Šaka mi je dopao grafički album Horrifying Delights, a što je samo na Engleski jezik prevedeno izdanje originalne češke kolekcije crtanih priča pod nazivom Děsivé radosti. Nagađate da je izdavač ovde SAF, odnosno Strip Art Features Ervina Rustemagića i da nije ovog engleskog prevoda, teško da bih ja ikada imao prilike da pročitam ovakve stripove.
Horrifying Delights je izašao još 2017. godine za SAF, dok je originalno češko izdanje iz 2015. godine i bezbedno je reći da je, kako ne znam apsolutno ništa o češkom stripu, ovaj album moju pažnju privukao na ime dva upečatljiva elementa. Prvi od njih je crtež koji je kreirao crtač Michal Suchánek i koji pleni stilom, energijom, jednostavno lepotom, ali u njoj ne umire i sve tri priče u ovoj kolekciji imaju britak, autentično stripovski pripovedački tempo. Suchánek deli ime i prezime sa znatno poznatijim glumcem rođenim šezdesetih godina prošlog veka, ali on sam je dete osamdesetih i mada nemam pojma da li su Bonelijevi stripovi izlazili i bili popularni u Čehoslovačkoj/ Češkoj tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, rekao bih da se njihov uticaj vidi u Suchánekovom crtežu. Meni on, da bude jasno, izrazito prija jer čovek crta velike, atraktivne panele, sa lepim, karakternim likovima – svakako ne smeta što su mu i muškarci i žene često izrazito karakterni i seksepilni – a futuristička naučna fantastika koja je u centru svake od tri priče je obeležena i prijemčivim dizajnom arhitekture, tehnologije, odeće itd. Ovo nisu stripovi sa puno akcije, doći ćemo i do razloga za to, pa ni malo ne smeta što crtež nije preterano dinamičan i što je kolor relativno sveden. U momentima kada Suchánek i crta dinamičnije scene, to je korektno i u službi pripovedanja. Ako ću da budem sasvim iskren, u glavi mi je već posle nekoliko prvih tabli bila pomisao „ovo je kao da je pokojni Steve Dillon uzeo da radi Heavy Metal“ i to je, čini mi se, presudilo da zaronim bez mnogo kočnica u ove nestašne naučnofantastične pripovesti.
A tu dolazimo i do drugog upečatljivog elementa ovih radova, odnosno do činjenice da je kao scenarista ovde potpisan Ondrej Neff. Neff je prilično poznato ime u češkoj naučnoj fantastici, ali i publicistici generalno, pa i u javnom životu uopšte. Rođen 1945. godine u Pragu i sa karijerom novinara, urednika, prevodioca i fotografa (od 1970. godine i sa doktorskom diplomom), Neff je još šezdesetih godina prošlog stoleća bio, takoreći, u centru mnogih važnih događaja, uključujući učešće u radio-prenosu invazije Sovjetskih trupa (i drugih, jelte, saveznika iz Varšavskog pakta) na Čehoslovačku u odgovor na Praško proleće 1968. godine. Od polovine sedamdesetih do polovine osamdesetih je uređivao dugovečni i čak i danas veoma uticajni list Mladá fronta a nešto posle polovine devedesetih je osnovao sajt Neviditelný pes (tj. Nevidljivi pas) koji će izrasti u jedan od – još uvek – najpopularnijih portala za novosti i komentare u Češkoj. Krajem devedesetih Neff je bio i jedan od predvodnika uspešnog protesta protiv domaćeg internet-provajdera SPT Telecom i njegovog podizanja cene usluga za dial-up pristup internetu, a 2007. godne je podržao tadašnjeg predsednika Vaclava Klausa u borbi protiv čeških „zelenih“, insistirajući, u otvorenom pismu, da se radi o pukom trendu i onome što bismo danas zvali „virtue signaling“.
Dakle, pitoreskan lik, ali i čovek sa povelikim književnim opusom iza sebe. Neff piše beletristiku (ali i publicistiku) još od kraja sedamdesetih i objavio je desetine priča i romana, počev od Holky se perou jinak iz 1978. godine, baveći se naučnom fantastikom na svoj način, šetajući između omladinske i odraslije literature. Publicistički bavio se pisanjem o fotografiji, kao i o Žilu Vernu čijih je nekoliko romana priredio kao radio-drame, a, nagađate, napisao je i nekoliko sopstvenih radio-drama, te scenarija za stripove koje je crtao pokojni Karel „Kája“ Saudek.
Iako je na Horrifying Delights Neff potpisan kao scenarista, prilično sam siguran da je on samo dopustio d se njegove kratke priče adaptiraju za novi medijum i da nije aktivno učestvovao u pisanju scenarijaza ove stripove, a što potvrđuju i neki od komentara čeških čitlaca na Goodreadsu. Naravno, ovo znači da je doprinos Michala Sucháneka ovom projetu veći od proverbijalnih 50% i reći ću da se crtač/ scenarista vrlo pristojno snašao sa ovim materijalom. U Češkom izdanju, koliko razumem, Neff je dao i komentar na svaku od tri priče, ali u SAF izdanju ovo ne dobijamo, što je šteta. Takođe, mora se priznati da prevod na Engleski nije naročito ujednačen i da na svako čudno iskakanje iz gramatike koje možda sugeriše da likovi govore posebnim lokalnim govorom/ dijalektom, naletećemo i na bar po jedno očigledno nesnalaženje sa Engleskim jezikom na strani prevodioca. Ovo, da odmah napomenem, ne utiče presudno na čitalački užitak i narativ je sasvim jasan ako već ne savršeno ugođen sa Neffovom poetikom, a meni je dodatno bilo simpatično jer sam imao utisak da čitam nekakav piratski scanlation.
Gore sam pomenuo Heavy Metal i mada, naravno, Neff „fizički“ pripada tradiciji istočnoevropske, češke i slovenske naučne fantastike, rekao bih da je, makar u ovoj grafičkih adaptaciji njegovih radova legitimno reći da se ona uklapa u to Heavy Metal nasleđe cinične, pesimistične naučne fantastike koja o budućnosti, koliko god da je u nju zaljubljeno zagledana, zapravo ne pronalazi previše lepog. Naravno, mogao bi se pomenuti i britanski 2000AD, ali mislim da su njegovi najpoznatiji naučnofantastični stripovi naglašenije satirično intonirani, dok je Horrifying Delights više na liniji kombinacije seksa, nasilja, cinizma i mračnog humora, sa pančlajnima priča u kojima su protagonisti kažnjavani često bez obzira na to da li su tokom priče prikazani kao krivi ili nedužni.
Prva priča, tako, govori o ljubavnoj vezi između Zemljanina i tuđinke, koja je istovremeno i vrlo putena – dobijamo popriličnu količinu panela na kojima se eksplicitn prikazuje seks – ali i nezakonita. U svetu u kome se događa ova priča, različite inteligentne vrste sa različitih planeta dele iste habitate i, čini se, pripadaju istom društvu na Zemlji ali je „steloseksualnost“, odnosno upražnjavanje fetišističkog seksa između pripadnika različitih vrsta, zabranjeno zakonom, što nam saopštava razglas na već prvom kadru u stripu.
Društvo koje prikazuje ova priča je tehnološki veoma napredno, sa sve interplanetarnim saobraćajem i zatvorima na drugim svetovima, ali je u socijalnom smislu ono očigledno naglašeno rasistički nastrojeno. Autori ovde ne idu na neku tačno određenu metaforu i društvo u ovoj priči nije direktna aluzija na neku društvenu zajednicu koja je postojala u ljudskoj istoriji i zapravo, pokazuje se do kraja narativa, da poenta zapravo nije u kritici pa čak ni u analizi rasizma. Ovaj strip se zapravo više bavi pomalo eksploatacijskim radom sa fetišima a zaključak je iznenađujuće hladan, pa i pomalo, ako hoćete, mizogin. No, ponekad klasična naučna fantastika voli te preokrete u kojima se seksualizovani, čulni likovi pretvaraju u nešto drugo, a s obzirom da ovde imamo posla sa tuđinskim bićima, to možda ima i malo više smisla. Svakako, Suchánek uspeva da nam proda likove i preokrete u njihovom odnosu, velikim delom na ime upečatjivog crteža.
Druga priča je kamerna drama između troje likova u dubokom svemiru a koja se bavi pitanjem rizika i potencijalnog dobitka, u kontekstu gde je pomaljanje „prave“ veštačke inteligencije gotovo pa usputan, ignorisan element a u centru je ljudska pohlepa. Ovo je zapravo simpatično cyberpunkerski formatiran narativ i Suchánek to još više naglašava upečatljivim retrofuturističkim dizajnom likova. Da budem iskren, ne bih imao ništa protiv da je ova priča razrađena u duži grafički roman jer mi se čini da je imala još više potencijala.
Treća i poslednja priča je najkompleksnija po svojim motivima jer u centar stavlja putovanje kroz vreme i posledice temporalnih intervencija na sadašnjost, a sve u formatu direktnog televizijskog prenosa intervjua sa nagrađivani fotografom koji je, otišavši unatrag kroz vreme svoju nagrađenu sliku napravio u logoru smrti Aušvic, tokom Drugog svetskog rata, hvatajući trenutak čistog, bezdanog očaja na licu jedne majke. Ovaj se narativ bavi EKSTREMNO osetljivim temama i postavlja ih u jedan prilično frivolan mizanscen sa sve narcisoidnim fotografom i veoma seksualizovanom voditeljkom, ali broj preokreta koji se ovde dogode i Suchánekova veština u prikazivanju različitih era i atmosfera pomaže da nam se cela priča proda, pa i da je pročitamo po drugi put, pažljivije.
Horrifying Delights je, dakle, bez ostatka zanimljiv projekat. Ne sasvim dorečen i u produkcijskom smislu ne uvek savršen, ali sa mnogo interesantnih ideja i tonova, kao i sa uvek upečatljivim, lepim crtežom njegovog autora. Vredi ga potražiti.
