Nadam se da ste se odgovorno ponašali tokom poslednjeg Bandcamp Friday događaja a koji se završio pre nekoliko sati, pošto znam… neke ljude… koji nisu uspeli da se iskontrolišu. Enivej, stiže kraj godine i mada dotok novih izdanja počinje da usporava, to se ove nedelje nije primetilo. Poslušajmo šta je od metala zaplamsalo u mom srcu tokom prethodne sedmice!
Blek metal! Sedmi album Poljaka Gurthang zvuči primereno tolkinovski. No, Hearts of the Hollow je mračna, hermetična interpretacija Tolkina kroz dugačke pesme koje kombinuju blek metal dekadenciju sa lepo odmerenim elementima doom metala. Sve je to primereno atmosferično i postavljeno u razrađene aranžmane, sa šaputavim vokalima i mističnim temama…
https://gurthang.bandcamp.com/album/hearts-of-the-hollow
Grčki Thyrathen ima sjajan debi album Thanatopsis snimljen posle čitave decenije rada benda. Ovaj kvartet iskusnih muzičara iz Atine podseća ovim materijalom na to koliko je grčki blek metal osoben, originalan i ozbiljan i pričamo o deset pesama koje imaju nepogrešivo helenski zvuk i senzibilitet sa višeslojnim, kompleksnim a karakternim kompozicijama i vrlo solidnom produkcijom. Sjajno:
https://thyrathen.bandcamp.com/album/thanatopsis
Kreationist je belgijski jednočlani projekat koji blek metal meša sa elektronikom i trip-hopom, a sve uz tematiku baziranu na Fin de Siecle periodu života i rada poznatih pariskih pesnika ove epohe. Prvi EP iz 2019. godine se zasnivao na Remboovoj poeziji dok je debi album, Dans L’Interminable baziran na Verlenu i ovo je vrlo lepa pa i prirodna kombinacija u kojoj se efikasno demonstrira srodnost dva tipa dekadencije razdvojena sa stotinak godina ali duhovno prilično bliska. Muzički, ovo je meditativno, melanholično i ozbiljno a pošto je izdavač I, Voidhanger, nema mnogo brige oko toga je li u pitanju zreo paket:
https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/dans-linterminable
Treći album norveških Skaur zove se Reis te Haelvete (Putovanje, u, jelte, pakao) i ovo je pomalo i sumanuto napisana ploča pesama koje kao da simuliraju mentalno oboljenje, sa svojim čudnim aranžmanima i vokalima koji su gotovo van kontrole. Bend uspeva da napravi pedeset minuta muzike koja je konstantno iznenađujuća i mutirajuća i mada napor koji morate uložiti da u prividnom haosu nađete neki red može i da legitimno zamori – pa još ti psihotični vokali odozgo – ovo je impresivan primer blek metal progresive sa dobrom produkcijom i izraženim konceptom i vredi tog truda:
Disfago iz Londona trpaju prljav, sirov, pankerski blackened thrash metal a za svoj novi album, drugi studijski, Under the Sign of the Raptor Claw kažu da je u pitanju ne samo konceptualna ploča nego i radio drama u isto vreme. Dobro. Mislim, nije BAŠ radio drama, ali jeste kolekcija teatralno izvedenih pesama primitivne, jednostavne ali vrlo prijemčive energije, presecana glumljenim interludijima. Kombinacija humora fokusiranog na dinosauruse i surovog blek-treš prebijanja neće biti po svačijem ukusu ali ima ovde dobre muzike dovoljno da čovek obrati pažnju:
https://disfago.bandcamp.com/album/under-the-sign-of-the-raptor-claw
7th Winter Burial je grandiozno ime za ipak skromni EP američkog sastava Levitator. No, skromno ne znači i loše. Ovo je spori, atmosferični, prilično sirovi, onako, sludge metalu okrenuti blek metal koji bi se, imate utisak i raspao da pokušava da ide brže, ali ta njegova krhkost i fokusiranost na mučnu melanholiju su i njegovi aduti. Plaćate koliko želite:
https://levitator1.bandcamp.com/album/the-7th-winter-burial
Argentinski jednočlani projekat Noctem Aeternus ima novi EP, baziran na poemi Vilijema Blejka i My Spectre Around Me Night And Day, kako i očekujete od projekta koji objavljuje za Naturmacht Productions, pruža vrlo melanholičan ali ubedljiv blek metal za nežne, osećajne duše među nama. Ima, naravno, mnogo tog melodičnog i atmosferičnog metala u savremenoj ponudi ali Noctem Aeternus se svakako izdvaja ozbiljnošću pristupa i ove tri kompozicije su zapravo intro, autro i jedna propisna pesma, ali napisane odlično i sekvencirane tako da dobijete jedinstven muzički iskaz iz tri stava. Simpatično!
https://naturmachtproductions.bandcamp.com/album/my-spectre-around-me-night-and-day
https://noctemaeternus.bandcamp.com/album/my-spectre-around-me-night-and-day
Za razliku od preovlađujućeg blek metal zvuka u Poljskoj, sastav Trupi Swąd iz katovica svira old school blek metal koji na momente ide i u sasvim retro poteze kao što je izvlačenje visokih flaseta na vokalu. Meni to odmah bude simpatično, naravno, a debi album, Nekromancja je primenjena primitivnost i ploča puna testerišućih gitara i uzvitlanih bubnjeva sa naslovima pesama kao što su Czarna Magia ili Kult Zła. Bend zvuči TAČNO onako kako zamišljate pa već znate da li vam se ovo dopada ili ne:
https://trupiswad666.bandcamp.com/album/nekromancja
Sirovine nikad dosta pa evo i drugog albuma meksičkih Necroroots. Revelations of the Unknown je zla, prljava ploča pržeće distorzije i ritualističkog senzibiliteta. Bend svakako, ume da uleti i u brz tempo i prikolje iz sve snage, ali album karakterišu pre svega brutalne srednjetempaške matrice i odvratno urlanje preko njih. Sve je vrlo old school i primitivno i krunisano obradom Gorgorothove Possessed by Satan, za svaki slučaj:
https://necroroots.bandcamp.com/album/revelations-of-the-unknown
I još sirovine donose Abaroth iz Masačusetsa, mada je muzika na njihovom EP-ju Dosed originalnija i osobenija. Bend ima već dva albuma iza sebe a Dosed je pokušaj, i to uspešan, spajanja hermetičnijeg, atmosferičnijeg blek metal zvuka sa malo heavy metal i heavy rock elemenata pa ovde ima jako lepih tema, rifova, solaža i atmosfera. A sve je dovoljno lo-fi i sirovo. Baš kako volimo:
https://abaroth.bandcamp.com/album/dosed
Split album bendova Carathis i Sulfure izlazi tek u Februaru ali je već ceo na Bandcampu. Ovo je odlična, zdravo andergraund žurka na kojoj se svira žestoko i distorzirano ali sa stilom i puno atmosfere. Carathis sam već letos hvalio za njihov old school zvuk i kvalitetnu svirku a Sulfure su jednako odlični sa perfektnom atmosferom i dobrim pesmama. Vrlo prijatna ploča:
https://personal-records.bandcamp.com/album/split-2
A još jedan odličan split stiže ljubaznošću londonskog izdavača Odium Records mada su bendovi na albumu Kirkegard norveški. I Kirkebrann i Visegard imaju po jedan samostalni album i više kraćih ili split izdanja i muzika na ovoj ploči je, dakle, vrlo sazrela i kvalitetna predstavljajući norveški blek metal na najbolji moguć način. Kirkebrann počinju materijal pesmom koja se zove Black Metal Blues i mada u njoj nema MNOGO pravog bluza, ovo je ilustrativno za njihov eklektični pristup u kome se ne ide toliko na nekakve agresivne žanrovske krosovere koliko na svest da blek metal može da bude mnogo više od regurgitacije već postojećih readymade formi. Šest pesama na njihovoj strani, svaka za sebe osobena i odlična. Visegard, pak imaju za nijansu melodičniji pristup ali i njihova muzika je sirova, snažna i energična, sa jasnim old school DNK kreiranim u devedesetima i himničnim, blago folkerskim senzibilitetom. Odlična ploča:
https://odiumrecords.bandcamp.com/album/kirkebrann-visegard-kirkegard-split
Švedski Ofermod ima novi album, šesti po redu i Mysterium Iniquitatis je vrlo siguran, ubedljiv materijal u kom se klasični ’90s švedski zvuk meša sa odlično aranžiranim i prilično impresivno produciranim simfo-horskim pasažima. Ofermod postižu prilično finu ravnotežu između jedne neposredne, nepretenciozne izražajnosti i glamuroznog, visokog koncepta, pišući dobre pesme i izvodeći ih sa puno karaktera. Izvrsna ploča, dobra produkcija, podsećanje na kvalitet švedskog blek metala u celini:
https://regainrecords.bandcamp.com/album/mysterium-iniquitatis
Ukrajinci N█O impresioniraju na svom drugom albumu, Fallen. Ovo je melodičan, melanholičan post-blek metal, naravno, ali je i napisan veoma dobro i produciran kako treba da se ostvari taj hipnotički, šugejzerski kvalitet što ga ovakvi bendovi veoma vole, ali da se izbegne rasplinutost u zvuku. A greota bi bilo jer N█O pišu vrlo dobre pesme i ovo sam poslušao sa velikim zadovoljstvom:
https://nobandblack.bandcamp.com/album/fallen
Ali bogami je i drugi album australijskog Aquilus veoma dobar. Napravljen deceniju nakon prvog albuma, Bellum I je jako dobro iskombinovan atmosferični blek metal sa folk i simfonijskim elementima i ovaj jednočlani projekat se pokazuje u kvalitetnom svetlu sa pažljivo napisanom, aranžiranom i sekvenciranom muzikom. Album ima i pristojnu – ne i savršenu ali VRLO pristojnu – produkciju koja uspeva da taj simfonijski element izvuče koliko treba a najluđe je da se ovo daje po ceni koju sami odredite:
https://aquilus.bandcamp.com/album/bellum-i
Iii, prelazimo na spore forme: stoner rok, doom metal, hard rok, psihodeliju… Pale Summit iz Bohuma u Njemačkoj sviraju vrlo prijatan, pristojan stoner rok. Njihov album Prophets zasnovan je na dobro napisanim pesmama koje u sebi imaju i malo grandža i generalno rokerskog zvuka, pa ovo nije hermetičan, podzemni stoner koga zanimaju samo rifovi, već muzika bliža glavnom toku i ukusu šire publike. Ali dobra, odlično producirana i napisana sa pažnjom. U trenutku dok ovo kucam plaća se koliko želite, ali možda je to bilo namešteno samo za bandcamp Friday, pa proverite.
https://palesummit.bandcamp.com/album/prophets
The Fur iz Genta u Belgiji su mi fantastično legli sa svojim albumom Sonntag koji je kolekcija instrumentalnih space rock komada. Ovo je ekstremno tripozna, psihodelična muzika usmerena na istraživanje spoljnih i unutrašnjih dubina univerzuma, ali napisana izuzetno dobro, odsvirana umešno i producirana tako da čoveka odmah uvede u izmenjeno stanje svesti. Izuzetno.
https://the-fur.bandcamp.com/album/sonntag
Malezijski sastav Far Harad donosi veoma sirov ali šarmantan stoner-doom metal na EP-ju koji se zove isto kao i bend. Ovo je strašno isfazirano i snimljeno u prilično niskoj, jelte, rezoluciji, ali Far Harad demonstriraj fin osećaj za sabatovski gruv i imaju lepo odmeren odnos težine i stonerske, psihodelične lepršavosti. Teško za uši ali prijatno za dušu:
https://farharad.bandcamp.com/album/s-t
Delirium Extremus dolazi sa druge strane planete, iz Argentine ali su senzibilitet i ambicija isti – album CULTO Y ADORACION nudi sirovi stoerski gruv, melodične, sabatovske vokale, faziranu psihodeliju i niskobudžetnu produkciju. Sve to zvuči vrlo autentično i šarmantno i bend vrlo jasno kaže „recommended to listen with headphones while smoking a large marijuana cigarette and a glass of your favorite drink Salud !!“ Pa, eto, živeli:
https://deliriumextremus.bandcamp.com/album/culto-y-adoracion
Nijemci Geisterfaust sviraju blackened sludge metal što je pomalo kao da ste uzeli motornu testeru pa onda na nju zavarili i bacač plamena za svaki slučaj. Hoću reći, ima ljudi kojima se sviđa da vam ne bude prijatno a ima i ljudi koji bi da umrete od njihove muzike. No, ko voli teško, sirovo, agresivno, jesam li pomenuo „teško“, taj može da umre samo od lepote. EP Servile Mirrors of Animosity ima šest kompozicija jake distorzije, umešno iskorišćene mikrofonije, jakih rifova, lepih dronova, ali i agresivnog blek metal nabadanja i, mislim, meni je ovo izvrsno:
https://geisterfaust.bandcamp.com/album/servile-mirrors-of-animosity
Dead Monarchs su pristojan i prijatan teškorokerski sastav iz Lidsa u Engleskoj a njihov prvi EP, Lust, Greed, Vanity ima tri pesme koje se smeštaju na ugodno mesto između doom metala, hard rocka i stoner rocka. Dead Monarchs imaju dobru produkciju ali važnije od toga je da imaju i karakter pa ove pesme nisu samo džemovi kojima su dodati stihovi već propisno odrađene metal pesme sa kvalitetnim aranžmanima i pamtljivim temama. Članovi su iskusni i već sviraju u nekoliko drugih aktivnih postava pa Dead Monarch zvuče profi i sazrelo. Meni lepo:
https://deadmonarchsuk.bandcamp.com/album/lust-greed-vanity
Imamo i novi album portlandskih Cobra Thief. Ovaj bend sam već prošle godine solidno pohvalio za prošli album, Animal Oxygen, a njihova kombinacija modernijeg hard rok zvuka (Kyuss) sa klasičnim ’70s rešenjima (Mountain – na kraju krajeva jedan stari EP im se zove Leslie West) i dalje je vrlo simpatična. The Hallowed Halls Session je živi album snimljen bez publike, u studiju i prikazuje nam bend u dobroj, raspoloženoj formi, sa prolaskom kroz stari materijal uz vidljiv apetit i veštine. Cobra Thief ovde imaju odličan zvuk a živa svirka njihovim pesmama dodaje taman idealnu količinu energije da se ovaj album sluša iznova čim stigne do kraja. Odlično:
https://cobrathief.bandcamp.com/album/the-hallowed-halls-session
Latvijski Zintnieks imaju četiri dugačke, spore, meditativne pesme na svom EP-ju (ili albumu?) No aizkurienes, spajajući post-metal eleganciju i stoner-rokerski gruv. Ovo je muzika koja se posvećuje i teksturi i melodijama u istoj meri i kao takva je jako prijatna za slušanje, mada svakako morate i biti naklonjeni nečemu što se vrti u krug i ne menja tempo ili intenzitet tokom dugačkih perioda. Uostalom, ove četiri pesme traju oko sat vremena ali to je sat vremena prijatne, tripozne kontemplacije. I ovde je cena, za sada, koliko date pa svakako proverite, meni ovo vredi:
https://zintnieks.bandcamp.com/album/no-aizkurienes
Australijski Lucifungus su više u fazonu duvka, šutka zezanje, pa je njihov novi album, Clones, sav u lepom stonerskom, sladžerskom gruvu. Prijatni rifovi, melodično a sirovo pevanje, dubok štim i težak ali ne neprijateljski zvuk, sve to karakteriše album koji je i dovoljno rifaški i dovoljno psihodeličan za potrebe najvećeg kruga, jelte, korisnika. A još se daje i po ceni koju korisnici sami odrede. Navalite:
https://lucifungus.bandcamp.com/album/clones
Thunderchief iz Virdžinije sviraju agresivan, negativan sludge metal očigledno pokretan lošim raspoloženjem i narkoticima. Album Synanthrope ima sedam pesama lepljivih rifova, mučnog ritma i vrištanja ali pesme su fino napisane i ovo se lepo sluša sve dok imate afinitete prema ovakvom zvuku.
https://thethunderchief.bandcamp.com/album/synanthrope
Iz Sijetla dolaze heiress čiji odabrani zvuk je posthardcore ali je on i spor i težak pa zato njihov album, Distant Fires stavljam u ovu sekciju. heiress se trude da iskombinuju harmonski i melodijski raznovrstan program sa vrištećim vokalom i generalno sporim, teškim tempom i album, mada ima pomalo maniristički miris, zapravo fino curi i nudi lepu količinu novih ideja sve do samog kraja:
https://heiress.bandcamp.com/album/distant-fires
O ruskom instrumentalnom kombou Stonemongers smo već pisali letos, pa evo sada i novog izdanja. Album Universe Time Control Center donosi još lepog gruva, teškog rokanja ali i suptilnijih, interesantnih diverzija u stoner rok matrici, sa veoma lepo iskorišćenim klavijaturama (slušajte, recimo, Winter is Coming). Stonemongers uspevaju da postignu taj neki lep kombo ’70s zvuka i modernih ideja šta sa tim zvukom može da se uradi pa je ovo eminentno prijatan album za više slušanja:
https://stonemongers.bandcamp.com/album/universe-time-control-center
Sluša vam se sirovi, agresivni stoner rok a već ste preslušali sve besplatne kompilacije koje sam prošlih meseci ovde pominjao? Ništa zato, meksički Stoner Heads imaju, posle dve godine, novu kompilaciju, Volumen 8, Edición Pandémica i ovo je zahvatanje vode direktno sa izvora i četrnaest bendova jeftine produkcije i zajedničke ljubavi prema Satani i kanabisu. Naravno da plaćate koliko želite:
https://stonerheads1.bandcamp.com/album/volumen-8-edici-n-pand-mica
Poljaci Moonstone pošteno i za sve pare na EP-ju 1904 imaju dve pesme koje zajedno traju skoro pola sata. Ovo je sporo, valjajuće, hipnotički i simpatično. Još se jedna pesma zove Magma a druga Spores i vokali su, onako, daleki i zapevajući. Meni sjajno, a siguran sam da ni cena od 4 evra i 20 evrocenti nije baš SASVIM slučlajno odabrana:
https://moonstonedoom.bandcamp.com/album/1904
The Spacelords imaju samo tri pesme na albumu Uknknown Species ali te tri pesme zajedno traju 45 minuta pa vi vidite da li dobijate velju for mani. A dobijate, ovo je odličan, vrlo hipnotički instrumentalni space rock sa muzikom koja vas veoma brzo uvede u alfa-stanje i osećaj bestelesnog plutanja dubinama (unutrašnjeg) svemira. Tako da, navalite:
https://thespacelords1.bandcamp.com/album/unknown-species
I Psychic Lemon su nas počastili novim džemom. Studio Jams Volume 5 ima samo jednu pesmu, A gift of whale vomit, ali ona traje preko 38 minuta i londonski psihodelični space rockeri dobro znaju da iskoriste ovo vreme. S obzirom da se ovo daje po ceni koju sami odredite i da nudi prefinjenu, distorziranu psihodeliju, mislim da ne postoje objektivni razlozi da ga promašite:
https://psychiclemon.bandcamp.com/album/studio-jams-volume-5
Slow Goat je sjajno ime za stoner rok sastav – da ne pominjem sjajni logo – a kada taj sastav još dolazi iz Portlanda, zabava je praktično zagarantovana. Demo Slow Goat Demo je snimljen lepo, sa finim zvukom, dobrim rifovima i prijatnim glasom pevačice Rosie Peterson. Ovo su tri pesme energičnog, teškog roka zasnovanog na jakoj, velikoj gitari i dobrom pevanju, bez nekih velikih ambicija da se muzika komplikuje, ali sa više nego kvalitetnim sabatovskim gruvom koji se autoritativno isporučuje u sva tri komada. Podrazumeva se da ovo plaćamo koliko želimo a bend ovim snimkom prilično obećava:
https://slowgoat.bandcamp.com/album/slow-goat-demo
Meksički Black Overdrive daju svoj živi album Greatest Hates Live za onoliko koliko sami odredite. Ovo je fer mada to ne znači da je materijal loš ili loše produciran. Radi se o fino snimljenom, pristojnom stoner metalu koji ne puca od originalnosti ali vozi prijatan gruv i ima taman dovoljno žive prljavštine da mu to estetski doprinosi a ne oduzme na razgovetnosti.
https://blackoverdrive.bandcamp.com/album/greatest-hates-live
Northern Hammer iz Mineapolisa ima album sirov snimljenih ali zapravo sjajnih psihodeličnih stoner pesama inspirisanih između ostalog vikinzima. Electric Medicine zaista leči tim zvukom gitare koji podseća na lavu što se rasipa iz vulkana i sažiže sve na svom putu i ovo je album neodoljivog, sporog gruva i masivnih, distorziranih rifova u čijim se teksturama može lutati satima. Pevanje je tu ali ono je samo pozadinski element i ovde gitara suvereno dominira nad zvučnom slikom. Vrlo lepo.
https://northernhammer.bandcamp.com/album/electric-medicine
Weedpecker iz Varšave zvuče odlično na novom albumu, IV: The Stream Of Forgotten Thoughts. Ovo je vrlo fino sazreli psihodelični rok sa stonerskim šmekom ali i tragovima grandža u svom zvuku, suptilan, napisan i pažljivo odsviran da se obezbedi mesta da detalji zablistaju. Otud su ovo pesme koje osvajaju fantastično promišljenim psihodeličnim efektima koji teme, rifove i melodije daruju stalno impresivnim modulacijama, teksturama i daju ploči osećaj bezvremenosti. Moćno!!!
https://weedpecker.bandcamp.com/album/iv-the-stream-of-forgotten-thoughts
Boris su ove godine u totalnom spidu sa gomilama reizdanja i novih izdanja. Najnovije je Japanese Heavy Rock Hits Live -25th Anniversary Show-, dakle album kojim se obeležava, pretpostavljam, četvrt veka od početka rada benda a ne od izlaska klasika Heavy Rocks. S obzirom da je ovo snimljeno uživo 2018. godine, a da Boris rade od 1992. recimo da to ima smisla. No, smisao ili ne, pričamo o tipično moćnoj ploči na kojoj Boris po ko zna koji put podsećaju da njihova muzika ne prestaje da evoluira jednom kada je snimljena u studiju i ovo je onoliko eksperimentalna i razbarušena, da ne pominjem žestoka ploča koliko su Boris ikada snimili. Tu je odmah i EP Dear Extra sa još tri pesme razularene, psihodelične heavy shoegaze svirke. Obavezno:
https://boris.bandcamp.com/album/japanese-heavy-rock-hits-live-25th-anniversary-show
https://boris.bandcamp.com/album/dear-extra
Novozelanđani Beastwars imaju novi sedmoničer, Cold Wind / When I’m King i ovo su dve glasne pesme koje osvajaju i volumenom i epskom atmosferom. Gitare urlaju, ritam sekcija zakucava, vokali se bore da se uopšte čuju u oluji. Prelepo. A daunloud plaćate po želji:
https://beastwars.bandcamp.com/album/cold-wind-when-im-king-2
Pređimo na thrash metal, hardcore, grindcore i death metal. Powerhead su nemački VRLO old school thrash metal bend i to mislim u najboljem mogućem pogledu. Hoću reći, njihov debi album Curse of Stone je kao da ste se uključili u prpgram negde 1985. godine i čujete muziku u njenoj neprerađenoj, izvornoj formi, pre nego što su trešeri malo izgradili tehnike i jezik. Pesme odišu sirovom enegijom ali i duhom čiste rokenrol zabave i mada Powerhead zvuče sasvim uvežbano, uigrano i disciplinovano, taj osećaj da u svakom sledećem trenutku može da se desi maltene bilo šta veoma doprinosi uzbudljivosti ove ploče. Jake preporuke:
https://powerhead.bandcamp.com/album/curse-of-stone
Nisam neki ljubitelj klasičnog groove metala, ali Francuzi G-NOMES ne sviraju BAŠ klasiku, već malo koketiraju sa death metalom a i nekako, pevanje na Francuskom potpuno menja kontekst. Album (ili EP?) Pensées Primitives mi ne zvuči siledžijski, onako džukački napaljeno nego prijatno, zavodljivo i kao da je baš najbolja ideja na svetu da se izmešaju trešerski rifovi, death metal nabadanje na bubnjevima i recitacija promuklim glasom. Lepo je:
https://g-nomes1.bandcamp.com/album/pens-es-primitives
I evo još jednog indikatora da francuski groove metal ima nešto posebno u sebi. Debi album sastava Dikecide zove se Uniforme i, pa, gruva. Ovo ima malo death metal elemenata ali i sve vreme vozački, prijatni gruv sa, izgleda da je to ključno, pevanjem na Francuskom. Uz lepu produkciju i kvalitetnu svirku, sve to nekako vrlo fino curi i ja se sve vreme osmehujem.
https://dikecide.bandcamp.com/album/uniforme
Slovacima Čad je Medvede već OSMI album a ja za njih nikad nisam čuo. A greota je jer je ovo kvalitetan thrash metal koji se ne stidi ni pank korena ni death metal ekstrapolacija, jedna prijatno raznovrsna ali muzički i produkcijski kvalitetna ploča koja istražuje različite facete thrash muzike i nudi zabavan ako već ne ekstrtemno moderan program. Bend kaže da je ploča nastajala za vreme lokdauna i da je puna besa i frustracije, ali ovo je muzika sa više dimenzija i ne svodi se samo na besni krik. Sjajna ploča i sjajan omot:
https://vandalshop.bandcamp.com/album/medvede
Ne znam tačno šta bi Vertical Abuse značilo, ali valjda istoimeni indonežanski bend zna. A i da ne zna, njihov Demo 2021 ima dve pesme odličnog, metaliziranog hardcorea koji nudi sve što treba: dobre rifove, mošerske ritmove, razjaren vokal, solidnu produkciju. Sedam dolara mi je mnogo za dve pesme čak i kad su ovako dobre, ali možda je u Indoneziji visok standard. U svakom slučaju, kvalitetan, znojav provod:
https://verticalabusehc.bandcamp.com/album/demo-2021
Slovaci Catastrofy sviraju disciplinovan i pomalo humoristički thrash metal na svom trećem studijskom albumu, Taký je život. Ovo je jedan od onih komičnih thrash bendova koji ne dopuštaju da komična dimenzija njihove muzike prevagne nad propisnim trešerajem, pa se Taký je život lepo sluša i kao propisna metal ploča za šutku i hedbeng. Dobra produkcija i lepa energija benda, kvalitetne pesme i, što se kaže, zanat u rukama. Meni fino.
https://catastrofy.bandcamp.com/album/tak-je-ivot
Horror Pain Gore Death Productions za ovu nedelju imaju drugi EP kalifornijskih Dead War, nazvan Grandfather of War i ovo je vrlo prijemčiva ponuda thrash metala koji ima u sebi elemente death metala, black metala i grindcorea ali je pre svega pošten, rifaški metal. Ovo u sebi ima i mošerske rifove i cheesy epiku, pesme su solidno napisane i dobro producirane i bend ima toliko šmeka da povremeno ubaci sasvim neočekivane elemente u muziku pa sam ja, moram priznati, više nego uživao:
https://hpgd.bandcamp.com/album/grandfather-of-war
Nightmare Unit iz Ohaja piče vrlo lep metalizirani hardcore na EP-ju Ritual Blade. Ovo je odlično producirano i veoma žestoko odsvirano, negde na secištu treša, panka i blek metala. Prija, ima sjajnu metalsku kozu na omotu, a košta samo dolar:
https://nightmareunit.bandcamp.com/album/ritual-blade
Teksašani Tooth & Nail imaju najizlizaniju foru za naslov EP-ja: Basic Instructions Before Leaving Earth ali ove tri pesme su kratke, efikasne i efektne. Ovo je napucan, tvrd metaliziran hardkor koji svojim srednjim tempom i bolesnim disonancama, slem rifovima i praktično death metal vokalima komunicira ispravnu količinu nasilja i otuđenosti. A svima nam to ponekad treba. Bonus poeni na to što plaćamo koliko hoćemo.
https://toothnail.bandcamp.com/album/basic-instructions-before-leaving-earth
Kavrila iz Hamburga imaju izvrstan drugi album, nazvan Mor. Ovo je, tematski, sklopljeno oko koncepta prevazilaženja traume i žalosti – pevaču je u periodu pred snimanje umrla majka i tekstovi, ali i njegov energični, promukli stil pevanja su refleksija na ovaj događaj – a muzički je, mislim, veoma dobar primer za „posthardkor“ kao muziku koja proširuje tehničku paletu hardkorpanka ali u punoj meri zadržava energiju i abrazivnost. Utoliko, Mor impresionira gruvom i dinamikom ali ne škrtari na prženju i ovo je jako impresivna ploča:
https://kavrila.bandcamp.com/album/mor
Working Through Rust je saradnja na daljinu trojice iskusnih američkih muzičara i album Words About The End / Words About Time je fina kombinacija sludgy gruva i chaotic hardcore ispada. Pesme su napisane solidno, zvuk je vrlo dobar a bend, bez obzira što je u pitanju „projekat“, ima izražen karakter i osećaj za atmosferu. Moćno, upečatljivo, tenzično:
https://protagonistmusic.bandcamp.com/album/words-about-the-end-words-about-time
Ne slušam često deathcore, ali kad slušam volim da mi ga isporuče maskirani meksički manijaci. ENEMY 906 vole gangsterske proklamacije i tribalni gruv, ali imaju odličan, teški zvuk i forsiraju hromatske slemove a koji su uvek zanimljiviji od prostih monotonalnih breakdown pasaža, pa je EP Righteous Beheading sa ispravne strane granice koja deli usredsređenu brutalnost i manirističko imitiranje prethodnika. Lepo.
https://enemy906.bandcamp.com/album/righteous-beheading
Francuski trio duo Poisöncharge ne krije mnogo svoj ratni plan. Novi EP se zove Hell Bent for D-beat i mada ovde ima i drugih ritmova osim D-beata, muzika jeste sirovi, primitivni ali ne sasvim na skelet svedeni D-beat hardcore. Bend uspeva da u četiri pesme provoza i malo Motorhead šmeka, i malo klasičnog panka, i propisan hardcore i ako ste prava publika, ovo je ponuda koja se ne odbija. A sami birate cenu:
https://poisoncharge.bandcamp.com/album/hell-bent-for-d-beat
MxAxMxA su, kaže njihov izdavač „insane grindcore from Russia“ i mada ne znam baš za to „insane“, njihov prvi, dugoočekivani album, barem po njihovim rečima, je kolekcija odličnih, kratkih, vrlo dobro odsviranih metaliziranih grindcore pesama. Долгожданный первенец je zreo album sa pesmama koje su generalno duže od minut a kraće od dva, producirane kvalitetno, sa hardcore osnovom i ekstremnijim nadogradnjama i tempom koji ja iako visok, spakovan u dobre aranžmane tako da ovde i pored ekstremnog intenziteta nema straha od, jelte, monotonije. Plus, taj vokal!
https://triangleinfernalrecords.bandcamp.com/album/-
Ništa lepše od goregrinda da čoveku malo podstakne apetit. Split album bendova Los Reysez Bong Death i Redundant Protoplasm – nazvan samo Split – nudi sve što čoveku treba: brzu, energičnu i seksi svirku, hrskave, grgoljave vokale i neke lepe rifove. Ni jedan od ova dva benda ne nadmeće se u kategoriji „najodvratniji grindcore svih vremena“ i ovo je uredan, lepo produciran (za svoj žanr) goregrind koji osvaja klasičnim muzičkim oružjem. Fino:
https://kitchenvomit.bandcamp.com/album/los-reyesz-bong-death-redundant-protoplasm-split
Jednočlani blackened grindcore projekat Wrathbearer iz Ričmonda u Virdžiniji je dropovao odličan EP sa dve pesme nazvan A Different Shade of Night. Nema ovde mnogo filozofije, ovo je brza, žestoka i kvalitetna muzika koja ima i spastičnu neposrednost grindcorea i gizdavost blek metala. Fina produkcija, lepi rifovi, lepo za slušanje:
https://wrathbearer.bandcamp.com/album/a-different-shade-of-night
One Day In Fukushima je dobro ime za bend, pogotovo ako taj bend svira gridndcore sa elementima death metala. EP koji nam ovi Italijani nude, Permanence, je vrlo lepo produciran i kvalitetno odsviran a muzika je zaista eksplozivni grindcore sa skandinavskim ukusom, masivnim zvukom i nešto ambicioznijim aranžmanima. Bend traži četiri evra za šest grindcore pesama što deluje kao preskup dil, ali ovo su ne samo odlično producirane već i zaista vrhunski izvedene pesme koje obaraju na pod energijom i umešnošću njenog kanalisanja. Meni odlično:
https://onedayinfukushima.bandcamp.com/album/permanence-2
Za Francuze Vomi Noir jasno je kako zvuče i pre nego što čujete prvi ton njihovog split albuma sa brazilskim Neuro-Visceral Exhumation. Brazilci svoju stranu nisu stavili na Bandcamp, ali Vomi Noir već imenom i dizajnom omota šalju poruku da JAKO vole rani Carcass. Tako i jeste. Njihovih trinaest pesama je kao neka za nijansu disciplinovanija, za nijansu ka crustgrindu pomerena interpretacija Carcassovog zvuka sa Reek of Putrefaction a kako je to jedini Carcassov album koji redovno slušam, meni je ovo SJAJNO. Plaćate koliko hoćete a mada je vokal PRETERAN, ovako solidan goregrind nije baš tako česta pojava pa svakako proverite:
https://vominoir.bandcamp.com/album/r-alit-morbig-ne-split-w-neuro-visceral-exhumation
Njemački Nekrovault imaju dve simpatične death doom pesme na EP-ju Nachhut: Toward the Towering Tomb. Ovo je sporo, mučno i teško, ali i dobro napisano sa jednom ipak otmenom smirenošću međ svim tim pokoljem pa sam ja ovaj materijal poslušao sa velikim apetitom i nisam se razočarao. Kogod voli Vastum i slične podzemne death bendove, ovo će mu sesti na prvu:
https://nekrovault-vanrecords.bandcamp.com/album/nekrovault-nachhut-toward-the-towering-tomb
Nizozemci Necrotesque su svoj prvi album nazvali The Necrotic Grotesque da bi vam odmah odgovorili na to prvo pitanje koje imate. Na drugo pitanje, kakva je muzika, odgovoriću ja: dobra! Ovo je old school death metal niskog štima, masivnog zvuka, energične ali ne prebrze svirke i pesama koje zazivaju ozbiljan, dugotrajan, posvećen hedbeng. Necrotesque sviraju žestoko i imaju napucan zvuk pa je ovo apsolutno slavlje za death metal publiku sa ukusom:
https://necrotesque-deathmetal.bandcamp.com/album/the-necrotic-grotesque
Njujorški Manat na svom prvom, istoimenom demo snimku donosi primamljivi, primitivni, jednostavni a neodoljivi old school death metal. Ovo je pet pesama zlih i simpatičnih rifova, hedbengerskog ritma i produkcije koja se ne razmeće skupoćom ali više nego obavlja posao. Bend očigledno ima zanat u rukama – čuju se tu vrlo ukusne solaže i jedan opšti kvalitet izvedbe – i ovo je vrlo lep način da se upoznamo sa perspektivnim sastavom koji će, nadam se, još raditi i snimati:
https://manatqamar.bandcamp.com/album/manat-demo
Meksički Svärd su zanimljiv slučaj. Njihov novi EP (nakon prvog albuma od pre četiri godine), Grimosón Latino je neka vrsta black-death metala izmešanog sa gruverskim teškim rokom. Hoću reći, ovo zvuči rokerski i gruvi ali uz svu neprijatnost i opresivnost koje black i death metal inače traže. Za razliku od velikog broja blackened rock’n’roll bendova na svetu, Svärd su hermetičniji, bliži mračnom panku ili postpanku, čak, i ovih šest pesama nudi jako interesantan, bučan i sirov a opet sofisticiran materijal. Noise, not music, taguje sebe bend ali ovo je muzika i pored bučnosti kojom se kiti, i to dobra muzika:
https://svard666.bandcamp.com/album/grimos-n-latino
Isto iz Meksika su i Vexilla Regis Prodeunt Inferni ali njihova muzika je mnogo jednostavnija za klasifikaciju. Album The True Path njihov drugi, skoro deset godina posle prvog je mošerski, gruverski death metal koji mnogo više polaže na atmosferu i gibanje tela nego na kompleksne aranžmane, promene ritma i tempa i nekakve harmonske eksperimente. Ne da je to problem, The True Path je prijatna ploča ako volite muziku na koju ne morate da obraćate mnogo pažnje već puštate da vas nosi i pokreće. Dobra produkcija pomaže ovom izdanju koje je svedene ambicije ali korektne izvedbe:
https://abyssmoproductions666.bandcamp.com/album/the-true-path
Česi Cutterred Flesh imaju relativno originalan pristup brutalnom death metalu. Njihov peti album Sharing is Caring ima u sebi sve potrebne brutal death elemente da se standardna žanrovska publika oseća prijatno – blastbitovi, tvrde gitare brutalni vokali u dve visine itd. – ali se bend onda trudi da aranžmane obogati sa mnogo ideja koje inače ne čujemo u ovoj muzici. Hoću reći, ovo je na momente iznenađujuće melodično i maštovito u harmonskom pogledu pa preporučujem album za gurmansku konzumaciju slušaocu koji smatra da je brutal death metal pomalo ušao u kolotečinu:
https://cutterredfleshband.bandcamp.com/album/sharing-is-caring-brutal-death-metal
Serpent Corpse iz Montreala na svom prvom demo snimku, nazvanom samo Demo, sviraju primitivan, jednostavan ali vrlo simpatičan, pankerski death metal. Ovo je sve jednostavno, zarazno, nekako detinjasto a opet bez klinačkih zastranjivanja, čisto i iskreno. Meni odlično:
https://mouthofmadnesstapes.bandcamp.com/album/demo
Death from above iz Francuske imaju simpatično ime, a ni prvi album, Altered Dimension, nije tako loš. Ovo je rifaški death metal sa malo deaththrash mirisa i moža previše ravnim, nedinamičnim zvukom bubnja. No, pesme su lepe, i mada bi bilo bolje čuti ih sa malo prirodnijim miksom, ne mogu da kažem da nisam spontano hedbengovao slušajući Smrt odozgo. Pristojan debi:
https://deathfromabovedeathmetal.bandcamp.com/album/altered-dimension
Švedsko-islandski kvintet Under the Church osvaja srca i duše novim EP-jem, Total Burial. Već naslov sugeriše da ovo nije neki cerebralni, tehnički kompleksni death metal zvuk, već testerišuće ludilo, slavlje rifova i plaćanje dugova eksploatacijskom filmu i VHS hororu. Pet pesama šmekerskg deaththrasha, mnogo dobrih rifova, atmosfera makabr žurke – sve što čoveku treba. Sjajno:
https://pulverised.bandcamp.com/album/total-burial
Švedski veterani, er, švedskog death metala, Unanimated imaju četvrti album, Victory in Blood, punih dvanaest godina posle prethodnog a koji je i sam izašao svih četrnaest godina nakon onog koji je njemu prethodio. Ovaj bend, osnovan krajem osamdesetih je, mnogi bi rekli, propustio priliku, ali Victory in Blood je odlična ploča a to da u ovom bendu sviraju članovi Dismember i Unleashed (plus bivši članovi Desultory, Carbonized, General Surgery…) celom projektu daje auru najbolje čuvane tajne švedske scene. Unanimated su bili jedan od prvih bendova svoje generacije koji je naglašenije svirao melodično i spajao death i black metal pristupe, a aktuelni album sve ovo citira na vrlo siguran, autoritativan način ali pre svega se oslanja na odlično napisane pesme. Ima ovde sjajnih, pamtljivih tema i produkcija je masna i masivna, no Unanimated prevashodno paze da pesme budu zaokružene, zrele i različite jedna od druge pa pričamo o jednim od najprijatnijih albuma švedskog death metala čitave sezone a, ako ste pratili program proteklih nedelja, znate da nam toga nije falilo. Odlično:
I kad već pominjem General Surgery, evo i njih sa novim EP-jem. A Legendary Death je ploča kojom se bend podseća nekih sada nestalih prijatelja ali namesto setne atmosfere dobijamo energični, prljavi švedski death metal. Četiri komada na ovom EP-ju ubrajaju dve nove pesme, koje su odlične, te po jednu obradu Nihilist i Dead Infection. Trik je što su i originalne pesme napisane da podsećaju na stil obrađivanih sastava pa je jedna klasičan švedski death metal a druga „poljski“ deathgrind. Izvrstan materijal a bend vam daje da platite koliko hoćete ali i da donirate neke pare dobrotvornoj organizaciji po svom izboru. Ljudski.
https://generalsurgery.bandcamp.com/album/a-legendary-death-ep
Vašingtonski Genocide Pact su snimili treći album, nazvali ga isto Genocide Pact i objavili za Relapse, i ovo je, nagađate, odličan old school death metal sa dosta thrash metal elemenata i bez mnogo filozofiranja. Volim bendove koji zvuče kao da su građevinske mašine naučile da sviraju pa tresu iz sve snage negde u Petak uveče, da izbace iz sebe svu tenziju i frustraciju nakupljenu tokom radne nedelje, a Genocide Pact zvuče BAŠ tako, nudeći mošerski, pošteni, znojavi program. Odlično:
https://genocidepact.bandcamp.com/album/genocide-pact
Poljaci Dormant Ordeal su sjajni na svom trećem albumu, The Grand Scheme of Things. Pričamo o black-death bendu koji ima nešto „intelektualniji“ svetonazor od većine kolega pa su i tekstovi i muzika ovde dosta sofisticirani i mada me je na prvu loptu naslov pesme The Poetry Doesn’t Work on Whores odbio od slušanja albuma, pojeo sam gomno, pa ipak poslušao ploču i radi se o odličnom materijalu. Dormant Ordeal sviraju disciplinovano i imaju zrele, kvalitetne pesme koje energiju i melanholiju tipične za Poljake pakuju u formu koja nema „tech-death“ pretencioznost ali ima višeslojnost i kompleksnost utkanu u aranžmane. Veoma dobar album, mada dugačak, a bend ga još i daje za koliko sami ponudite. Odmah!
https://dormantordeal.bandcamp.com/album/the-grand-scheme-of-things
https://selfmadegod.bandcamp.com/album/the-grand-scheme-of-things
Ulazimo u poslednji sekciju sa nešto egzotike, power metala i propisnog heavy metala. Beastial Piglord je brzo ispratio svoje poslednje izdanje novim EP-jem, The Chinese Skunk koji je preko pola sata duga meditacija/ improvizacija ali i ambijentalni, gruvi komad kontemplativnog avangardnog metala. Kao i obično plaćate koliko hoćete. A valja:
https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/the-chinense-skunk
Ljubitelji flauta i mandolina će doći na svoje sa drugim albumom ruskih Pereplut. Варнака Враки (Warnak’s Fables) je album prijatnih folk tema i razigranih melodija koje se prevlače preko ne naročito skupo producirane metal-matrice. Bend definitivno ne igra u istoj ligi sa nekim od vedeta folk i piratskog metala našeg doba, pre svega produkcijski, ali Pereplut svakako imaju uho za dobru temu i umeju da iskoriste arhaični instrumentarij koji im je na rapsolaganju, dok su tradicionalnije „metal“ elementi muzike simpatični ako već ne IMPRESIVNI. Probajte:
https://pereplut.bandcamp.com/album/warnaks-fables
Grci Junkyard 69 svoj novi album, Awakin’ The Fallen daju besplatno za daunloud sa Google Drivea i koliko vidim, više im je stalo da čuju komentare nego da ikako na njemu zarade. Fer, a pogotovo jer je utisak da bend više i ne postoji i da je ovo materijal snimljen u nekom momentu ali nikad objavljen – bend ga naziva „izgubljenim albumom.“ Elem, u pitanju je savim prijatan heavy rock stare škole, sa stadionskim ambicijama, pevačicom koja ima taman dovoljno karaktera da nas drži na udici i čistom, pristojnom produkcijom. Ako volite ’80s hair metal, Junkyard 69 su apsolutno za vas:
https://drive.google.com/drive/folders/13W18spZ-pMUE9LPzJpC97li8LS7Qw-d-
Ekvadorski Soul Steel takođe sviraju u ’80s ključu, samo su pomereni nešto više u NWOBHM smeru. EP Heavy Metal Tonight nudi sve što očekujete, dakle, šmekerske rifove, visoke vokale, prominentnu bas-gitaru, lepe ukrase na gitarama, ali i pevanje na španskom. Produkcija takođe deluje starinski na najbolji moguć način, bez „veštačkog“ budženja težine i ovo se, uz sve svoje idiosinkrazije (pevanje nikako neće biti po svačijem ukusu) lepo sluša:
Walrus su simpatični mladi švicarski heavy metal/ power metal bend čiji prvi EP, Unstoppable Force bez obzira što deli naslov sa legendarnim albumom Agent Steel, verovatno svoje ime duguje World of Warcraftu. Takvo je vreme. Enivej, ovo je prijatan, melodičan heavy/ power materijal, lepo produciran i odsviran srčano. Walrus uspevaju da izbegnu beživotnost koja često dolazi uz isuviše upeglan power metal zvuk i ovo je generalno meni bilo simpatično. Vredi poslušati & podržati:
https://walrusmetal.bandcamp.com/album/unstoppable-force
U nastavku pregleda recentnih izdanja nemačkog izdavača Metal on Metal Records, na red su stigli i Nijemci Gravety. Njihov album Bow Down nudi žestoke rifove i simpatične melodije, mešajući gruv sa himničnim refrenima. Nisam preterano zapaljen za stil koji pevač Kevin Portz provlači, ali muzika je prilično po mom ukusu a kvalitet svirke svakako na visokom nivou pa sam Bow Down poslušao sa uživanjem:
https://metalonmetalrecords.bandcamp.com/album/gravety-bow-down
Pure Steel Records ne razočaravaju ni ove nedelje, pa dobijamo dva intrigantna izdanja. Prvo je drugi album njujorških Psychoprism, snimljen pet godina posle debija. R.I.S.E. i to je melodična i supercheesy ploča progresivnog, himničnog heavy metala koji je očigledno utemeljen u zvuku što su ga uspostavili Queensryche pre više od tri decenije, ali apdejtovan za novi vek, sa sve elementima thrash i power metal stilova. Treba voleti muziku koja je ovoliko cheesy, ali, da budem iskren, i lako ju je voleti ako je volite jer su Psychoprism kvalitetni i osvajaju podjednako šarmom i energijom:
https://puresteelrecords.bandcamp.com/album/r-i-s-e
Custard su, pak, njemački bend još iz osamdesetih koji je prvi album snimio tek pred kraj 20. veka a novi, Imperium Rapax im je sedmi po redu i konceptualno se bavi rimskim carstvom, varvarima, starim ratovima i religijskim konceptima. Četrnaest pesama klasičnog nemačkog power metala za svakog ko voli Blind Guardian, Helloween i ostalu bratiju? Naravno:
https://puresteelrecords.bandcamp.com/album/imperium-rapax
A za skupo producirani, „komercijalniji“ melodičniji metal obratićete se na adresu Šveđana Manimal. Armageddon je njihov četvrti album i ovo je, neću lagati, kvalitetan komad himničnog, epskog heavy metala. Manimal su svakako proračunati i ne trude se da smisle išta originalno u svojoj muzici, svirajući samo žanr i obraćajući pažnju pre svega na imidž, produkciju i generalnu formu, ali opet, muzika na ovoj ploči je i dalje prijatan, prijatno cheesy metal uz koji je lako voleti:
Za kraj i za prefinjenu grindcore publiku dobili smo album nedelje a koji je u stvari novi EP Takafumija Matsubare, Mortalized (Poison EP). Istini za volju, ovo je izašlo na vinilu još pre nekoliko nedelja ali kako je ugledni gitarista tek sada objavio daunloud (ili se tek sada setio da nam pošalje notifikacije), evo ga u pregledu za ovu nedelju. Elem, ko zna, znaće, Matsubara je jedan od najmaštovitijih autora u grindcoreu ikada i sa svojim spektrom emocija i tehnika daleko nadilazi uobičajenu grajndersku paletu zvuka, a da nikad zapravo ne odluta daleko od matrice brzih, kratkih,hiperagresivnih pesama. Mortalized je pritom materijal nabijen negativnošću ali to ne smeta jer pri ovakvim brzinama i intenzitetima sve postaje veličanstveno. Na jednoj pesmi gostuje i Jon Chang sa kojim je Matsubara svirao u Gridlink i ovo je izvanredno.
https://takafumimatsubara.bandcamp.com/album/mortalized-poison-ep
