Izdavačka delatnost se polako vraća u standardni tempo nakon predaha krajem Decembra i početkom Januara pa je ova nedelja, iako bez nekih PRETERANO udaračkih momenata svakako donela nekoliko sjajnih izdanja. Na kraju krajeva ne čujete baš svake nedelje kako pokojni Slayer Hippy svira Blue Oyster Cult. Idemo:
Blek metal!!! Španski black-death šefovi, Ered su izdali album sastavljen od neobjavljenih ili retkih snimaka i Curses of the Past je dopadljiva kolekcija sa gomilom interesantnih pesama iz različitih perioda rada benda koji je aktivan već četvrt veka. Ered imaju kilometražu i pedigre, pa je Curses of the Past vrlo prijatan program kvalitetnog i raznovrsnog zvuka:
https://ered.bandcamp.com/album/curses-from-the-past
Rus Евгений Кулагин muziku stvara pod umetničkim pseudonimom Solza Mist i prvi album ovog projekta sa obale belog mora je impresivan. Ovo je – rekao bih tipično ruski – emotivan i melodičan post blek metal zvuk, sa puno atmosfere i melodije, ali Кулагинa izdvaja visok kvalitet muzičke izvedbe, uz koji ide dobra produkcija ali i talenat za pisanje i aranžiranje pesama. Jednostavno, album Path zvuči zrelije i prosviranije od većine onog što rade kolege pa sam se prijatno iznenadio.
https://solzamist.bandcamp.com/album/path-2
Finski Aegrus ima novi EP (koji, doduše, izlazi tek naredne nedelje) i The Carnal Temples je izrazito zabavan finski blek metal, sirov, energičan i „prirodno“ melodičan. Naravno da je ovo duboko ušančeno u old school zvuku, sa pank-rok elementima u svojoj srži, ali je kvalitetno, vrlo autentično i moćno. Valja:
https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/the-carnal-temples
Čileanski jednočlani pregalac Morbid Holocaust nije ništa snimao od 2020. godine (a pre toga je aktivno izbacivao po više izdanja godišnje) pa je Demo 2022 lepa prilika da pokaže kako kreativno uzdržavanje nije samo mit. I nije, ovo su tri pesme old school black metal prebijanja, koje je istovremeno i sirovo ali i dovoljno sofisticirano da zasluži da nosi 2022 u imenu. I solidan zvuk i produkcija. Ja zadovoljan, pogotovo što se druga pesma zove Soy i, maštam ja, slavi vegetarijanstvo:
https://morbidholocaust.bandcamp.com/album/demo-2022
Finski blek metal duo Vaino je toliko melodičan i osećajan na debi albumu Metsänpeitto da čoveku bude malo i neprijatno. No, momci to kompenzuju zbilja sirovim zvukom i organskom, živahnom svirkom a što muzici daje autentičnu notu kao nešto što ide iz duše – više „folk“ nego „pop“ – pa ja to sasvim podržavam:
https://vainoofficial.bandcamp.com/album/mets-npeitto
Nijemci Silent Leges Inter Arma su mnogo suroviji i robusnije producirani na svom drugom albumu, Ad plures ire, ali to ne znači da ovde nema melodičnosti, naprotiv. Ovo je tvrd ali i harmonski raznovrstan album za postavu kojoj je doslovno trebalo deset godina da ga napravi tako da se ovde čuje mnogo ideja nastajalih i isprobavanih tokom protekle decenije. Voleo bih nešto dinamičniji, manje „plastičan“ zvuk – ovako sve deluje kao da je sastavljeno od jako komprimovanih semplova – ali muzika je zanimljiva:
https://silentlegesinterarma1.bandcamp.com/album/ad-plures-ire
No, na brzinu se vraćamo natrag u Finsku za potrebe drugog albuma sastava Tyhjä. Valtakunta po ko zna koji put podseća da Finci poslednjih nekoliko godina dominiraju u skandinavskom blek metalu sa naoko beskonačnom količinom bendova koji imaju beskonačno mnogo ideja o tome kako da pišu i sviraju blek metal utemeljen u tradiciji a originalan i vitalan. Tyhjä su ekstremno kvalitetni i nude veoma zreo, moćan zvuk i promišljene pesme:
https://tyhj.bandcamp.com/album/valtakunta
Iz orbite „komercijalnog“ blek metala stižu belgijski Wiegedood („smrt u kolevci“) sa svojim četvrtim albumom, There’s Always Blood at the End of the Road a koji je… odličan. Ova postava, sa članovima iz orbite kolektiva Church of Ra je svoj blek metal pažljivo formatirala da zvuči moderno, ali originalno i osobeno, sa muzikom koja na ovom albumu naprosto obara s nogu idejama i hiperkvalitetnom realizacijom. Ovde se kvalitetan studijski zvuk apsolutno opravdava minucioznošću muzike što je ova ekipa pravi i ja sam više nego oduševljen albumom:
Deathentrance je prvo ovogodišnje izdanje za ruski Wintaar (zaista jeste, proverio sam, dakle, posle prošlogodišnjih šest albuma, možda WV aka Евгений Пильников malo uspori) i, pomalo šokantno, ovo je znatno sofisticiraniji blek metal nego što nas je ovaj projekat navikao. Da se razumemo, tokom poslednje dve godine Wintaar se jeste kretao ka sve ambicioznijoj i složenijoj muzici a Deathentrance označava ozbiljan skok i u produkcijskom i u aranžerskom smislu. Srećom, zadržana je i dalje ona fina crta melanholije između svog tog truda da se oštri, sirovi zvuk zauralskih pustoši malo „otopli“ i ovo je lepa ploča. Wintaar uspeva da svoj zvuk osavremeni a da ne izgubi ključne dimenzije hladnoće i usamljenosti koje su mu od početka zaštitni znak i ja sam vrlo zadovoljan.
https://winterblackmetal.bandcamp.com/album/deathentrance
Stoner rok! Dum! Hard rok! Psihodelija! Solunci Red Frame sviraju progresivni rok sa sve violinom i bariton-gitarom u stalnoj postavi i njihov debi album, Whakapakoko je serijal šarmantnih skica negde između klasičnog proga i savremenijeg noise rock, jelte, rokanja. Ovo je vrlo solidna power-trio formula i tih šest instrumentala lepo procure i ima se tu šta čuti i slušati iz početka:
https://submersionrecords.bandcamp.com/album/whakapakoko
Mutha Trucka su iz Čikaga i njihov album The Dead Sessions je prijatana, šmekerska rokenrol ploča sa elementima stoner i desert rocka ali bez insistiranja na bilo kom od njihovih detalja. Ovde su pesme u prvom planu, šmekerske bas-linije, poletni rifovi, melodično pevanje, pijani refreni. Bend uz sve to ima dovoljno prljavštine da ne zvuči ni na koji način „komercijalno“ pa se ovo fino troši od strane nadžak-baba poput mene:
https://muthatrucka.bandcamp.com/album/the-dead-sessions-3
Novi Frozen Planet….1969 se zove Not From 1969 i mada nema koga TO ne bi zbunilo, muzika u ove tri pesme je vrlo lepa. Kao i obično, Australijanci sviraju džemerski, psihodelični, instrumentalni rok i ovo su tri dugačka, meandrirajuća komada, bez stvarnih pančlajna ali sa puno izvrsnog gruva. Lepo:
https://peppershakerrecords.bandcamp.com/album/not-from-1969
Londonski Flamebearer imaju korene duboko u “čistom“ metalu iako im je muzika u teoriji stoner rok sa, recimo, pankerskim refrenima. Lepa, zapravo, kombinacija i fine dve pesme na njihovom prvom demo snimku nazvanom prosto Demo 1. Valjano je:
https://flamebearer.bandcamp.com/album/demo-1
Za porciju poštenog, i staromodnog, ali šarmantnog hard roka, obratićemo se na adresu madridskog kvarteta Mamvth. Njihov prvi album, The Fog, očekivano i autoritativno kombinuje bluz, psihodeliju i energični, distorzirani zvuk za zdravu, prepoznatljivu kombinaciju koja bi bila sasvim kod kuće u sedamdesetim godinama prošlog veka, a i danas fino zvuči. Morate se, da se razumemo, navići na naglasak pevačice Law, ali njeni vokalni kvaliteti su adekvatni za ono što bend radi, dok su pesme himnične, prijatne i ulaze pod kožu, a produkcija je fino odmerena i dovoljno prirodna za moje potrebe:
https://mamvth.bandcamp.com/album/the-fog
Kad smo već kod staromodnog, australijski Buffalo osnovani su još 1971. godine (mada su postojali od 1968. pod drugim imenom). Iako bend već izvesno vreme ne radi, njihov frontmen Dave Tice povremeno nastupa kao Buffalo Revisited. E, pa, Ripple Music nam donosi prvi živi album ove postave, Volcanic Rock Live, sa pet pesama odličnog južnjačkog teškog roka. Ako volite ’70s hard rok, ovde nema šta da se razmišlja:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/volcanic-rock-live
I u istom ključu, isti izdavač nam donosi tribjut album legendarnim Blue Oyster Cult, nazvan, prikladno, Dominance and Submission. O uticaju benda koji je, uostalom, popularisao upotrebu termina Heavy Metal ne treba trošiti puno reči a album ima trinaest pesama zanimljivih bendova koji prolaze kroz BOC katalog sa ogromnim apetitom i daju mu savremeni ali poštovanja puni tretman. Mislim, samo to da Howling Giant sviraju Godzillu bi trebalo da je dovoljno.
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/d-minance-and-submissi-n-a-tribute-to-blue-yster-cult
Lamp of the Universe su sa Novog Zelanda (mada je to, koliko me intuicija služi, možda i jednočlani bend) i a ovih dvadeset i kusur godina postojanja razvili su prilično karakteran stil u svojoj kombinaciji psihodelije, roka, folka… Album The Akashic Field se vrlo uspešno oslanja na azijske muzičke tradicije uzimajući, jelte, pelcer, od psihodeličnog roka šezdesetih i sedamdesetih i ovo je fenomenalan program tripozne, gruverske muzike za staro i mlado:
https://lampoftheuniverse.bandcamp.com/album/the-akashic-field
I kad smo već kod lampi i svetiljki, Swamp Lantern su iz Sijetla i sviraju melodičan, samo malo grandžerski doom metal. Album The Lord is With Us je njihov drugi i jako je prijatan sa svojim tužnim, svečanim atmosferama i veoma heavy zvukom. Swamp Lantern vrlo uspešno doom metalsku melanholiju i težinu stavljaju u pravi odnos, praveći dugačke, spore ali ne i namešteno dramatične pesme koje se lepo kotrljaju i ulaze u uho:
https://swamplantern.bandcamp.com/album/the-lord-is-with-us
Grčki A Borrowing Kid Generation nije sačekao da prođe ni godinu dana od prošlog albuma da izbaci novi, Pressure. Doduše, za ovog čoveka je to zapravo poprilična pauza pa Pressure deluje dosta razrađeno i metodično osmišljeno. Ovo je i dalje gruverski, navećim delom (ali ne ekskluzivno) instrumentalni stoner metal produciran „kućno“ ali pristojnog kvaliteta sa pesmama koje nisu nekakvi novi uvid u rok muziku ali lepo cure:
https://aborrowingkidgeneration.bandcamp.com/album/pressure
Jednočlani sastav Moth66 dolazi iz mesta Flint u Mičigenu poznatog, kao i naš Zrenjanin, po, jelte, zagađenju vode. Album LXVI donosi, dakle, prljav ali prijemčiv, pa i ZARAZAN teški rok, sa jakim faz-distorzijama i puno etitjuda. Produkcija nije idealna, ali je muzika srčana i ima dosta dobrih ideja, pa se ovo fino posluša:
https://moth66.bandcamp.com/album/lxvi
King Bastard iz države Njujork nude tipično superteški stoner metal na albumu It Came from the Void. Ovo je jako glasno ali sa dinamičnim masteringom koji u mnogome olakšava nasrtaj na uši, a pesme su psihodelični, vrlo gruverski stoner, sa čak dodatnim udaraljkama u postavi što mene uvek jako odobrovolji. No, brutalno distorzirane gitare (i bas-gitara najviše od svih) su u temelju ovog zvuka i ovde se čovek pogubi u teksturi dok dlanom o dlan, no, da bude jasno, bend se izrazito trudi oko pesama i ima svašta da ponudi:
https://kingbastardtheband.bandcamp.com/album/it-came-from-the-void
Španjolski Jhufus su naši stari znanci pa onda i unapred znate da li će vam se dopasti novi EP, The call of the Monolith. Ovo je prijatan, psihodeličan, instrumentalni stoner zvuk koji voli puno ponavljanja i hipnotički deluje na slušoca, dok lagano, metodično razvija svoje zvučne slike. Meni vrlo prija:
https://jhufus.bandcamp.com/album/the-call-of-the-monolith
Forbidden Place Records su nas i ove nedelje poradovali jednim sjajnim albumom. Space Coke su prvorazredan psihodelični stoner bend iz Džordžije koji u stalnoj postavi kvarteta ima klavijature a koje opet izvrsno doprinose teškom gitarskom zvuku. Album Lunacy ima svega šest pesama ali su to podugačke, veoma psihodelične i gruverske sage sa ipak dovoljno maštovitim i prorađenim aranžmanima za potrebe strože nastrojene publike. Odličan zvuk i naglašena tripoznost čine ovo izdanje jednm od najboljih koje sam čuo ove nedelje. A izdavač daunloud prodaje po ceni koju sami ponudite!!!!!!!! Dobrotvori!!!!!!!!!!!!!!!
https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/space-coke-lunacy
https://spacecoke.bandcamp.com/album/lunacy-2
Thrash! Speed! Hardcore! Grindcore! Death! Meksički Toxic Thrill sviraju vrlo ’80s thrash metal i njihov četvrti album, …And Still After me je podsetio na neke od najsvetlijih momenata nemačkog thrasha iz druge polovine osamdesetih i bendove poput Kreator, Sodom, Assassin… Naprosto, ovo jeste trešerski treš, ali sa sasvim dovoljnom količinom progresivnih ideja da se sluša kao zrelija, ambicioznija forma ove muzike. Vrlo lepo:
Odličan thrash stiže iz Norveške na najnovijem demo snimku sastava Corroder. Tombs of Terror, kako se EP zove, u pet pesama ima više ideja, kvalitetne svirke i duše, jelte, nego što mnogi bendovi spakuju u cele karijere i Corroder su poodavno spremni da imaju propisan album jer već dve godine snimaju kvalitetne singlove i demose. Tombs of Terror je fantastičan materijal, sjajne produkcije i ekstremno sazrele forme pa ga iz sve snage podržavam:
https://corroderofficial.bandcamp.com/album/tombs-of-terror
I još sjajnog thrasha, ovog puta iz Italije u formi prvog EP-ja sastava Exhaustion iz Verone. Cold Death Embrace, istini za volju, ima dosta pank i rok elemenata, ali je u celini ovo vrlo moćan, težak i poletan thrash metal stare škole, vrlo energičan i agresivan a opet duševan i organski napravljen. Izdavač, finski Naturmacht Productions uglavnom zna šta radi pa tako i u ovom slučaju. Šutka do jutra sa ovim:
https://naturmachtproductions.bandcamp.com/album/cold-death-embrace
Brazilski Deathgeist su melodični i zvuče vrlo „nemački“ na novom albumu, Procession of Souls. Hoću reći, produkcija na stranu, ovo dosta zvuči kao da slušate Destruction iz osamdesetih godina i ta old school nota mi vrlo prija sa ovim albumom.
Od Faceplant iz Toronta sam očekivao nekakav krosover zvuk s obzirom na ime, ali EP Citizen Pain ima dve kratke pesme efikasnog, kvalitetnog grindcore zvuka. Ovo je grajndčina koja forsira gruv radije nego superbrzinu ali Faceplant umeju da zakucaju i brutalan blastbit a i da naprave pesmu od preko tri minuta koja ima smisla i održava zavidan nivo agresije sve vreme. EP plaćate koliko hoćete a nadam se da će bend uskoro snimiti neki duži materijal jer zvuče zrelo i napaljeno.
https://fuckfaceplant.bandcamp.com/album/citizen-pain
Kad smo već kod krosovera, Rodent (with Glasses) su berlinski krosover projekat koji voli humor bar koliko i distorzirane, denflovane rifove. A (mini)album Hidden Gems, koji sakuplja skrivene pesme sa starih izdanja, te neke demo pesme je mesto na kome ima dosta humora (i repovanja). No, Rodent sviraju kvalitetno (posebno za svoju, srazmerno lo-fi kategoriju) i ove zajebancije su uglavnom dobre pesme koje vredi zavrteti više puta. Bend sprema novi album ali Hidden Gems je fina marenda i daje se za onoliko para koliko sami odvojite. Pošteno.
https://rodentthrash.bandcamp.com/album/hidden-gems
Necroweasel zvuči kao ime za nekakav zajebantski krosover asatav ali ovi Finci sviraju smrtno ozbiljan krosover-treš i drugi album, Global Warning odlikuju mračnije atmosfere, brutalni vokali, energična svirka i visok tempo. Sve, dakle, što ja volim. Devet pesama prebijačke svirke, a za samo dva evra, proverite:
https://necroweasel.bandcamp.com/album/global-warning
Eightfold Path su metalizirani hardcore bend iz San Hozea i, pa, zvuče baš kako očekujete da zvuči metalizirani hardkor iz Kalifornije. Kvalitetno, heavy, siledžijski, ali ipak sa stilom. EP Divinity in Suffering ima kvalitetne pesme i ne gubi se u gansterskom pozeraju, a kako je sve prilično ekonomično (svega jedna pesma prebacuje tri minuta) i dobro prpducirano, vredi odvojiti uvce pa i zavući ručicu u džep jer ovo plaćate koliko hoćete:
https://eightfoldpath408.bandcamp.com/album/divinity-in-suffering
Još metaliziranog hardkora dolazi nam iz Ukrajine. Ice Peak Hate trpaju iz sve snage na EP-ju Five O’Clock Circle Pit koji je, jelte, upravo napravljen da izaziva te srkl pitove koje frontmeni metal i hardkor bendova toliko vole. Ice Peak Hate su odlično producirani (naravno, bez trunke dinamike u zvuku ali ovo je muzika koja profitira od predstavljanja slušaocu zvučnog zida od granita) a i pesme su im dovoljno originalne da ja obratim pažnju i klimnem s odobravanjem. Super je što je poslednja pesma zapravo remiks naslovne stvari urađen u zaista old school EBM stilu kako ga bend i najavljuje. Rispekt:
https://icepeakhate.bandcamp.com/album/five-oclock-circle-pit
I još metaliziranog hardkora dobijamo iz – Čikaga. Break The Cycle su tvrdi, napaljeni, sa lepim, vrlo heavy zvukom i navijačkim refrenima (da ne pominjem legendarni sempl iz filma The Punisher u kome Thomas Jane igra Punishera a Džontra Volta jednog od notabilnih negativaca), ali i dobrim rifčinama koje čoveka ne mogu da ne pokrenu i i samog malo popale. Kapiram da ovaj bend pravi ršum na koncertima, ali i EP koji se zove isto kao i bend je vrlo solidna vizit-karta.
https://breakthecycle312.bandcamp.com/album/break-the-cycle
I indonežani Still Asshole (ali kakvo genijalno ime!) sviraju metalizirani hardcore ali sa malo više elemenata grindcorea i death metala. Za Alerta tvrde da im je prvi album, ali ovo ima samo četiri kratke pesme pa je u pitanju više EP. No, simpatično, je, spajajući mladalačku energiju sa ipak jednim zrelijim i maštovitijim pristupom muzici. Pritom, produkcijski i izvođački više nego zrelo:
https://stillasshole.bandcamp.com/album/alerta
Road Pig iz Nju Džersija imaju dve pesme odličnog, bučnog D-beat hardcorea na split kaseti sa sastavom Lacking. Za Lacking ne znam kakvi su, ali Road Pig se fino distorziraju, imaju prijatne pank melodije i himnične refrene, što je meni sve dovoljno da ponudim palac na gore:
https://roadpig.bandcamp.com/album/lacking-split
Urdr su iz mesta Bremerton u državi Vašington, i novi EP, Punished for Living ima pet pesama sirovog i surovog blackened crust zvuka. Ne da se Urdr sad nešto ističu maštovitošću, ovo je vrlo standardna ponuda za takvu muziku, ali bend zvuči autentično, „stvarno“ i ima svoju vrednost. Ja sam zadovoljan.
https://urdr.bandcamp.com/album/punished-for-living-ep
Kad smo već kod blackened crusta, Wolfbastard iz Mančestera prpoisno kidaju na svom trećem albumu, Hammer the Bastards. Ništa posebno ambiciozno u pogledu forme, ali Wolfbastard zvuče odlično i sviraju jako energično i napaljeno pa je teško da se slušalac ne inficira sa malo, jelte, entuzijazma, dohvati macolu i smlati nekog popa, makar u maštarijama. Naravno, nisam za nasilje, uključujući prema kleru, i kad vidim ovakav omot ne mogu da ne pomislim kakve bi to skandale izazvalo u bogobojažljivoj Srbiji…
https://clobberrecords.bandcamp.com/album/wolfbastard-hammer-the-bastards
Moskovljani Поножовщина сколопендры odvaljuju vrlo glasan hardcore punk/ d-beat na istoimenom albumu. Koji traje dajbože 15 minuta ali ima masivan zvuk, odličnu svirku, propisnu dozu grajnderske, jelte, razjarenosti i lep odnos bržih i srednjetempaških deonica. Pritom su gitare zdravo maštovite i ovo četvoro podvižnika imaju čime da se ponose. Da ne pominjem da sam učio Ruski onolike godine a da nisam imao pojma da se stonoga kaže сколопендра. Skandal:
https://scolopendraknifeparty.bandcamp.com/album/s-t
Kada nazovete bend „bušilica“ to nije jer najavljujete nježne serenade ili nekakav suptilni intelektualni program, tako da Bore iz Konektikata zakivaju nervozan, mučan, disonantan a opet neodoljiv sludgecore na istoimenom albumu. Ovo je agresivno a opet ranjivo, dobro i glasno producirano, sa kratkim, ekonomičnim pesmama, i, za moje potrebe, izvrsno pogođen paket. A plaćate koliko hoćete. Pa stvarno:
https://boringct.bandcamp.com/album/bore
Evo još jednog benda koji u imenu ima reč za bušilicu. Gut Dril je jednočlani grindcore/ metal bend uz Ujedinjenog kraljevstva a The Saint je snimak sa dve pesme koji koristi Majku Terezu za omot ali i nudi vrlo disciplinovan, mošerski, kvalitetno napisan i odsviran grind/ metal sa očiglednim Pig Destroyer uticajima ali i sa sopstvenim identitetom. Lepo sve to zvuči a plaćate koliko hoćete, dakle idealan paket:
https://gutdrill.bandcamp.com/album/the-saint
Paranoise iz Los Anđelesa zvuče šarmantno na novom materijalu za split singl sa X-Acto (koji, kažu, uskoro izlazi). Ovo su tri pesme, prog-punk-noise usmerenja, kratke, sumanute i vrlo dopadljive. Relativno lo-fi zvuk ovde deluje kao svestan izbor i uklapa se u generalnu orijentaciju benda ka tuđinskom i nestandardnom.
https://paranoisesixsixsix.bandcamp.com/album/split
Sa imenom Genocide Doctrine od novog danskog benda iz Roskildea možete da očekujete samo okrutan deathgrind i istroimeni demo upravo to donosi. Ovo je pet kratkih, efikasnih, naravno brzih i agresivnih pesama koje imaju taman toliko vremena da između rafalnih blastbitova i urlanja prosviraju malo složenije death rifove i daju slušaocu vremena da se malo osvrne oko sebe dok se ne završe. Vrlo ubedljiva izvedba i solidan miks, sjajan početak za Genocide Doctrine a koji pritom plaćate po želji.
https://genocidedoctrine.bandcamp.com/album/genocide-doctrine
GoreSkinCoffin isto šalju jasnu poruku svojim imenom. Album Release my Suffering kombinuje grind, death i malo black metala za jednu finu, solidno produciranu (mada, naravno, spljeskanu u masteringu) mešavinu koja će prijati ljubiteljima brutalne muzike, posebno ako vole vokale koji podsećaju na gnevnog Paju Patka. Meni je ovo vrlo pristojno:
https://goreskincoffin.bandcamp.com/album/release-my-suffering
Meksički kosmički death-progresivci Nebulation imaju dve pesme složenih aranžmana i operetske atmosfere na EP-ju The end of the races. Melodično je to i napaljeno i nije sasvim po mom ukusu, ali ovo je prilično partizanska akcija i ne mogu da ne skinem kapu za koncept i egzekuciju:
https://nebulation.bandcamp.com/album/the-end-of-the-races
Solunci Dysnerved zvuče odlično na debi albumu Man in the Middle a koji kombinuje black i death metal u jednom prilično progresivnom, pomalo i „post“ ključu za kolekciju kompozicija koje i pored naglašene maštovitosti u aranžiranju imaju zajedničku estetiku i stil. Vrlo zanimljiva ploča dobre atmosfere i prijemčivog zvuka.
https://dysnerved.bandcamp.com/album/man-in-the-middle
Danski Rambuk su odmah sumnjivi jer među pet članova benda ni jedan jedini nema dugačku kosu. Sme li se to? No, debi album, Chains, je simpatičan srednjetempaški thrash-death metal rad sa solidnim gitarskim radom. I pevanje i ritmovi i povremeni upadi melodije su možda za mrvu bliži metalcore formulama nego što ja volim, ali album se svejedno lepo posluša:
https://rambuk.bandcamp.com/album/chains
Brazilski Suburbius svira tri prijatne brutal death metal pesme na EP-ju Eterna Escravidão. Ovo je bendu prvo zvanično izdanje posle jednog demo snimka i dobijamo energičan, gruverski i napaljen death metal koji svakako ima još mnogo prostora za sazrevanje ali nudi zdravu, dobru osnovu. Sami birate cenu:
https://suburbius.bandcamp.com/album/eterna-escravid-o
Nogothula su iz Sinsinatija i svirtaju ne naročito originalniu, čak dosta, jelte neoriginalni death metal, no, debi minialbum, Gore Vortex Ascension je svakako prijatna kombinacija ukusnih rifova i mošerskih ritmova, malo brzo, malo srednje, baš kako treba da se sve to lepo proguta. Solidna produkcija i jedan sasvim pristojan produkt:
https://nogothula.bandcamp.com/album/gore-vortex-ascension
Old school death metal je na programu prvog demo-snimka benda Infernalis iz Tusona iz Arizone. Ovo je mošerski, rifaški i vrlo zarazno, vrlo pokretački oblikovana muzika sa zvukom koji zapravo podseća na „chainsaw-metal“ stil švedskih bendova, čemu doprinosi i izuzetno zverski glas pevača. Četiri kratke, efikasne pesme, puno hedbenginga i pravljenja grimasa – prelepo.
https://infernalis.bandcamp.com/album/demo
Gored Embrace je slatko ime za death metal bend a ovi Čikagoanci sa dve pesme na materijalu Promo 2022 pokazuju solidno poznavanje žanra i njegovih tropa i mada se Gored Embrace ne izdvajaju preterano originalnim tumačenjem tih istih tropa, ovo je prijatno za slušanje i svrlo solidno producirano:
https://goredembrace.bandcamp.com/album/promo-2022
Filipinski Nullification svira vrlo lep death metal na svom debi albumu, Kingdoms To Hovel. Ovo je nedvosmisleno old school muzika sa formatom i senzibilitetom koji u priličnoj meri asociraju na same Death, naravno, uz smislene, dobro promišljene nadogradnje. Bend piše dobre pesme a zaista starinski zvuk puno pomaže u uspostavljanju pravilne estetike. Odličan debi i album koji se lako sluša u krug sa svojim mošerskim programom i tečnim, prirodnim aranžmanima:
https://personal-records.bandcamp.com/album/kingdoms-to-hovel
Singapurski Oshiego je iskusan sastav koji je za poslednjih deceniju i po snimio i izdao dosta materijala. Najnoviji, peti album, Jaljalut stoga donosi kvalitetan deaththrash metal, sa epskim prizvukom i poštenom, znojavom svirkom. Oshiego vole brzu svirku ali su im pesme napisane sa dosta ambicioznim aranžmanima i puno rifova koji se trude oko harmonske kompleksnosti, te promena ritma i dinamike tako da je na programu raznovrsna ponuda. Vrlo lepo, u celini:
https://oshiego.bandcamp.com/album/jaljalut
Technical death metal publika za ovu nedelju ima drugi album benda Aethereus iz Tacome u Vašingtonu i ovo je primereno ambiciozna i kvalitetna ploča. Aethereus su i progresivci tako da album nije samo zakucavanje iz sve snage sve vreme već ima i dosta „nemetalskih“ elemenata, bas-gitaru bez pragova, džez momente i sve što očekujete, a pesme su epske, kompleksne ali su PESME a ne samo nanizani rifovi i neparni ritmovi. Produkcija vrlo nedinamična, kako i očekujemo od ovih bendova pa iako Aethereus nisu skroz moj fazon, album Leiden pruža dosta materijala vrednog svačijeg vremena:
https://aethereus.bandcamp.com/album/leiden-2
I poljski Torn From The Womb ima tu „tech“ komponentu. Vredni Konrad Dera, jedini član ovog projekta je snimio novi album, Purgal Abnomitary, nadovezujući se na prošlogodišnji EP istog imena i ovo je kvalitetno i ubedljivo, mada sa čak trinaest pesama i veoma brutalnim, komprimovanim zvukom može da bude i ubitačno za uši. Ali kvalitete pesama je neupitan i Dera je definitivno jedan od heroje poljske scene:
https://tornfromthewomb.bandcamp.com/album/purgal-abnomitary
Slem publika, za to vreme, dobija debi album švicarskih Inhumane Existence. Dehumanized je uredan, lepo snimljen, možda tipično evropski slamming death materijal, sa korektnim nivoima težine i gadosti, ali bez pornografskih fiksacija na elemente koje bi oslabile kvalitet pesama. Naravno, zvuk je brutalno iskomprimovan, ali slem je uglavnom takav, pa ko to može da izgura ima čak dvanaest pesama finog, maštovitog prebijanja:
https://inhumaneexistence.bandcamp.com/album/dehumanized
I poslastica za death publiku stiže u formi albuma Everwinding Slaughter transatlantskog projekta Weaponry. Kanadski levičarski trešer Jo Capitalicide koga znamo po projektima Ice War, Aphrodite, Devil Cross i još milion drugih ovde se udružio sa Daveom Rottenom iz kultnih madridskih death metalaca Avulsed i ovo je album energične, primitivne a sofisticirane svirke koja organski spaja death, thrash, speed i grindcore sa malo panka, pružajući energičan, brutalan program a gde pesme ipak dišu i imaju identitet. Užitak:
https://xtreemmusic.bandcamp.com/album/everwinding-slaughter
Ulazimo u poslednju krivinu i tu nas čekaju heavy metal, power metal, te sve ono što je žanrovski malo neuhvatljivo. Recimo, post-metalci iz Nevada Sitija, Æquorea počinju godinu dopadljivim albumom melanholične ali energične svirke. Četiri pesme na albumu DIM, istina je, traju dugo i idu sporo ali ima ovde dosta elegancije i ko voli taj elegični, a opet dostatno zli metalski zvuk sa ovim će se prilično dobro udati. Solidna produkcija, ubedljiva svirka:
https://aequorea.bandcamp.com/album/dim
Nije možda uobičajeno da u metal preglede uvršćujemo albume sa imenom Live at Montreux Jazz Festival ali Šveđanka, orguljašica i kompozitorka Anna von Hausswolff je svojim saradnjama sa Sunn0))) svakako zaradla ovu distinkciju. A i ovaj živi album je sasvim dovoljno metal, sa svim svojim gotik, dron i džez elementima. Hoću reći, ovo je za probirljiviju publiku koja i ne mora dolaziti sa metal strane ali svakako ne škodi ako i jeste:
https://annavonhausswolffsl.bandcamp.com/album/live-at-montreux-jazz-festival
Brazilski Sentencer je relativno svež bend (sa prvim snimkom iz 2020. godine) a koji se jako oslanja na formule tradicionalog, ’80s metala. Novi EP, Inception je u tom smislu veoma prijatan, sa starinskim ali ne i mlitavo-nostalgičnim pesmama i zvukom koji je, pa, recimo simpatično muljav. Sentencer se eksplicitno smatraju nastavljačima Judas Priest, Accept i Iron Maiden škole komponovanja i očekujte himnične pesme, dugačke duple solaže, ceo taj program. Prijatno.
https://sentencerofficial.bandcamp.com/album/inception
MF Ruckus iz Denvera su klasičan heavy bend sa naklonom ka sleaze metal stilu i naslovima pesma kao što su Jesus Hellraiser Christ, Gasoline (For My Party Machine) ili All My Heroes are in Hell… No, album Thieves of Thunder je dobar, sa upečatljivim pesmama i poštenom, znojavom svirkom. MF Ruckus imaju dovoljno elemenata NWOBHM zvuka da ne budu prosto glam rokeri ali i dovolno garažne sirovosti da ne budu „obični“ metalci. Fina kombinacija i petnaest pesama na albumu koji je pripreman punih sedam godina. Pa poslušajte:
https://mfruckus.bandcamp.com/album/thieves-of-thunder
Eliminatoriz Lankastera u Engleskoj na svom drugom albumu, Ancient Light provajduju melodičan, energičan heavy metal po receptima stare škole, smeštajući se negde između divljeg NWOBHM i metodičnijeg thrash metal zvuka. Deset pesama himnične provinijencije, malo mejdnovskih rifova, vokali sa dosta harmonija – sve je tu i nema greške:
https://eliminatorheavymetal.bandcamp.com/album/ancient-light
Za kraj i album nedelje, oh, Maule iz Vankuvera sviraju klasični heavy metal MNOGO po mom ukusu! Njihov debi album, Maule je baš onako sjajno iskombinovana ulična prljavština sa u nebo zagledanom himničnošću da sam se posle prvih pola minuta osećao kao da mi se stomak smanjuje a kosa produžuje a posle dva kao da imam četrdeset godina manje. Ne da su Maule sad nešto „savršeni“ ali su autentični, napaljeni, imaju dobre rifove, solidnu produkciju i umeju da naprave vokalne harmonije koje zvuče šmekerski a ne se samo sleazy. Muzika je svakako prilično predvidiva i bend ne ruši sad neke stilske granice ovim albumom, ali ponekad samo želite da poslušate ploču tradicionalne heavy metal muzike koja gazi napred i diže na noge, i Maule to isporučuju sa zastrašujućom ubedljivošću:
https://maule.bandcamp.com/album/maule
