Jazz Nedeljom je zamišljen kao serija vinjeta koje će ići (možda ne?) svake Nedelje, nudeći preporuku u vidu jednog jazz albuma koji sam tog dana slušao. Ovo nema pretenziju da bude ni ultimativni prikaz neke klasične ploče niti otkrivanje nekog budućeg klasika, već zaista samo to, da se kažu reč-dve o albumu koji sam tog dana rado slušao. Ponekada će to biti stare, proverene klasične stvari, ponekada najnovije izdanje koje sam izvalio na Bandcampu, hoću reći, neće biti pravila. Kako i treba. Kako i mora.
Ove nedelje krećemo iz sve snage u smeru ultimativnih džez iskustava i ako se po jutru poznaje proverbijalni dan, biće ovo dobra godina. James Hegarty & Del Robles: Impressions je album sugestivnog imena i vrlo svežeg datuma, što bi se reklo, još nam je vruć stigao za sto. Snimljen 16. Decembra upravo-završene-ne-povratila-se godine, Impressions je kompletan snimak nastupa dvojice muzičara u prostorijama ustanove Kranzberg Arts Center u Sent Luisu u Misuriju, što je, složićemo se, sasvim adekvatno mesto da se na njemu svira džez. Makar i, jelte, moderan, sa sve elektronikom i tim impresionističkim prelivom koji se progurao sve do naslova izdanja. Dvojica muzičara, Jim Hegarty na koncertnom klaviru i pregršti elektronskih instrumenata, te Shane Del Robles na bubnjevima su ovo odsvirala pred malecnom studijskom publikom, i snimila se sa samo dva stereo mikrofona. Snimak nije editovan, ili barem same pesme unutar njega nisu editovane, dakle dobijamo kopletan improvizovani program, sa sve „prirodnim“ fejd autom u drugoj kompoziciji koji su muzičari napravili utišavajući svoju svirku do potpunog muka i tihog, pristojnog aplauza nekoliko prisutnih. Kako je rađen sa samo ambijentalnim mikrofonima ovaj snimak nema studijski (ili koncertni) kvalitet nekakvog skupljeg, „stvarno“ produciranog materijala, ali muzika je dovoljno dinamična ali i apstraktna na momente da ova blaga sirovost u kvalitetu zvuka ne smeta već i da doprinese užitku.
James „Jim“ Hegarty je pijanista kompozitor i predavač na koledžu Principia u Sent Luisu, a gde je i direktor Akademskog specijalnog programa. S obzirom da je nakon osamdesetih godina prošlog stoleća, kad je radio kao „komercijalni“ kompozitor i producent, praktično sve vreme u akademskom sistemu, njegov muzički autput urađen solo i sa raznim džez postavama (ali i izvan džeza, sa albumima ambijentalne i kamerne muzike) u ovom periodu je uglavnom dostupan besplatno. Hegarty očigledno nema iluzije da bi mu prodavanje muzike donelo značajnu socioekonomsku promenu u životu i ljudski, čovečanski dobar broj svojih radova daje za besplatan daunloud. Ovo napominjem da se ne pomisli da je u pitanju nekakav amater-entuzijast kojis voju muziku smatra produktom hobističke zabave. Daleko od toga, Hegarty je ozbiljan muzičar sa ogromnim opusom kako u pozorišnom i filmskom radu, tako i u „normalnom“ diskografskom medijumu sa mnogo muzike koju je napravio bilo u klasičnom džez-ključu bilo u domenu avangardne elektronske muzike, bilo u nekoj njihovoj kombinaciji. Sajt mu, nažalost, nije baš skoro zanavljan, ali Hegarty ima i tviter nalog pa eto… ko prati nek zaprati.
Sa svoje strane, Shane Del Robles ima nešto kraću karijeru jer je mlađi, ali radi se o izuzetno talentovanom bubnjaru koji, kaže njegov sajt, trenutno studira kod Jasona Marsalisa a iza sebe već ima diplomu Berklija. Što, složićemo se, nije za odbaciti. Del Robles je Njujorčanin i tamo svira u stalnoj postavi benda u baru Maison Premiere, a kao uticaje navodi masu klasičnih jazz umetnika (uključujući, NARAVNO, Arta Blakeyja, Maxa Roacha, ali i „večere u Španiji“). Čovek na svom mestu, što se odmah vidi.
Ali i čuje. Ne znam koliko su Hegarty i Del Robles pripremali ovaj nastup – mada oni u poslednje vreme često sarađuju – ali hemija između dvojice muzičara je svakako više nego opipljiva već od prvih momenata prve kompozicije. Footprints je srazmerno jedan od najkonzervativnijih komada na albumu jer počinje klasičnim prikazivanjem teme pre nego što se Hegarty lansira u brz, impresionistički solo a Del Robles sa svoje strane odgovori slobodnom svirkom. Ovde nema mnogo filozofije niti apetita za nostalgično reflektovanje na klasični džez i mada je Footprints nedvojbeno „džez“ kompozicija sa harmonskim, ritmičkim i frazeološkim jezikom koji je utemeljen pre više od pola veka, ona je po formii slobodna i ne prati nikakve dinamičke ili aranžmanske diktate koje bismo očekivali od standardnog džeza. Usudiću se da kažem da, iako ovo nije naglašeno agresivan performans, Hegartyjeva brzina i laki prelasci iz harmonične svirke u atonalne pasaže, praćeno mekom ali dinamičnom perkusionističkom svirkom sugerišu ceciltaylorovski senzibilitet shvaćen na pravi način i urađen bez namere da se klonira tuđa muzika.
Tako i sledeća kompozicija, Fast Free No. 1 počinje kombinacijom elektronskog lupa i atonalnih pretrčavanja preko klavirskih dirki koje bubnjar savršeno dopunjava svojim sviranjem po ivicama doboša i timpana, ali i samim telima svojih bubnjeva. Ova se improvizacija razvija u izuzetno dinamičnu razmenu gde Hegarty koristi svoj akustično-elektronski setap (koji uključuje i teremin jer je očigledno u pitanju čovek od ukusa) i za procesovanje zvuka u realnom vremenu, dajući muzici apstraktniju dimenziju. Ova manipulisanja medijumom zvuče sjajno, ali, da odmah umirim džez puritance, ne odvode muziku predaleko od jasne, energične i znojave džez-svirke.
Is This Here? je, pak, mirniji i apstraktniji komad sa sintisajzerskim, „svemirskim“ uvodom ali i zatim vrlo lepim razvijanjem harmonije na klaviru. Kada se čuje kvalitet tona koji Hegarty ima na samom klaviru i način na koji superiorno koristi pedale da zvuku da dobro odmerenu dinamiku, bude i malo šteta što ovaj snimak nije urađen sa nešto skupljom opremom i više mikrofona kako bi se Hegartyjevog zaista perfektnoj svirci dala produkcija koju zaslužuje. No, pandemija je a i nije da su avangardni muzičari ikada radili u optimalnim uslovima.
Solar je naredni komad i on i sam počinje dopadljivim sintisajzerskim uvodom koji asocira na ’60s radove na prvim modularnim sint-instrumentima dostupnim normalnim muzičarima, da bi se kompozicija razvila u punokrvni hardbop rad sa Del Roblesom koji autoritativno svinguje preko Hegartyjevog nestašnog fraziranja. Dvojica muzičara čuvaju gruv sve do kraja ove kompozicije i savršeno se slažu u dinamičkom smislu, čak veoma lepo zajednički akcentujući određene fraze i razrešenja – što pokazuje koliko su dobro uklopljeni ali i koliko vredi kada se bubnjar i pijanista uzajamno gledaju sve vreme.
Free Atmosphere je najduža na ovom albumu sa svojih trinaest minuta, pa i najapsktraktnija sa uvodom za koji Del Robles daje temelj svojim toniranim perkusijama dok Hagerty ponovo pušta zvukove klavira i sintisajzera da se sudaraju u jednostavnim, hipnotičkim lupovima. Prema kraju tu bude i sasvim normalne džezerske međuigre klavira i bubnjeva ali dvojica muzičara demonstriraju da se zaista može kreirati savršena (džez) kompozicija i samo od ritma i „atmosfere“.
Fast Free No. 2 je još jedan free jazz komad u kome na početku bubanj sparinguje sa Korg Triton sintisajzerom i Hegarty ovde kreira pomalo pomerenu, retrofuturistički herbihenkokovsku atmosferu pre nego što pređe na klavir i udari u propisan free jazz. Ponovo, bubanj i klavir se uklapaju savršeno i ova dva muzičara očigledno imaju jako dobro shvatanje senzibiliteta onog drugog i prirodan način da se uklope u zajednički muzički i filozofski prostor.
Konačno, album zatvara naslovna kompozicija koja je impresionistički bop komad sa još jednim izuzetnim Hegartyjevim radom i superiornim Del Roblesovim svingovanjem. Kada se nastup završi, čoveku je ne samo žao što nema više nego se i pita hoće li Hegarty i Del Robles imati priliku da ponovo zajednički rade u budućnosti. Ovo je naprosto izvrstan materijal dvojice jako dobrih muzičara koji svoje formalne eksperimente izvode sa svom potrebnom ozbiljnošću ali bez nekakve laboratorijske pretencioznosti, dajući materijalu idealan odnos apstraktne, eksperimentalne eksploracije i poštene, emotivne džez svirke. Za prvi ovogodišnji džez album o kome pišem, ovo je jako dobar izbor a povrh svega ovo izdanje možete na Bandcampu, kao i ostale Hegartyjeve projekte, kupiti po ceni koju sami odredite. Perfekcija.
https://jameshegartyjazzvisions.bandcamp.com/album/impressions