Pošto sam se posvetio nešto lakšim sadržajima dok preguram najteže dane aktuelne bolesti, tako sam pročitao Marvelov miniserijal Gamma Flight a koji je u pet delova izlazio između Juna i Oktobra prethodne godine. Čitaoci koji paze na času, i koje ova tematika uopšte zanima, znaće da se radi o spinofu veličanstvenog tekućeg serijala Immortal Hulk a koji se istog tog Oktobra završio. O Immortal Hulk sam pisao neposredno po izlasku finalne epizode i, da ponovim još jednom tvrdnju koju sam u više tekstova izbacio sa puno samouverenosti: radi se o jednim od najboljih Marvelovih stripova iz poslednjih najmanje pola decenije, smeloj i izuzetno nadahnutoj reevaluaciji gotovo svih motiva iz Hulkove, ove godine će biti šezdesetogodišnje, istorije i prepakivanju te njegove istorije, fizike, fiziologije, simbolike i filozofije u jedan kompleksan ali konzistentan literarni spomenik jednom od najizdržljivijih Marvelovih likova ikad.
Naravno, Gamma Flight nije strip koji će na bilo koji način ikada i igde biti upamćen kao projekat slične ambicije ili uporedivih efekata, ali to je u redu jer nikada nije ni bio zamišljen da bude išta više od zabavne, energične vožnje po obodima Immortal Hulk narativa, sa ekipom surovih trećepozivaca sakupljenih u neočekivano (ne)funkcionalan tim, pa ako se tu zaradi koji dinar, još bolje. Utoliko, važno je pravilno postaviti svoje očekivanja ako ulazite u čitanje Gamma Flight sveže napaljeni od prolaska kroz čitav Immortal Hulk opus. Već u ovom stripu su epizode koje su se bavile timom Gamma Flight bile manje horor-intonirane, pa i manje simbolički i filozofski ambiciozne, sa atmosferom i dinamikom klasične superherojske priče o grupi likova koja se, sticajem komplikovanih okolnosti nađe sa sasvim pogrešne strane zakona i nišana oružja i opreme raznih vladinih agencija (i samih Avengersa, na kraju) a ipak joj je srce na mestu i, bez obzira na to što se sve vreme nalazi praktično u bekstvu, neće propustiti da učini pravu stvar. Ovaj miniserijal je, praktično to isto samo bez glavne zvezde originalnog serijala, dakle, jedna niskobudžetnija, zanatlijski odrađena priča u kojoj nećete videti samog Hulka ali će likovi iz drugog reda morati da se pojave i da ga zamene koliko najbolje umeju. Da, baš oni na koje ste prvo pomislili: ovde će se Gamma Flight suočiti i sa Abominationom pa i sa Hulkovim svemirskim sinom, Skaarom, u priči koja je jedan udoban i razgažen i sasvim generički narativ što se uklapa u osnove Immortal Hulk postavki ali bi funkcionisao i bez njih. Mračne vladine agencije i otcijepljeni operativci/ etički deficijentni naučnici koji u nekakvoj američkoj provinciji rade eksperimente na ljudima radi kreiranja armije supervojnika koje će moći da kontrolišu maltene kao robote je zaplet koji se u Marvelovim stripovima ponavlja bar dvaput mesečno, sa ili bez Hulka…
Ako, pak, niste čitali Immortal Hulk, treba imati dve stvari na umu. Prva je da ovaj Gamma Flight zapravo nema veze sa originalnim konceptom Gamma Flighta, a onako kako ga je John Byrne zamislio pišući svoj serijal Alpha Flight osamdesetih godina prošlog stoleća. Dakle, ako je Alpha Flight bio prvi ešelon kanadskog superherojskog tima sa podrškom državne administracije, Gamma Flight je bio program obuke regruta koji bi tek posle prolaska raznih testova mogli da budu razmatrani za prelazak u Beta Flight, pa za rad u prvoj ekipi. Ima smisla! U ovom stripu reč „gamma“ je odabrana, pre svega jer je gama-zračenje osnovni motiv stripova o Hulku i radi se o ad-hok sakupljenoj ekipi koja je sastavljena od nekih članova aktuelne Alpha Flight inicijative, ali i likova koji su usput regrutovani kada su ovi iz Alpha Flight odlučili da je važnije da se svrstaju uz Hulka nego uz nedovoljno trasnaprentne i prilično malevolentne agencije što tvrde da rade za javno dobro. Utoliko, u ovoj postavi su čak i bona fide negativci kpoput Titanije i njenog muža, Absorbing Mana, a koji su Torovi negativci, ovde uspešno postavljeni na put iskupljenja, osvežavajući standardnu dinamiku unutar Alpha Flight postave.
Druga stvar je da, pa, ako niste čitali Immortal Hulk i nemate već izgrađen emotivni odnos prema Gamma Flight kao timu i likovima u njemu, ovaj miniserijal ne samo da će delovati kao da vas je neko spustio in medias res i očekuje da se snađete na njuh i wikipediju, već će i zaista odavati utisak generičke priče o timu antiheroja koji u zabačenim američkim bestragijama naleću na Skaara i Abominationa i pesnicama se obračunavaju sa gama-vukodlacima.
Tu, bojim se, nema pomoći. Miniserijal Gamma Flight je definitivno kreiran da nastavi inerciju zabavne, akcione dinamike i lakog, komičnog dijaloga koje je ovaj tim prikazao u Immortal Hulk i mada ovde ima i sasvim „ozbiljnih“ karakternih momenata i emotivnih dijaloga među likovima, oni će zbilja imati težinu samo ako ste prethodno upoznati sa njihovim predistorijama u Immortal Hulk.
Gamma Flight je pisao scenarista Immortal Hulk, izvrsni Al Ewing, zajedno sa mladom dizajnerkom stonih igara, autorkom stripova, crtačicom i generalno kreativnom osobom po imenu Crystal Frasier. Slutim da je Ewing ispisao generalne okrvire narativa a da ih je onda Frasierova razdelila na scene i da su onda dijaloge možda radili zajednički, i ovo je ispalo sasvim korektno. Frasierova nije, koliko znam, ranije radila neke veće Marvelove propertije – ima samo par kratkih radova za Marvel i DC – ali je u svoje vreme radila web-stripove a kako je ona i jedan od autora narativa za gejming properti Pathfinder, radila je i gomilu stripova u ovom univerzumu za Dynamite. Sve u svemu, Frasierova je neko na koga ne biste baš PRVO pomislili kada vam na pamet padnu bilo Hulk bilo Alpha Flight, ali je osoba sa sada već priličnom karijerom u entertejnmentu i ovde se vrlo lepo snašla. Bonus dođe i na to da je nekako kosmička pravda da posle Byrneovih nepromišljenih i uvredljivih komentara o transrodnim osobama, na stripu koji je na neki način produžetak njegovog rada imamo trans autorku. Mislim, volim Byrnea, ali old-man-yells-at-cloud rutina mu baš nije trebala…
Enivej, kakav je ovde zaplet? Pa, to se zapravo i ne pomalja sve do treće epizode. Generalno, Gamma Flight su u ovom stripu ekipa koja pokušava da locira svoje mesto u, jelte, koordinatnom sistemu konfuzije koju izaziva cela ta frtutma sa Hulkom, gama-mutantima i činjenicom da postoji nekoliko vladinih i privatnih programa koji pokušavaju da iskoriste magično dejstvo gama-radijacije da kreiraju vojske za sebe (da ne pominjemo sada čitavu onostranu dimenziju priče). Opremljeni koliko-toliko funkcionalnom bazom operacija i jedva funkcionalnim teleportom, naši junaci stupaju u akciju nakon što na televiziji vide da se u Teksasu pojavilo veliko, gama-mutirano čudovište koje pravi haos po Ostinu. Njihov impuls je da pomognu, pre svega, jer većina njih i sama ima iskustva sa gama-zračenjem i mutacijama i svesna je da su često kreature koje deluju nekontrolisano i opasno samo, zapravo, uplašene i dezorijentisane. I upravo je tako i ovog puta!
Stockpile, kako je partizansko ime mladoj Afroamerikanki, pripadnici američke vojske koja je bila deo eksperimenta sa presađivanjem „gama“ tkiva, je zaista zbunjena, uplašena i samo želi da pobegne od onih koji na njoj eksperimentišu iako se isprva dobrovoljno prijavila za te eksperimente, verujući svom ocu, visokom oficiru. Posle, naravno, saznajemo da nejn otac nije baš ono što ona misli da jeste, a ako ste čitali Immortal Hulk, to vam je jasno i koju stranu ranije i, da ne prepričavam sad sve, Gamma Flight će, prolazeći kroz nekoliko nezgodnih sukoba i iskušenja – znate već, teleport gličuje, tim biva prebačen na nepoznatu lokaciju punu „gama zombija“, pojavljuje se Skaar kome prsti rastu iz čela, takve stvari – na kraju iskristalisati i ko je njihov protivnik i šta taj protivnik namerava da postigne, i zašto je to loše po kosmičku karmu, i kako da ga zaustave, i zašto su oni jedini koji mogu da ga zaustave.
Zaplet, zaista, nije najjača strana ovog stripa, ali likovi jesu njegova snaga. Odnos između Absorbing Mana i njegove žene ne prestaje da nam daje suvo zlato zdravih bračnih saveta, Puck je, sa svojim karakterom manje namrgođenog Wolverinea, uvek lep začin u svakoj priči, nesigurnosti i krivica Leonarda Samsona i njegov komplikovani, ali na kraju iskreno topli odnos sa doktorkom Charlene Mc Gowan* su tu da nas malo uzemlje, a onda, svakako, bizarno slepljeni Rick Jones i Delbert Frye** koji su ovde jedno telo i dva, hm, lica, su porcija body horrora što ide uz Immortal Hulka. I lepo to sve, jelte ide.
*koja je, da podsetimo, trans, i, u stripu o likovima čija tela se menjaju poput plastelina pod uticajem gama-radijacije, služi kao podsećanje da su stripovi stripovi, a da STVARNI koncept telesne disforije nije za zajebanciju
**momak koga se MOŽDA sećate iz druge epizode Immortal Hulka, koga je otac pokušavao da leči injekcijama preparata sa, jelte, gama svojstvima
Kad smo već kod body horrora, ovo je sve nacrtao Lan Medina i pričamo o filipinskom veteranu koji je pola godine stariji i od samog Hulka. Naravno da je Medina besprekorno uredan i efikasan u svom radu i mada njegovi stripovi nikada nisu imali neki poseban karakter – ovo je crtač kojo voli da se prilagodi propertiju umesto da nameće svoje vizije – ovde je sve što je bilo potrebno da uradi da naprosto ne pokvari dizajn likova i sveta koji je u glavnom serijalu kreirao Joe Bennett. Naravno, Medina je suviše dobar da bi napravio TU grešku pa su njegovi gama-mutanti ako ne maštoviti poput Bennettovih, onda sasvim na istoj liniji sa njegovom vizijom. Sama Stockpile je sasvim nadahnuto rešena sa uspešnim spajanjem amorfne, bezoblične mase tkiva sa karakterom potrebnom da poverujemo u iskušenja koja lik prolazi i patos sa kojim mora da živi.
Sve u svemu, Gamma Flight nikako nije neki esencijalan rad iz novije Marvelove kuhinje. Ovo nije strip koji menja sve, i pravi neverovatne prelome u status kvou svojih likova – uostalom radi se pre svega o trećepozivcima koji i nemaju značajan status kvo – i mada Rick Jones i Del Frye do kraja budu uspešno razdvojeni, sumnjam da je iko čekao petu epizodu grizući nokte i pitajući se ŠTA ĆE BITI S NJIMA. No, pričamo o funkcionalnom i dovoljno zabavnom spinofu veličanstvenog velikog serijala, koji neće rešiti ništa što je od esencijalne važnosti ali će dati Marvelovom univerzumu ta osećaj međupovezanosti likova, mesta i koncepata kakav je, na kraju krajeva, potreban da bi ljudi osećali naklonost prema čitavom univerzumu a ne samo prema pojedinačnim likovima. Ponekad je to dovoljno, a kolekcija je izašla ovog meseca, pa je na Comixologyju možete kupiti ovde.
