U toku je poslednji veliki juriš metalaca da svoja izdanja proguraju kroz vrata dok zapad kolektivno ne ode da praznuje pa je ova nedelja bila puna do vrha, kvantitetom ali ipak i kvalitetom. Idemo redom.
A prvi na redu je blek metal. I tu ima raznih čudesa. Recimo, izvrsni ruski rodno mešoviti blek metalci А за Солнцем Луна… su svoj debi album izašao proletos sada ispratili poštenim minialbumom Вороны Несут Ночь i ovo ima čak sedam pesama vrlo zanimljive mešavine sirovog, nevaljalog pa i primitivnog blek metala sa jeftinim simfonijskim ambicijama i teatralnom prezentacijom. Stvari funkcionišu skoro idealno i ovaj spoj visokog i niskog, teatra i ulice, klavijaturčina i nadrkanih bubnjeva me pogađa u sva prava mesta koja volim. Poslušajte:
https://hexencave.bandcamp.com/album/–2
Nemci Naxen iz Munstera sviraju blek metal ali se oblače kao bajkeri i pankeri, pa sam sa zanimanjem poslušao EP The Perilous Path Of Pain koji pored agresivne, arogantne aliteracije pruža i dobar, melodični, emotivni, epski, energični blek metal u pesmi The Disappearing Door To Dignity (vidite!), ali onda i jednu zanimljivo formatiranu obradu Negative Approach pa je ovo u celini vrlo primamljiv paket.
https://naxen.bandcamp.com/album/the-perilous-path-of-pain
Nisam siguran kakav je status poljskog sastava Asmon jer na Metal Archivesu se vode kao da su osnovani 1998. godine i da su se sada raspali iako je demo Forlorn objavljen pre neki dan. Nebitno, ovo je, kakvih sam demo snimaka čuo prošle nedelje, suvo zlato, poljski blek metal koji jeste nešto jeftinije produkcije ali i dalje zvuči ozbiljno, profesionalno i otmeno. Veoma vredno da se čuje:
https://asmon.bandcamp.com/album/forlorn-death-demo
XSATANIST iz Teksasa sviraju pankerski, lo-fi blek metal vrlo stare škole na EP-ju Pentalbum One i to zvuči zapravo vrlo simpatično. Ovo je kao neko izdanje koje je kroz vremenski procep upalo u 2021. godinu iz 1985. i kreće da spontano izaziva šutke gdegod da se pojavi. Misim, slušajte Nulliby Lullafy, kakav PANK!
https://xsatanist.bandcamp.com/album/pentalbum-one
Cepheide je francuski jednočlani atmosferični blek metal sastav koji radi dosta na tome da razbije kalup. Rekao bih, čak, da album Les échappées, drugi koji je Gaetan Juif snimio pod ovim imenom blizak i post blek metal formama sa svojim snažnim eksperimentisanjem i daljim ekstrapoliranjem te kombinacije šugejza i agresivnosti. Nije sve ovde podjednako uspešno, ali ima nekoliko izvrsnih momenata i vredi da se posluša:
https://cepheide.bandcamp.com/album/les-echapp-es
Nije baš da se svaki dan dešava da vam se dopadne blek metal bend čiji se pevač zove prosto – Dragan. Hjól su mešovita, norveško-rusko-severnomakedonska ekipa i EP Heksehus dolazi posle debi albuma što je izašao ovog Juna. Album nisam slušao, ali EP meša tipično rokački i hladan norveški blek metal sa malo slovenske melodičnosti i emocije i meni je to jako lepo ispalo. Zvuk nije naročito skup ali je funkcionalan jer Hjól žele da zvuče malo razmazano i maglovito, a pošto EP naplaćuju samo koliko ste vi spremni da potrošite, ovo vredi poslušati:
https://hjol.bandcamp.com/album/heksehus-ep
Volite li Rusiju? Dobro, sigurno volite, čim ovo umete da pročitate, ali da li PARTIKULARNO volite sever Bajkalskog jezera? Atmosferični blek-metal projekat Shuurgan („mećava“) dolazi iz malog sela u ovom kraju Azije i album Huushan Ulgar („Stare priče“) je, kako kaže autor, napisan korišćenjem spiritualne veze sa kulturom Burjata, mongolskog naroda koji naseljava ovu provinciju. Muzika je, kako i očekujete, veoma melodična, melanholična i sanjiva, ali je i vrlo korektno odsvirana, snimljena i producirana i ovo nije just another sobni projekat dokone omladine već ipak postoji na nešto višoj ravni. Probajte:
https://shuurgan.bandcamp.com/album/huushan-ulgar
Amerikanci Virulent Resurgence su me osvojili ekstremnom jednostavnošću i sirovošću svoje muzike. EP Desecrated Euphoria stiže tri godine posle njihovog prvog albuma i ovo je praktično kućna produkcija sa prostačkim pesmama i jeftinim zvukom, ali ova dva lika zvuče tako iskreno, nadrkano, besno, da ja ne mogu da odolim. Ovakav grajnderski blek metal uvek dobro dođe danas kada ova muzika sve češće preferira melodične, romantične forme, a da bude jasno, ni Virulent Resurgence ne beže od melodičnosti, samo je pakuju u vrlo jednostavno pakovanje i nude sve po ceni koju sami odredite:
https://virulentresurgence.bandcamp.com/album/desecrated-euphoria
Brazilski jednočlani projekat Thy Rites ima novi album, Satankorps i mada na disku izlazi tek u Januaru, sada ga kao danloud možete kupiti za svega jedan dolar. A ako volite sirov, agresivan, krvoločan black-death metal, svakako ćete biti usluženi. Thy Rites se ne ističe nekim svežim formulama u muzici koju svira i album svakako pati od izvesne monotonije u svoj toj agresiji sa retro ukusom, ali u malim dozama ovo više nego prija i iznenađujuće je solidno producirano:
https://thyrites666.bandcamp.com/album/satankorps
Uvek se malo trgnem kad vidim da neki blek metal dolazi iz Kalifornije, ali opet, tamo se i satanizam u Americi baš pošteno zapatio pa onda što da ne… Wolf-Rayet su nov bend sa istoimenim EP-jem i ovo je istovremeno sirov i melodičan blek metal koji spja zvuk stare škole sa senzibilitetom nove. Ja odmah padnem na ove neke mid-fi garažne produkcije a i Wolf-Rayet sviraju nekako spontano, pankerski i srčano, a onda povremeno i vrlo suptilno i kinematski (npr. pesma IV) pa sve to zvuči baš kako treba, a i plaća se po želji:
https://wolf-rayet.bandcamp.com/album/wolf-rayet
Ossuaire koji imaju novi EP, Triumvirat, nisu isti oni Ossuaire od pre neku nedelju. Ovi su Kanađani i njihov frankofonski black metal je snažan, glasan, sirov, melodičan i epski nastrojen. Ossuaire sviraju strastveno i sa ubeđenjem i ovo je satanistička muzika koja ne navlači na sebe krinku pretnje i perverzije nego slobode i ljubavi. Lepo!
https://ossuaire.bandcamp.com/album/triumvirat
Njujorčani So Hideous na četvrtom albumu, None But a Pure Heart Can Sing proširuju svoj post-blek metal šugejzerski zvuk u sasvim logčnom smeru, gađajući sa jedne strane posthardcore i mathcore publiku emotivnom ali tehnički veoma kompleksnom izvedbom, a sa druge mešajući u aranžmane klasične instrumente poput klavira, duvača i gudača. Impresivno to zvuči i pored vrlo komprimovanog masteringa i mada So Hideous nisu jednako ubedljivi u svim kompozicijama, meni je generalno ova legura pristupa prijala i verujem da u njoj ima budućnosti:
https://silentpendulumrecords.bandcamp.com/album/none-but-a-pure-heart-can-sing
https://sludgelordrecords.bandcamp.com/album/none-but-a-pure-heart-can-sing
Češki XUL zato krljaju brz, mračan, bolestan ali tehnički kvalitetan black death na svom novom demo snimku, Góra-Xul-Erebos. Pričamo o ekipi (ili će pre biti jednom čoveku?) koja već ima nekoliko snimaka i ovo je zapravo vrlo pristojno producirano i dobro napisano. Volim kad blek metal svira propisne rifčine a ko god da je ovo napisao ima sluha za dobre moš-delove i ume da upotrebi disonancu na najbolji način. Prodaje se za koliko date pa ne budite svinje:
https://xulfromhell.bandcamp.com/album/g-ra-xul-erebos
Lhaäd je tek jedan u nizu projekata prolifičnog Belgijanca po imenu Filip Dupont a prvi album, Below donosi moderan i prijatan blek metal koji ima sve što volite, i melodiju, i ekspresivno pevanje, i brzinu i sporinu i atmosferu, i solidnu produkciju. Lhaäd je meni najsimpatičniji na ime psihodeličnih elemenata koji se provlače diskretno uz propisni blek metal program pa svakako ovo vredi poslušati:
https://thenoxentity.bandcamp.com/album/lha-d-below
Nijemci Misanthropic War veoma polažu na ekstreman govor, pa sebe opisuju kao „mržnje puni, mizantropski ratni metal iz Njemačke“ i kao „poslednji istrebljujući napad na ljdusku rasu“ a EP koji su izdali je naslovljen Bestial Genocide. Imaju li ti ljudi čime da podupru ovakav nastup? Pa, imaju, Bestial Genocide je vrlo prijatan komad relativno lo-fi blackened-grindcore-death metala, dakle, jedan ekstreman paket rafalnih ritmova, nerazaznatljivih zlih rifova i podzemnih vokala. No, iako je ovo prilično muljavo u produkcijskom smislu, Misanthropic War isporučuju taman dovoljno ubedljive svirke da materijal ne zvuči amaterski. Bubanj ovde odrađuje veliki deo posla sa svojim neprekidnim a opet dinamičnim zakucavanjem, ali i ostatak benda je na visini zadatka. Samo jedan evro za ovo mizantropsko zezanje, za slučaj da ste se pitali:
https://misanthropicwar.bandcamp.com/album/bestial-genocide
Takođe iz Njemačke dolazi ozbiljno impresivan split EP bendova Kratt i Hæresis nazvan Z 3 / 1 2. Ovde su samo dve pesme ali materijal traje oko devetnaest minuta sa vrlo ozbiljno napisanim aranžmanima i kompleksnim, ambicioznim pesmama koje drže tvrdu liniju blek metala ali se izrazito trude da pokažu sve njegove potencijale. Kratt su odlični ali Hæresis su me ekstremno oduševili sa svojim moćnim skoro teatralno napravljenim komadom od jedanaest minuta. Izvrsno:
https://krattmetal.bandcamp.com/album/z-3-1-2-split-w-h-resis
Otargos iz Bordoa ima već, kažu po svojim rečima, osmi studijski album mada ja na Metal Archivesu vidim samo sedam, ali dobro, poenta je da se radi o iskusnom, već dugovečnom sastavu čiji black-death metal na albumu Fleshborer Soulflayer upada u vaše uši sa ubeđenjem i autoritetom. Ovo je mračna, preteća muzika zasnovana na brzom, rafalnom blastbitu i kvalitetnim rifovima, a Francuzi prave svaki potreban napor da im pesme ne budu monotone i dosadne sa svom tom hiperagresijom, pa su ovo promišljeno napisne i izvedene kompozicije gde bubnjar zvuči izvanredno a zujeće, preteće gitare su kao nekakav tornado iz pakla. Deset pesama ovakvog pokolja treba izdržati ali ko voli brzo, žestoko, kvalitetno i maštovito, uživaće:
https://otargosband.bandcamp.com/album/fleshborer-soulflayer
Novi album nemačkih Maladie, nazvan The Sick Is Dead – Long Live the Sick je prvi album i prvo izdanje benda da mu naslov ne počinje i ne završava se sa tri tačke, pa ne znam da li hoće nešto da nam kažu… Pogotovo kad se poslednja pesma zoe The Final Stage. Enivej, The Sick Is Dead – Long Live the Sick je fina, maštovita ploča metala koji nikada nije bio tačno žanrovski omeđen. Bend svoj izraz naziva „plague metal“ i mada ovde ima i elemenata blek metala i death metala i avangarde, ima i sasvim pristojno „mejnstrim“ zvuka koji izvlači bend iz hermetičnosti i gura ka široj publici. No, meni je bitno da su pesme maštovite, i dobro napisane, da su raznovrsne i da je album lepo produciran i pitak. Poslušajte:
https://maladieband.bandcamp.com/album/the-sick-is-dead-long-live-the-sick
Australijski Vahrzaw na svom četvrtom albumu The Trembling Voices of Conquered Men sviraju dosta tehnički, dosta komplikovan black-death metal koji ne voli da ponovi istu stvar više od 3-4 puta pre nego što aranžman krene u neku sasvm drugu stranu. Bude to i malo izazov za praćenje, ali Vahrzaw se ne iživljavaju sa „tehnikom“ pa pesme svakako imaju neke svoje priče i zaokruženi imaginarijum. Odlično produciran i majstorski odsviran ovo je album ekstremnog metala za sladokusce, kao neka what if varijanta Morbid Angela koji svira blek metal. Fino:
https://vahrzawband.bandcamp.com/album/the-trembling-voices-of-conquered-men-death-black-metal
Iako je metal, pogotovo ekstremni i dalje većinski muška zabava, neki su podžanrovi naprosto rodno raznovrsniji jer nešto u njihovoj estetici privlači različite slušaoce i autore. Blek metal je svakako jedan od njih pa imamo bendove kao što je Doodswens (Želja za smrću, jelte), izvrsni nizozemski ženski duo. Album Lichtvrees, njihov prvi, je perfektno (a ne tehnički bezdušno) odsvirana i dinamično producirana ploča sirovog, zujećeg ali i atmosferičnog i melodičnog blek metala kakav SUVIŠE retko čujem ovih dana. Ove dve devojke uspevaju da u velikoj meri umaknu šugejzerskoj pop-dimenziji koja je maltene default podešavanje za ovakvu muziku i njihov melodični, atmosferični metal je zapravo METAL. Sa dovoljno melodije i pop preliva da ne bude puko nizanje rifova, svakako. Zvučno, ovo je meni JAKO dobro sa sirovošću koja nije tek prirodna posledica niskog budžeta već je u potpunosti apsorbovana u estetiku benda i deo je zvuka na najprirodniji način. Odličan debi album i dah svežine u i inače nikad raznolikijoj black metal ponudi:
https://doodswensband.bandcamp.com/album/lichtvrees-2
Prelazimo na stoner, doom, sludge, psihodeliju, hard rok… Flying Guillotines su nemački stoner sastav čiji prvi album Olympus tematski razmatra antičku, jelte mitologiju, kroz medijum lepo produciranog teškog roka i metala. Flying Guillotines nisu nekakav sirov, napušen stoner kombo već kvalitetni proizvođači gruva i ukusnih metal rifova i ovo je svakako primereno i za „normalnu“ metal i hard rok publiku koja voli visoki koncept i vrlo razrađene aranžmane. Bend ima zdrav, lep zvuk i u ovih dvanaest pesama svira ekstremno raspoloženo pa Flying Guillotines preporučujem sa zadovoljstvom:
https://flyingguillotines.bandcamp.com/album/olympus
Sonidos Ocultos je čileanski izdavač stoner roka i srodne muzike pa je kompilacija Compilado 7 Sonidos Ocultos po definiciji namenjena publici koja voli opijate, satanizam, puteve kojima se ređe ide itd. Za razliku od nekih recentnih kompilacija koje sam u poslednje vreme preporučivao ova ima samo osam pesama, ali su one uglavnom veoma dobre i uostalom plaćate koliko hoćete pa odmerite sami. Meni se ovde sve dopada a čim sam video da su moji miljenici Satani Waves jedan od zastupljenih bendova, znao sam da ću ovo kupiti.
https://sonidosocultos.bandcamp.com/album/compilado-7-sonidos-ocultos
Luciferica imaju dobro ime a i sviraju dobar, vrlo težak stoner/ sludge metal koji uprkos svoj toj masivnosti zvuka, agresivnim vokalima i mučnom imaginarijumu, zapravo vozi prijatan gruv. Argentinci na albumu Wailing War tačno pogađaju dokle može da se pritiska dok ne postane neprijatno i gledaju da se granica ne prelazi, pa su ovo pesme koje naslje fingiraju dok u stvarnosti nude lepu, zaraznu muziku za provod. Odlično.
https://luciferica.bandcamp.com/album/wailing-war
Speck su iz nemačke i sviraju „kraut rituale“ a novi album se zove Unkraut. I ovo je vrlo prijatan, srazmerno lo-fi instrumentalni meditativni rok sa elementima krauroka, stonera i psihodelije. Sa 37 minuta trajanja i svega pet pesama ovaj album džemova snimljenih u prostoriji za vežbanje sa autentičnim zvukom eksperimenta i istraživanja uspeva da bude pažljivo odmerena kombinacija forme i sadržaja. Vrlo lepo:
https://speckspeckspeck.bandcamp.com/album/unkraut
Flying Fuzz iz Viskonsina sviraju šarmantan, prjatan stoner rok na albumu II. Bend samog sebe opisuje samo rečima „heavy metal“ ali ovo je svakako muzika duboko utemeljena u bluz formama i bez stilizacija koje čine „pravi“ hevi metal. II je sniman skoro dve pune godine pa se ovde čuje i blaga neujednačenost u zvuku između pesama ali Flying Fuzz nisu nekakvi studijski perfekcionisti i u njihovoj muzici bitniji su spontani senzibilitet, okultni onirizam i ekstatična energija nego upeglanost i mada ovo nije nikakvo otkrovenje, album se prijatan i pozitivno naštimovan:
https://flyingfuzz.bandcamp.com/album/flying-fuzz-ii-lp
Kanađani Willowater su se do nedavno zvali Sierra i EP Loyal je prvo izdanje pod novim imenom. Muzika se, ako dobro razumem, nije dramatično promenila. I nema ni potrebe, ovo je fini progresivni heavy rock koji voi dobar gruv ali se i trudi oko aranžmana pa pesme imaju lepu kinetičku energiju ali i maštovita rešenja i eksperimente. Uredna produkcija i kvaitetno muziciranje, vrlo lepo izdanje:
https://willowater.bandcamp.com/album/loyal
Volite li gotiku? Ja je načelno ne podnosim ali austrijski žensko-muški sastav Ætherleib zvuči prilično intriganto na albumu Heirs to Cruel Altruism and Testators of Naught koji spaja klasičnu gotsku grandioznost sa malo hermetičnijih, postpankerskih elemenata i malo težine doom metala za prilično zanimljivu mešavinu. Ne kažem da bih ovo slušao u, što se kaže, civilstvu ali Ætherleib mi nisu ni neprijatni ni dosadni već naprotiv, malo i zagonetni i inspirativni:
https://aetherleib.bandcamp.com/album/heirs-to-cruel-altruism-and-testators-of-naught
Španski The Desert Orchestra mi je ušao pod kožu svojim gruverskim, pomalo grandžerskim, malo metalskim a malo „alternativnim“ stoner rokom. Valjda ne mogu da ne odreagujem na plesačke ritmove i gotovo obredno zapevanje u refrenima. Album Dead In Tabernas je lepo napisana ploča raznovrsnih pesama i ono što bend možda nema u produkciji ili izvođačkoj savršenosti, nadoknađuje se karakterom:
https://thedesertorchestra.bandcamp.com/album/dead-in-tabernas
Taman na vreme pred praznična opuštanja dolazi nam novi Stone Rebel. Terra Luminis je tipično relaksiran paket instrumentalnih meditacija, prijatnih, samo nežno psihodeličnih i okrenutih ka unutrašnjem svemiru. Stone Rebel ne menja ni metu ni odstojanje, ni stil, ni pristup, ni zvuk gitare, ništa, ali sve to i dalje vema lepo funkcioniše i obezbeđuje skoro sat vremena prijateljske nirvane:
https://stonerebel1.bandcamp.com/album/terra-luminis
Crypt Witch imaju novi, drugi album, Ritual Herbs, i za ove dve godine, otkad sam pohvalio njihov prvenac, nije se mnogo promenilo u nastupu benda koji i dalje valja teške, masivne, fazirane rifove i izdrogirane melodije, preko sporih, ali hipnotičkih ritmova. Ovo je jednostavna, instrumentalna muzika koja je sva u iskrenosti i neposrednosti, bez skrivenih agendi ili ikakvih kompilacija. Ovo ili odmah shvatite ili nikad nećete voleti – sredine i neke prikrivene dubine nema. Ali meni je to lepo:
https://cryptwitch.bandcamp.com/album/ritual-herbs
Meksički Sierra Fuzz su svoj EP nazvali Culto Al Fuzz, čisto da nemamo NIKAKVE sumnje u to šta vole najviše na svetu. Naime, fuzz. Ovo su četiri pesme prijatnog rokenrola koji bi svakako profitirao od malo energičnije produkcije, ali pesme su lepe, a fazirana gitara svakako ima simpatičan zvuk. Ugađanje vokalnih linija sa onime što svira gitara je efektan trik sve do momenta kada počne da donosi umanjene prinose ali ovo je ploča od svega dvanaest minuta i lepo se posluša:
https://sierrafuzz.bandcamp.com/album/culto-al-fuzz
Church Of Mental Enlightment iz Lajpciga sviraju superprijatan, bluzirani hard rok koji prelazi u metal, sa svim pozitivnim konotacijama ove postavke, uključujući soliranje na usnoj harmonici. Produkcija je vrlo prijatna sa velikom bas-gitarom koja nosi zvuk benda i povremeno odlično multitrekovanim pevanjem. Album The Truth uspeva da bude retro i nostalgičan a da to ne bude ljigavo i nemaštovito. Meni se dopalo:
https://churchofmentalenlightment.bandcamp.com/album/the-truth
Pošto imam familiju u Ujedinjenom kraljevstvu marginalno sam svestan da svakog Decembra u toj državi šize od neprestanog emitovanja Whamove Last Christmas. E, pa, Boris koji su i inače u diskografskom spidu su sada izdali singl sa dve pesme od kojih je jedna njihova obrada ove pesme, sa sve šugejzerskim dronovima i preslađenim ženskim vokalom. Sa druge strane singla Noël je još jedna popi-drimi-droni pesma, Pardon?, pa ako se osećate božićno, Boris su spremni da vam obezbede saundtrak za samo tri dolara. U ovih nekoliko desetina sati otkada je singl izašao video sam gomilu likova po, jelte, društvenim mrežama koji kritikuju Boris da je ovo „gimik“ i da naskaču na, jelte, trend, ali to su očigledno budale koje nemaju pojma šta SVE Boris sviraju sve ove godine. Dakle, slušajte, bez stida:
https://boris.bandcamp.com/album/no-l
Finci The Paladin imaju dve dugačke, atmosferične stoner pesme na demou nazvanom samo Demo. Ovo je odlično producirano i kvalitetno odsvirano pa je jasno da se radi o materijalu koji treba ozbiljno da preporuči ovaj trio vašoj pažnji i, naravno, apsolutno mu posvetite malo vremena. Ovo je prijatno i maštovito plus košta koliko vi kažete – vredi čuti:
https://thepaladinband.bandcamp.com/album/demo
Poljski stoner rokeri Spaceslug imaju lepi album nazvan Memorial i ovo je pomalo i postrokerski emotivna i setna ali ipak propisno heavy i rifaška ploča. Spaceslug sam već ranije hvalio i ovo je vrlo fina realizacija njihovih dosadašnjih ideja i koncepata u dobroj produciranoj, maštovito aranžiranoj formi. Poljski stoner rok je pun prijatnih iznenađenja a Spaceslug više i nisu iznenađenje nego bend od koga se očekuju dobre ploče:
https://spaceslug.bandcamp.com/album/memorial
Lepo je kad u jednoj nedelji dobijete ne jedno nego DVA nova živa izdanja benda King Gizzard & the Lizard Wizard. Nije da ovi moćni Australijanci već ove godine nisu imali nekoliko IZVANREDNIH ploča, od kojih se neke natječu za album godine u mojoj internoj trci, ali njihovi koncerti su toliko dobri da mi je teško da pomislim kako je slušanje JOŠ njihovih živih snimaka ikako loša ideja. Tako da, dok je novi studijski album najvaljen za početak naredne godine, do tada vreme možemo da prekratimo slušanjem ovih izdanja. Ali pre toga imamo Pieces in No Time – KGATLW Bootleg koji je izdao ruski Cheval de Mer Records i ovo je zapravo butleg kompilacija živih snimaka iz 2019. godine sa raznih mesta na kojima je bend svirao – London, Sidnej, Brisel, Milvoki – i možda ste sve ovo već čuli ali ako niste, nauživaćete se. No, zvanična King Gizzard & the Lizard Wizard izdanja koja smo dobili su Live at Levitation ’14 i Live at Levitation ’16, snimljeni u Teksasu u ove dve godine sa materijalom koji se delimično preklapa, mada je kod ovog benda zgodno što i pored sve tehničke preciznosti koja odlikuje njihove studijske albume, dva izvođenja iste pesme, čak i u okviru istog nastupa nisu ista. S obzirom da smo ove godine slušali dosta vrlo svežih živih izdanja Gizzarda, ova dva Live at Levitation albuma su sjajno osveženje jer nam daju malo stariji materijal u tipično izvrsnim izvedbama sa odličnim zvukom. Gizzardi su mi u OGROMNOJ meri obeležili pandemijsku epohu sa niskom izvanrednih izdanja i ova dva albuma samo nastavljaju trend. Obavezno.
https://cdmrecords.bandcamp.com/album/pieces-in-no-time-kgatlw-bootleg
https://kinggizzard.bandcamp.com/album/live-at-levitation-14
https://kinggizzard.bandcamp.com/album/live-at-levitation-16
Prelazimo na thrash, hardcore punk, grindcore i death metal. Veselo! Ruse Cyanide Grenade sam solidno pohvalio prošle godine za njihov ničim ukaljani, pošteni radnički i seljački thrash metal, a sada su me bukvalno u prvoj sekundi EP-ja Covering Fire podsetili koliko su dobri. Naime, ovo je EP sa obradama a prva (među jednakima) je Bomber od Motorheada i Cyanide Grenade je otkinu iz sve snage. A mislim, kakva je to PESMA, sestre moje i braćo! Nije lako to ispratiti, čak ni Motorheadu ali Rusi onda junački ulete u Slayerovu Black Magic i što se kaže, skidaju se rukavice, kreće se u bitku. Posle ovakve A-strane, B-strana skoro da nije ni bitna no na njoj imamo i poštenu obradu Toxic Holocaust i onda jednu autorsku pesmu u živoj verziji. Prejako! Za kasetu treba da date osam dolara ali daunloud je koliko date pa ODMAH dajte:
https://tapeswarm.bandcamp.com/album/covering-fire
https://cyanidegrenade.bandcamp.com/album/covering-fire-2
Bacalou iz Tenesija su deset godina posle EP-ja Bacalou izdali album, svoj prvi, isto nazvan Bacalou, ponavljajući sve pesme sa demoa i dodajući nove. No, ovo je odličan thrash metal sa britkom svirkom, brzim tempom, odličnim bubnjarem, sjajnim rifovima i raspoloženim pevačem, pa je sve u redu. Pesme su definitivno izdržale test vremena i dobra produkcija na ovom albumu obezbeđuje kvalitetno slušalačko iskustvo za svakoga ko voli žestok i pametan thrash metal stare škole.
https://bacalou.bandcamp.com/album/bacalou-2
Skeletörn su meksički heavy metal bend sa dosta thrash i punk elemenata u svom zvuku pa ih zato stavljam u ovu sekciju. Istoimeni demo ih prikazuje kao kvalitetnu garažnu ekipu koja voli dobar rok i mada je to kliše, čuje se ovde da je Motorhead u korenu njihovog zvuka. Produkcija je funkcionalna a bend svira sa mnogo entuzijazma pa se ovo obavezno sluša:
https://skeletornrm.bandcamp.com/album/skelet-rn-demo
Malicious Entity su iz Ontarija i njihov EP Unholy and Putrid ima samo dve pesme niskobudžetnog ali dragog thrashcorea. Prostački, sirovo, ali autentično, pa ko voli, uživaće:
https://maliciousentity.bandcamp.com/album/unholy-and-putrid
Čileanski Mental Devastation sviraju odličan, blago progresivan thrash metal na svom drugom albumu, The Delusional Mystery of the Self Part I. Ovo izdaje Blood Harvest pa je u startu kvalitet zagarantovan ali sam ipak i pored svega ostao zatečen izvrsnošću koju Čileanci emituju. Ovo je vrlo ’80s zvuk i muzika, sa jasnim temeljima u Testamentu ili Intruderu (ili čak nemačkom Assassinu!), sa pesmama koje su rifaške, energične, ali maštovite i podsećaju da thrash nije uvek sinonim za puki sprint ka liniji cilja. Dobra produkcija, mnogo karaktera, sjajna ploča:
https://bloodharvestrecords.bandcamp.com/album/the-delusional-mystery-of-the-self-part-1
Kanađani Wolven su uspeli da ubede Tima Owensa da im gostuje na jednoj pesmi na albumu Misanthropy And Other Grim Tales što je solidna premija. Ripper zapravo dosta odskače od njihovog zvuka jer je ovo thrash metal sa dosta death metal elemenata – uključujući glavni vokal – pa je njegov kameo upečatljiv ali ne nužno „prirodan“ za ovo što Wolven rade. No, sa Timom ili bez njega, pričamo o sasvim solidnom albumu dobro napisanih, dosta kompleksnih pesama koje imaju fini trešerski gruv i puno dobrih i dobro razrađenih ideja. Prijatna ploča:
https://wolven.bandcamp.com/album/misanthropy-and-other-grim-tales
The Liminalist je jedan čovek u Arizoni koji pravi muziku u uspomenu na prerano preminulog sina. Užasna priča ali muzika na albumu Half Life je iznenađujuće kvalitetna. Ne nužno sasvim u mom stilu – ovo je metalcore sa dosta standardnih modernih metalcore elemenata, ali autor je ekstremno talentovan i ovo ne samo da je dobro producirano već su i pesme kvalitetne i sa puno karaktera. Nisam od onih koji tvrde da jedina vredna umetnost dolazi iz mesta najdubljeg bola, ali ovo je ZAISTA dobar album.
https://theliminalist.bandcamp.com/album/half-life
Slave Agent su Kanađani sa Nijagarinih vodopada i sviraju dosta zapetljan, melodičan thrash metal sa dosta shred elemenata ali i dosta old school mošerskog materijala. Generalno, ovo me podseća na bendove koji su početkom dvedesetih nastojali da u thrash metal unesu kompleksnije aranžmane i zrelije teme, pa je album Alternate Histories i sasvim solidno nazvan pored dosta dobre muzike:
https://slaveagent.bandcamp.com/album/alternate-histories
Skullbasher je izmirski crust/ thrash sastav i ta kombinacija panka i metala lepo prolazi na EP-ju takođe naszavnom Skullbasher a koji u pet kratkih pesama isporučuje mnogo materijala za šutiranje i vrlo malo filozofije. Ako volite Hellbastard i slične utemeljitelje, Skullbasher su vrlo dobar primer podžanra, sa solidnom produkcijom i sviračkim veštinama a EP se daje po ceni koju sami odredite, pa čak i da ne volite sjajnog jarca na omotu, ovde dobijate dosta dobre muzike:
https://skullbasherftw.bandcamp.com/album/s-t
A Mortal Ground iz Vašington DC-ja čukaju lepo snimljen, disciplinovan thrashcore koji kao da je izašao iz 1988. godine. Ovo je vrlo klasično zvučeći album gde se metalski rifovi i disciplina u aranžmanima i izvedbi spajaju sa pankerskim temama i besnom energijom. Album se zove germs of empires, sa sve pesmama o ratovanju, ali i klincima iz kraja, i to je sve vrlo energično, vrlo dosledno i prijatno:
https://mortalground.bandcamp.com/album/germs-of-empires
Čileanci Hellish sviraju vrlo old school thrash metal, sa onim što se danas zove „blackened“ prelivom. EP The Vermis Mysteriis ima dve pesme gadnog dranja i brze, zujeće svirke. Produkcija je u skladu sa muzikom i sama dosta old school pa je ovo jedan lep, nostalgičan ali ne pretenciozan paketić.
https://hellishband.bandcamp.com/album/the-vermis-mysteriis
Semtex iz Minesote kažu za sebe da sviraju „Black Irish Beatdown music“, pretpostavljam jer imaju Irce i Afroamerikance u postavi ali to je samo šala, njihov stil je progresivni thrash metal i drugi album, The War Within (nema veze sa pesmom legendarnog beogradskog sastava Svarog) je jako dobar. Pričamo o iskusnim muzičarima sa dosta godina i kilometara u ličnim istorijama i The War Within i zvuči kao ploča koju prve ljudi što su prevazišli ideju da progresiva treba da ponudi forme koje niko nikad nije čuo pa makar to bilo neslušljivo. Zbog toga je ovo kolekcija odlično napisanih pesama u kojima progresivni elementi stoje u savršenoj ravnoteži sa klasičnim, zaraznim gruvom i poštenim trešerskim krljanjem. Ako volite malo čudnih harmonija i kompleksnog aranžiranja ali uz propisan krljački treš, Semtex imaju, što se kaže, vaš broj:
https://semtexmusic.bandcamp.com/album/the-war-within
Pravi užitak je čuti i novi album kanadskih Witches Hammer. Ovaj bend, aktivan od polovine odamdesetih je prošle godine izdao svoj prvi album (!!!) a ove ga, eto, pred kraj, prati novim opusom nazvanim Devourer of the Dead. Bend i dalje ima dosta old school elemenata u svom zvuku ali ovo nije tek rasprodaja, jelte, nostalgije, i ovde su kompozicije još kompleksnije i ambicioznije nego na prvencu pa je Devourer of the Dead propisan koktel novog i starog (tri pesme su zapravo nove verzije starih komada iz osamdesetih) pokazujući evoluciju benda i načine na koji su ovi ljudi sazrevali kao muzičari. Odličan album za svakog ljubitelja thrash metala:
https://nuclearwarnowproductions.bandcamp.com/album/devourer-of-the-dead
Propakanda Weapon je three way split tri indonežanska hardcore benda i, pa, ovo je jako dobro. Inlander su najsporiji a već oni sviraju brz, energičan i melodičan crustcore koji me malo podseća na japanske superheroje Death Side sa svojim D-beat rifovima i himničnim refrenima. Kandarivas su pak bliži spastičnim powerviolence zvuku, sa pesmama koje idu jako brzo, nervozno i uz sumanute upade etničkih udaraljki, a da sve vreme i zadržavaju tu neku navijačku pank-dimenziju. Kandarivas obrađuju i dve pesme trećeg sastava koji je na ovoj ploči a to je Noxa koji su najbliži čistom grindcoreu, a dok dođete do njih ozbiljno ste naoštreni i njihov niži štim, debeli zvuk i apsolutno razbijački grind će vas naterati u šutku za sekund. Sjajna ploča.
https://noxa.bandcamp.com/album/propakanda-weapon
Bourbier su Francuzi koji sviraju vrlo energičan, negativnih emocija prepun posthardcore. Njihovo prvo izdanje, EP koji se isti zove Bourbier prosto puca od te unutarnje tenzije modernog čoveka a koja se ovde posreduje kroz razigrani gruv, jako distorzirane, škripave gitare i vrišteće pevanje. Ima ovakvih bendova koliko hoćete, ali Bourbier pišu kvalitetne pesme i ne podsećaju na tek podgrejani Today is the Day ili nešto slično već rade u sličnom prostoru ali sa sopstvenim idejama. Meni je ovo sjajno, a cenu sami određujete:
https://bourbier.bandcamp.com/album/bourbier
O Šveđanima World in Ruins sam već pisao ove godine jer su izbacivali EP-jeve kao blesavi. Sada je izašao i album koji se, malo zbunjujuće zove isto kao poslednji EP, In Misery i, naravno, on i prikuplja materijal sa recentnih EP-jeva, pakuje uz njega dve bonus pesme i to je onda prava dugosvirajuća ploča. Idealan paket, primetiću za nekog ko se prvi put susreće sa ovim sastavom jer ne mora da juri kraća izdanja već samo da utone u kvalitetni švedski D-beat hardcore sa malo death metal elemenata, čisto da zamirišu. Brzo, tvrdo, teško ali i dovoljno melodično da ne bude monotono, ovo je vrlo lako preporučiti i pank i metal publici:
https://worldinruins.bandcamp.com/album/in-misery-album
Brizbejnski Nuclearsaurus Rex sa prvom pesmom tvrde da nisu „just another crossover band“ iako, naravno, apsolutno jesu. Ali nema ničeg lošeg u tome, ovo je brz, pankerski thrashcore sa razgovetnim, karakternim pevanjem i recitovanjem detaljim abogatih priča, te dobro odmerenim odnosom humora i znojave krljačine. EP/ album Pegasus Ezekial je praktično sav delo jednog čoveka po imenu Chalky Hill a koji je ne samo sve napisao i odsvirao već i snimio, miksovao itd. Nostalgično, zabavno i kvalitetno:
https://nuclearsaurusrex.bandcamp.com/album/pegasus-ezekial
Realm of Terror su mičigenski pank bend čiji demo Accelerated Extinction zvuči kao da je snimljen 1990. godine u nekom slovenačkom podrumu. Ovo mislim u najboljoj mogućoj konotaciji jer Realm of Terror sviraju klasičan crustcore, po uzoru na drugotalasne sastave kao što je recimo Doom i ovih šest pesama su, pa, prava pesma za moje uši:
https://gutturalwarfarerecords.bandcamp.com/album/accelerated-extinction-demo
Kad smo već kod panka, Savurasu Grci a ime albuma, Nekropunk Attacks govori sve. Ovo je na idealnoj sredini između D-beata, blek metala i naprosto pijanog rokenrola, sa dvanaest pesama, lepim, jeftinim zvukom i pesmama koje su idealni pitstarteri a imaju i po koju iznenađujući dimenziju. Sve ovo pa još i plaćate koliko hoćete. Nema greške:
https://savura.bandcamp.com/album/nekropunk-attack
Od Izraelaca Shesh Shesh Shesh nisam bogznašta očekivao ali njihov album Hela je zapravo sjajan d-beat materijal sa trinaest pesama koje su dobro producirane i pružaju nam sve preduslove za maničnu šutku koje bismo mogli da poželimo, a da u njima ima prostora za iznenađujuće himnične refrene i svakojake druge poslastice. Sjajno i vredno svake pažnje:
https://sheshsheshshesh.bandcamp.com/album/hela
With Daggers Between Our Teeth je slatko ime za album, mada bi čovek očekivao nekakav blek metal kad vidi omot, a ono zapravo metalizirani moshcore. Bend je Malignant i ovo poprilično udarnički zakiva, sa dosta slem elemenata i dobrom produkcijom. Dobre pesme, pravilno odmereno trajanje, fina ploča a daunloud plaćate koliko hoćete:
https://kotprecords.bandcamp.com/album/with-daggers-between-our-teeth
Hostilities su MRVEĆI metalizirani hardcore iz, pretpostavljam, Nju Džersija i njihov EP, Violent Breed je nešto najnasilnije što ćete čuti ove nedelje. Gitare seku na komade, bubnjevi ubijaju, a pevanje je kao sa onoga svijeta. Hostilities su pokupili sve najstrašnije od chaotic hardcorea, beatdowna i death metala i ovo je ploča samo za izdržljive, ali je mnogo dobra.
https://bullettoothhq.bandcamp.com/album/violent-breed
LiesInAshes nažalost nisu australijski tribjut beogradskim hardkorovcima Hands in Ashes, ali jesu deathcore bend koji mi nije bilo mrsko da preslušam. Barem taj jedan EP koji su do sada izdali, nazvan isto kao i bend i sa četiri pesme koje su cele u mošerskim breakdown i proto-slam rifovima. Ovo je bliže hardkoru nego deathu ako mogu tako da kažem, sa akcentom pre svega na gruvu, bez blastbitova i sa satanski dubokim vokalima. Ubitačno, mučno, simpatično!
https://liesinashes.bandcamp.com/album/liesinashes
CHÜZO su prošle godine osnovan kanadski grindcore sastav i njihov prvi EP, Land Of Anger je izvanredan. Pričamo o brzom, energičnom, savršeno odsviranom crustgrindu sa vrlo solidnim zvukom a bend pritom piše pesme duže od tri i četiri minuta tako da zadovolji i zahtevniju metal publiku koja želi da čuje surove, plesne moš-delove i death metal rifove. Sav ovaj kvalitet se pritom daje za onoliko para koliko sami ponudite, pa svakako ponudite:
https://chuzomtl.bandcamp.com/album/land-of-anger-ep
Protovirus su takođe iz Kanade a njihov grindcore ima hermetičniji miris. Istoimeni EP sa pet pesama – a koji se daje po istoj ceni od „daj šta daš“ – vozi se u sirovoj, lo-fi deathgrind traci ali osvaja old school spontanošću i fokusom na brzinu i zle, metalske rifove. Meni je ovo veoma prijalo:
https://protovirus666.bandcamp.com/album/protovirus
I za još prljavog, mračnog grindcorea idemo u… er… Las Vegas??? Zvuči neobično ali ne treba zaboraviti da je Las Vegas porodio jedan od najosobenijih grindcore bendova osamdesetih, čiji gitarista i dalje svira u Napalm Death. Rottscape nisu baš toliko originalni i verovatno niko od njih neće ući u Napalm Death, ali demo nazvan Demonstrations in Decay nudi drusan, energičan, ukusno sirov deathgrind sa prostim forama i oprobanim trikovima, ali odsviranim kako treba i snimljenim sa taman toliko andergraund štroke da zvuči autentično ali da se, znate već, čuje. Da je ovo izašlo 1989. godine danas bi se smatralo klasikom. A ljudi ga daju za koliko god para ste spremni da izdvojite!
https://rottscape.bandcamp.com/album/demonstrations-in-decay
A onda idemo još na jug. Brazilci Morto i sami sviraju deathgrind, a EP Morto ima pet pesama vrlo ukusnog, gruverskog grindcorea koji je naštimovan jako nisko i mnogo besan. Ovo je težak, masivan zvuk pokretan velikom brzinom, sa bubnjarem koji prilično dobro kapira šta znači „svirati“ a ne samo udarati i sa uobičajeno okrutnim rifovima i solidnim pevačem koji podseća na rane black death bendove poput Blasphemy. Sjajan materijal a i ovo se prodaje za koliko date. Vidi se da idu praznici. Ne propustite ovaj biser:
https://mortooficial.bandcamp.com/album/morto
Kvebečani Sedmi sviraju neobičnu i zanimljivu kombinaciju grindcorea, elektronike, metala itd. Album Restless svakako u sebi ima dosta eksperimentalnog, ali Sedmi, za moj ukus pogađaju dosta svojih meta, kreirajući muziku koja ima i teksturu, i rif, i atmosferu i gruv, i agresivnost i meditativnost. Vredi čuti:
https://sedmi.bandcamp.com/album/restless
Nazvati ono što Vomitorium rade grindcoreom mi deluje kao isuviše konceptualizacije za nešto što je, na kaseti nazvanoj In the Mist ofBattle, tek razjareni, na granici haosa stvarani pankerski metal ili metalizirani pank. Ako bih hteo da budem precizniji, rekao bih da momčad iz Leedsa spaja hardcore thrash po uzoru na Electro Hippies sa ranim goregrindom ala Carcass, ali nije to bitno. Bitno je da bend u ovih šest pesama zvuči sjajno i da imaju možda najbolji naslov pesme koji sam video ove godine: Fellating the Corpsewyrm. Gadno! Ali odlično:
https://chamberofemesis.bandcamp.com/album/vom003-in-the-mists-of-battle
Njemački sastav Rană svira „blackened crust“ mada taj deskriptor zbilja ne uspeva da uhvati stvarnu širinu njihove muzike koja je i emotivna i aranžmanski ambiciozna i odlično producirana. Ovo je, dakle, pre svega ekstremni metal, ali posle toga i veoma nijansiran, upečatljiv izraz na granici nekoliko ekstremnih podžanrova. EP Armament ima i sjajan omot i četiri zanimljive kompozicije pa proverite i sami:
https://ranacrust.bandcamp.com/album/armament
Sa Agamenon Project uglavnom uvek znate šta dobijate, a dobijate po jedan split svake nedelje evo već mesecima, pa Agamenon Project x Hissterikal ne donosi neka specijalna iznenađenja ali je naš omiljeni grindcore Brazilac u sasvim finoj formi sa četiri old school pesme od kojih je poslednja obrada švedskih legendi Regurgitate. Hissterikal je ono što smo nekad zvali totalnoise – dakle grindcore improvizovan na licu mesta. Nije sjajno, ali Agamenon project više nego zavređuje da se ovo kupi po ceni od koliko date:
https://whocaresrecordsbrazil.bandcamp.com/album/37-21-agamenon-project-x-hissterikal
Terrorscum iz Kijeva imaju vrlo simpatične dve pesme deaththrash metala na split EP-ju sa Обрій. Ovo je fino producirano i onako, šmekerski odsvirano i za prvo izdanje ikad je vrlo korektno. Ne znam kakava je strana Обрій ali Terrorscum su se fino preporučili:
https://terrorscum.bandcamp.com/album/obrij-split
Nerada su Kanađani a njihov tehnički death metal ima u sebi dosta trešerskog duha na albumu Icons of Ignorance kojim ovaj duo debituje. Dakle, ovo je vrlo čisto, lepo mada pomalo nedinamično producirano, kvalitetno svirano i sa naglaskom na razgovetnosti pa i melodičnosti, ali, onako, trešerskoj. Hoću reći, ovo nije moderni melodeath pa malo zakomplikovan već više death metal koji voli thrash metal ekspresivnost i melodičnost pa na sve to dodaje malko „tehnike“. Nije loše:
https://nerada.bandcamp.com/album/icons-of-ignorance-2
Pošto post-death metal još ne postoji (valjda death metalci ne vole da poste) onda moram da ovo što Poljaci Redemptor prave nazovem nekakvom death metal progresivom. Album Agonia je vrlo impresivna pšloča, velike tehničke kakvoće i prepuna ideja i to što mi je u sumi malo… isuviše iskalkulisana i hladna je verovatno samo do mene. Generalno pričamo o izuzetno napisanom i jako dobro odsviranom materijalu koji ima death metal čvrstinu i tehniku ali je istovremeno i mnogo prijemčiviji za normalan svet a da ima neku svoju otmenu hermetičnost… Poslušajte:
https://redemptorpl.bandcamp.com/album/agonia
Danci Galge imaju zanimljiv, radnički i seljački imidž sa kombinezonima i kratkim kosama a muzika na debi albumu Løkkelig je i kod njih nešto što je u osnovi death metal ali sa post-elementima. Ovo je i čvrsto i tehnički nabildovano i puno standardnih rifova i moš-delova, ali Galge pored obaveznog dž-dž-dž programa imaju i melodičnije i atmosferičnije eskapade koje aranžmani lepo ubacuju tako da se kod slušaoca održava fina ravnoteža između uživanja u prepoznatljivom i prijatnog iznenađivanja novim. Lep debi album:
https://galge.bandcamp.com/album/l-kkelig-2
Communion of Corrupted Minds je lep split album između death metal bendova Noxis i Cavern Womb. Noxis su iz Klivlenda i imauu jako težak zvuk i dubok ton, te onaj sirovi, preteći gruv kakav death metal publika obožava. Kladim se da ove pesme prave haos po mošpitovima diljem Ohaja. Cavern Womb su u sličnom stilu, za nijansu naklonjeniji bolesnim, izvitoperenim melodijama sa vokalima koji kao da dolaze sa one strane, i dementnim rifovima od kojih može malo i da se rikne. Odlična ponuda poštenog, mesnatog death zvuka:
https://rottedlife.bandcamp.com/album/communion-of-corrupted-minds
https://cavernwomb.bandcamp.com/album/communion-of-corrupted-minds
https://noxisdeathmetal.bandcamp.com/album/communion-of-corrupted-minds
Deliberate Miscarriage je grozno ime za bend ali ova dva Velšanina imaju i muziku kojom podržavaju tu grozotu. Album Mortuary Melodies, njihov prvi, je pun klasičnih death metal rifova, gruva, pevanja… Deliberate Miscarriage su očigledno inspirisani Carcassom iz ranih devedesetih ali imaju jednostavnije, pevljivije pesme i tvrd, nabadački zvuk i ovo je sasvim solidan death metal srednjeg tempa i poletne atmosfere za žurke u svojoj glavi. Kvalitetno i prijemčivo:
https://deliberatemiscarriage.bandcamp.com/album/mortuary-melodies
Francuzi Cadaveric Fumes sa svojim debi albumom, Echoing Chambers of Soul donose ovonedeljnu porciju mračnog, kavernoznog a neodoljivog death metala. Bend radi od početka prošle decenije i iza sebe zapravo ima dosta snimljenog materijala pa to objašnjava priličnu zrelost ovog zvuka koji se zasniva na standardnim old school modelima i zvuku Autopsy i njihovih ispisnika ali sve to spakovano u dobre, upečatljive pesme. Cadaveric Fumes sviraju veoma ukusno, imaju propisno pun a opet dovoljno dinamičan zvuk i u pitanju je poslastica za old school death metal fanove koji ne mogu da dočekaju nove radove Tomb Mold, Carnal Tomb i sličnih majstora. Cadaveric Fumes se suvereno upisuju u ovo elitno društvo:
https://bloodharvestrecords.bandcamp.com/album/echoing-chambers-of-soul
U sličnom stilu sviraju i Malignant Altar iz Teksasa i njihov debi album, Realms of Exquisite Morbidity nudi kombinaciju kavernoznog old school death metal zvuka i malo „tehničkije“ svirke. Opet, ovo je lepo odmereno tako da se ne izgubi bitna dimenzija atmosfere opresivnosti i hermetičnosti koju rifovi i harmonije nose, a da opet bude prostora i za brzu lomljavinu, U pitanju je novi projekat već iskusnih muzičara i naravno da se čuje već izgrađen karakter ali i svežina koju je inspirisao novi projekat. Odlično:
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/realms-of-exquisite-morbidity
Danci Phrenelith su izdali drugi album, Chimaera i ovde je na programu klasični death metal, mračan, mošerski, rifovima obogaćen, aranžmanski napredan. Sve je ovo spakovano da bude vrlo probavljivo i Danci ne pokušavaju da probiju ikakve kalupe niti da publiku iznenade ili šokiraju u bilo kom pogledu, ali nije da ovde nema maštovitih poigravanja sa dinamikom i atmosferom (slušajte psihodelični Phlegethon). Na kraju dana broji se to koliko su pesme zapravo dobre a Phrenelith su se ovde zaista potrudili pa uz finu produkciju imamo dobar paket u ponudi:
https://nuclearwinterrecords.bandcamp.com/album/chimaera
Prijatan EP Before the Imminence dobijamo od strane od strane kijevskog death metal dvojca Dying Grotesque. Ovo je materijal sa dosta ambicije ali bez pretencioznosti, sa kompozicijama koje imaju složene aranžmane, ali tako da brojni rifovi i promene ritma budu deo jasnog gruva koji ima svoju inerciju i slušaoca ne stavlja u iznenađujuće poze već ga nosi napred sa autoritetom i ubedljivošću starog, iskusnog šmekera. Dve solidne pesme, jedan intro i jedna obrada Rokyja Ericksona za kraj – pravo uživanje:
https://dyinggrotesque.bandcamp.com/album/before-the-imminence
Bloodtruth iz Peruđe završavaju godinu na vrlo lepom mestu sa EP-jem The Walls of Oblivion koji u tri pesme demonstrira kako brutalni death metal može da bude i, jelte, brutalan i beskompromisan a da opet bude razgovetan, zabavan, nekako impresivno prijateljski. Puno komplikovanih aranžmana i tehnički impresivne svirke ali moj preovlađujući utisak je da je ovo muzika dobrog raspoloženja. Sedam evra za tri pesme zvuči kao skupa ponuda ali ovo je vrhunski odsvirano i producirano i upada mi u sam vrh ovogodišnjih brutal death izdanja:
https://bloodtruth.bandcamp.com/album/the-walls-of-oblivion-ep
Kome još nije dosta brutalnosti, tu mu je drugi album ruskih Bestiality Business. Alien Revenge je i blago komična ploča – čućete već intro, ali je muzika ozbiljno deahtgrind zakucavanje bez nekih velikih ideja o tome kako da se poznata formula obogati ali sa izuzetno dobrim sviračkim kvalitetima i jakom, komprimovanom produkcijom. Meni dovoljno da čujem ove mrveće rifove, zverski vokal i blasbit i već sam tamo.
https://bestialitybusiness.bandcamp.com/album/alien-revenge
Poslednja sekcija i heavy metal power metal te razne perverzije… Titan iz Ajdahoa (ali originalno iz Francuske) su imali dva izdanja u osamdesetima a sada su snimili album Palingenesia. Neobično! Ali album je odličan. Ovo je heavy metal stare škole sa novom produkcijoim, nudeći publici hedbengerske, stadionske refrene, lepe rifove i vrištavo pevanje na Francuskom. Titan ne otvaraju neke potpuno nove puteve u žanru ali njihova interpretacija klasičnih osnova je vrlo sigurna, sveža i dinamična. Iznenadio sam se koliko mi je ovo prijalo:
https://titanofficiel.bandcamp.com/album/palingenesia
Finski Fear of Domination svakako nisu moj prvi izbor u pogledu žanrovskog opredeljenja, ali ponekad se i meni dopadne nešto od tog metala namenjenog mlađoj, široj publici pa ću reći da je njihov novi album, VI: Revelation sasvim solidan komad televizijske kombinacije industrije, melodičnog death metala i metalcore fora. Pomaže i što je ovo kraće od 40 minuta pa se njihov „shock metal“ lepo proguta i nema puno maltretiranja a i muzika je i pored svoje, za moj ukus, preproduciranosti i preterane melodičnosti, makar dovoljno brza i energična da meni to bude okej:
Grčki Valiant Sentinel imaju prvi, istoimeni album i ovo je vrlo standardni power metal, sa visokim vokalima, melodičnim, himničnim temama i dobrim tempom. Valiant Sentinel teško da će se nametnuti originalnošću ali imaju pristojnu produkciju, pošteno napisane pesme i čuje se da veruju u ovo što sviraju, sa energijom i strašću koja se probija kroz pažljivo upeglani studijski zvuk. Ripper Owens i ovde gostuje na jednoj pesmi da ojača ponudu i ovo je svakako vredno pažnje:
https://valiantsentinel.bandcamp.com/album/valiant-sentinel
Novi EP švedskih Sorcerer nije zaista „epski dum metal“ kako se ovaj bend inače vodi već prosto, melodični, epski hevi metal, sa dovoljno cheesa da se nahrani kolonija glodara. Ništa loše u tome, naravno i ovaj bend aktivan već više od tri decenije sa Reverence donosi četiri obrade heavy metal pesama iz osamdesetih godina, počinjući sa Rainbow i završavajući sa Ozzy Osbourneom. I ovo je meni, naravno, melem za uši, sa interesantnim radom na legendarnoj Gates of Babylon od Rainbow ali i ultra-cheesy verzijom Saxonove Crusader. Lepo!
https://sorcererdoom.bandcamp.com/album/reverence
Death of August su supersimpatičan rasno i rodno mešovit heavy metal bend iz Šarlota u Severnoj Karolini. Njihov album, Fear of the Unknown svakako može da se kritikuje sa nekoliko strana, i u izvođačkom i u produkcijskom smislu ali muzika je duševna, prijatna i na idealnoj poziciji između melodičnog panka i propisnog heavy metala, sa raspevanim solo-gitarama, raspevanim ženama i prijatnim gruvom. Meni je ovo bilo simpatično iz sve snage:
https://deathofaugust.bandcamp.com/album/fear-of-the-unknown
Poslednje izdanje Metal on Metal Records koje nismo obradili ove godine je Emperor of Hell – Canto XXXIV napuljskih In Aevum Agere. Ovo je treći album ovog kvalitetnog dua i izvrsna kombinacija power metala sa epskim doom metal zvukom, nudeći sav cheese ali i dostojanstvo koji su potrebni da se ove kvalitetne kompozicije formatiraju baš kako treba. Pričamo o metalu punom misterije i šmeka, ali i propisnih, zaraznih rifova, te melodičnog, muževnog pevanja i pošto In Aevum Agere sjajno sviraju i produciraju svoje ploče, ovo je očekivano izvrstan materijal:
https://metalonmetalrecords.bandcamp.com/album/in-aevum-agere-emperor-of-hell-canto-xxxiv
Za kraj – još malo pa sise! Meksički Witchspell naglašavaju da ne sviraju thrash metal i da je njihova muzika tradicionalni heavy metal pa neka im bude iako ovde ima dosta trešerskog zvuka, pre svega u brzom tempu kojim se svira i generalnoj čvrstini izvedbe. No, svakako, album The Blind Disease ima puno heavy metal elemenata, dosta melodije, himničnih refrena, mejdnovskih gitarskih harmonija i dobrih solaža, pa i pevanje u falsetu. I pričamo o zapravo vrlo dobrom albumu inspirisanom Slepilom Žozea Saramaga, sa odlično napisanim pesmama i vrlo profi izvođačkim kvalitetima koji sa druge strane ne čine da materijal zazvuči hladno, sterilno, studijski već dobijamo i korektnu količinu vatre. Album nedelje!
https://witchspell.bandcamp.com/album/the-blind-disease
