Koliko vas je sebi govorilo „baš mi se čita nova epizoda Taličnog Toma, kad će već jednom nešto novo da izdaju?“ da bi, ni ne gledajući pažljivo naslovnu stranu novog albuma Lucky Luke: Swiss Bliss, posle nekoliko strana uplašeno zaurlalo „ali ne ovako! NE OVAKO!!!“? Lucky Luke: Swiss Bliss je nova epizoda Taličnog Toma, svakako, ali ona nije deo „kanonskog“ kontinuiteta omiljenog kauboja i kao i ranije ove godine izašli album Lucky Luke: Wanted, predstavlja alternativno čitanje originalnog predloška. Za razliku od Wanted u vezi sa kojim sam imao i izvesne rezerve (uz uobičajene pohvale na Bonhommeov izuzetni rad), Swiss Bliss je legitimno postavljen i zaokružen rad a ako vam se dogodi da od njega odskočite u užasu, to je najpre na ime osećaja da je nešto što smatrate dečijom literaturom odjednom, bez upozorenja i objave rata, krenulo da se bavi vrlo pipavim temama seksualnih preferenci i praksi.
No, već smo više puta pričali o tome da Talični Tom, kao i dobar broj drugih franko-belgijskih stripova, ali Talični Tom partikularno, na ime svog oslanjanja na jednu vrlo specifičnu mitologiju koja relativno recentni istorijski period osvetljava iz jednog vrlo specifičnog ugla, dakle, da Talični Tom ima ne samo pravo nego u solidnoj meri i obavezu da se pozabavi i ponekom ozbiljnom, odraslom temom.
Drugačije rečeno, ako je ovo strip koji je inicijalno i bio namenjen prevashodno deci – a to je stvar za debatu imajući u vidu ko je sve čitao ove stripove u prvo vreme i koliko su slojeva teksta i podteksta imali – on je svakako kroz svoje priče već tretirao ozbiljne teme kolonizacije, rasnih tenzija i, jednako značajno, neke očigledne teme preskakao i na njih nije ništa imao da kaže – kako su uostalom i filmovi kojima je bio inspirisan uglavnom birali da se ne bave genocidom i istrebljenjem starosedelaca u Severnoj i Centralnoj Americi. Te se tu ta pomenuta dužnost da danas o sličnim ili istim temama pričate iz nove perspektive donekle i nameće, POGOTOVO jer ne treba izgubiti iz vida da mnogi od nas ove stripove i dalje čitaju, a nismo deca. Ako sam sasvim lojalno proveo poslednjih 45 godina čitajući Taličnog Toma, nije, mislim, previše da od njega volim da dobijem i neka radikalnija čitanja vestern tropa.
Hoću reći, ako tretirate vesterne generalno, a Taličnog Toma partikularno isključivo kao eskapizam, proverbijalno toplo ćebe u koje se umotate na kraju odvratnog dana i na određeno vreme potpuno zaboravite da mučni stvarni svet postoji – ja svakako nisam ovde da vas nazovem kukavicom i tražim da se uvek i svugde suočavate sa svojim i tuđim traumama. Ali isto tako valja shvatiti da ni vesterni generalno ni Talični Tom partikularno nisu nastali niti rađeni isključivo da bi bili eskapizam i da se kroz njih istorijski dešavalo mnogo kritike i diskusije vezano za istoriju, društvo itd. itd. itd.
Ili da kažemo ovo na najjednostavniji moguć način: gej kauboji su toliko tradicionalan trop u popularnoj kulturi i kvir kulturi da je svakako bila istorijska neminovnost da se bar jedna epizoda Taličnog Toma pozabavi ovom temom.
Swiss Bliss je ta epizoda i kogod da oseća kako ga obliva leden znoj što posle prošlogodišnjeg A Cowboy in High Cotton koji se ozbiljno i nijansirano bavio temom rasizma, belog nacionalizma, ropstva itd. dobijamo novu „woke“ epizodu, prvo nek se malo umije, pogleda u ogledalo i zapita jel’ mu dobro, a onda neka zna da Swiss Bliss ne spada u, kako već rekoh, kanonski kontinuitet. Ovo je album koji nije izdao sam Lucky Comics, već je ova firma lik licencirala a originalni izdavač, u Nemačkoj, je bio Egmont, ranije ove godine, da bismo ga na Engleskom jeziku mi dobili posredstvom Europe Comics, polovinom Novembra. Ovo nije „numerisana“ epizoda i slično Bonhommeovim radovima, radi se o alternativnoj verziji Taličnog Toma, u kojoj se ne pravi napor da se 100% verno rekonstruišu Morrisov vizuelni jezik i autentični ton stripa iz zlatnog doba kada ga je pisao Goscinny.
Autor Swiss Bliss (naslov originala je Zarter Schmelz) je, nećete se iznenaditi, Ralf König, jedan od najprestižnijih nemačkih strip-autora i, najverovatnije, jedni nemački strip-autor za koga neka mejnstrim publika zna. A što je malo i ironično, imajući u vidu da je König otvoreno gej od kraja sedamdesetih godina i da su njegovi radovi tokom osamdesetih bili mahom vezani za gej-tematiku i objavljivani u gej publikacijama i da je, uprkos sticanju dosta popularnosti u gej zajednici, već tada postojala sumnja da njegov rad ima ikakve šanse da se probije u kulturu glavnog toka.
No valja se setiti da je nemačko društvo zapravo vrlo otvoreno za seks kao, jelte, hobi i životne stilove koji se u dobroj meri vrte oko rekreativnog seksa – termin „alt“ se često koristi da opiše sve od svingera, preko fetišista pa do amaterskih porno glumaca i glumica – pa je König ne samo napravio ozbiljnu karijeru u strip-medijumu a koja i dalje traje, sa redovnim izbacivanjem novih radova i dobijanje nagrada, već je i po njegovim radovima snimljeno nekoliko pristojno uspešnih filmova.
Iako je statistički najverovatnije da Königa znate po naslovima kao što je Kondom des Grauens (tj. Kondom ubica), a po kome je devedesetih snimljena istoimena horor-komedija, autor je Taličnom Tomu pristupio sa velikim poštovanjem prema originalnom materijalu i pažnjom da se očuva dobar deo kul tona „klasičnog“ vesterna. Zaplet sa gej kaubojima je ovde apsolutno centralni deo priče, dakle ne samo nekakav šum u pozadini, i u neku ruku Talični Tom je ovde tretiran kao objekat više nego subjekat, ali Swiss Bliss je odlično vođen narativ koji zapravo sasvim uspelo drži senzibilitet ako ne dečijeg ono svakako „young adult“ stripa u kome je seks tretiran kao prirodan, svakako očekivan deo ljudskog životnog ciklusa. Činjenica da se ovde radi o seksu između dva muškarca je formatirana kao deo jednog značajno dubljeg odnosa koji uspeva da prikaže ne samo ljubav nego i nežnost, vernost i lojalnost na jedan istovremeno zreo ali i pažljivo karikiran, dobronamerno komičan način koji poštuje tradiciju medijuma sa kojim radi.
Swiss Bliss je pričan kao dugački flešbek u kome jedan od dva gej kauboja objašnjava ne samo kako su se on i njegov partner upoznali, kako su shvatili da su suđeni jedan drugom i kakve su kulturološke prepreke morali da preskaču da bi na kraju bili zajedno, već i kako je Talični Tom bio u neku ruku presudni katalizator za utvrđivanje njihove veze. Podzaplet sa kravama koje treba čuvati dok mirno pasu kako bi dale kvalitetno mleko od kog će se praviti najfinija čokolada po švajcarskom receptu je zapravo otvoreno komičan pa i farsičan i služi pre svega kao umešno upotrebljen trop u kome kauboji, dugo odvojeni od zajednice tokom nedelja i meseci provedenih sa kravama u preriji, razviju seksualnu žudnju pa i romantičnu ljubav jedni prema drugima.
König pažljivo, dakle, uzima stereotipe o gej muškarcima i kooptira ih unutar jedne humane, pa i romantične priče da pokaže da na kraju dana snaga i iskrenost emocija koje ljudi osećaju jedni za druge hoće i TREBA da bude važnija od svega drugog. Talični Tom je ovde zanimljivo iskorišćen ne samo kao predmet „male gaze“* interesovanja – jedan od protagonista primećuje da slavni kauboj ima bradavice, a koje se nikada, veli, ne vide na crtežima kada novine ilustruju njegove doživljaje – već i pre svega kao simbol „saveznika“ koji dolazi iz zapravo i malo konzervativnog ugla.
*postoji li „queer gaze“? Ako ne, računajte da sam trejdmarkovao termin, sigurno će jednom zatrebati.
Ne da je Talični Tom ikada bio nekakav razjareni desničar, ali on jeste u ovom stripu formatiran kao legenda Zapada o kojoj se najviše zna kroz sekundarne izvore – fikcionalizacije njegovih avantura kroz priče, romane i strip – i koja je po definiciji deo establišmenta. Talični, naravno, ima nekoliko prilika da pokaže da ne toleriše diskriminaciju i njegovo prirodno sarađivanje sa gej-kaubojem ali i zaštita ovog od nasilja, a bez nekakvog patronističkog stava koji bi u prvi plan gurao njegov ego su primeri kako je König dobro shvatio i iskoristio suštinu ovog lika, sa sve pomalo melanholičnom epizodom u kojoj saznajemo da Talični nakon prve ljubavi živi praktično u celibatu.
Strip ima i nekoliko simpatičnih epizodnih likova koji su „queer“ po formatu iako se njihova seksualnost zapravo ne komentariše niti razotkriva – uključujući Calamity Jane kao duhovitu butch lezbijku, te neke likove iz zajednice starosedelačkog stanovništva – ali njegova srž je svakako pre svega u toj romansi iz koje se izrodila celoživotna veza za dvojicu vrlo jednostavnih ali ne plitkih muških likova. König ovde postiže golove iz nekoliko pozicija, pre svega uzdržavajući se od eksplicitnog „woke“ propovedanja a zatim izbegavajući da prenaglasi romantične elemente veze ova dva lika. Američki queer/ queer friendly stripovi koje ponekad čitam – mada daleko od toga da sam nekakav autoritet – često umeju da budu preslađeni u ovom domenu i Königovi likovi su uspešni baš zato što nisu ni sveznajući dispanzeri kvir teorije niti idealizovani gej-stereotipi već dva kauboja koji nemaju baš mnogo škole niti su jaki na rečima, ali kojima je JAKO stalo do onog drugog.
Ako znate kakav je Königov stil crtanja, onda niste ni očekivali glamurozne „kvir“ stilizacije kakve su u američkom stripu česte. König je svoj karikaturalni stil prilagodio Taličnom Tomu i kolorit i organizacija stranice su dovoljno blizu originala da ova priča deluje uverljivo, a opet dobijamo vrlo tipično königovski izražajne likove sa velikim, razrogačenim očima i ustima postavljenim na jednu stranu lica, pa će njegovi ljubitelji biti na svojem.
Hoće li na svojem biti i generalna publika Taličnog Toma? Nekakvo volim da mislim da hoće. Gej tematika danas nema transgresivnu dimenziju koju je imala do pre samo par decenija i mada je ovo svakako jak iskorak za serijal utemeljen na prilično konzervativnim vestern tropima (a koje je, ne zaboravimo, često parodirao i ismevao), on je urađen pažljivo, nijansirano i tako da se jasno alternativni pogled na Taličnog Toma smesti u prošireni kanon prirodno i bez previše frikcije. Meni je sve to veoma prijalo, a slobodni ste da strip i sami proverite odlaskom do Comixologyja.
