodbane iz Ohaja, koliko razumem, inače sviraju melodični death metal, i 2018. i 2019. godine su objavili svoja dva albuma, ali sada su nam priuštili kolekciju obrada drugih metal bendova, Steal ‘Em All i to je, baš onako, raznovrsno. Mislim, i nije samo metal, na primer, tu je obrada Creamove White Room a radi se svakako o bendu koji je uticao na metal ali koji sam baš ne bi mogao da se strpa u ovu fijokicu. No, tu su Carcass, Kreator, Lamb of God, Iced Earth, Kataklysm, dale, široko. I uglavnom korektno. Naravno, komprimovan zvuk i melodeath izvedba ne pašu svim pesmama isto, Carcass su pogodniji za ovu obradu nego Black Sabbath, ali album je generalno odlično spravljen a obrada Cannibal Corpseove stare pesme Skull Full of Maggots je odlična i sama pravda ulaganje vremena u ovaj album. A koji plaćate koliko poželite:
https://bloodbane.bandcamp.com/album/steal-em-all
Koliko dugo postoje, veterani death metala sa Floride, Massacre, snimili su vrlo malo albuma. Posle From Beyond iz 1991. godine a koji se smatra klasičnom pločom rame uz rame sa ranim radovima Death, Obituary itd. usledila su samo još dva albuma, 1996. i 2014. godine da bi Resurgence iz ove podsetio zašto su Massacre uvek bili prjatni da se čuju, nikada preterano zanimljivi da se slušaju. Mislim, Kam Lee i dalje ima lep glas i produkcija je klasična, ali dovođenje gomile sveže krvi u bend nije promenilo formulu po kojoj pesme nastaju pa je ovo i dalje izrazito uzdržani, uredni death metal koji nema hipnotičke elemente Obituary niti progresivu Death već je i dalje negde između, ni tamo ni vamo. Prijatno, svakako, ali ne esencijalno:
Volite li nedinamičan zvuk, superteške, komprimovane, „chainsaw“ gitare, duboke vokale i jednostavne a efektne aranžmane? Ako je odgovor na sve ovo „da“, italijanski kombo Organic je za vas. Nimalo prikriveno inspirisani klasičnim švedskim zvukom, organic na svom drugom albumu, Where Graves Abound biju predvidivo al pošteno i iz sve snage. Ovo je težak, moćan death metal po oprobanim receptima starih mahera i odsustvo originalnosti nadomešćuje se posvećenošću i lojalnošću tim isprobanim i funkcionalnim formulama. Meni prijalo:
https://testimonyrecords.bandcamp.com/album/organic-where-graves-abound
Salvadorski izdavač The Slaughterhouse Records tvrdi da je kompilacija Sepulchral Slaughter Vol. 1 „zvanična kompilacija najboljih andergraund bendova iz domena ekstremnog metala“. Pa, da mu verujemo. Nisam čuo ni za jedan od bendova na ovom albumu, ili se ne sećam da sam čuo, ali kako i očekujete, ovo je koktel death metala, slama, goregrinda itd. i ako inklinirate muzici koja je sva u brutalnim hromatskim seckanjima i neljudskim vokalima, svakako treba da poslušate Sepulchral Slaughter Vol. 1 a koji se i kupuje za koliko date. Generalno, ovo je zvuk vrlo solidnog standarda produkcije i izvedbe su kvalitetne:
https://theslaughterhouserecords.bandcamp.com/album/sepulchral-slaughter-vol-1
I Conjuring Chaos #2 je odlična kompilacija bendova iz ekstremnijeg metal krila, Ovde je lepeza podžanrova nešto šira pa ima i doom metala i death metala i black metala i svega redom. Uglavnom nepoznatiji bendovi ali je prosečni kvalitet produkcije i svirke solidno visok.
https://tombofgrief.bandcamp.com/album/conjuring-chaos-2
Novi EP meksičkih Infesticide nema naročito maštovito ime – Death Metal Rampage – ali makar nudi dve pesme žestokog, satanskog blackened death metala. Krljački, neposredno, tehnički korektno a divljački intonirano. Baš kako treba, rekao bih, i mada je pet dolara jaka cena za dve pesme, dobre su to pesme:
https://infesticide-death.bandcamp.com/album/death-metal-rampage
Corpsemaker is San Dijega na svom novom EP-ju sviraju brendiranu kombinaciju melodičnog i tehničkog death metala pa je zanimljivo čuti vokale nalik na The Black Dahlia Murder preko kompleksnije muzike. Ima ovde, svakako, dosta uticaja TBDM, ali Corpsemaker na Crimson Room demonstriraju osoben pristup pisanju pesama koji počiva na balansu komplikovanja i melodeath gruva. Nije to loše, uopšte, vredi poslušati:
https://corpsemaker.bandcamp.com/album/crimson-room
Na svu sreću, prvi album koji iranski veteran ekstremnog metala Pooyan Ahmad objavljuje pod svojim imenom ne daje da se pročitaju tekstovi jer verujem da bi me tu odbila ekstremna mizoginija. Muzički, Hollow Burgeon, There Is No Virgin donosi vrlo disciplinovan, eksplozivan a često prijatno srednjetempaški brutalni death metal koji malo, i zbog Ahmadijevog pevanja, podseća na Deicide. Prilično je to dobro, sigurno odsvirano i korektno napisano, sa dobrom produkcijom pa svakako brutal death publika valja da odvoji vreme da posluša:
https://goldminerecords.bandcamp.com/album/hollow-burgeon-there-is-no-virgin
Danski Temple of Scorn na svom prvom EP-ju, Preliminary Mass donosi tri pesme mračnog, teškog, kavernoznog death metala koji zbilja pred oči donosi scene satanskih misa i prizvanih užasa s one strane što obećavaju samo propast i patnju. Kvalitetno napisano, old school intonirano, fino producirano, ovo je odlično upoznavanje sa bendom očigledno iskusnih muzičara što imaju velike ambicije. Meni leglo ko budali šamar:
https://templeofscorn.bandcamp.com/album/preliminary-mass
Slovaci Plastery svoju muziku nazivaju old-skull skeletonized metal što je solidno tačan opis za njihov zaista staroškolski, gruverski death metal. Album Yes, of corpse je njihovo prvo dugosvirajuće izdanje i u pitanju je jedanaest pesama lepe zabave sa velikim, teškim rifovima, dinamičnim vokalima i dobrom produkcijom. Plastery imaju humoristički naklon u svojoj interpretaciji death metala ali ne do mere da zbog toga štetuju njegove osnovne vrednosti – rif, gruv, brutalnost – pa je ovo jedna sveža, maštovita, neobavezna ali kvalitetna kolekcija lepih pesama.
https://plastery.bandcamp.com/album/yes-of-corpse
U poslednjoj skeciji obrađujemo heavy metal, progresivu i power metal. Progresivni metal koji sviraju Francuzi Altesia, iz Bordoa je zapravo iznenađujuće po mom ukusu. Da li je to prominentan zvuk orgulja u miksu ili generalno vrlo kvalitetan miks (mada je sve dalje dosta komprimovano u masteringu), tek Altesia su mi bili vrlo simpatični sa svojim baroknim aranžmanima, melodičnim pevanjem i lakim skretanjima iz metala u džez. Ovo je progresiva po prilično klasičnim matricama ali one nekad zaista i najtoplije prijaju, što kaže pesnik. Album Embryo je drugi rad ovog nadarenog sastava i vredi ga poslušati:
https://altesia.bandcamp.com/album/embryo
Kome je progres suviše progresivan, pa, tu mu je novi album italijanskih power metal udarnika, Skeletoon. Kao peti album u pet godina, čovek bi čekivao da The 1.21 Gigawatts Club demonstrira barem mali odmak od formule ali ovaj bivši Helloween kaver bend i dalje ima dovoljno benzina da vozi brzo i bestidno, uz ultra-cheesy harmonije, u vrlo prepoznatljivom stilu. Ovo je i dalje vesela, teatralna muzika, striktno za fanove, bez skretanja sa zacrtanog puta, herojska na crtanofilmovski način, sa sve power baladama poput Enchant Me, dobro producirana i svirački vrlo kvalitetna. Ko voli Skeletoon, upravo je dobio još Skeletoona da ga voli. Kome je sve to preslađeno nek ni ne pokušava.
https://scarletrecords.bandcamp.com/album/the-121-gigawatts-club
Kako se niko do sada nije setio da svoj bend nazove Album? Pa, momci iz Ohaja, Album, su se setili. Bend nije odveć aktivan, ali radi od 2007. godine a Barely Survived im je treći, well, album. I, hej, ovo je odličan, drusno produciran, sjajno odsviran heavy metal. A koji, da bude jasno, ne deluje retro i prenaglašeno old school. Valjda je blaga sludge komponenta u zvuku i izvedbi zaslužna da muzika koja kopira veliki deo klasičnih i NWOBHM matrica zvuči savremeno i manje „žanrovski“ nego što biste očekivali. Filozofije na stranu, ovo je odlično, sa sjajnim rifovima, pažljivo osmišljenim pesmama i kvalitetnim gruvom. Veoma, veoma dobro:
https://albumtheband.bandcamp.com/album/barely-survived
Rusi, Мужчины в металле (tj. Muškarci u metalu) imenom sugerišu šalu, komiku, možda i parodiju, ali sudeći po drugom albumu, Сибирь, ovaj projekat promenljive postave i baziran u Jekaterinburgu, oko jezgra od dva člana (pevač Jurij i gitarista Aleksandar), je vrlo ozbiljan. Mislim, ovo je sjajno producirani, vrlo dobro odsvirani, kvalitetno napisani power metal koji, čak, nije ni PREVIŠE cheesy za moj ukus. Hoću reći, taman je cheesy koliko treba, izbegavajući najgore ekscese standarda koji su u ovoj muzici postavili nemački power metalci. Мужчины в металле su epski intonirani ali ekonomično aranžirani i sa tekstovima na Ruskom imaju dovoljno originalnosti da odskoče od power metal proseka i budu zanimljivi. Vrlo prijatno iznenađenje za mene:
https://mvmband.bandcamp.com/album/–2
Celestial Demise Demo bostonskog sastava Celestial Demise zvuči kao demo snimak nekog NWOBHM benda iz 1983. godine. Ta deskripcija obuhvata i njegove lošije strane – srazmerno lo-fi zvuk, povremene disonance koje ne deluju kao da su namerne, neka upitna rešenja u zvuku – ali i dobre: ovo je autentičan, epski i cheesy heavy metal koji dosledno i posvećeno ispituje dubine fantazijske metal, er, fantazije. Meni se to jako dopalo u globalu uz sve svoje mane, pa preporučujem da se čuje a ako vam se svidi, plaćate koliko želite:
https://celestialdemiseband.bandcamp.com/album/celestial-demise-demo
Visions of Esoteric Splendor je split album dva prilično ezoterična heavy metal benda. Ezra Brooks je duo iz Finske (ali poreklom iz Kanade) a Serpent Rider su iz Amerike i sjajno su se uklopili. Jer ovo je muzika koja beži od tipično hi-fi estetike mejnstrim heavy metala, ali zadržava veliki deo njegovog cheesea i epike. Oba benda su ŽETOKO underground usmerena ali oba imaju puno ideja i ambicije da nam pokažu da stvari rade drugačije od drugih. Lepo je, ako ne baš za svakoga:
https://ezrabrookscycle.bandcamp.com/album/visions-of-esoteric-splendor
https://serpentrider.bandcamp.com/album/visions-of-esoteric-splendor
Wild Fire je novi škotski heavy metal bend koji stvara u stilu klasičnog NWOBHM zvuka. I dosta je to dobro. EP Screaming for Mercy ne preteruje sa originalnošću ali nudi solidne, oprobane ideje i ubedljivu svirku, sa dosta melodije i malo sleaze metal naginjanja za svaki slučaj. Dobro producirano, uz uputstvo da ga treba slušati odvrnuto do daske, ovo je namenjeno klasičnoj heavy publici koja voli tu uličnu epiku i jedina stvar koju mogu da stavim pod znak pitanja je vokalni stil pevača koji je možda mogao da bude malo… ubedljiviji? Ali svakako solidan materijal.
https://wildfire.bandcamp.com/album/screaming-for-mercy
Social Discord je ime koje zvuči kao da je pripadalo nekakvom američkom pank bendu iz osamdesetih ili devedesetih ali radi se o ruskoj postavi koja zapravo meša žestok, navijački metal sa dosta panka. Album Игры в богов pleni snažnim, pevljivim i, er, šutljivim (tj. za šutku pogodnim) pesmama i kvalitetnom produkcijom a bend vrlo pošteno sve radi na Ruskom jeziku, dajući sebi tu presudnu crtu identiteta koja ih izdvaja. Lepo:
https://socialdiscord.bandcamp.com/album/-
Njujorčani Shadowland imaju dosta solidan prvi album, The Necromancers Castle. Ovo je vrlo klasičan heavy metal zvuk, sa, naravno, epskim, fantazijskim prelivom i mada nisam lud za stilom pevanja liderke penda, Tanye Finder, muzika je generalno pristojna. Shadowland ne prebacuju nekakav nivo druge lige za moj ukus, ali treba da bude jasno da je i druga liga ponekada sve što vam je potrebno da imate lep dan. Epski, metalno, cheesy, iskreno, posvećeno i solidno ako već ne skupo producirano, vredi poslušati:
https://shadowlandnyc.bandcamp.com/album/the-necromancers-castle
Londonski Seven Sisters sa svojim trećim albumom, Shadow of a Fallen Star Pt.1 ulaze u fullu u naučnofantastični, progresivni hevi metal tabor. Ovo je, očigledno, konceptualni album, ali je zapravo sklopljen oko melodičnih, prijemčivih pesama koje ne komplikuju previše u svojoj progresivi. Generalno, dakle, dobijamo kvalitetan middle of the road heavy metal sa aranžmanima koji mu daju tu progresivniju, kompleksniju naraciju ali bez prenaglašenog odlaženja u tangente i lutanja izvan žanrovskih granica. Prijatna ploča za starije osobe ili neispavane likove poput mene:
https://sevensistersheavymetal.co.uk/album/shadow-of-a-fallen-star-pt-1
Simpatični su Brazilci Goaten na svom novom EP-ju, Crimson Moonlight. Ovo je za nijansu premelodičan, previše „radio friendly“ heavy metal za moj ukus, ali je svakako u pitanju smislena i kvalitetna rekonstrukcija i apdejtovanje ’80s modela. Brazilci vrlo lepo sviraju i imaju čistu, kvalitetnu produkciju, sa pesmama koje će prijati ljubiteljima melodičnijeg heavy metala i hard rocka. I još taj lepi omot:
https://goaten.bandcamp.com/album/crimson-moonlight
Oregonski Nightwölff su verovatno u dobroj meri svoj zvuk zasnovali na starom Krokusu pa je njihov EP, The Whiskey Sessions smešten u old school heavy metal fijoku. Ima tu šmeka i mada Nightwölff teško da osvajaju nekim velikim inventivnostima i nadahnućima u pisanju pesama, pijancima među nama će leći:
https://nightwolffpnw.bandcamp.com/album/the-whiskey-sessions
Mirrorshield iz Australije su mu simpatični jer njihov power metal, bez obzira na to koliko je epski u ambiciji i bavi se fantazijskim temama iz sve snage, sa sve naslovom prvog EP-ja kao što je Tales of Eremoss I: The Dragon Huntress, obilnim korišćenjem folk motiva u kompozicijama, i harpsikordom na uvodu za treću pesmu, ima sirovost koja mu daje jednu lepu naturalističku pa i naivnu dimenziju. Daleko od toga da Mirrorshield ne sviraju dobro, naprotiv, sviraju dobro, ali njihova muzika nije onaj ultra-upeglani, pomalo beživotni power metal koji je meni zanimljiv samo prvih pet sekundi. Tales of Eremoss I: The Dragon Huntress je zabavna ploča koja šarmira svojom epskom ambicijom i mešanjem jake melodičnosti, klin vokala i death režanja. Slatko, i zabavno:
https://mirrorshield.bandcamp.com/album/tales-of-eremoss-i-the-dragon-huntress
Doom izdanje nedelje i album nedelje generalno je svakako treći album američke postave Worm. Ovaj duo sa Floride je za album Foreverglade dodao sešn-bubnjara i klavijaturistu i, uz podršku kultnog izdavača 20 Buck Spin napravio ultimativnu doom-death ploču za poslednju četvrtinu ove tužne godine. Foreverglade uspeva da bude spora a BRUTALNA, mrveća ploča ekstremne težine ali i otmene atmosfere kojoj pažljivo aranžirane klavijature mnogo doprinose. Worm su jako teški, svakako, ali i pametni da ne uspore muziku do apsurda pa je ovo onaj gruverski death doom koji nikada ne prelazi u zaista „plesni“, radosni gruv, ali se nikada ne spušta do brzine kad pomislite da je ovo najbolje slušati ležeći. Dakle, nema ovde ambijentalnih ambicija iako već pomenute sjajne klavijature daju izvrsnu treću dimenziju već odličnim rifovima. Worm su pritom jednostavni, bazični najveći deo vremena, sa strateški raspoređenim kompleksnijim i melodičnijim temama tako da osveže surovi rif-nabod koji ovde suvereno vlada. U celini – izvrstan album, ne propustiti:
https://listen.20buckspin.com/album/foreverglade
